Predlagač zakona predlaže promene za koje smatra da će omogućiti bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini. Predlaže se dopuna odredbi koje se odnose na to ko ima pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta i uvodi se obaveza potencijalnog zakupca da ima poljoprivrednu mehanizaciju. Takođe se predlaže da slučajevi u kojima zakupac ima zaključen ugovor o saradnji sa drugim licem, isti će biti tretiran kao podzakup ukoliko nisu izmireni porezi (za plaćanje nadoknade predviđene ugovorom između strana) u skladu sa zakonom.

Predlogom zakona se uvodi i obaveza da republička poljoprivredna inspekcija nakon završetka postupka licitacije izvrši inspekcijsku kontrolu eventualnog postojanja bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u svim opštinama, po službenoj dužnosti.

Predlogom zakona se direktno uvodi odredba da vlasnik poljoprivrednog zemljišta i u državnoj i u privatnoj svojini može da bude samo državljanin Srbije, odnosno državljanin Srbije koji ima taj status najmanje 5 godina. Takođe, navodi se da predmet prodaje, između ostalih uslova, može da bude poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ako nije predmet investicija. Na kraju, podiže se vremenski rok u kome se ne sme otuđiti ili dati u zakup zemljište u državnoj svojini koje je predmet ugovora o kupoprodaji sa petnaest na dvadeset godina.