Počelo je jesenje zasedanje, usvojen je 21 akt, ali ponovo su dominirale dnevnopolitičke teme. Miroslavu Lazanskom, poslaniku Srpske napredne stranke, prestao je mandat pošto je izabran za ambasadora Srbije u Rusiji, a na njegovo mesto izabrana je Nevenka Kostadinova.
I tokom oktobarskih sednica najviše vremena diskutovalo se o temama koje nisu bile na dnevnom redu. Između ostalog i o uzbunjivačima. Po Aleksandru Martinoviću, poslaniku SNS, Aleksandar Obradović, radnik valjevskog Krušika koji je javnost obavestio o malverzacijama u trgovini oružjem, ne može biti uzbunjivač, jer “nije se obratio nijednom državnog organu, nego je izašao u medije s lažnimi podacima da bi naškodio, u krajnjoj liniji, državi Srbiji.”
Ličnost i rad Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda, ponovo su bili na meti poslanika većine. Tokom rasprave o kandidatima za funkcije 21 sudije i 34 predsednika sudova Majić je bio pomenut bar 35 puta.
Nije bolje prošao ni profesor Raša Karapandža, javnosti poznat iz doktorske afere Siniše Malog. Marko Atlagić, poslanik SNS, nazvao je Karapandžu naučnim secikesom i monstrumom naučnim!
Prilog akademskim temama dao je i Marijan Rističević, predlažući mere protiv narušavanja autonomije Beogradskog univerziteta, koje su, po njemu, počinili “vremešni studenti” koji su zauzeli Rektorat. “Ni rektorka nije sveta krava”, rekao je Rističević. Predsedavajući, po običaju, nije sankcionisao ponašanje poslanika koji su se umesto razmatranjem zakona bavili targetiranjem nepodobnih pojedinaca.
Pohvale su poslanici uputili instituciji Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Godišnji izveštaj o radu Poverenice razmatran je u plenumu na prvoj sednici jesenjeg zasedanja na dosta drugačiji način u odnosu na rasprave o izveštajima ostalih nezavisnih institucija tokom julskih sednica kada su dominirale dnevnopolitičke teme, a dovođena je u pitanje i potreba za postojanjem tih tela.
Usvojen je paket izmena finansijskih zakona. Izmenama Zakona o PDV-u omogućene su poreske olakšice za izgradnju autoputeva od javnog interesa. Zakonom o budžetskom sistemu ponovo je produžena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, i to do kraja 2020. godine, ali će zaposlenima plate biti povećane od novembra. Odlučeno je i da penzioneri dobiju jednokratnu pomoć od 5000 dinara.
Usvojeni Zakon o kontroli državne pomoći donosi potpuno nov način uređenja rada Komisije za kontrolu državne pomoći, koja će kao samostalna i nezavisna organizacija odgovarati skupštini i imaće šire nadležnosti, koje uključuju i donošenje podzakonskih akta za primenu ovog zakona.
Na dnevnom redu našli su se i zakoni iz oblasti telekomunikacija i trgovine. Izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti uvedena je obaveza vođenja evidencije operatora informaciono komunikacionih sistema i uspostavljen jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o svim eventualnim incidentima, dok je izmenama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda regulisana dužnost nadležnih institucija da ograniče promet proizvoda, koji potrošače mogu dovesti u zabludu i naškoditi njihovom zdravlju. Nadležni će biti dužni i da spreče distribuciju i povuku sa tržišta “obmanjujuće proizvode”, te da o tome obaveste Evropsku komisiju.
Tokom 16 dana oktobra u kojima su zasedali poslanici su usvojili 21 akt, i to bez prisustva dela opozicije koja je nastavila bojkot rada parlamenta. Ni ovog meseca nije korišćen mehanizam poslaničkih pitanja iako je on ključan za kontrolu izvršne vlasti. U ovoj godini parlamentarci su Vladi samo 3 puta postavljali pitanja, na koja ona ima obavezu da odgovori.