Predloženim izmenama i dopunama zakona se uvode novi pojmovi kao što je "obmanjujući proizvod“ - prema Predlogu, „obmanjujući proizvod jeste proizvod koji, iako nije prehrambeni proizvod, poseduje oblik, miris, boju, izgled, pakovanje, obeležavanje, obim ili veličinu prehrambenog proizvoda, tako da je verovatno da će ga potrošači, posebno deca, pomešati sa prehrambenim proizvodom i s toga staviti u usta ili sisati ili progutati, što može biti opasno i izazvati, na primer, gušenje, trovanje ili perforaciju ili opstrukciju digestivnog trakta;”.

Izmene se odnose i na dupunu članova koje se odnose na bezbednost proizvoda, uvodi se pojam "harmonizovanog standarda" u smislu harmonizacije standarda iz domaćih propisa sa EU standardima.

Takođe, dopunjuju se obaveze proizvođača u cilju zaštite građana od negativnih efekata njegovog konzumiranja, u slučaju da se radi o proizvodu koji ne ispunjava standarde i/ili nosi određene rizike. Tako se propisuje da je proizvođač obavezan da povuče proizvod sa tržišta i upozori potrošače i druge korisnike na adekvatan i efikasan način ili da opozove proizvod.

Ministar nadležan za poslove trgovine je dužan da ustanovi procedure za dijalog sa proizvođačima i distributerima u vezi sa pitanjima bezbednosti proizvoda.

Izmenama i dopunama se bliže uređuje i oblast informisanja javnosti i to na način da se informacije kojima raspolažu nadležni organi u vezi sa rizikom koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika predstavljaju u skladu sa uslovima transparentnosti i bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti praćenja i istraživanja.

Javnosti su posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama.

Napominje se da zaštita poslovne tajne ne sprečava davanje informacija nadležnim organima koje su važne za obezbeđenje efikasnog praćenja i nadzora tržišta, kao i da će organi koji prime informacije koje su poslovna tajna, obezbediti njihovu zaštitu.

Definiše se i obaveza nadležnog organa – Ministarstva trgovine da obavesti Evropsku komisiju o preduzetim merama kojima se ograničava stavljanje proizvoda na tržište ili zahteva njihovo povlačenje ili opoziv proizvoda.

U svim slučajevima u kojima nije moguće utvrditi ko je nadležan za nadzor primene odredbi ovog zakona ili podzakonskih akata, određuje se nadležnost Ministarstva trgovine. Za inspekcijski nadzor u delu koji se odnosi na obmanjujuće proizvode se uvodi nadležnost sanitarnih inspektora.

Sanitarni inspektori su ovlašćeni i dužni da, ako postoje dokazi da je proizvod opasan, preduzmu mere ograničenja stavljanja na tržište ili opozovu opasan proizvod. Ostavlja se mogućnost da se protiv konačnog rešenja o preduzetnoj meri ograničenja stavljanja na tržište pokrene upravni spor.

Propisuje se obaveza nadležnih organa da međusobno sarađuju u cilju obezbeđenja efikasnog nadzora nad sprovođenjem odredbi ovog zakona i to preko Saveta za bezbednost proizvoda.

Uvode se kazne od 50.000 do 500.000 dinara za prekršaje fizičkih i pravnih lica, kao i distributera koji u promet/na tržište stave opasan proizvod ili uvezu ili izvezu obmanjujuć proizvod