Otvoreni Parlament | Zakon o kontroli državne pomoći

Zakon o kontroli državne pomoći

Sažetak

Novi Zakon o kontroli državne pomoći donosi se zbog potrebe usklađivanja ove oblasti sa pravnim tekovinama Evropske unije. Zakon sledi preporuke Evropske komisije iz godišnjih izveštaja o napretku Republike Srbije i merila koje je neophodno da Republika Srbija ispuni radi otvaranja pregovaračkog Poglavlja 8 – Politika konkurencije. Ove preporuke uglavnom se odnose na obezbeđivanje nezavisnosti i jačanje kapaciteta Komisije za kontrolu državne pomoći. Takođe, zakon detaljnije definiše neke pojmove iz ove oblast i preciznije uređuje postupak pred Komisijom.

Drugi važan razlog za donošenje ovog zakona jeste usklađivanje procedura i postupaka koji se vode pred Komisijom za kontrolu državne pomoći sa novim Zakonom o opštem upravnom postupku.

INSTRUMENTI DRŽAVNE POMOĆI
Definicija državne pomoći je veoma slična kao u važećem zakonu, ali je dodatno precizirano kroz koje instrumente se može dodeliti državna pomoć. To su:
1) subvencija (bespovratna sredstva) ili subvencionisana kamatna stopa na kredite,
2) fiskalna olakšica (umanjenje ili oslobođenje od plaćanja poreza, doprinosa, carina i drugih fiskalnih dažbina),
3) garancija države, svakog pravnog lica koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima ili drugog davaoca državne pomoći, data po uslovima povoljnijim od tržišnih,
4) odricanje od dobiti i/ili dividende države, lokalne samouprave ili pravnog lica koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima,
5) otpis duga prema državi, lokalnoj samoupravi ili pravnom licu koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima,
6) prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne,
7) kupovina ili korišćenje imovine po ceni višoj od tržišne od strane države, lokalne samouprave ili pravnog lica koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima, i
8) druge instrumente u skladu sa ovim zakonom.

USKLAĐENA DRŽAVNA POMOĆ
Usklađena državna pomoć je novi termin koji se koristi umesto ranijeg termina “dozvoljena državna pomoć”. Precizirano je da uslove i kriterijume usklađenosti državne pomoći bliže propisuje Vlada.

KUMULACIJA DRŽAVNE POMOĆI I DRŽAVNA POMOĆ MALE VREDNOSTI (DE MINIMIS POMOĆ)
Uvodi se kumulacija državne pomoći koja predstavlja zbir dodeljene državne pomoći koja ima jedinstven cilj i namenu nezavisno od vrste, instrumenta dodele i davaoca državne pomoći. Pravila kumulacije će urediti Vlada.
Kumulaciju će vršiti davalac državne pomoći, tako što će, pre dodele državne pomoći od korisnika pribavi pisanu izjavu da li mu je i po kom osnovu prethodno dodeljena državna pomoć.

Uvodi se pomoć male vrednosti (de minimis pomoć) kao pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije. Ova pomoć se ne prijavljuje Komisiji, ali je davalac de minimis pomoći dužan da obavesti Komisiju o dodeljenoj de minimis pomoći.
Pravila i uslove za dodelu de minimis pomoći, gornju granicu iznosa de minimis pomoći, kumulaciju, kao i obaveze davalaca i korisnika de minimis pomoći uređuje Vlada.

KOMISIJA ZA KONTROLU DRŽAVNE POMOĆI
Novi zakon na potpuno nov način uređuje status Komisije za kontrolu državne pomoći. Komisija je ustanovljena kao samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja. Samim tim, Komisija ima status pravnog lica sa svojim organima (Savet komisije i predsednik), što nije slučaj u važećem zakonu, po kome je Komisija telo koje obrazuje Vlada.

Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini RS, koja bira članove Saveta i predsednika komisije na mandat od 5 godina, većinom glasova od ukupnog broja poslanika, a po sprovedenom javnom konkursu koji oglašava predsednik Narodne skupštine.

S obzirom na novi status Komisije, zakonom se uređuje i radno pravni status predsednika, članova Saveta i ostalih zaposlenih u Komisiji. Predsednik Komisije ima platu u visini plate predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a član Saveta - u visini plate sudije Vrhovnog kasacionog suda. Na primanja zaposlenih u službi Komisije primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika.
U skladu sa promenom statusa, sredstva za rad komisije se planiraju u budžetu Republike u okviru novog razdela.

Proširena je lista nadležnosti Komisije, pa će ona sada donositi i podzakonska akta za primenu ovog zakona, a uvodi se i registar dodeljene državne pomoći i de minimis pomoći koji vodi Komisija.

POSTUPAK PRED KOMISIJOM
Kao i u važećem zakonu, ključna uloga komisije je prethodna i naknadna kontrola državne pomoći, s tim što je novim zakonom postupak pred Komisijom detaljno je uređen. Uređen je način prijavljivanja državne pomoći, postupanje komisije u postupcima kontrole državne pomoći, kao i mogućnost da komisija izvrši neposredan uvid kod korisnika državne pomoći u slučaju postojanja osnovane pretpostavke da je državna pomoć neusklađena.
Na sve procedure koje nisu drugačije uređene ovim zakonom, primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Utvrđena je obaveza Komisije da na svojoj internet stranici objavljuje rešenja kojima se odlučuje o usklađenosti državne pomoći, kao i zaključke o pokretanju postupka po službenoj dužnosti.

ANALIZE I IZVEŠTAVANJE
Komisija usvaja godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći u prethodnoj godini osnovu podataka prikupljenih od davalaca državne pomoći i godišnji izveštaj o popisu šema državne pomoći i dostavlja ih Vladi.
U slučaju postojanja osnovane pretpostavke da mere državne pomoći mogu značajno ograničiti ili narušiti konkurenciju, Komisija može sprovesti sektorsku analizu. Komisija može uraditi analizu određene vrste pomoći i na zahtev Vlade.

UPRAVNE MERE KOJE NALAŽE KOMISIJA SUDSKA KONTROLA
U postupku naknadne kontrole, Komisija može odrediti meru ponašanja koja ima za cilj otklanjanje neusklađenosti i meru kojom nalaže povraćaj državne pomoći. Takođe, Komisija može, korisniku ili učesniku na tržištu odrediti meru periodičnog penala u iznosu od 5.000,00 dinara do 200.000,00 dinara za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije.

Protiv rešenja komisije može se podneti tužba Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja stranci, s tim što podnošenje tužbe ne odlaže izvršenje tuženog tešenja.

PRELAZNE ODREDBE
Podzakonski akti za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od početka primene zakona, a do donošenja podzakonskih akata primenjivaće se propisi doneti na osnovu važećeg zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Registar državne pomoći i pomoći male vrednosti će biti uspostavljen najkasnije u roku od godinu dana od početka primene zakona. Do uspostavljanja registra, davaoci državne pomoći i pomoći male vrednosti su dužni da vode evidenciju, čuvaju i dostavljaju Komisiji podatke o dodeljenoj pomoći u skladu sa propisima donetim na osnovu važećeg Zakona o kontroli državne pomoći.

Predsednik i članovi Saveta biće izabrani u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjivaće se od 1. januara 2020. godine, osim odredaba koje se odnose na položaj, izbor predsednika i Saveta Komisije i rad Komisije koji počinju da se primenjuju danom stupanja na snagu zakona.
3%
7%
0%

Ključne novine

KOMISIJA ZA KONTROLU DRŽAVNE POMOĆI UREĐENA NA NOV NAČIN

Komisija za kontrolu državne pomoći uređena je na potpuno nov način, kao samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Proširena je lista nadležnosti Komisije, pa će ona sada donositi i podzakonska akta za primenu ovog zakona,
6%
5%
0%

SPISAK INSTRUMENATA ZA DODELU DRŽAVNE POMOĆI

Instrumenti kroz koje se može dodeliti državna pomoć dodatno su precizirani zakonom.
6%
4%
0%

USKLAĐENA DRŽAVNA POMOĆ

Uvodi se novi termin "usklađena državna pomoć", umesto ranijeg termina “dozvoljena državna pomoć”.
3%
7%
0%

KUMULACIJA DRŽAVNE POMOĆI

Uvodi se kumulacija državne pomoći, kao zbir dodeljene državne pomoći koja ima jedinstven cilj i namenu nezavisno od vrste, instrumenta dodele i davaoca državne pomoći.
8%
6%
0%

DRŽAVNA POMOĆ MALE VREDNOSTI (DE MINIMIS POMOĆ)

Uvodi se i pomoć male vrednosti (de minimis pomoć), kao pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije. Ne prijavljuje se Komisiji, ali je davalac de minimis pomoći dužan da obavesti Komisiju o dodeljenoj de minimis pomoći.
5%
9%
0%

Poslednji put ažurirano: 27.10.2019, 04:47