Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 55 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika. Tako da imamo uslove i kvorum za rad.

Traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, od početka ovog saziva Narodne skupštine, SRS je ukazivala na anomalije Poslovnika koji je donet još u vreme prethodne vlasti. Taj Poslovnik favorizuje vladajuću partiju i vlast u Skupštini Srbije, a za interese demokratije i za kvalitet parlamentarnog života uvek je bolje da opozicija ima više prostora u Skupštini.

To se nije promenilo, iako je, naravno, SNS to smetalo u vreme dok je ona bila opoziciona stranka. Mi smo na to ukazivali, govorili šta treba najhitnije da se promeni, a uvek smo ukazivali i na dešavanja koja nam se uvek nekako u izbornom procesu dogode, koja narušavaju, isto tako, demokratiju u Srbiji, a vladajuća većina i vlast u Srbiji su na to uvek ostajali nemi. Onda, kada je stigao diktat iz inostranstva, onda su se odjednom svi setili kako i Poslovnik treba da se promeni i treba da se uopšte rad u Skupštini popravi, ali onda i izborni uslovi.

Dakle, sprema se jedno poniženje da u Narodnoj skupštini Republike Srbije organizuju predstavnici, bivši poslanici Evropskog parlamenta nekakve konsultacije i daju instrukcije kako treba da izgleda proces izbora u Srbiji i skupštinski život.

Dakle, mi sami ne znamo, mi ne znamo kako funkcioniše demokratija, kako treba da radi Skupština, naučiće nas bivši poslanici Evropskog parlamenta, još se kao pozitivna stvar navodi činjenica da su oni popravili stanje i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, kada su oni imali problema sa svojim parlamentima.

Dakle, ponižava se naš parlamentarizam, ponižava se jedna institucija, zakonodavna vlast u Srbiji, tim što dolaze ljudi bez ikakvog legitimiteta i važnosti da ovde budu glavni organizatori i sprovode oni izbore u Srbiji.

Apelujem da se taj poziv povuče, da se otkaže taj sastanak, da se prekine sa ponižavanjem Skupštine.

Ono što je evidentno, a to mi ovde možemo da primetimo od 5. oktobra na ovamo, jeste to da za EU i za predstavnike evropske birokratije, a i nekih parlamenata, kao što je npr. Bundestag, dakle, parlamentarci iz Bundestaga isto dolaze ovde, pa nam kroje politiku i govore šta mi treba da radimo po pitanju Kosova i nastavku naših evropskih integracija. Za EU je demokratija kada postoji u Skupštini Srbije da su svi za EU, da su svi za potpisivanje pravno-obavezujućih sporazuma sa Kosovom, a u perspektivi i evroatlanske integracije, zašto da ne, a nije demokratija i nije dobro stanje kada postoje one stranke koje se protive procesu evrointegracija i članstvu Srbije u EU.

Zbog toga, pre svega, treba da se to otkaže, a odgovornost je na vladajućoj većini da usvoji novi Poslovnik, a i ukoliko postoje problemi u organizovanju izbora i izbornom procesu, treba to parlamentarne stranke da reše bez ikakvog stranog mešanja. A, ako pristanemo na to, onda ćemo pokazati da u Srbiji nema ni demokratije, da smo mi zemlja trećeg sveta i da mi sami ne znamo ni šta su to parlamentarni izbori, ni šta je to Narodna skupština.

Hvala.
Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala.

Postavio bih pitanje, ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije, ministarski za evropske integracije gospođi Jadranki Joksimović o stanju procesa evropskih integracija, pošto se u napretku Srbije u približavanju EU vrlo često izgovaramo na protekle izbore da Evropski parlament, na probleme koje EU ima oko Bregzita i u tim razlozima pronalazimo opravdanje za naš usporen put ka EU.

Ja ću se ovde sada pozabaviti samo određenim tehničkim kriterijumima i stvarima koje su isključivo samo u našoj nadležnosti i predstavljaju poslove koje samo naša administracija treba da obavi, pa bih želeo da dobijem tumačenje zašto se u tim stvarima kasni kada je naš deo posla u pitanju, koji apsolutno nema nikakve veze za situacijom u EU, spremnošću EU za proširenjem i prihvatanjem novih zemalja članica ili bilo kakvom političkom voljom bilo kog političkog aktera u našem procesu pridruživanja i u procesu proširenja EU. Ovo su čisto tehnička pitanja koja se tiču nekih naših tehničkih obaveza.

Dakle, postoji nešto što se zove nacionalni akcioni plan za usvajanje pravnih tekovina EU. To je određeni set propisa koje Srbija treba da usvoji da bi svoje zakonodavstvo prilagodila zakonodavstvu EU i stepen ispunjenosti tog akcionog plana na kraju prve polovine ove godine je bio svega 47%. To su tehnički, a ne politički kriterijumi i nemaju nikakve veze sa političkim odlukama.

Ministarstvo poljoprivrede je jedno od najslabijih kada je u pitanju procenat ispunjenja ovih tehničkih kriterijuma. Sada tu postoji jedno poglavlje koje je, mislim da je svima jasno, u interesu i da čak ni evroskeptici ili oni potpuni protivnici pridruživanja Srbije EU nemaju preterane primedbe na to poglavlje. To je Poglavlje 12 koje se zove bezbednost hrane. Dakle, bezbednost hrane koju svi jedu, i oni koji su za EU i oni koji nisu. Dakle, svi jedemo neku hranu i želimo da mi i naši građani jedemo što bezbedniju hranu, a mislim da se slažemo da je evropski standard u pogledu bezbednosti hrane ipak nešto čemu vredi stremiti i pokušati dostići ga. Ovo je sada pitanje koje se odnosi i na to Ministarstvo poljoprivrede koje je u ispunjavanju tehničkih kriterijuma jedno od najlošijih.

Dakle, za otvaranje Poglavlja 12 – bezbednost hrane postoje tri merila koja su vrlo bazična, vrlo fundamentalna, uopšte nisu nešto preterano zahtevna i nema ni govora o tome da nam EU diktira šta ćemo mi u svojoj kući raditi, da li ćemo peći rakiju u duhu tradicionalnog srpskog domaćinstva ili ćemo praviti kockaste lubenice, nema ničega od toga, vrlo je bazična stvar.

Dakle, kaže se, prvo merilo, pravne tekovine EU iz oblasti bezbednosti hrane, dakle, one tekovine koje treba da unaprede bezbednost hrane kod nas, implementirati u naše zakonodavstvo. Neko treba u nekim radnim grupama da sedne, da napiše neke zakone koji su tehničkog karaktera, da ih da Skupštini na usvajanje i da Skupština to stavi na dnevni red i o tome raspravlja. Toga u Skupštini, na žalost, nema ili nema dovoljno.

Drugi kriterijum je napisati nacionalnu strategiju i akcioni plan implementacije tih pravnih tekovina u naše zakonodavstvo. Pre svega, u tom akcionom planu definisati koja nam je administracija potrebna za proveru bezbednosti hrane, za verifikaciju visokih standarda u pogledu bezbednosti hrane i kolika su nam budžetska sredstva za to potrebna. Sve je to vrlo strateško, vrlo fundamentalno, nema nikakvih preteranih izvoljevanja ili bilo kakvih diktata.

Treće merilo je napraviti klasifikaciju prehrambenih objekata ili objekata koji rukuju sporednim proizvodima životinjskog porekla i iz te klasifikacije treba kasnije da proistekne nacionalni program za unapređenje tih objekata. Dakle, mi imamo snimke po društvenim mrežama gde se u nekim našim mesarama isteruju pacovi napolje itd. Ovo bi trebalo da bude neki strateški, krovni dokument koji će te stvari uterati u red i udariti visoke standarde zarad bezbednosti građana i kvaliteta hrane koju svi konzumiraju.

To su ta bazična merila. Na žalost, mi ih još uvek nismo ispunili i ovo poglavlje i dalje nije otvoreno, pa nas zanima gde je i šta je zapelo, u čemu je problem, jer činjenica da ovo poglavlje nije otvoreno dovodi u sumnju administrativne i tehničko-stručne kapacitete nadležnih ministarstava da podignu bezbednost hrane na viši nivo, a u interesu svih građana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja sam pre jedno dve nedelje, sa ovog istog mesta, pozvao, upozorio Vladu, Ministarstvo energetike i ekologije povodom događaja na Staroj planini, naročito u Toplom Dolu, povodom izgradnje, odnosno incidenata pri izgradnji mini hidroelektrane. To nisu bili ni prvi ni poslednji incidenti. Tada sam rekao, citiram, gotovo doslovno, to što se ne dešava u Beogradu, to što o tome ne pišu svetski mediji ne znači da nije važno. Država i autoritet države se prepoznaju upravo u tome kako reaguju na incidente u tamo nekim na izgled zabačenim delovima države, jer svaki deo države je jednako važan.

To što sam tada rekao se, na žalost, koliko juče ostvarilo novim, još nasilnijim, još dramatičnijim događajima, incidentima u Toplom Dolu, gde je došlo do novog fizičkog, sa krvavim ishodom, sukoba između meštana i onih koji ih podržavaju i investitora i obezbeđenja pri izgradnji te mini hidroelektrane. Moje pitanje ide, odnosno moj apel i zahtev ide na istu adresu, dakle, Vlada, Ministarstvo ekologije i Ministarstvo energetike. Intervenišite što pre, ne dok ne padne krv, krv je već pala, koliko juče, videli smo i razbijene glave, polomljene ruke, ali pre nego što bude mrtvih.

Dakle, mi smo svedoci da kada je reč o događajima, nemilim i neprijatnim ispred Skupštine grada ili ispred zgrade predsedništva, onda se rade specijalne ekspertize, specijalne emisije, maltene VAR tehnologiju pozivamo u pomoć da bismo videli da je podignuta ruka odvojena od tela, da li je neko krenuo glavom, da li je tu bilo neke pretnje koja se može razumeti kao nasilni akt, a sa druge strane u Toplom Dolu i drugim mestima gde se grade mini hidroelektrane imamo ozbiljne, nasilne scene sa krvavim, za sada još uvek, srećom, ne i smrtnim ishodom.

Ne znam šta se čeka. Pitao sam ovde prilikom poslednje posete, odnosno gostovanja Vlade, upravo dva pomenuta ministra i ministarstva u vezi sa tim problemom, mini hidroelektrana, i oni su najavili neki novi zakon, odnosno izmene i dopune zakona, zabranu u zaštićenim područjima. Pre nekoliko dana tu potvrdu u tom pravcu su dobili i predstavnici tih mesnih zajednica i ekoloških organizacija koje ih podržavaju i od predsednika države. Najavljen je taj zakon, ali dok to ne stigne, apelujem i pozivam ih da požure sa tim, da se što pre ubace u skupštinsku proceduru, apelujem da se uvede moratorijum, do stupanja na snagu tog zakona, na izgradnju mini hidroelektrana. Koga treba obeštetiti, ako ima pravo na obeštećenje, obeštetite. Koga treba kazniti, kaznite, ali nemojmo zbog građana ove zemlje i ugleda ove zemlje i zbog slike koja se šalje u svet da se ponavljaju ovakve scene. Samo sticajem okolnosti i srećom je izbegnut, ne krvavi rasplet, jer je već bilo krvavog raspleta, smrtni slučaj. Dakle, apelujem i zahtevam to od Ministarstva ekologije i energetike, odnosno predsednice Vlade Srbije da što pre dođe u Skupštinu sa predlozima novog zakona o izmenama i dopunama zakona, a u međuvremenu da se uvede moratorijum na izgradnju mini hidroelektrana.

Drugo pitanje tiče se onoga o čemu sam govorio prethodnih nekoliko puta sa ovoga mesta, izbora na KiM, odnosno parlamentarnih izbora za institucije u Prištini u kojima je, po mom sudu, neosnovano i štetno učestvovala Srpska lista i nekoliko drugih lista Srba sa KiM. To je njihovo pravo, ali ono što je bio moj problem, moj apel ovde i kritika to je da su vlast i Vlada ove zemlje, najviši funkcioneri pozivali da se glasa na tim izborima i da se glasa za neku određenu listu. S tim u vezi, pitanje za predsedniku Vlade, odnosno Kancelariju za KiM, a evo i upravo pristižućeg predsednika Odbora za KiM.

Očekujem sednicu skupštinskog Odbora za KiM, koji je najneaktivniji odbor, koji se najređe sastaje, a i tada uglavnom iza zatvorenih vrata, detaljnu ekspertizu, analizu, šta se dobilo izlaskom Srba na kosovske izbore i ovakvim rezultatom koji je, kako vidim, burno proslavljen na severu Kosovske Mitrovice. Ne vidim šta tu ima previše da se slavi? Ako si morao izaći, ako je procena bila da se izađe, treba biti dostojanstven i u pobedi i u porazu, a pogotovo u takvim pobedama, sa gorkim ukusom, kakav ostaje posle ovih izbora na Kosovu, na kojima se nije moglo glasati srpskim dokumentima, koje su organizovale nelegalne institucije i koje država ne priznaje, a opet predstavnici države slave rezultat jedne liste na tim izborima. Hvala.

Hvala, gospodine Vukadinoviću.
Reč ima Danica Bukvić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, juče je počela Međunarodna dečija nedelja, u kojoj se skreće pažnja na ostvarivanje dečijih prava i socijalni položaj dece.

Iako veće društveno blagostanje i ekonomski razvoj podrazumevaju i bolji socijalni položaj dece i veću brigu za njihovo zdravlje i obrazovanje, danas želimo da skrenemo pažnju na ozbiljne društvene pojave kojima je ugrožen sve veći broj dece, osnovnog školskog i srednjeg školskog uzrasta, koje ugrožavaju zdravo odrastanje i zdrav život dece i mladih.

Naime, sve više je pojava rizičnog ponašanja mladih, kao što su alkoholizam, narkomanija, vršnjačko nasilje, polno prenosive bolesti, maloletničke trudnoće, o čemu nas svakodnevno obaveštavaju mediji.

Posebno bih skrenula pažnju na narkomaniju, koja je sve prisutnija među mladima i uzima veliki danak. Najnoviji slučaj desio se u Nišu, gde se 14-godišnji dečak predozirao nepoznatom drogom i preminuo. Ovo je crveni alarm za društvo.

Državni organi i sada preduzimaju određene aktivnosti. Formirana je komisija za borbu protiv narkomanije u školama, koja je dobila zadatak da u toku ovog meseca usvoji novi akcioni plan, kojim bi trebalo da se utvrde nove mere borbe protiv ove pošasti našeg veka.

Istraživanja ove komisije su upozoravajuća, alarmantna, jer je došla do podataka da svaki drugi adolescent nikada nije dobio informaciju, ni kod kuće, a ni u školi, o štetnim posledicama upotrebe droge; da čak 75% adolescenata nikada nije imalo priliku da razgovara sa stručnjacima o svom emocionalnom stanju.

Mladi su radoznali i sve žele da probaju, a droga je sve dostupnija i sve jeftinija. Ona je izazov za mlade koji na tom uzrastu i ne razmišljaju o posledicama, a pored toga mladima i deci se kroz medije serviraju nepoželjni, rizični i nezdravi stilovi života.

Postoje i sada neobavezni oblici edukacije koji se praktikuju u školama, poput tribina i stručnih predavanja, koja se obično organizuju par puta u toku školske godine. Očigledno da to nije dovoljno za prevenciju ove opake bolesti zavisnosti, kojoj pribegava sve veći broj dece i adolescenata. Sve je niži uzrast dece koja prvi put probaju drogu, a među srednjoškolcima sve je manji broj onih koji nisu probali neki od narkotika.

Deca i mladi su naša budućnost. Društvo mora učiniti ozbiljne korake i praktične mere prevencije. Zato je neophodna kontinuirana edukacija i dece i nastavnika i roditelja, jer se dugoročno jedino tako mogu menjati ponašanje i životne navike mladih.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministru prosvete - da li se planira uvođenje posebnog predmeta koji bi predstavljao kontinuiranu edukaciju u vezi sa štetnim posledicama bolesti zavisnosti, sve prisutnijim vršnjačkim nasiljem, sve većem broju maloletničkih trudnoća i polno prenosivim bolestima?

Smatramo da je krajnji trenutak da se preduzmu ozbiljne društvene mere, jer jedino kontinuiranim, obrazovnim i vaspitnim radom sa mladima, pre svega decom školskog uzrasta, možemo da se uhvatimo u koštac sa ovom pošasti koja će se odraziti kako na ukupno zdravlje stanovništva, tako i na radnu sposobnost mladih generacija kroz određeno vreme, a koja kroz određeno vreme treba da bude sposobna da upravlja važnim državnim i privrednim poslovima u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Bukvić.
Da li još neko želi da zatraži obaveštenje?
Gospodin Boban Birmančević želi reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, svoje prvo pitanje upućujem državnim organima, pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde, Tužilaštvu, a odnosi se na vrlo važno pitanje - da li je neko od svih onih koji su pretili predsedniku države, odnosno pretili predsedniku Aleksandru Vučiću, pretili čoveku koga građani nazivaju Aca Srbin, da li je bilo ko od njih procesuiran, odnosno, preciznije, ko je od njih procesuiran i ko je izveden pred lice pravde? Jer, upravo su pretnje Aleksandru Vučiću pretnje građanima Srbije, imajući u vidu da taj čovek ima podršku 60% građana i da, u skladu sa tim, vodi ovu Srbiju na pravom putu, odnosno Srbiju na putu jedinstva i putu rezultata.

Moje drugo pitanje je da li je neko iz tog saveza za pretnje i silovanje, koji oni pokušavaju da predstave kao Savez za Srbiju, izveden pred lice pravde, jer upravo sve ono što su izrekli i uputili ka predsedniku države i članovima njegove porodice zaslužuje sankciju?

Moje sledeće pitanje je takođe upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova i Tužilaštvu, a direktno se odnosi na aktere koji se nalaze na ovoj slici - da li je neko upravo od ovih aktera napada na saobraćajne znakove imobilijar u Beogradu, da li je neko od njih priveden pred lice pravde, jer upravo se jasno na ovoj slici vidi ko je nosilac i ko je idejni vođa cele priče, najveći finansijer i tajkun i onaj koji vodi ove nesretne i ovaj nesretni i tužni skup, Dragan Đilas, Boško Obradović, Zelenović u pokušaju da napravi red u Beogradu, a zaboravlja na situaciju u Šapcu i svi ostali.

Da li je neko od njih, a jasno se vidi na ovoj slici ko je prisutan, priveden zbog napada na saobraćajne znake, imobilijar, u Beogradu, jer upravo kao posledica toga što nisam siguran da su nešto preduzeli, onda su juče nastavili sa akcijom napada na saobraćajne znakove, imobilijar, u Srbiji?

Evo ovde gradonačelnika Zelenovića koji u radno vreme lepi neke parole i to ne u svom gradu, nego na saobraćajne znake kod grada Loznice.

Da li će neko sprečiti i konačno procesuirati ove ljude koji ne znaju šta rade u pokušaju da pokažu da imaju ideju, da imaju nešto, ali oni osim ideje da mrze Vučića niti imaju program, niti imaju stranku, niti imaju podršku birača.

Moje sledeće pitanje vrlo je značajno, a odnosi se na posetu gradonačelnika Šapca, trenutnog gradonačelnika Šapca, a glasi – da li je neko procesuirao i postavio pitanje – zašto se Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, i Nemanja Pajić lažno predstavljaju? Šta oni rade u Peći, šta oni rade za stolom priznajući nepriznatu državu Kosovo, sedeći pod zastavom nepriznate i nepostojeće države Kosovo? Da li će neko stati na put i da li lažno predstavljanje gradonačelnika Nebojše Zelenovića i predsednika Skupštine Nemanje Pajića, zaslužuje sudski epilog?

Moje sledeće pitanje glasi – da li ovaj maskirani čovek sa kapom na glavi, a ovo je upravo bilo na izborima u Lučanima, gde je sa Boškom Obradovićem upao i to bukvalno upao u stanicu milicije u Lučanima, da li će neko konačno za ovo delo, gde se jasno vidi i ovaj maskirani lider, „lider“ zajedno za Srbiju, jer da bi neko bio lider, ta opcija mora da ima članstvo i mora da ima program, a oni je nemaju, da li će neko u ime države, u ime građana Srbije stati na put ovom savezu koji bespomučno pokušava da nametne volju građanima?

Međutim, volja građana se vidi i videće se isključivo na izborima. Poziv na bojkot koji oni pokušavaju da aktiviraju je upravo poziv na bojkot za njihove članove. Imajući u vidu da oni članstva i nemaju, izboro će biti održani u vreme kad im vreme jeste i na izbore će izaći svi oni koji misle dobro Srbiji i koji misle dobro svojim građanima. Hvala.