U ovom Predlogu zakona jasno stoji da u slučaju da dođe do nekih promena kada je u pitanju poslovanje banaka, država je ta koja će garantovati preko Narodne banke isplatu štete nastale do jedne određene granice od 50.000 hiljada evra, više puta pomenuto ovde.

Suštinska priča se odvija u Srbiji već od 2000. godine, tako što je za mali osnivački ulog formirane mnoge banke koje su u međuvremenu ugašene, a neke su Boga mi, transformacijom, prerasle u mnogo veće banke kako to neki po svojim kriterijumima proglašavaju.

Setimo se samo Delta banke. Podsećanja radi, Delta banka je privatna banka nastala na kapitalu, kako ste nekada govorili gospodina Miškovića, a sada samo Mišković. On je čovek koji je bio blizak vladajućoj garnituri još od devedesetih godina. Osnovao je tu banku najvećim delom garancija za funkcionisanje te banke, nije bila njegova imovina ili njegov promet u privatnoj firmi, to su bila deponovana sredstva iz mnogih javnih preduzeća, kao što je Elektroprivreda, Srbijašume itd, gde je dnevni priliv je bio na visini da ne možete ni da pomislite da neka banka današnja ima na nivu pola godine toliki priliv. Na bazi tog priliva on je plasirao taj novac. Stvorio je Delta banku. Ta Delta banka je kasnije prodata stranom kapitalu i sada je to Inteza banka.

Šta je suština? Suština je u sledećem, i Delta banka i naslednik, uslovno rečeno, Inteza banka kao i mnoge banke u Srbiji koje funkcionišu, nećete videti da finansiraju u većem obimu sredstava neke ideje ili neke inicijative za otvaranje male privede, za nešto što je malo većeg obima, kada je privreda u pitanju. Ne pada im napamet, one finansiraju kada je u pitanju lična potrošnja, kada je u pitanju lični kredit, ali zato traže veliku garanciju, super garanciju, kako bi to u svetu rekli, zato traže da se garantuje ličnom imovinom, odnosno hipotekom, 1:3. Nekada je to bilo mnogo više.

Da bi dobili jedan evro, morali ste svoju ličnu imovinu u visini od tri evra da založite, da bi to bila garancija i kada dođe don nekih problema, te banke koriste na volšeban način nešto što nije u skladu sa zakonom, a to je da je mnogo veća naplata štete nego ona što je ugovorom predviđeno kao garancija, i to su izvršitelji, itd.

Čitav sistem funkcionisanja tih banaka zasniva se na špekulacijama, špekulacijama najgore vrste. To su visoke kamate, to je velika hipoteka. Kada vide da više nema perspektive na ovom području onda gledaju da se oslobađaju tih hipoteka, prodaju te hipoteke, polako se gase.

Imate sad najaktuelniji problem oko jedne francuske banke, da je ne spominjem radi reklame, ta francuska banka je došla u probleme, želi da napusti ovo područje, zato što je dovoljno kapitala iznela iz Srbije. Sada se nalazi u velikim problemima mora šteta koja je nastala, ili koja bi nastala gašenjem te banke, da se nadoknadi. Čak su se uključili i zvanični predstavnici francuske države da dogovore sa predstavnicima Srbije kako to na najbezbolniji način da se uradi. To vam je suštinska priča. Priča se završava na taj način što će te sve banke kada vide da nemaju više toliki veliki profit, povući se sa ovog područja, ostaviće pustoš. Bukvalno to će biti hipoteke u stanovima, to će biti u nekretninama, one će biti bud zašto prodate, jer bankarska logika govori – bolje je zaraditi dinar, izgubiti tri, nego ostati bez ičega.

Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, kolega Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene zaista čudi da ovde nema reakcije ministra. Mi smo pokušali kao poslanička grupa SRS pre svega da ukažemo na potpuno različito viđenje i onoga šta treba da radi Narodna banka i onoga šta treba da radite vi kao Vlada Republike Srbije, kada je u pitanju uređenje bankarskog sektora.

Vi sa jedne strane se praktično zalažete za taj liberalni kapitalizam u njegovom najgorem pojavnom obliku. Vi smatrate da je mnogo dobro što Srbijom vladaju strane banke i jedan od prvih zadataka DOS-ovog režima i Mlađana Dinkića, to je bilo u onoj prvoj vladi u kojoj je, kako kažete, kao stručnjak učestvovao i ministar Siniša Mali, jedan od prvih zadataka bio je likvidiranje srpskih banaka.

To je urađeno preko noći, to je urađeno bez ekonomski opravdanih razloga, ali je to bio zadatak sa zapada kako bi mogli na taj način, jer oni rade sve planski, kako bi onda dalje mogli neometano i uz potpunu kontrolu da uništavaju sprsku privredu.

Vi veoma dobro znate da su potraživanja koja su imale te četiri najveće srpske banke bila daleko veća od dugova koje su imali. Zašto je onda bilo neophodno uništiti te banke? Upravo zbog toga da bi strane banke ušle, jer u onom uređenom sistemu kada su ljudi već godinama bili kod određenih banaka kao deponenti, gde su imali otvorene tekuće račune, bilo bi veoma teško tim stranim bankama da ubede građane Srbije da pređu kod njih. Ona su oni naravno našli prečicu preko onih koje su doveli na vlast. Naredili su gašenje banaka i onda pčeli da skidaju kožu sa leđa građanima Srbije.

To je nešto što se radi već godinama i mi smo od jednog od prethodnih diskutanata iz vladajućeg režima čuli da građani pre sedam, osam, devet ili deset godina nisu ni mogli da otvore račune, nisu ni mogli da podignu kredite. Pa neće biti da je baš tako. Oni su mogli i zbog toga i postoji i postojao je ogroman problem sa tim kreditima koji su podignuti u švajcarskim francima. Činjenica je ono što ste i vi isticali u neki prethodnim raspravama, sada ste potpuno promenili ploču, da su pojedini državni funkcioneri građane stimulisali, da su govorili kako je to najbolje moguće rešenje, kako treba uzimati kredite, da su oni izuzetno povoljni, izuzetno sigurni. Ljudi su verovali, kupovali i automobile i stanove i mnoge druge stvari na kredit, a onda nažalost ostali bez novaca, ostali i bez tih stvari koje su uzimali na kredit.

Dakle, krediti u švajcarskim francima su naravno bili jeftini baš zbog tog rizika koji je postojao da može doći do nagle promene, naglog skoka u vrednosti valute. Nažalost, veliki broj građana Srbije je to platio i životima i rasturenim porodicama i rasturenim brakovima i na različite druge načine. Naša država nije reagovala kako treba. To što se vi sada hvalite da ste pronašli rešenje i da država, ne znam koliko miliona evra, plaća da bi građani Srbije mogli konačno da se izvuku iz tih kredita, to po našem mišljenju nije dobro. Taj teret koji ste vi kao država preuzeli na sebe, odnosno sada ćete to naplatiti iz budžeta i kroz džepove svih građana Srbije, to je teret koji je morao biti naplaćen od stranih banaka. To je suština.

Oni stotine miliona evra izvlače svake godine i oni su to morali snositi kao rizik poslovanja, a ne građani koji su podigli kredite direktno ili drugi građani, odnosno svi građani Srbije kada to sada plaćate iz budžeta.

Pitanje je da li ćete vi ići do kraja u gašenju, odnosno može se reći u gašenju, neki ćete prodati srpske banke, sada prodajete i Komercijalnu banku, i čemu se dobrom građani Srbije konačno mogu nadati kada u potpunosti budu prepušteni na milost ili nemilost stranim bankama?

Onda će oni moći šta hoće. Moći će da podižu i troškove mesečnog održavanja računa, moći će da potpuno ukinu kamate na oročena sredstva. Vi kada pogledate kolike su te kamate bile pre nekoliko godina i koliko je tada koštao kredit, uporedite te nivoe i vidite danas koliko koštaju krediti, a da građani koji oroče svoja devizna sredstva praktično od toga nemaju ništa, jer su kamate nešto iznad nula procenata.

Dakle, to je na toliko niskom nivou, da je pitanje da li se uopšte isplati držati novac u bankama, a vidite da nisu iste te kamatne stope u Srbiji i nekim drugim državama.

Dakle, to je prostor u kome mora reagovati država, to je prostor u kome mora reagovati i NBS, dakle, da se ograničavaju banke, da im se smanjuju troškovi, kao što su godinama naplaćivali enormne troškove obrade kredita i vi ste se onda setili i napravili, da kažem, veliki rezultat i rekli – evo, sada ćemo to ograničiti, pa će moći da obračunavaju samo stvarne troškove kredita. Ali se postavlja pitanje – šta je sa svim tim ekstra profitom koje su strane banke u međuvremenu uzele i otele od građana Srbije? E, sa tim nema ništa, dakle piši propalo i to je problem što država Srbija ne štiti dovoljno svoje građane.

Mi želimo da se vi postavite drugačije, da naterate banke da, pre svega, budu u funkciji građana i kada razgovarate i imate dilemu da li su nam potrebne strane banke ili su potrebne samo domaće, potrebne su i jedne i druge, ali gde god imate dominaciju stranih banaka, vi ne možete očekivati da oni vode računa o interesima građana Srbije.

Stranim bankama, što je potpuno normalno i što ne treba uopšte dovoditi u pitanje, je osnovni interes profit, profit po svaku cenu. Budite sigurni da će oni uvek funkcionisati onako kako dobiju naloge iz država iz kojih dolaze, jer u svim ozbiljnim državama su povezana i država i njihove najveće banke.

Dakle, te strane banke jesu sredstvo i političkog pritiska i monetarnog i svake druge vrste. Nemojte biti naivni i misliti da iza tih banaka stoji neko dobronameran i da će npr. nemačka banka ili francuska ili bilo koja druga malo više voleti građane Srbije nego što vole građane sopstvenih zemalja ili da će se na isti način ophoditi prema građanima jednih i drugih, jer neće nikad.

Dakle, mi moramo imati sopstvene banke. Vi ste govorili ranije o osnivanju i razvojnih banaka i agrarnih banaka i mnogo toga obećavali u kampanji, da ćete zaustaviti strance koji građanima Srbije deru kožu s leđa, ali ste, nažalost, u međuvremenu, kada ste došli na vlast, sve to zaboravili.

Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Kolega Ljubenoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Amandmanom na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, poslanička grupa SRS je predložila izmenu ovog člana.

Članom 11. predlagači su izvršili samo tehničku izmenu člana 22. osnovnog zakona, koji je logičan sled izmena koje je predložio članom 5. zbog dva nova stava koja su dodata u članu 8. osnovnog zakona.

Poslanička grupa SRS predložila je ovim amandmanom izmenu u članu 22. osnovnog zakona u stavu 1. i to u delu koji se odnosi na iznos novčane kazne banke. Umesto dosadašnjeg iznosa kazne u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara, predložen je iznos u rasponu od 50.000 do 5.000.000 dinara.

Naše mišljenje je da je predloženi iznos adekvatniji, s obzorima n to da se radi o pravnim licima koja posreduju sa velikim novčanim sredstvima. S obzirom na to da je predlagač napisao da je diferencijacija banaka u skladu sa procenjenim nivoom rizika u poslovanju, pri utvrđivanju i obračunu premije osiguranja depozita, pravednija prema bankama i da može da utiče na ublažavanje moralnog hazarda i podsticanje smanjenja rizika u poslovanju.

Mišljenja smo da za one banke koje ne poštuju zakon treba predvideti više iznose kazne koje bi morali zbog nepoštovanja da plate. To znači da bi korist od prihvatanja ovog amandmana SRS bila velika. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, koleginice Pešić.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petar Jojić je predložio brisanje člana 13.

Smatram da član 13. nikako ne možemo brisati. Zašto? Član 13. definiše da se Agencija za osiguranje depozita obavezuje da donese metodologiju za obračun premije osiguranja depozita u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Metodologija se donosi da bi, u stvari, mogao da se primenjuje sistem obračunate premije osiguranja depozita na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka. Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita donosi metodologiju, ali Narodna banka Srbije pre toga mora da da saglasnost. Bez usvajanja metodologije, ovaj zakon bi bilo prosto nemoguće usvojiti, odnosno bez člana 13, čije se brisanje predlaže, zakon bi bio nepotpun. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Ovo je verovatno poslednji amandman na ovaj predlog zakona i mi smo, rekla sam to u prvom delu, mi smo dali, da kažem, alternativne amandmane. U jednom delu smo pokušali nešto da ispravimo ovaj predlog zakona, u drugom delu smo predložili brisanje svih članova, pa je tako onda predloženo i brisanje ovog poslednjeg člana, jer ako smo za to da ne postoji zakon u pravnom sistemu ovakav kakav je, onda moramo brisati i taj poslednji stav.

Zašto mi uopšte mislimo da ovaj predlog zakona nije dobar? Mi generalno mislimo kada menjate zakon, opet ću ponoviti po ko zna koji put, po nalozima EU, da to nema nikakve veze sa nečim pozitivnim i sa koristi koju bi imali građani Republike Srbije.

Mi mislimo da je ovaj zakon trebalo potpuno drugačije koncepcijski postaviti. Banke su opljačkale, strane banke su opljačkale narod u Srbiji i to je činjenica. I sada kada ste donosili ovaj Zakon o osiguranju depozita, onda je trebalo da malo pooštrite bar sad kriterijume prema tim poslovnim bankama, pa ako hoće pod našim uslovima da posluju u Srbiji, neka posluju, ako neće, hvala, doviđenja, ima ko hoće.

Dakle, te banke ne plaćaju porez u Srbiji, ne plaćaju porez na ekstra profit. Vi to niste ovde predvideli da ih obavežete kroz ovaj zakon. Morali ste mnogo restriktivniji da budete u odnosu na ove postojeće banke. Morali ste da ih obavežete na veći depozit. Kada su u pitanju potrošački krediti, vi se hvalite, niste to danas govorili, ali generalno, vi iz vlasti se hvalite kako je povećana potrošnja u Srbiji. Nažalost, potrošnja je povećana zato što se povećao broj ovih gotovinskih, tzv. keš kredita. I to je zaista veliki problem, zato što su ljudi jednostavno morali da podignu te kredite, potrošili su ih za kupovinu udžbenika i školskog pribora, za kupovinu ogreva, za plaćanje zaostalih rata infostana, odnosno javno-komunalnog preduzeća u drugim delovima Srbije, infostan je u Beogradu, za plaćanje struje itd.

Dakle, nije to nikakvo realno povećanje potrošnje, već povećanje potrošnje koje zapravo kroz bankarske kredite mnogo košta narod, građane, da, kolega Arsiću, šta se mrštite, građane koji su bili prinuđeni da uzmu te kredite.

Vi ste morali o svemu tome da vodite računa. Opet kažem, prošlo je mnogo vremena, evo, skoro će 20 godina od kako su uništene, od kako su Dinkić i Labus uništili banke u Srbiji. Iako zbog bilo čega neko iz prethodnog režima treba da ide u zatvor, da mu se sudi, da bude osuđen i da ide u zatvor, to su Dinkić i Labus. Vi ste to potpuno zaboravili. Vi ste te dugove prema tim ljudima potpuno zaboravili, a oni su se i te kako zadužili kod naroda da moraju jednog dana da odgovaraju, da moraju jednog dana da završe u zatvoru, da mora Dinkić da obuče onu košulju sa brojem 001, zatvorsku, koju mu je Vučić, kada je bio srpski radikal u Narodnoj skupštini, pokazivao. To mora da se desi.

Dok se ta pravda ne reši, mi možemo da pričamo bajke, koliko god hoćemo, ali i vi ste imali sedam godina vremena da se ubacite u kolosek, da se rešite tih nekih repova, uslovno rečeno, morali ste da se odreknete nekih negativnih stvari i pojava, načina funkcionisanja koje ste nasledili od onog prethodnog režima. Više je krajnje vreme. Vi nemate više vremena za tu vrstu eksperimenata, nemate. Krajnje je vreme da vi morate da počnete da vodite računa o narodu.

Gospodine ministre Mali, drage moje kolege iz vlasti, ova vlast ne vodi računa o narodu. To čime se vi hvalite jesu kapitalne investicije, jeste nešto što je dobro, ali osim kapitalnih investicija, osim toga što mogu da pogledaju na televiziji otvaranje autoputeva, ljudi bi nešto i da jedu, pogotovo oni koji rade za socijalu od 30 hiljada dinara i 22 plus dinara. Dakle, vi još niste taj tzv. minimalac doveli na nivo zarade, on je još uvek socijalna kategorija. Neka se tako ne zove. Socijalna je kategorija čim ne ispunjava uslov najniže potrošačke korpe.

Isti je slučaj i sa najnižim penzijama i vi se hvalite kako ćete dati penzionerima pet hiljada dinara, ne znam kada, za koji dan ili za koji mesec, nije ni važno. Zamislite sada onaj ko ima 10 hiljada, odnosno 14 hiljada penziju, kada dobije pet hiljada dinara, on jadan misli – šta ću sada sve da uradim sa pet hiljada, a dok se okrene nije uradio ništa, a tu malu crkavicu potrošio. Onaj koji ima penziju 130 hiljada neće ni primetiti da mu je to leglo na račun. Dakle, ne vodite računa o onome što je realan život u državi Srbiji. Morate da prihvatite činjenicu da se u Srbiji teško živi. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celinu.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10.00 sati.