Ne, po ovom amandmanu, nego uopšte. Mojih pet minuta. Zahvaljujem.

Nadam se da smo se u prepodnevnom delu rada složili posle predaje ovog dokumenta, gospodine ministre, da su poljoprivrednici opljačkani u periodu 2013. do 2017. godine za blizu 60 milijardi dinara. To je potpisao ministar poljoprivrede. Međutim, mislim da je to mnogo više, i to ćemo da utvrdimo na osnovu završnih računa, jer postoji nekoliko osnova za pljačku poljoprivrednika. Jedan je da planirate agrarni budžet ispod 5%, drugi da ni taj smanjeni agrarni budžet ne realizujete, nego ga u još manjem procentu realizujete, pa onda prijavljujete suficit, i to ćemo da vidimo sada kada budemo uporedili sa podacima iz završnih računa.

Ako smo to apsolvirali, ja bih molio da mi odgovorite na pitanja koja ste ostali dužni. Jedno od pitanja je bilo da li je Vlada Republike Srbije sklopila ugovor o preuzimanju migranata koji ne ispunjavaju uslove za boravak u zemljama EU, konkretno u Austriji, ili laže dosadašnji ministar austrijske Vlade u izjavi datoj na televiziji.

Drugo, pitao sam vas koliko su od Vlade Republike Srbije dobile organizacije koje Poverenica za ravnopravnost naziva lezbijkama, gejevima, biseksualcima i transrodnim osobama? To vas pitam zbog ovoga, gospodine ministre, pošto je danas rečeno da oni koji nose narodnu nošnju su genetički modifikovani. Pitam vas da li su genetički modifikovani i učesnici te parade na kojoj je i predsednica Vlade i nekoliko ministara i da li ovo podleže pokretanju postupka od strane nadležnih državnih organa?

Takođe, to je prošlogodišnja Dita von, ne znam kako se zove, možete pronaći u štampi. To je prevazišlo sada ovaj plakat. Zamislite da su umesto srpskog patrijarha i vladike ovde stavljena dva kardinala ili dva rabina, recimo, da li bi onda nadležni državni organi reagovali? Zašto nema osude ovakvog ponašanja od strane predsednice Vlade i ministara koji su učestvovali na tom skupu?

Takođe, zašto se na skupu koriste deca, maloletna deca čiji se obrazi mažu duginim bojama? Uostalom, dugine boje su bile logo Međunarodnog zadružnog saveza sve dok nije preuzeto od strane ovog organizatora.

Takođe, gospodine ministre, vi ste 2014. godine bili gradonačelnik, evo fotografije, datum je 18. septembar 2014. godine kada kao gradonačelnik polažete venac na spomenik serbskim i ruskim heroja na Kalemegdanu, koji su učestvovali u odbrani Beograda u toku Prvog svetskog rata. Danas je rečeno da tamo nisu učestvovali ruski vojnici, odnosno dobrovoljci.

Evo kako izgleda danas taj spomenik. To je vandalski čin bez skulpture Svetog Đorđa Pobedonosca. Zašto to dozvoljava Republika Srbija? Zašto ne napravi repliku? Zašto ne osposobi taj spomenik, nego izgleda kao da su ponovo streljani?

Molim vas, takođe, da mi kažete koliko iznose plate zaposlenih, koji su preostali u „Beogradskoj banci“, a o čemu je malopre bilo govora? Da li je tačna informacija da one iznose preko 200 i 300 hiljada dinara? Kako se mogu likvidirati banke koje imaju veća potraživanja nego što su njihove obaveze?

Takođe da mi kažete – šta je sa imovinom Beogradske železničke zadruge koja je najstarija železnička kreditna zadruga i čiju imovinu do danas nisu uspeli da rasprodaju, pošto mi je spočitavano da ne vodim računa o zadrugarstvu? Da krenemo od toga, uostalom, ja sam u studiji poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji napisao koliko je poljoprivrednog zemljišta opljačkano, preko 400 hiljade, a ne 180 hiljada, kao što je ovde rečeno, iako se govornik ogradio da se to odnosi samo na zadruge na području Vojvodine.

Najzad molio bih vas da mi objasnite zašto je putarina za novoizgrađeni autoput u dužini od 100 kilometara od Obrenovca do Preljine 420 dinara, dok je putarina za put koji je duži od Novog Sada do Subotice niža? Zašto su putarine u evrima po najvišem kursu, a ne po srednjem kursu, niže nego što su putarine u dinarima? Koga mi štitimo strance ili naše građane? Da li mi možemo da plaćamo putarine u evrima?

Najzad, objasnite mi molim vas, pošto već danima imamo haos na beogradskim ulicama sa taksistima…

(Predsedavajući: Hvala.)

… zašto niko od državnih organa ne reaguje na to i ne pozove te ljude da razgovaraju? Konkretno, da li poslanici kad krenu odavde, iz Skupštine, svojim automobilom mogu da vrše pomoć na putu preko „CarGo“ aplikacije? Hvala.

Hvala prof. Ševarliću.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite gospođo Jovanović.

Hvala.

Gospodine ministre, mi smo više puta govorili o tome da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih sredstava uopšte ne može da štiti građane Srbije od bahatosti i bezočnosti ovih stranih banaka koje pod izuzetno povoljnim uslovima posluju u Srbiji i to se pokazalo u praksi.

Malopre smo imali raspravu u pojedinostima o Zakonu o računovodstvu. Čini mi se član 28. Zakona o računovodstvu kaže da nijedan finansijski knjigovodstveni dokument ne može da bude dvosmislen. Je li tako? Ako je to tako, kako je onda moguće da banke u Srbiji koje dobijaju dozvolu za rad od Narodne banke Srbije mogu da varaju građane i da naplaćuju razne naknade, a ne pljačkaju samo građane, i privredu, na kraju krajeva i državu, a te naknade su za građane, ima ih ukupno 260, znači, pojedinačno i građani obično ne znaju na kraju o čemu se radi?

Ne možete da očekujete od svakog čoveka iako su bile razne rasprave, okrugli stolovi, jedan od renomiran računovođa u Srbiji, gospodin Tasić je pokušao da to objasni, ne možete da očekujete od čoveka koji dođe iz bilo koje sredine, na kraju ma nema nikakve veze, može čovek da bude drugog zvanja, obrazovanja, apsolutno se ne razume u finansije, da baš svako ono sitno slovo pogleda i svaku začkoljicu, a zakon ga ne štiti.

U stvari, mi imamo u Srbiji zakon koji bi mogao da zaštiti sve građane od prevare banaka i od pljačke, to je Zakon o obligacionim odnosima. Ali dokle i to da nas dovede ili zakon po kome će neki građanin Srbije da tuži banku zato što mu je nezakonito naplatila neku proviziju koja nije bila u ugovoru jasno definisana.

Vi se sećate, dame i gospodo narodni poslanici, da je pre nekoliko godina se NBS setila, pa je guverner dala preporuku bankama da naplaćuju proviziju za obradu kredita od 0,5 do 3% je sada apsolutno u svim bankama. Neke na akcijama kažu, vidite na onim reklama, ali to je kratkotrajnog daha - bez troškova obrade i onda su iz NBS rekli - uskladite to da bude primereno građanima i da to bude neka fiksna naknada. Ne, to njih uopšte ne zanima. Jednostavno, nijedan zakon ih na kraju na to ne obavezuje.

Šta su oni rekli iz udruženja? Mi ćemo da poslujemo onako kako to reguliše tržište, pa ko hoće da ide kod koje banke. I onda opet, kažem, imate te kratkotrajne akcije. Ko će, molim vas, njih da sankcioniše za takvo ponašanje? Da oni vrše revalorizaciju kamata u sred otplate nekog kredita, da se zatezna kamata obračunava ne na način kako je to ugovoreno i pre dospelosti roka za otplatu tog kredita? Pa to je neverovatno.

Imate iskustva premijera Orbana i susedne Mađarske. Još 2014. godine kada se videlo da su banke koje su tamo poslovale prevarile građane kada su u pitanju krediti u švajcarcima, kod njih je potpuno izmenjena zakonska regulativa za poslovanje banaka i oni više ne mogu na takav način da pljačkaju.

Drugo, pogledajte kako je to rešeno u Rusiji, gde je Vladimir Putin rekao u prvim godinama svoje vladavine, ali i prošle i pretprošle godine su menjani ti propisi, da se zaštiti svaki građanin Rusije, da ne može na takav način nijedan tamo građanin da se vara kroz valutnu klauzulu koja će da ide na korist banaka a ne građana.

Kakav je to način? Vi uzmete novac u toj valuti, dakle u domaćoj valuti, a posle vam banka kroz tu valutnu klauzulu traži, pa to može da bude čak, evo pokazalo se kod kredita u švajcarcima, do 60% više nego što je vrednost tog kredita.

Dakle, poslušajte nas, idite na to da se promeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, dajte obavezujuće preporuke i to tražite i vi, pre svega, koji ste i u Odboru za finansije od NBS da daju takve obavezujuće preporuke, jer oni su depozitari u ovoj zemlji i tu su dobili rešenje za početak svog poslovanja i dozvolu da moraju te sve banke da usklade u normalnim okvirima svoje poslovanje, kao što je to, rekla sam, rešeno u Mađarskoj koja je članica EU, u koju Srbija neće nikada da uđe, ali oni znaju da moraju da se štite i da štite svoje građane ili na primer u Rusiji ili u Kini gde bi to takođe bilo nezamislivo.

Hvala gospođo Jovanović.

Sada reč ima po redosledu Veroljub Arsić.

Izvolite kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispada da je Narodna banka čudotvorac i da može da radi mimo zakona koje mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini.

Prvo, Narodna banka vrši nadzor nad poslovanjem banaka i osiguravajućih društava. Za kršenje zakona, a to su materijalne povrede zakona, može da podnese krivičnu prijavu ili da pokrene postupak za kažnjavanje te banke, gde ona odlučuje u prvom stepenu kao sud za prekršaje.

Kasnije ću da govorim u svom izlaganju o tome kako to izgleda kada Narodna banka ne vrši svoju funkciju. Čini mi se da su uvek te populističke priče jako interesantne i dobre da se ovde ispriča i da se na taj način stekne neki politički poen. Nemam apsolutno ništa protiv toga.

Obavezuju preporuke ne postoje. Ne možete vi da naterate banku koja je privatna da posluje ako to zakonom nije regulisano ili da je naterate da ona drugačije postupa prema svojim klijentima. Mi smo doneli Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U nekom periodu 2014. i 2015. godine maltene je smanjena mogućnost zloupotrebe ugovora koji su indeksirani u stranim valutama. Znači, da mora da se isplaćuje kredit i po srednjem kurs centralne banke, da se vraća po srednjem kursu centralne banke, da ne mogu da se menjaju kamatne stope u toku otplate kredita, da imate fiksni deo kamate, da imate varijabilni deo kamate. Varijabilni deo kamate ne zavisi od volje banke ili volje klijenta, pa često ne zavisni ni od volje neke države. To su sve uslovi koji su klasično tržišni.

Slažem se u jednom delu sa koleginicom Jovanović. Valutna klauzula jeste nešto na čemu su banke zarađivale ekstra profit i da je to bio generator mnogih naših nevolja ne samo među stanovništvom, među privredom, već i u čitavoj državi. Sada imamo situaciju da je kurs dinara jako stabilan. Što se tiče te tvrdnje da banke mogu nešto da zloupotrebe. Očigledno je kada država vodi brigu o svojim građanima i Narodna banka vodi brigu i o svojim građanima, i o privredi i o državi u celini da takvih manipulacija više ne može da budu.

Možemo da dođemo i da razgovaramo o tome šta ako se ukine devizna klauzula. Krediti koji se plasiraju u Republici Srbiji sa valutnom klauzulom su vezani za evro u 90 i nešto posto slučajeva, ako ne i 100%.

Da bi se povukao kredit u evrima ili valutna klauzula u evrima primenjuje se prilikom obračuna kamate koja se ugovara sa korisnikom tog kredita između ostalog i referentna kamatna stopa Evropske centralne banke koja u ovom trenutku iznosi, čini mi se, minus 0,25%.

E, sada, naša referentna kamatna stopa je negde oko 3%, to je na dinarske kredite. Znači, kada bismo ukinuli valutnu klauzulu svi krediti bi u Srbiji poskupeli za 3%. Šta preostaje? Preostaje da Narodna banka postepeno smanjuje referentnu kamatnu stopu, mogu da kažem da su je smanjili u poslednjih šest ili sedam godina za čitavih 12 ili 13 procentnih poena, ili 12, 13%, a Evropska centralna banka kada proceni da je kriza u evrozoni prošla počeće da podiže referentnu kamatnu stopu i kada se izjednače te dve kamatne stope, onda možemo i da ukinemo kredite koji su indeksirani u evrima.

Inače ovako, ako ih potpuno ukinemo, omogućićemo bankama da zarađuju još 3% više nego što to u ovom trenutku rade. Toliko o tome kako to baš i nije samo jednostavno – mi to hoćemo, mi to želimo, pa ćemo to i da uradimo, a da ne sagledamo onu drugu stranu koje će posledice da imaju građani i privreda, ako to uradimo bez jedne ozbiljne analize. To je taj deo koji se tiče politike.

Ono što je još tu i što pokazuje onaj pravi značaj Narodne banke jeste to da su, između ostalog, u toku 2012. i 2013. godine naše dve banke izgubile dozvolu za rad. To je bila „Agrobanka“ i Razvojna banka Vojvodine, gde je potpuno izostao nadzor nad te dve banke od strane Narodne banke Srbije, kada je guverner bio gospodin Šoškić, a viceguverner koji je bio zadužen za kontrolu rada banaka bio gospodin Milojko Arsić. To je onaj što stalno popuje i pravi se pametan u raznim emisijama, kako program Vlade Republike Srbije ne valja, kako naše finansije nisu dobre, kako se zadužujemo prekomerno itd, itd. E, takav čovek je vršio nadzor nad radom banaka, pa smo imali onu hiperinflaciju, pa smo imali nezakonito iznošenje deviznih sredstava iz Republike Srbije, pa smo imali primarnu emisiju, pravo štampanje novca na tržištu, to je ono što se zalaže profesorka Danica Popović. Oni tako rešavaju krizu, tako što štampaju novac. Povrh svega, milijardu evra direktne štete koja je morala da se plati iz budžeta Republike Srbije zato što Republika Srbija garantuje za depozite do 50.000 evra da će biti obeštećeni, za svakog, za fizičko lice itd.

Kada pričamo o Narodnoj banci, moramo da budemo svesni da Narodna banka vrši nadzor nad zakonitošću rada finansijskih institucija, baš iz tog razloga, da banke, pogotovo gde osnivač nije rezident, ili da kažem domaće lice, mogu raznim finansijskim mahinacijama da iznesu novac iz Republike Srbije, opljačkaju i privredu i stanovništvo, nama ostave taj problem da rešavamo, a da oni beleže ekstraprofit. To je posao Narodne banke. Sve ostalo, dame i gospodo narodni poslanici, je ili naš posao kada donosimo zakone ili je posao sudova, ako neko smatra da je banka napravila neku nepravdu prema nekom korisniku kredita ili neke druge finansijske usluge.

Još jednom, zamolio bih svoje kolege poslanike da vode računa o tome da kada imaju svoj plan i program, bio on politički ili bilo kakav drugi, da ga ne primenjuju olako, nego neka dobro izmere, da bi znali gde da preseku, jer ovi kako su nam sekli do 2012. godine, jedva je država izašla iz krize, jedva se stanovništvo iščupalo iz krize i jedva smo sačuvali državu onakvu kakvu želimo da imamo.

Hvala, gospodine Arsiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Potpuno je jasno da, što se tiče garancije države za sredstva koja su na ime štednje deponovana, svako onaj ko se odluči na ovakav korak čini pametan potez ako u više banaka rasporedi do ove garantovane cifre od 50.000 evra.

Ali, suštinski problem je upravo u ovome što mi iz SRS smo započeli priču. Ta priča se zasniva na činjenici da su domaće banke bukvalno preko noći uništene dolaskom te tzv. buldožer revolucije i oni kojih su proglašeni za reformatore ili reformiste od strane EU. Prosto je za neverovati da stečajni fond banaka koje su likvidirane mnogo je veći nego kapital pojedinih banaka koje dolaze iz inostranstva da posluju ovde na tržištu Srbije.

Recimo, primer je navela i koleginica Radeta, „Beobanka“. Ona ima realni potencijal mnogo veći nego mnoge banke koje su došle na ovo tržište. Ali, šta je filozofija svake racionalne domaćinske politike? Ekonomija ne može da se razvija uz pomoć stranih banaka, domaća ekonomija ne može. To ne može, jednostavno, ne postoji ni teoretski, a pogotovo u praksi dokazano da je moguće. Moguće je onoliko koliko te strane banke, odnosno oni koji stoje kapitalom iza tih banaka dozvoljavaju, a mi ovde čitavu teoriju smo razvili da ćemo uz pomoć, kako još neko tvrdi, to su domaće banke, to su banke čija je centrala u inostranstvu, inače su domaće banke, mi ćemo uz pomoć njih da razvijemo ekonomiju.

Prosto je nemoguće, ljudi. Moramo da izađemo iz tog bunila, da shvatimo da poslovna logika i politika nalaže, ako imate svoj proizvod, ako taj proizvod plasirate na neko tržište, onda je bolje da vas prati vaša poslovna banka, odnosno vaša domaća banka. To je logika stvari. Zašto bi neko uzimao proviziju ili neko živeo na ime provizije zbog plasmana i naplate vaše robe? Vidite šta su uradili Rusi. Kada je došao „Gasprom“, oni su odmah doveli svoju banku. Svoj proizvod plasiraju, svoj proizvod naplaćuju preko svoje poslovne banke. To je logika stvari.

Mi imamo ovde banke čiji je pre svega osnov bivstvovanja i poslovanja zahvaljujući opštepoznatoj činjenici da je na ime sredstava koja se sliju u Srbiju tako što se uplaćuje od strane onih koji su u inostranstvu i rade, to su doznake, slije se godišnje četiri milijarde, plus štednje itd, znači, naš novac, naš kapital, a strane banke upravljaju sa njim. I to treba da se prekine, jednostavno da se stavi tačka. Zadovoljavanje sa tim što je Poštanska štedionica, to nije dovoljno. Ako planiramo da razvijemo svoju privredu, ako planiramo da ta privreda ima koristi od toga, punu korist imaju i domaće banke, a ne strane banke. Pa nemojte da objašnjavate nešto što je van logike. Pa da je to tako dobro, prvo bi se Amerikanci, pa ove zapadnoevropske zemlje odrekle tih banaka svojih, razvijali bi tuđe banke. Pa vidite koliko je Bundesbanka izazvala, koliko je uzdrmala čitavu Nemačku. Nemačka je na nogama zbog svega što se dešava u Bundesbanci, odnosno Dojče, ili već kako se zove.

Morate da vodite računa o tome da ta priča oko stranih banaka, koje su u suštini domaće, koje sve više, da ne zaboravimo, uzimaju monopol na tržištu, ta priča, što bi se narodski reklo, ne pije vodu.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, gospodine Stojanoviću.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. stav 3. postojećeg člana 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Amandmanom sam tražio da se posle teksta „merama“ doda tekst „preduzetim“. Smatram da se mojim amandmanom na bolji i precizniji način reguliše tekst predloženog zakona. Svi propisi moraju da budu jasni i precizni i amandmani koje podnosi SRS isključivo imaju za cilj poboljšanje teksta zakona.

Slušali smo od ministra da se stvari sa javnim finansijama popravljaju i želim da verujem da je tako.

Što se tiče kreditnog rejtinga, o kome je ministar govorio, realno stanje i nije baš onako kako nam se prikazuje. Još od 2009. godine, kada je nastupila svetska ekonomska kriza, došlo je do smanjenja investicija, što sa sobom povlači smanjenje kamata. Sada je pitanje koliko je popravljanje našeg kreditnog rejtinga realna posledica uređivanja naših javnih finansija ili je to možda posledica viška slobodnih finansijskih sredstava koja treba plasirati? Znate, to vam je tržište, gde vlada zakon ponude i potražnje. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Stojanoviću.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.