Hvala, gospodine Birmančević.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 4. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da je danas pozvan da sednici prisustvuje ministar finansija, gospodin Siniša Mali.
Dobrodošli, ministre.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Dubravko Bojić, Miljan Damjanović, Aleksandar Šešelj, Milorad Mirčić, Aleksandra Belačić, Sreto Perić, Ružica Nikolić, Filip Stojanović, Tomislav Ljubenović, Zoran Despotović, Vesna Nikolić Vukajlović, Petar Jojić, Vjerica Radeta, Nikola Savić, Ljiljana Mihajlović, Nemanja Šarović, Nataša Jovanović, Aleksandar Stevanović, Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Nemanja Radojević, Ljupka Mihajlovska i Vladimir Orlić.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite gospođo Radeta.

Ovim članom 2. predviđeno je da se odredbe ovog zakona odnose na pomoć poljoprivredi i ribarstvu, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Mi, srpski radikali, smo predložili da se ovo briše iskazujući naš odnos prema ovom SSP-u, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Vi kažete da ne možete prihvatiti taj amandman, zato što je Republika Srbija preuzela obaveze potpisivanja međunarodnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju još 2008. godine. Ovo je generalno problem ove Vlade, zapravo to je problem države. Vi kada želite da se sakrijete iza nečega, odnosno da nastavite kontinuitet one prethodne, tzv. demokratske Vlade, Vlade DS i Borisa Tadića, vi onda kažete – šta ćete, neko je pre nas to prihvatio, pa onda mi to moramo da nastavimo. Ne morate, gospodo, postoje štetni ugovori.

Mnogo štetnih ugovora je napravljeno u tom prethodnom periodu, ali vi ste ih prihvatili i produžili. Nije vam na pamet palo da tražite da neki od tih ugovora ili sporazuma se raskinu. Mogućnost imate, stvar je samo da li to želite, a vi ne želite.

Srbija trpi veliku štetu zbog upravo tog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer je na osnovu tog sporazuma dozvoljen bescarinski uvoz svega i svačega, pa mi danas kupujemo jeftiniju robu zato što oni ne plaćaju carinu, kupujemo jeftiniju robu, pre svega poljoprivredne proizvode, od onih koji se proizvode u našoj Srbiji. Na taj način se ugrožavaju naši seljaci, zato što svi znaju da imate više od pola voća i povrća na pijacama i u marketima koji su jeftiniji iz uvoza nego što su oni koje proizvede naš seljak. Naravno, naša roba je kvalitetnija, ali problem je u tome što su ljudi u Srbiji siromašni, pa gledaju da kupe nešto jeftinije, pa makar bilo i manjeg kvaliteta.

Mi zbog primene ovog sporazuma, osim toga što trpe seljaci što su ozbiljno ugroženi svi naši poljoprivredni proizvodi, sama država bi da nije ovog Sporazuma imala godišnji prihod veći od pola milijarde evra. Dakle, to nije malo, to je ogromna količina novca.

Zaista, nama je i dalje nejasno – šta vas tera i šta je to vaš motiv da ne raskinete ovaj Sporazume, jer od ovog Sporazuma nema koristi niko, apsolutno niko u državi Srbiji, ni seljaci, ni država, dakle, ni narod, ni država. Mi na ovaj način iskazujemo svoj stav i gde god vam se pojavi ovaj Sporazum, mi ćemo predlagati njegovo brisanje. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Sada reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite, gospodine ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, nije ovo tako jednostavna tema. Dakle SSP je sporazum koji je neophodan kako biste dalje razvijali vašu trgovinu i vašu privredu, na kraju i standard života građana Srbije. Oko 70%, ako ne i više, naše spoljno-trovinske razmene je sa EU. Bez ovog sporazuma to ne možete da imate, a bez izvoza nemate ni novih fabrika, nemate ni nova radna mesta. Tako da, sa te strane mislim da to danas nije ni tema.
Ono, s druge strane, što jeste tema, to je član 2. na koji se vi pozivate i o kome ste govorili. Ovo je član tako definisan da nas štiti. Dakle, upravo je važno da se kontrola državne pomoći ne odnosi na podsticaje u poljoprivredi i ribarstvu, što drugim rečima znači da država može da pomaže koliko god da treba poljoprivredi i ribarstvu i ne ide ispod sporazuma, standarda i metodologije koja je vezana za kontrolu državne pomoći.
Tako da, mislim kada bismo ovaj član, kako ste vi rekli, obrisali, onda bismo samo naneli štetu razvoju naše poljoprivrede i našeg ribarstva. Upravo zbog toga i ne prihvatamo amandman, nego kažemo – mi ćemo kontrolisati državnu pomoć u svim ostalim sferama, ali za poljoprivredu i ribarstvo. Upravo zbog značaja tih grana za nas želimo da imamo mogućnost da pomognemo što možemo više i kad god možemo da pomognemo. Hvala puno.

Hvala ministre.
Sada reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.
(Vjerica Radeta: Što ja ne mogu po Poslovniku?)
Možete, ali su se prethodno javili Goran Kovačević i Marković.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da ćemo podržati predloge zakona o kojima i danas raspravljamo i istakli da pozdravljamo sve one mere koje Vlada Srbije sprovodi na polju ekonomskih reformi.

Posebno pozdravljamo sve one dosadašnje rezultate koje smo ostvarili kada je reč o stanju javnih finansija, a koji se ogledaju u finansijskom redu i disciplini, kao i u uštedama koje smo ostvarili. Zahvaljujući tim uštedama, danas možemo da povećamo plate u javnom sektoru, penzije od sledeće godine, možemo da pomažemo penzionerima, da ulažemo u kapitalne investicije, u infrastrukturu i sve ostalo o čemu smo govorili poslednjih dana i ovde u Narodnoj skupštini.

To je ta suštinska razlika između nas i onih koji su uništili i ekonomski razorili Srbiju dok su bili na vlasti. Dakle, imamo sa jedne strane odgovornu ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada Srbije predvođena SNS na čijem čelu je Aleksandar Vučić i imamo sa druge strane, kako da kažem, politiku lepljenja nalepnica po saobraćajnim znakovima širom Srbije. Evo, ovako to izgleda, kada ta tužna ekipa tog Saveza za Srbiju krene da sprovodi svoju politiku u praksi.

Evo ga, Dragan Đilas, lepi čovek nalepnicu. To je vrhunac politike koju nudi i zastupa Dragan Đilas i Savez za Srbiju. Na pitanje o fiskalnoj konsolidaciji, ovo je njihov odgovor. Evo, saobraćajni znak, uspešno su i stručno nalepili nalepnicu. Lutovac je i na sebe nalepio nalepnicu.

Na pitanje o privrednom rastu oni daju odgovor, evo, ispred Pančeva, zalepili su uspešno nalepnicu, vrlo stručno oni to rade, dakle, niko ne osporava njihovu stručnost u tom smislu. Na pitanje - kako biste rešili problem situacije na KiM, oni nude odgovor evo, to su njihovi odgovori na sva pitanja u državi Srbiji. Dakle, eto to je politički program SZS. Dakle, imamo sa jedne strane onog što javno puši marihuanu, i ne stidi se toga, u istoj toj grupi je i onaj što cepa srpsku zastavu i ponosi se sa time, cepa čovek srpsku zastavu, i imamo ove, ovu tužnu ekipu koja lepi nalepnice po Srbiji.

Dakle, to je ta suštinska razlika između nas i njih, i meni je drago što građani Srbije imaju prilike da to vide. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Vidite, kolega Marinkoviću, kako ste sad napravili problem zato što ste prekršili član 104.

Kolega koji je sad govorio uopšte nije govorio o amandmanu, i to nama nije problem, može da priča ko god hoće i šta god hoće, nije ovo primedba. Primedba je nešto drugo. Moglo se desiti, pošto je amandman koji sam ja u ime poslaničke grupe SRS podnela, moglo se desiti da govori baš o tom amandmanu i da objašnjava zbog čega amandman ne treba prihvatiti itd.

Sad ja vas pitam da se to desilo, da li biste vi meni dali dve replike, jednu na ono što je govorio ministar Siniša Mali, jer sam se javila njemu da repliciram, pa onda posle repliku na ovo što je govorio kolega Marković? Vi mi to ne biste dozvolili, a morali biste.

Nemojte da prekidate tok sednice, jednostavno to ne može po Poslovniku. Ako neko želi repliku, replika se odnosi, pre te replike, na neposrednog ministra, poslanika, ili bilo koga ko govori. Samo sam htela da vas upozorim da nam današnji dan bude u skladu sa Poslovnikom i neću tražiti da se Skupština izjašnjava, pa, vas onda molim sad da se podsetim šta je ono rekao Siniša Mali, pa da njemu repliciram. Hvala.

Hvala. Zato se prijavite ponovo.
Pravo na repliku, izvolite.

Da, setih se.

Gospodine ministre, kažete SSP nije jednostavna tema. Nije. Nije bio ni 2008. godine, nije u međuvremenu, nije ni sada. Pominjete koliko mi, na osnovu tog sporazuma, kakva nam je trgovinska razmena sa EU. Valjda sa zemljama koje su članovi EU, nema EU neki izvoz i uvoz.

Dakle, mi nemamo ništa protiv trgovinske razmene sa bilo kojoj državom i koja je član EU i koja nije. Zašto se ne pozabavite malo više, recimo, bescarinskim sporazumom koji imamo sa Rusijom već koliko godina? Zašto se ne forsira taj sporazum, pa da onda trgovinska razmena bude još veća i sa Ruskom Federacijom. Ali, ministre, nije vam to što ste izneli, nije argument, bar ne u odnosu na argumente koje mi srpski radikali imamo kada je u pitanju SSP. Nema konkretne koristi. Vi kažete, ovim članom čije mi brisanje predlažemo, vi želite da pomognete baš poljoprivredi i ribarstvu, a to su najugroženije delatnosti ovim SSP-om, pogotovo poljoprivreda je najugroženija zaključivanjem tog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Opet ponavljam, koliko je prihod pola milijarde evra koji gubi država, a više od toga i osnovno jeste što SSP-om ugrožavamo našu poljoprivrednu proizvodnju, a samim tim ugrožavamo našeg seljaka. Ptice na grani znaju, to se prepričava kao vicevi, čije mi jabuke kupujemo na pijaci i zašto su jeftinije neke, ne znam, uvezene iz Poljske u odnosu na one koje imamo, koje se proizvode u Srbiji.

Naravno, mi razumemo da trgovinska razmena mora da ide između zemalja, pa i da se dešavaju stvari da, naravno i da imamo robu iz uvoza, ali ta roba ne sme biti cenom konkurencija. Našoj robi može ukoliko se uvozniku i proizvođaču to isplati, ali moraju da se plate carinske dažbine, mora roba normalno da se uveze, pa onda ovde neka se formira cena i neka kupuje šta ko voli. Hvala.