Hvala.
Postavio bih pitanje, ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije, ministarski za evropske integracije gospođi Jadranki Joksimović o stanju procesa evropskih integracija, pošto se u napretku Srbije u približavanju EU vrlo često izgovaramo na protekle izbore da Evropski parlament, na probleme koje EU ima oko Bregzita i u tim razlozima pronalazimo opravdanje za naš usporen put ka EU.
Ja ću se ovde sada pozabaviti samo određenim tehničkim kriterijumima i stvarima koje su isključivo samo u našoj nadležnosti i predstavljaju poslove koje samo naša administracija treba da obavi, pa bih želeo da dobijem tumačenje zašto se u tim stvarima kasni kada je naš deo posla u pitanju, koji apsolutno nema nikakve veze za situacijom u EU, spremnošću EU za proširenjem i prihvatanjem novih zemalja članica ili bilo kakvom političkom voljom bilo kog političkog aktera u našem procesu pridruživanja i u procesu proširenja EU. Ovo su čisto tehnička pitanja koja se tiču nekih naših tehničkih obaveza.
Dakle, postoji nešto što se zove nacionalni akcioni plan za usvajanje pravnih tekovina EU. To je određeni set propisa koje Srbija treba da usvoji da bi svoje zakonodavstvo prilagodila zakonodavstvu EU i stepen ispunjenosti tog akcionog plana na kraju prve polovine ove godine je bio svega 47%. To su tehnički, a ne politički kriterijumi i nemaju nikakve veze sa političkim odlukama.
Ministarstvo poljoprivrede je jedno od najslabijih kada je u pitanju procenat ispunjenja ovih tehničkih kriterijuma. Sada tu postoji jedno poglavlje koje je, mislim da je svima jasno, u interesu i da čak ni evroskeptici ili oni potpuni protivnici pridruživanja Srbije EU nemaju preterane primedbe na to poglavlje. To je Poglavlje 12 koje se zove bezbednost hrane. Dakle, bezbednost hrane koju svi jedu, i oni koji su za EU i oni koji nisu. Dakle, svi jedemo neku hranu i želimo da mi i naši građani jedemo što bezbedniju hranu, a mislim da se slažemo da je evropski standard u pogledu bezbednosti hrane ipak nešto čemu vredi stremiti i pokušati dostići ga. Ovo je sada pitanje koje se odnosi i na to Ministarstvo poljoprivrede koje je u ispunjavanju tehničkih kriterijuma jedno od najlošijih.
Dakle, za otvaranje Poglavlja 12 – bezbednost hrane postoje tri merila koja su vrlo bazična, vrlo fundamentalna, uopšte nisu nešto preterano zahtevna i nema ni govora o tome da nam EU diktira šta ćemo mi u svojoj kući raditi, da li ćemo peći rakiju u duhu tradicionalnog srpskog domaćinstva ili ćemo praviti kockaste lubenice, nema ničega od toga, vrlo je bazična stvar.
Dakle, kaže se, prvo merilo, pravne tekovine EU iz oblasti bezbednosti hrane, dakle, one tekovine koje treba da unaprede bezbednost hrane kod nas, implementirati u naše zakonodavstvo. Neko treba u nekim radnim grupama da sedne, da napiše neke zakone koji su tehničkog karaktera, da ih da Skupštini na usvajanje i da Skupština to stavi na dnevni red i o tome raspravlja. Toga u Skupštini, na žalost, nema ili nema dovoljno.
Drugi kriterijum je napisati nacionalnu strategiju i akcioni plan implementacije tih pravnih tekovina u naše zakonodavstvo. Pre svega, u tom akcionom planu definisati koja nam je administracija potrebna za proveru bezbednosti hrane, za verifikaciju visokih standarda u pogledu bezbednosti hrane i kolika su nam budžetska sredstva za to potrebna. Sve je to vrlo strateško, vrlo fundamentalno, nema nikakvih preteranih izvoljevanja ili bilo kakvih diktata.
Treće merilo je napraviti klasifikaciju prehrambenih objekata ili objekata koji rukuju sporednim proizvodima životinjskog porekla i iz te klasifikacije treba kasnije da proistekne nacionalni program za unapređenje tih objekata. Dakle, mi imamo snimke po društvenim mrežama gde se u nekim našim mesarama isteruju pacovi napolje itd. Ovo bi trebalo da bude neki strateški, krovni dokument koji će te stvari uterati u red i udariti visoke standarde zarad bezbednosti građana i kvaliteta hrane koju svi konzumiraju.
To su ta bazična merila. Na žalost, mi ih još uvek nismo ispunili i ovo poglavlje i dalje nije otvoreno, pa nas zanima gde je i šta je zapelo, u čemu je problem, jer činjenica da ovo poglavlje nije otvoreno dovodi u sumnju administrativne i tehničko-stručne kapacitete nadležnih ministarstava da podignu bezbednost hrane na viši nivo, a u interesu svih građana. Hvala.
