U članu 1. ste rekli da u ovom osnovnom Zakonu o osiguranju depozita, da se posle reči: „likvidacije banaka“ dodaju i reči: „restrukturiranje banaka“.
Mi smo ovde amandmanom predložili da se ovo briše, da bismo, pre svega, otvorili jednu temu koja nije zatvorena već skoro punih 20 godina, od 2000. godine, od Mlađena Dinkića, od Nacionalne štedionice, od onoga kada je Đinđić uložio neki svoj navodno dinar. Pričaju, posle je rekao da misli da uplaćuje u Nacionalnu štedionicu, a kao shvatio je da ga je Dinkić prevario, da je to bila potpuno privatna banka iz vremena kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, kada su uništene srpske banke da bi u Srbiju došle ove raznorazne banke koje su postale zelenaši, zvanični zakonom zaštićeni zelenaši. U Srbiji su se uzimali krediti pod najnepovoljnijim uslovima u Evropi. Banke koje se nekako zovu ovde, takve nazive imaju i u svojim matičnim zemljama, ali naravno, način poslovanja tamo i ovde se razlikuje toliko da nema zapravo ni jedne dodirne tačke.
Posledice toga su nemerljive i danas dan traju i danas dan su vrlo bolna tačka ovog društva i ovog sistema, posledice uništavanja srpskih banaka i dovođenje tih stranih banaka su i ova zla koja rade javni izvršitelji, koji zbog jedne, dve ili tri neplaćene rate kredita ljude ostavljaju bez krova nad glavom, oduzimaju kuće, stanove, automobile, pokretnu imovinu.
Ove banke koje su sada na sceni, da kažem, u Srbiji su toliko loš partner svakom i privrednom društvu i fizičkom licu. Sad pre svega govorim o fizičkim licima, privredna društva koja dobro posluju mogu da svoje te finansijske potrebe zadovolje i nekim kreditima koji su stvarno u inostranstvu itd. i svakako mogu bolje da se snađu, ali ljudi uzimaju kredite zato što ne mogu da kupe deci knjige, školsku opremu, uzimaju kredite zato što ne mogu da se leče, uzimaju kredite zato što nemaju 50 evra da kupe metar drva, a treba im desetak metara.
Dakle, mnogo je razloga, mnogo je muka, zapravo, koje ljude teraju da uzimaju kredite. Malo je ljudi u Srbiji koji kredite uzimaju iz obesti. Uglavnom, više od 90% ljudi kredite uzimaju da nekako organizuju život i koliko-toliko ga učine normalnim, sebi i porodici.
Šta se dešava? Dođe se u situaciju ne može da se plaća kredit iz ovog ili onog razloga, najčešće zato što jedan član porodice dobije otkaz ili, ne daj Bože, neko iz porodice umre, razboli se i onda se pristupa onome što je, rekoh, najbolnija tačka, a to su javni izvršitelji. Uzgred, SRS je podnela ovoj Narodnoj skupštini predlog novog Zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i uz taj predlog smo predali više od 100.000 potpisa građana Srbije koji su podržali ovu našu inicijativu da se ukinu ovakvi kakvi su javni izvršitelji. Ali, nećemo sada o javnim izvršiteljima, sada govorimo o bankama, odnosno o osiguranju depozita.
Ja ovde imam jedan materijal na kojem piše da je strogo poverljiv i ja ću zato pročitati samo neke stvari sa kojima može u javnosti da se barata. Radi se o izveštaju o sagledavanju poslovanja kod "Beogradske banke" a.d. Beograd, filijale "Beobanka" Beograd.
Dakle, "Beobanka", i danas postupak njene likvidacije nije završen. "Beobanka" bi i danas mogla da se vrati u normalan život i da počne da posluje sa stanovništvom, sa privredom, itd, ali vi i dalje nemate interesa zato što ste vi i u ovom segmentu, kao i u mnogim segmentima, slušali direktive EU, a samim tim ste postali pravni sledbenici onog prethodnog režima sa kojim se navodno u javnosti svađate, zamerate im ovo ili ono, oni vama zameraju ovo ili ono, a vi ste u suštini isti, u onim ključnim stvarima koje se tiču svakodnevnog života ljudi, vi ste isti.
Mi ovde imamo u ovom izveštaju, recimo, podatak, na dan kada su nastali ti podaci za "Beobanku", to je bio 13. jun 2000. godine. Osnovni podaci o filijali, o "Beobanci". Filijala svoje poslovanje obavlja u preko 11 poslovnih jedinica, od kojih je šest van Beograda i četiri organizacione jedinice. Broj zaposlenih radnika na dan 30. aprila 2000. godine je 4.335, od čega je 1.879 radnika zaposleno u poslovnoj jedinici Štedionica.
Filijala u vlasništvu ima 111 objekata površine 35.211,66 metara kvadratnih, koristi 77 objekata u zakupu površine 19.061,60 metara kvadratnih. Ima dva objekta u izgradnji, ukupne površine 54.000 metara kvadratnih. Ukupan broj akcionara na dana 31.12.1999. godine bio je 4.609, čiji akcijski kapital je iznosio 1.454,5 miliona dinara. Trajna ulaganja filijale u banke i preduzeća na dan 31.12.1999. godine iznose 161,9 miliona dinara.
Sad vas pitam – da li je vama žao što je onaj tadašnji režim, što je tadašnji pogubni 5. oktobar uništio ovako nešto? Nisu ga uništili do kraja, a vi niste uradili ništa da ovo oživite. Uslova za oživljavanje ima, ali nema, ponavljam, nema interesa.
Sećamo se svi kada su uništavane srpske banke kako su mediji tada stali na stranu režima, kao što to i danas rade, pa onda kad mediji na svoj način prenesu jednu priču, pa prenesu je svi režimski mediji, onda prosto ljudi počnu da veruju u to. Zima je bila kada su počeli štrajkovi zaposlenih u bankama. U bankama je i tada i sada radilo najviše žena. Štrajkovale su, protestvovale su žene koje su imale možda 20, 30 godina radnog staža, zima bila, bile obučene u bunde, što tada nije bio nikakav problem u to vreme, maltene nema žene koja nije imala bundu, nije to bio nikakav prestiž, jednostavno bio neki drugi način života, i onda da bi se ljudima ogadili, da bi se narodu ogadili ovi koji štrajkuju onda su sve novine napisale štrajkuju bundašice, protestvuju bundašice, da se ne bi videlo da je u Narodnu banku Mlađan Dinkić ušao sa automatskim oružjem.
To je bio početak sunovrata srpskog bankarstva, ali zaista ne vidimo ni jedan razlog zašto vi nemate volje i želje da vratite u Srbiju srpsko bankarstvo. Uslova ima, dakle, već na ovim postojećim bankama, da ne govorim o novim razvojnim bankama itd. Vi to sve lepo pričate u medijima, lepo sve pričate u nekim kampanjama, a kada treba da uradite nešto u životu onda vas nema.
Mi danas nemamo banku u Srbiji koja je spremna… Još je jedino „Poštanska štedionica“ državna, srpska banka. Sve ostalo su privatne banke. Vi nemate banku koja je spremna da podeli rizik kod zaključivanja ugovora sa klijentom sa kojim zaključuje ugovor. Oni kažu ako hoćete ovako, ako nećete baš nas briga, a vi - oj kuku otići će nam ova ili ona banka, ne, radite šta god hoćete, gazite narod, podižite kamate, oduzimajte kuće i stanove, samo vi nama ostanite ovde. Zašto? Da bi naš kapital iznosili u inostranstvo, u svoje matične zemlje. Hvala.