DANICA BUKVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1951. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor medicinskih nauka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 39
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 24 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2019. godinu, koja je po hitnom postupku uvrštena u dnevni red ove sednice Narodne skupštine.

Hitan postupak predložen je zbog potrebe da se obezbedi neophodni pravni okvir za finansiranje isplate prava na jednokratnu pomoć, novčanu pomoć, svim penzionerima. Naime, ovo je još jedan dokument kojim se omogućava ostvarivanje dodatnih prava naših građana, ovoga puta u pitanju su penzioneri.

U ovoj 2019. godini, prema podacima do avgusta meseca, privreda Srbije je pokazala rast. Priliv stranih investicija i realizacija velikih infrastrukturnih projekata širom Srbije doneli su veći priliv sredstava u budžet Republike od planiranih. To nam je i omogućilo da se rebalansom budžeta Republike, koji smo nedavno usvojili, povećaju sredstva za dodatno finansiranje nekih sektora, kao i da se povećaju plate u javnom sektoru, posebno u oblastima koje su za razvoj društva i zdravstveni i socijalni položaj stanovništva veoma važne.

Ovde mislim na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, na obrazovanje, nauku i kulturu, kao i na zaposlene u lokalnim samoupravama i državnoj upravi.

Dakle, ispunjava se, i na ovaj način jedan od razvojnih ciljeva društva, a to je poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja stanovništva. Vlada Republike Srbije usvojila je Zaključak kojim se predlaže da se svim korisnicima penzija, korisnicima privremenih naknada, odnosno invalidima rada II i III kategorije invalidnosti, kao i invalidnoj deci, korisnicima privremene naknade kod Fonda PIO, odobri, odnosno isplati jednokratna pomoć u iznosu od 5.000 dinara.

Za ovakav zaključak Vlade zakonski osnov je sadržan u Zakonu o PIO kojim je propisano da se sredstva Republičkog fonda za PIO mogu izuzetno iskoristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika.

Prema odredbama zakona, isplata novčane pomoći vrši se u iznosu koji utvrdi Vlada vodeći računa o bilansnim mogućnostima Republičkog fonda za PIO.

U skladu sa tim izmenama i dopunama finansijskog plana Fonda PIO, za isplatu novčane pomoći sa pratećim troškovima isplate ove pomoći, obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 8,72 milijarde dinara. Isplata novčane pomoći obezbeđena je zahvaljujući ostvarivanju prihoda od doprinosa za PIO u višem iznosu od planiranih, u periodu januar-avgust 2019. godina, kao i nižem izvršenju rashoda, pre svega po osnovu prinudnih naplata po sudskim sporovima.

Dakle, ovaj finansijski suficit rezultat je pozitivnog bilansa sredstava u Fondu PIO, odnosno rezultat povećane stope zaposlenosti. Da podsetimo da je u ovoj godini Srbija lider po broju direktnih stranih investicija, ali ovome je svakako doprinela i realizacija velikih infrastrukturnih projekata. Dakle, rezultat pozitivnih budžetskih kretanja, odnosno dostignute makro-ekonomske stabilnosti naše države.

U tom smislu, Narodna skupština daje saglasnost na rebalans finansijskog plana Fonda PIO, koji će u narednom mesecu isplatiti našim penzionerima ovu jednokratnu pomoć.

Poslanička grupa SPS će glasati za ovaj predlog. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, juče je počela Međunarodna dečija nedelja, u kojoj se skreće pažnja na ostvarivanje dečijih prava i socijalni položaj dece.

Iako veće društveno blagostanje i ekonomski razvoj podrazumevaju i bolji socijalni položaj dece i veću brigu za njihovo zdravlje i obrazovanje, danas želimo da skrenemo pažnju na ozbiljne društvene pojave kojima je ugrožen sve veći broj dece, osnovnog školskog i srednjeg školskog uzrasta, koje ugrožavaju zdravo odrastanje i zdrav život dece i mladih.

Naime, sve više je pojava rizičnog ponašanja mladih, kao što su alkoholizam, narkomanija, vršnjačko nasilje, polno prenosive bolesti, maloletničke trudnoće, o čemu nas svakodnevno obaveštavaju mediji.

Posebno bih skrenula pažnju na narkomaniju, koja je sve prisutnija među mladima i uzima veliki danak. Najnoviji slučaj desio se u Nišu, gde se 14-godišnji dečak predozirao nepoznatom drogom i preminuo. Ovo je crveni alarm za društvo.

Državni organi i sada preduzimaju određene aktivnosti. Formirana je komisija za borbu protiv narkomanije u školama, koja je dobila zadatak da u toku ovog meseca usvoji novi akcioni plan, kojim bi trebalo da se utvrde nove mere borbe protiv ove pošasti našeg veka.

Istraživanja ove komisije su upozoravajuća, alarmantna, jer je došla do podataka da svaki drugi adolescent nikada nije dobio informaciju, ni kod kuće, a ni u školi, o štetnim posledicama upotrebe droge; da čak 75% adolescenata nikada nije imalo priliku da razgovara sa stručnjacima o svom emocionalnom stanju.

Mladi su radoznali i sve žele da probaju, a droga je sve dostupnija i sve jeftinija. Ona je izazov za mlade koji na tom uzrastu i ne razmišljaju o posledicama, a pored toga mladima i deci se kroz medije serviraju nepoželjni, rizični i nezdravi stilovi života.

Postoje i sada neobavezni oblici edukacije koji se praktikuju u školama, poput tribina i stručnih predavanja, koja se obično organizuju par puta u toku školske godine. Očigledno da to nije dovoljno za prevenciju ove opake bolesti zavisnosti, kojoj pribegava sve veći broj dece i adolescenata. Sve je niži uzrast dece koja prvi put probaju drogu, a među srednjoškolcima sve je manji broj onih koji nisu probali neki od narkotika.

Deca i mladi su naša budućnost. Društvo mora učiniti ozbiljne korake i praktične mere prevencije. Zato je neophodna kontinuirana edukacija i dece i nastavnika i roditelja, jer se dugoročno jedino tako mogu menjati ponašanje i životne navike mladih.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministru prosvete - da li se planira uvođenje posebnog predmeta koji bi predstavljao kontinuiranu edukaciju u vezi sa štetnim posledicama bolesti zavisnosti, sve prisutnijim vršnjačkim nasiljem, sve većem broju maloletničkih trudnoća i polno prenosivim bolestima?

Smatramo da je krajnji trenutak da se preduzmu ozbiljne društvene mere, jer jedino kontinuiranim, obrazovnim i vaspitnim radom sa mladima, pre svega decom školskog uzrasta, možemo da se uhvatimo u koštac sa ovom pošasti koja će se odraziti kako na ukupno zdravlje stanovništva, tako i na radnu sposobnost mladih generacija kroz određeno vreme, a koja kroz određeno vreme treba da bude sposobna da upravlja važnim državnim i privrednim poslovima u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana Poverenice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas Redovni 9. izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U Izveštaju vidimo da je Poverenik kao i prethodnih godina najviše pritužbi dobijao od osoba sa invaliditetom, i to iz oblasti javnih usluga ili korišćenja objekata, a na drugom mestu su pritužbe na osnovu starosne dobi, dok su na trećem mestu, odnosno svaka deseta pritužba odnosi se na diskriminaciju na osnovu pola. Sa najviše diskriminacije građani se susreću u postupku zapošljavanja, bilo da se radi o diskriminaciji na osnovu invaliditeta , starosne dobi ili na osnovu pola.

Posebnu pažnju posvetila bih problemu rodne ravnopravnosti. Strategija rodne ravnopravnosti za period 2018-2023. godine Saveta Evrope fokus je stavila na sprečavanje i borbu protiv rodnih stereotipa, seksizma, sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama, nasilje u porodici, postizanje uravnoteženog učešća žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju.

U Republici Srbiji žene nisu dovoljno zastupljene u političkom i javnom životu. Iako su značajni pomaci učinjeni na republičkom nivou, na regionalnom nivou, međutim, situacija je drugačija, znatno je lošija. Nedovoljan broj žena nalazi se na javnim funkcijama i rukovodećim mestima, a kada je reč o lokalnom nivou pohvalno je što se na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti u organima lokalne samouprave organizuje stalno radno telo za rodnu ravnopravnost. Nadam se da ćemo u nekom budućem periodu osigurati da žene imaju jednake mogućnosti da učestvuju u svim nivoima donošenja odluka u političkom i javnom životu, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.

Svedoci smo činjenice da je nasilje u porodici naročito nad ženama, odnosno rodno zasnovano nasilje, i dalje prisutno u velikoj meri. Nasilje nad ženama predstavlja opasan vid diskriminacije i ozbiljan je problem koji prožima sfere kulturnog, ekonomskog, političkog i socijalnog života.

Takođe želim da se osvrnem na pritužbe o diskriminaciji na osnovu zdravstvenog stanja. Ovaj slučaj diskriminacije postoji ako zdravstvene usluge postave uslove za pružanje zdravstvene usluge, a koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze, pružanje informacija o zdravstvenom stanju, kao i vređanje, omalovažavanje tokom boravka u zdravstvenoj ustanovi.

Naglasila bih da su u ovoj vrsti diskriminacije osobe za HIV virusom i AIDS-om, kao i osobe sa malignim melanomom i autizmom posebno ugrožene. Neophodno je i želim da ukažem na potrebu za unapređenjem palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja života i očuvanje dostojanstva u poslednjim danima života osobama koje se nalaze u terminalnim fazama bolesti, posebno malignih. Ovo govorim iz dugogodišnjeg iskustva, jer sam bila suočena sa patnjom tih pacijenata, kao njihovih srodnika. Nažalost, zdravstvo do sada nije rešilo ovaj problem.

Naravno, unapređenje svih vidova podrške deci, naročito deci sa invaliditetom, njihovoj inkluziji u obrazovni sistem, angažovanje stručne pomoći deci na ulici, prevencija i zaštita dece od svake vrste nasilja i eksploatacije je jedan od najvažnijih prioriteta. Organizacija "Save the Children" objavila je indeks o prekinutom detinjstvu uzimajući u obzir loše zdravlje, neuhranjenost, maloletničke brakove, trudnoću, isključivanje iz obrazovanja u kome Srbija zauzima 46. mesto, od 175 država sveta.

S obzirom da je danas 1. oktobar, Dan starijih osoba, istakla bih da stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja, u korišćenju zdravstvenih i socijalnih usluga. Takođe, starija lica, ona od 50 do 65 godina života, žrtve su diskriminacije prilikom zapošljavanja. Mnogi koji su ostali bez posla ne mogu ponovo da se uključe u proces rada samo zbog svojih godina, iako je ovo velika predrasuda jer i stariji imaju želju, iskustvo, znanje i mudrost.

Istakla bih da diskriminisane osobe često ne znaju da postoje pravni lekovi, a podatak da najveći broj pritužbi Povereniku potiče iz beogradskog regiona ukazuje na potrebu daljeg rada na informisanosti građana o postojećim mehanizmima zaštite. Postojećim zakonom postavljen je temelj za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali taj pravni okvir je potrebno unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

Neophodno je da i u budućnosti radimo na iskorenjivanju svakog vida diskriminacije i doprinesemo izgradnji tolerantnog društva u kome svi imaju jednaka prava i jednake mogućnosti.

Svoju diskusiju završila bih rečima Elenore Ruzvelt – borca za ljudska prava i ravnopravnost. Gde uostalom počinju ljudska prava? Na malim mestima, blizu kuće? Ta mesta su toliko blizu i toliko mala da se ne vide ni na jednoj karti sveta. Ipak, ta mesta su sve pojedinačne osobe.

Susedstvo u kojem ona živi, škola ili fakultet koji pohađa, fabrika, farma ili kancelarija gde radi, to su mesta gde svaki muškarac, svaka žena i svako dete traži jednaku pravdu, jednake mogućnosti, jednako dostojanstvo bez diskriminacije. Ako ta prava tu nemaju smisla nemaju ga nigde drugde. Bez udružene građanske akcije za ostvarivanje prava blizu kuća uzalud ćemo tražiti napredak ka belom svetu. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, juče je počela Međunarodna dečija nedelja, u kojoj se skreće pažnja na ostvarivanje dečijih prava i socijalni položaj dece.

Iako veće društveno blagostanje i ekonomski razvoj podrazumevaju i bolji socijalni položaj dece i veću brigu za njihovo zdravlje i obrazovanje, danas želimo da skrenemo pažnju na ozbiljne društvene pojave kojima je ugrožen sve veći broj dece, osnovnog školskog i srednjeg školskog uzrasta, koje ugrožavaju zdravo odrastanje i zdrav život dece i mladih.

Naime, sve više je pojava rizičnog ponašanja mladih, kao što su alkoholizam, narkomanija, vršnjačko nasilje, polno prenosive bolesti, maloletničke trudnoće, o čemu nas svakodnevno obaveštavaju mediji.

Posebno bih skrenula pažnju na narkomaniju, koja je sve prisutnija među mladima i uzima veliki danak. Najnoviji slučaj desio se u Nišu, gde se 14-godišnji dečak predozirao nepoznatom drogom i preminuo. Ovo je crveni alarm za društvo.

Državni organi i sada preduzimaju određene aktivnosti. Formirana je komisija za borbu protiv narkomanije u školama, koja je dobila zadatak da u toku ovog meseca usvoji novi akcioni plan, kojim bi trebalo da se utvrde nove mere borbe protiv ove pošasti našeg veka.

Istraživanja ove komisije su upozoravajuća, alarmantna, jer je došla do podataka da svaki drugi adolescent nikada nije dobio informaciju, ni kod kuće, a ni u školi, o štetnim posledicama upotrebe droge; da čak 75% adolescenata nikada nije imalo priliku da razgovara sa stručnjacima o svom emocionalnom stanju.

Mladi su radoznali i sve žele da probaju, a droga je sve dostupnija i sve jeftinija. Ona je izazov za mlade koji na tom uzrastu i ne razmišljaju o posledicama, a pored toga mladima i deci se kroz medije serviraju nepoželjni, rizični i nezdravi stilovi života.

Postoje i sada neobavezni oblici edukacije koji se praktikuju u školama, poput tribina i stručnih predavanja, koja se obično organizuju par puta u toku školske godine. Očigledno da to nije dovoljno za prevenciju ove opake bolesti zavisnosti, kojoj pribegava sve veći broj dece i adolescenata. Sve je niži uzrast dece koja prvi put probaju drogu, a među srednjoškolcima sve je manji broj onih koji nisu probali neki od narkotika.

Deca i mladi su naša budućnost. Društvo mora učiniti ozbiljne korake i praktične mere prevencije. Zato je neophodna kontinuirana edukacija i dece i nastavnika i roditelja, jer se dugoročno jedino tako mogu menjati ponašanje i životne navike mladih.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministru prosvete - da li se planira uvođenje posebnog predmeta koji bi predstavljao kontinuiranu edukaciju u vezi sa štetnim posledicama bolesti zavisnosti, sve prisutnijim vršnjačkim nasiljem, sve većem broju maloletničkih trudnoća i polno prenosivim bolestima?

Smatramo da je krajnji trenutak da se preduzmu ozbiljne društvene mere, jer jedino kontinuiranim, obrazovnim i vaspitnim radom sa mladima, pre svega decom školskog uzrasta, možemo da se uhvatimo u koštac sa ovom pošasti koja će se odraziti kako na ukupno zdravlje stanovništva, tako i na radnu sposobnost mladih generacija kroz određeno vreme, a koja kroz određeno vreme treba da bude sposobna da upravlja važnim državnim i privrednim poslovima u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Poštovana predsednice skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želela bih da pohvalim rad i predanost sadašnje Vlade u nastojanjima da svojim građanima obezbedi bolji život.

Svedoci smo tog uspeha. Danas možemo da se pohvalimo privrednim rastom, rastom BDP-a, sve većim brojem stranih investicija, kao i smanjenjem stope nezaposlenosti. Međutim u poslednje vreme mnogo se govori o odlasku naših radnika na rad u inostranstvo uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Čuju se kritike poslodavaca i sindikata kako nam odlaze najdeficitarniji kadrovi, kadrovi u koje je država uložila mnogo novca. Takođe, čujemo i kritike kako je takvo posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje suprotnu interesima građana, domaće privrede i države.

Posao u inostranstvu uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje koje je u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, naši građani uglavnom traže u zemljama sa kojima država Srbija ima zaključene sporazume o zapošljavanju. Na prvom mestu to je Nemačka. Od 1. septembra na snagu je stupio i Sporazum o zapošljavanju sa Slovenijom, a nadležno ministarstvo pregovara i sa Katarom, Rusijom i Maltom.

Koristeći svoje pravo iz člana 277. Poslovnika Narodne skupštine, želela bih da zatražim objašnjenje i obaveštenje od ministra Đorđevića, ali i od Nacionalne službe za zapošljavanje - koliko je u protekloj godini preko Nacionalne službe za zapošljavanje, građana zaposleno u Srbiji, a koliko je uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje posao našlo u inostranstvu?

Koja struktura, odnosno koji kadrovi najviše odlaze u inostranstvo? Na koji način se odlazak naših radnika na rad u inostranstvo reflektuje na domaće tržište, odnosno da li odlaze kadrovi koji su u deficitu na domaćem tržištu? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poznata je činjenica da je oblast demografije do skoro bila gotovo zanemarena. Međutim, od početka ovog mandata Vlade Republike Srbije, populaciona politika zauzima važno mesto u aktivnostima Vlade, a posebno u radu Kabineta za populacionu politiku, na čijem se čelu nalazi profesor dr Slavica Đukić Dejanović.

U cilju poboljšanja demografske slike Srbije, Vlada je usvojila strategiju podsticanja rađanja i niz proaktivnih populacionih mera menjajući zakonski okvir, pre svega Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Veliki broj ovih mera, kao i realizacija brojnih projekata u lokalnim samoupravama inicirane su upravo iz Kabinete ministarske Slavice Đukić Dejanović. Već daju početne rezultate.

Da podsetim, promenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, povećan je novčani iznos i produžen je period korišćenja podsticajnih sredstava za prvo dete jednokratno 100 hiljada dinara, za drugo dete po 10 hiljada dinara u periodu od dve godine, za treće dete po 12 hiljada dinara mesečno u periodu od 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada mesečno u periodu od 10 godina.

Takođe, sve veći broj lokalnih samouprava kroz dodelu sredstava za sufinansiranje populacionih mera uključen je u projekte Kabineta za populacionu politiku.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministarki, profesorki dr Slavici Đukić Dejanović, da li su kreiranje populacione politike preko Saveta za populacionu politiku, ali i kreiranje konkretnih populacionih mera uključena i naša naučna stručna javnost SANU, naučne organizacije, instituti, kao i medicinske i socijalne institucije, koje bi trebale da pomognu u iznalaženju novih mera i popularizaciji pronatalitetnih mera i politike rađanja.

Takođe, jasno je da same državne mere ne mogu biti uspešne ako se ne realizuju u životu, ako ih ne sprovode privredni subjekti i drugi poslodavci koji bi trebalo da podrže državne mere, podrže rađanje i zaštite mlade parove i majke, ne diskriminišući ih ukoliko rađaju ili idu na bolovanje zbog dece.

U vezi sa ovim, pitala bih ministarku Đukić, ali i ministra za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđevića, da li postoje analize i istraživanja o stanju u privrednom sektoru kada je u pitanju populaciona politika? Ima li slučajeva diskriminacije budućih i mladih majki ili samohranih roditelja i da li je poznato da su inspekcije rada preuzele mere protiv nesavesnih poslodavaca? Hvala.

Imovinska karta

(Lazarevac, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Specijalna bolnica za endemsku nefropatiju (Načelnik nefrologije) Republika Mesečno 100000.00 RSD 16.07.2008 -