DANICA BUKVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1951. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor medicinskih nauka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 28
  • 0
  • 2
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 25 dana i 22 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. O posebnostima glavnog grada koji je finansijski, kulturni, saobraćajni, administrativni i univerzitetski centar Srbije govorile su moje kolege, a ja bih posebno istakla najvažniju izmenu koju ovaj zakon donosi, a to je decentralizacija grada.

Poslanik sam iz prigradske opštine Lazarevac koja se godinama bori za izmene koje su predviđene ovim zakonom, jer prigradske opštine su celina za sebe i ne mogu se tretirati kao centralne gradske opštine. Opština Lazarevac je od 1971. godine u sastavu grada Beograda, ali je od Beograda udaljena 55 km. Ima površinu od 384 km2 i u njoj živi oko 60.000 stanovnika. Svakako ima svoje posebnosti i specifičnosti.

Na žalost 2011. godine Statutom grada Beograda i potpunom centralizacijom grada, Lazarevac je izgubio značajan deo svojih nadležnosti, pa i budžeta, a život građana je otežan jer su mnoge administrativne poslove kao i saglasnosti, dozvole i druge usluge mogli da dobiju samo u gradu Beogradu. Ovim zakonom prigradskim opštinama se daju mnogo veća ovlašćenja nego što danas imaju i to je svakako za pohvalu. Predviđa se mogućnost da one mogu osnivati javna preduzeća uz prethodnu saglasnost skupštine grada.

Ovo rešenje obezbeđuje efikasnije i kvalitetnije urbano planiranje, jer će sada same opštine sprovoditi proceduru za izradu i donošenje tih planova, a one imaju svakako celovitiji uvid u urbane probleme i potrebe građana na svom području. Prigradske opštine će moći sada da izdaju takođe i građevinske dozvole, kao što smo čuli za objekte do pet hiljada metara kvadratnih, ali i da vrše legalizaciju objekata do tri hiljade metara kvadratnih, što do sada nije bio slučaj, a što će svakako ubrzati proceduru dobijanja ovih dozvola.

U opštinama je predviđeno osnivanje uslužnih centara čime će se omogućiti efikasnije pružanje usluga građanima koji će na taj način brže doći do potrebne dokumentacije, a što jeste u osnovni zadatak i obaveza lokalnih samouprava.

Prigradske opštine takođe će imati pravo da osnivaju ili ukidaju mesne zajednice. Posebno bih istakla i pohvalila prenošenje osnivačkih prava i prava upravljanja sa grada na prigradske opštine, pa i na Lazarevac koji se odnosi na javna komunalna preduzeća, a posebno imajući u vidu da je i Lazarevac, kao i druge prigradske opštine, koje su imale takva komunalna preduzeća, decenijama ulagao sredstva u njih.

S druge strane, ova komunalna preduzeća će prihodovati, odnosno ostvarivati svoje prihode prodajom svojih usluga i delatnosti i na taj način obezbeđivati sredstva za razvoj, a istovremeno povećavati i budžet. Na taj način će se stvoriti uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje ove delatnosti. Veća nadležnosti prigradskih opština svakako znači i povećanje opštinskih budžeta, čemu se i mi u Lazarevcu nadamo.

Zbog svih ovih pozitivnih promena koji ovaj zakon o glavnom gradu donosi, u Danu za glasanje, poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo uvodi suštinske promene u organizaciji zdravstvene službe.

Promene se odnose, kako na one koji pružaju zdravstvene usluge, tako i na one koji zdravstvene usluge koriste, a reguliše se i odnos javnog i privatnog zdravstva.

Ja ću komentarisati prvo neke odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Pre svega bih rekla da je društvena briga za zdravlje stanovništva definisana jasno na nivou Republike Srbije, odnosno Autonomne Pokrajine, na nivou jedinice lokalne samouprave, na nivou pojedinca i taksativno su nabrojane obaveze svih nivoa.

Posebno ističem da je propisana obaveza da se iz sredstava za ostvarivanje opštih interesa koriste sredstva za sprovođenje ciljnih preventivnih pregleda, odnosno skrining pregleda, a prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Značaj ovih pregleda je veoma veliki, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv raka, oboljevanje u svetu od malignih bolesti a i kod nas je u porastu i prema nekim podacima 18,1 miliona ljudi u svetu oboljeva od malignih bolesti, a 9,6 miliona umire od njih.

Prema podacima i proceni Međunarodne organizacije za istraživanje raka za 2018. godinu žene u Srbiji su pod visokim rizikom od umiranja od raka dojke. Preventivni pregledi doprineće smanjenju stope oboljevanja od malignih bolesti, a ranim otkrivanjem i lečenjem smanjiće se smrtnost od ovih bolesti, što će svakako doprineti poboljšanju zdravlja nacije, a ovim pregledima će se značajno smanjiti i troškovi lečenja.

Da bi se ove mere uspešno sprovele doneta je, takođe, uredba, odnosno u zakonu, da je on dužan, odnosno građanin da je dužan da se obavezno odazove na ovaj ciljani preventivni pregled.

Sa druge strane, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je predviđeno, mada, kako je već rečeno, možda nepopularna mera ali korisna u cilju stimulisanja građana da se odazivaju ovim preventivnim pregledima, da u slučaju da građanin koji se ne odazove preventivnom pregledu koji je predviđen Nacionalnim programom za skrining preglede, je dužan da snosi 35% troškova svog lečenja ako oboli od bolesti za koji se skrining pregledi vrše.

Novim zakonom obuhvaćen je pojam nege koja je neizostavni deo zdravstvene zaštite, posebno kod bolesnika na bolničkom lečenju i kućnom lečenju, što do sada nije bio slučaj.

Takođe bih htela još jednom da istaknem značaj racionalizacije ponovnim uvođenjem u sistem zdravstvene zaštite zdravstvenih centara koji čine opšta bolnica i domovi zdravlja, čime se postiže bolja organizacija rada, bolja iskorišćenost kadrova i opreme.

Republika koja sada postaje osnivač ovih zdravstvenih ustanova istovremeno će preuzimati obaveze izmirenja pravosnažnih sudskih odluka za ove ustanove jer je poznato da u periodu dok su oni bili u nadležnosti lokalnih opština zbog različite ekonomske moći tih opština danas ima 28 zdravstvenih ustanova koje su u blokadi.

Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju gotovo u potpunosti menja sistem zdravstvenog osiguranja u našoj zemlji. Povećava se obim prava iz sredstava Republičkog fonda zdravstvene zaštite.

Istakla bih veoma značajnu novinu, da će roditelji dece obolele od malignih, retkih bolesti, metaboličkih i drugih hroničnih bolesti koje zahtevaju dugogodišnje lečenje sada biti u mogućnosti da uz svoju decu budu do izlečenja, odnosno do 18 godine života uz 100% nadoknade, a što je do sada iznosilo 65%.

Takođe, mislim da je veoma značajno da oni koji nisu imali svoje overene zdravstvene knjižice, a do sada su imali samo pravo na služenje hitne medicinske pomoći o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, sada imaju prošireno to pravo i na palijativno zbrinjavanje, obaveznu imunizaciju i vakcinaciju, kao i skrining preglede.

Prava građana koji koriste na teret zdravstvenog osiguranja biće proširena na žene koje su operisane od karcinoma dojke i one će imati takođe mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju dojke.

Novina je svakako i uvođenje javno-privatnog partnerstva, o čemu je već bilo dosta reči, čime će se znatno doprineti kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga u zemlji.

Zbog značaja predloženih zakona i kvaliteta predloženih zakonskih rešenja poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. stav 1. tačka 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Predloženim amandmanom se precizira o kojim podacima je reč. Ovaj registar je zasnovan na IT tehnologijama i zato je bilo neophodno obezbediti zakonski okvir za povezivanje sa drugim registrima u Republici Srbiji, a u cilju bržeg dobijanja informacija o tome ko je i koliko uplatio doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovo će omogućiti efikasniju naplatu doprinosa i funkcionisanje socijalnog osiguranja.

Zakonom se uvodi obaveza da svi registri međusobno komuniciraju preko e-uprave, a time će se omogućiti brža i efikasnija razmena podataka državnih organa. Ovo će svakako obezbediti lakše dobijanje informacija potrebnih građanima.

I da iskoristim priliku da se sa par reči osvrnem i na budžet Republike Srbije za 2019. godinu, posebno onaj deo koji se odnosi na zdravstvo, gde se predviđa povećavanje izdvajanja za zdravstvo, što svakako pohvaljujem i pozdravljam, kao i za izdvajanje za povećanje plata u zdravstvu, kako zdravstvenih, tako i drugih zaposlenih u zdravstvu i povećanje penzija, što svakako ukazuje na brigu o socijalnim problemima među ovim kategorijama stanovništva.

U danu za glasanje poslanici Socijalističke partije Srbije će se izjasniti odnosno glasati kako za ovaj zakon, tako i za budžet i ostale predložene zakone. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću.

Naime, problem gojaznosti dece predškolskog a naročito školskog uzrasta je sve veći u Srbiji. Iako se medicinski, a i medijski, promovišu zdravi stilovi života, pre svega redovna i zdrava ishrana, deca školskog uzrasta i u osnovnim i srednjim školama sve više koriste brzu hranu iz pekara, pomfrite, krekere, čipsove i druge nezdrave grickalice.

Nepravilna i neredovna ishrana, pogotovo brza hrana, kao prevlađujući deo ishrane školske dece, za ishod imaju gojaznost, ali i druge ozbiljne zdravstvene probleme. Ako se tome doda i veoma slaba fizička aktivnost, onda je jasno da nam deca nezrelo rastu. Gojaznost uzrokuje druge zdravstvene probleme i različite metaboličke poremećaje, pre svega dijabetes.

Jedan od razloga za ovo je sve manji broj školskih kuhinja u kojima se služe zdravi obroci sa tačno utvrđenim energetskim svojstvima. Nažalost, mnoga deca, pa i njihovi roditelji izbegavaju školske kuhinje jer im je lakše da na kioscima i u pekarama kupuju razna peciva i to sa aditivima i krugu mnogih škola otvorene su pekare kako deca ne bi izlazila iz kruga škole da kupuju užinu, tako da se na taj način deci nudi brza hrana.

Poznato nam je da Ministarstvo već preduzima određene mere za osposobljavanje postojećih školskih kuhinja što posebno pozdravljamo i pohvaljujemo i vezi sa tim želim da pitam gospodina ministra, da li će se i u skorijem periodu osposobiti ove školske kuhinje, koliki broj školskih kuhinja se može osposobiti i da li će se u narednoj budžetskoj godini obezbediti sredstva za ove namene. Sigurno su neophodna ulaganja u ove objekte sa stanovišta zdravstvene ispravnosti i bezbednosti pripreme hrane za decu.

Smatramo da bi ponovno vraćanje obavezni školskih kuhinja sa zdravom kalorijski kontrolisanom hranom doprinelo stvaranju zdravih navika u ishrani naše dece i preveniralo brojne negativne posledice nezdrave ishrane kod dece. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, danas želim da postavim pitanje ministarki Zorani Mihajlović, zaduženoj za pitanje saobraćaja i infrastrukture. Pitanje se odnosi na bezbednost u saobraćaju i posledice neregulisanog prelaza preko Ibarske magistrale kod Lazarevca.

Naime, poznato je da je Ibarska magistrala državni put prvog B reda. Ovaj put, pored auto-puta, odnosno Koridora 10, je najopterećenija saobraćajnica u Srbiji, ali zbog preopterećenosti, odnosno intenziteta drumskog saobraćaja koji se odvija na ovoj magistrali, spada među najopasnije puteve u Srbiji.

Podaci govore da u vreme godišnjih odmora Ibarskom magistralom prođe i do 18 hiljada vozila dnevno. Činjenica je da ovim magistralnim putem se odvija mnogo više saobraćaja od onoga za šta je projektovan. U pitanju je veliki obim putničkog, a posebno teretnog saobraćaja, koji ide ka KiM i Crnoj Gori, što uz lokalni saobraćaj i blizinu naseljenih mesta još više doprinosi povećanju opasnosti koje nosi ova magistrala.

Nažalost, iz medija se veoma često obaveštavamo o brojnim saobraćajnim nesrećama koje se na Ibarskoj magistrali dešavaju. Mnoge sa tragičnim posledicama.

Kao narodni poslanik iz opštine Lazarevac, na ovaj problem želim da skrenem pažnju iz još jednog ugla. Naime, na desnoj strani Ibarske magistrale, na ulazu u Lazarevac iz pravca Beograda nalazi se jezero Očaga. Ovo je omiljeno kupalište Lazarevčana, otvoreno 70-ih godina prošlog veka, a sada je lepo uređeno mesto koje u letnjim mesecima posećuje na stotine Lazarevčana, posebno mladih i dece.

Obzirom da preko Ibarske magistrale nema prelaza za pešake, pretrčavanje ove opasne magistrale je jedini način da se do ovog kupališta dođe. Imajući u vidu opterećenost puta i brzinu kretanja vozila, to je veoma opasno. Iako pretrčavanje magistrale nije dopušteno zakonom, to se dešava svakodnevno i to je

razlog što, nažalost, svake godine, posebno u letnjim mesecima, kada je otvorena sezona kupanja, dolazi do brojnih saobraćajnih nezgoda i povređivanja, često sa smrtnim posledicama.

Bilo je više pokušaja proteklih decenija da se ovaj Gordijev čvor reši, ali, do sada nema rešenja, a opasnost po grad i život građana Lazarevca se uvećava. Bilo je obećanja da će ovaj deo Ibarskog puta premostiti pešačkom pasarelom.

Ovom prilikom bih postavila pitanje ministarki Mihajlović, zaduženoj za saobraćaj, a ono glasi – Da li se planira i kada će biti projektovana i izgrađena pasarela, pešačka pasarela na ovom delu puta Ibarske magistrale kod Lazarevca, kako bi se zaustavile i sprečile brojne saobraćajne nezgode i povređivanja građana zbog pretrčavanja ovog dela puta, radi odlaska na jezero Očaga? Napominjem da slične pasarele već postoje na ovom magistralnom putu, i to u Ripnju, Meljaku, a podzemna pasarela postoji u naselju Baćevac. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, danas želim da postavim pitanje ministarki Zorani Mihajlović, zaduženoj za pitanje saobraćaja i infrastrukture. Pitanje se odnosi na bezbednost u saobraćaju i posledice neregulisanog prelaza preko Ibarske magistrale kod Lazarevca.

Naime, poznato je da je Ibarska magistrala državni put prvog B reda. Ovaj put, pored auto-puta, odnosno Koridora 10, je najopterećenija saobraćajnica u Srbiji, ali zbog preopterećenosti, odnosno intenziteta drumskog saobraćaja koji se odvija na ovoj magistrali, spada među najopasnije puteve u Srbiji.

Podaci govore da u vreme godišnjih odmora Ibarskom magistralom prođe i do 18 hiljada vozila dnevno. Činjenica je da ovim magistralnim putem se odvija mnogo više saobraćaja od onoga za šta je projektovan. U pitanju je veliki obim putničkog, a posebno teretnog saobraćaja, koji ide ka KiM i Crnoj Gori, što uz lokalni saobraćaj i blizinu naseljenih mesta još više doprinosi povećanju opasnosti koje nosi ova magistrala.

Nažalost, iz medija se veoma često obaveštavamo o brojnim saobraćajnim nesrećama koje se na Ibarskoj magistrali dešavaju. Mnoge sa tragičnim posledicama.

Kao narodni poslanik iz opštine Lazarevac, na ovaj problem želim da skrenem pažnju iz još jednog ugla. Naime, na desnoj strani Ibarske magistrale, na ulazu u Lazarevac iz pravca Beograda nalazi se jezero Očaga. Ovo je omiljeno kupalište Lazarevčana, otvoreno 70-ih godina prošlog veka, a sada je lepo uređeno mesto koje u letnjim mesecima posećuje na stotine Lazarevčana, posebno mladih i dece.

Obzirom da preko Ibarske magistrale nema prelaza za pešake, pretrčavanje ove opasne magistrale je jedini način da se do ovog kupališta dođe. Imajući u vidu opterećenost puta i brzinu kretanja vozila, to je veoma opasno. Iako pretrčavanje magistrale nije dopušteno zakonom, to se dešava svakodnevno i to je

razlog što, nažalost, svake godine, posebno u letnjim mesecima, kada je otvorena sezona kupanja, dolazi do brojnih saobraćajnih nezgoda i povređivanja, često sa smrtnim posledicama.

Bilo je više pokušaja proteklih decenija da se ovaj Gordijev čvor reši, ali, do sada nema rešenja, a opasnost po grad i život građana Lazarevca se uvećava. Bilo je obećanja da će ovaj deo Ibarskog puta premostiti pešačkom pasarelom.

Ovom prilikom bih postavila pitanje ministarki Mihajlović, zaduženoj za saobraćaj, a ono glasi – Da li se planira i kada će biti projektovana i izgrađena pasarela, pešačka pasarela na ovom delu puta Ibarske magistrale kod Lazarevca, kako bi se zaustavile i sprečile brojne saobraćajne nezgode i povređivanja građana zbog pretrčavanja ovog dela puta, radi odlaska na jezero Očaga? Napominjem da slične pasarele već postoje na ovom magistralnom putu, i to u Ripnju, Meljaku, a podzemna pasarela postoji u naselju Baćevac. Hvala.

Imovinska karta

(Lazarevac, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Specijalna bolnica za endemsku nefropatiju (Načelnik nefrologije) Republika Mesečno 100000.00 RSD 16.07.2008 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:01