DANICA BUKVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1951. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor medicinskih nauka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 30
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 7 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poznata je činjenica da je oblast demografije do skoro bila gotovo zanemarena. Međutim, od početka ovog mandata Vlade Republike Srbije, populaciona politika zauzima važno mesto u aktivnostima Vlade, a posebno u radu Kabineta za populacionu politiku, na čijem se čelu nalazi profesor dr Slavica Đukić Dejanović.

U cilju poboljšanja demografske slike Srbije, Vlada je usvojila strategiju podsticanja rađanja i niz proaktivnih populacionih mera menjajući zakonski okvir, pre svega Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Veliki broj ovih mera, kao i realizacija brojnih projekata u lokalnim samoupravama inicirane su upravo iz Kabinete ministarske Slavice Đukić Dejanović. Već daju početne rezultate.

Da podsetim, promenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, povećan je novčani iznos i produžen je period korišćenja podsticajnih sredstava za prvo dete jednokratno 100 hiljada dinara, za drugo dete po 10 hiljada dinara u periodu od dve godine, za treće dete po 12 hiljada dinara mesečno u periodu od 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada mesečno u periodu od 10 godina.

Takođe, sve veći broj lokalnih samouprava kroz dodelu sredstava za sufinansiranje populacionih mera uključen je u projekte Kabineta za populacionu politiku.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministarki, profesorki dr Slavici Đukić Dejanović, da li su kreiranje populacione politike preko Saveta za populacionu politiku, ali i kreiranje konkretnih populacionih mera uključena i naša naučna stručna javnost SANU, naučne organizacije, instituti, kao i medicinske i socijalne institucije, koje bi trebale da pomognu u iznalaženju novih mera i popularizaciji pronatalitetnih mera i politike rađanja.

Takođe, jasno je da same državne mere ne mogu biti uspešne ako se ne realizuju u životu, ako ih ne sprovode privredni subjekti i drugi poslodavci koji bi trebalo da podrže državne mere, podrže rađanje i zaštite mlade parove i majke, ne diskriminišući ih ukoliko rađaju ili idu na bolovanje zbog dece.

U vezi sa ovim, pitala bih ministarku Đukić, ali i ministra za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđevića, da li postoje analize i istraživanja o stanju u privrednom sektoru kada je u pitanju populaciona politika? Ima li slučajeva diskriminacije budućih i mladih majki ili samohranih roditelja i da li je poznato da su inspekcije rada preuzele mere protiv nesavesnih poslodavaca? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog Zakona o nauci i istraživanjima o kome i ja želim da govorim, s obzirom da se istraživačkim radom bavim više od 40 godina.

Predlogom ovog zakona nauka i istraživanja su prepoznati kao delatnosti od posebnog značaja za sveukupni razvoj Republike Srbije, kao društva koje je zasnovano na znanju. Razvijene zemlje sveta već dugo prepoznaju značaj nauke, inovacija za održiv ekonomski rast, pa zbog toga i investiraju značajna sredstva u tu oblast. Članice EU prosečno ulažu oko 2% BDP u nauku. Srbija ima značajan naučni i istraživački potencijal. U našoj zemlji ima više od 12 hiljada istraživača. Kao što smo čuli, Srbija je postala 23 punopravna članica prestižne Evropske organizacije za nuklearna istraživanja i uz Norvešku i Švajcarsku je jedina punopravna članica ove organizacije, a koja nije istovremeno i članica EU.

Srpska nauka je prepoznata u svetu. Univerzitet u Beogradu je godinama pozicioniran na prestižnoj Šangajskoj listi, a od prošle godine na njoj se pozicionirao i Univerzitet u Novom Sadu, ali nažalost ukupna izdvajanja za nauku u 2017. godini su iznosila 0,9% BDP, mada ste vi, gospodine ministre, istakli da će ta ulaganja iznositi do 1,5%.

Takođe, orijentisanost naučnih istraživanja ka privredi je relativno niska, tako da u globalnom izveštaju o konkurentnosti i kvalitetu sadržaja univerziteta i privrede Srbija se nalazi na 79 mestu od 140 zemalja. U naučno-istraživačkim rezultatima dominiraju naučni radovi. Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučno-istraživačkim projektima koji su finansirani iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja činila su samo 3,3%, dok je učešće naučnih radova bilo 88%.

Jedan od glavnih nedostataka je i transfer znanja iz univerzitetskih laboratorija do kompanija gde bi se ta znanja primenila. Potrebno je podsticati primenljiva istraživanja, a to znači podsticati i prelazak naučnika iz akademske sredine u privredu i obratno.

Shodno strategiji naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016. do 2020. godine, kao strateški cilj u oblasti nauke istraživanja i kao jedna od mera u podsticaju naučnih istraživanja u Republici Srbiji predstavlja i suštinska promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti, što je jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona u oblasti nauke i istraživanja.

Sličan model se inače primenjuje u mnogim razvijenim zemljama. Promena sistema finansiranja naučno-istraživačke delatnosti učinjena je sa ciljem da se sistem unapredi, da se obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalni način.

Strategijom je predviđen razvoj modela finansiranja usklađen sa reformom istraživačkog sistema. Krajnji cilj reforme finansiranja naučno-istraživačke delatnosti je uspostavljanje uravnotežene kombinacije projektnog i institucionalnog finansiranja. Institucionalno finansiranje će imati dve komponente koje će obezbediti stabilno finansiranje i razvojnu koja će zavisiti od stepena ispunjenosti parametara uspešnosti.

Predviđeno je i formiranje posebnog fonda za podsticaj istraživanja, odnosno projektno finansiranje sa ciljem da podstiče istraživanja kroz konkurse za finansiranje najboljih projekata.

Nauka i istraživanja kao delatnost od opšteg interesa realizuju naučno-istraživačke organizacije kroz programe utvrđene ovim zakonom, kao i programe utvrđene zakonom kojim se uređuje rad Fonda za nauku Republike Srbije, čime se stvara osnov za kombinovani sistem finansiranja predviđen Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine.

U obezbeđivanju kvaliteta naučno-istraživačkog rada i razvoja naučno-istraživačke delatnosti u Republici Srbiji staraju se Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Odbor za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija, Komisija za sticanje naučnih zvanja, matični naučni odbori, Zajednica instituta Srbije i ministarstvo.

Značajna novina odnosi se na matične odbore, odnosno predviđeno je da se u njihovu nadležnost za sada stavi sprovođenje postupka za izbor u naučno zvanje – naučni saradnik, koje je najbrojnije, a to sve u cilju efikasnijeg sprovođenja ovog postupka.

Takođe, zakonom je predviđeno da se radi odlučivanja o sticanju dva najviše naučna zvanja, viši naučni saradnik i naučni savetnik, obrazuje komisija za sticanje ovih naučnih zvanja.

Primena zakona omogućiće bolju saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa privrednom, drugim ministarstvima u realizaciji strateških ciljeva i međunarodnim organizacijama na realizaciji zajedničkih programa.

Predlogom ovog zakona utvrđeno je da je Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj najviše stručno savetodavno telo u sistemu naučno-istraživačke delatnosti u Republici. Predviđene su nadležnosti Nacionalnog saveta, među kojima je i nova nadležnost, a to je da daje mišljenje na petogodišnji izveštaj naučno-istraživačkih organizacija o realizaciji programa institucionalnog finansiranja. Istovremeno, Nacionalni savet će u delu godišnjeg izveštaja o stanju u nauci za prethodnu godinu sa predlozima i sugestijama za narednu godinu obuhvatiti i rad Fonda za nauku.

Radi obavljanja poslova vrednovanja kvaliteta efikasnosti naučno-istraživačkog rada, akreditacija naučno-istraživačkih organizacija obrazuje se Odbor za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija. Utvrđen je njihov sastav i njihova nadležnost. Novina u odnosu na prethodni zakon je da Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake pete godine na zahtev naučno-istraživačke organizacije, što je redovni postupak, ili u kraćem roku, na zahtev Ministarstva, što je vanredni postupak. Redovni postupak za akreditaciju instituta od nacionalnog značaja sprovodi se svake desete godine.

Istakla bih da se zakonom uređuje i pitanje svojinskih prava na rezultatima istraživanja, s tim što se u odnosu na prethodno zakonsko rešenje sada preciznije uređuju prava i obaveze kao i procedure u ovoj oblasti.

Predviđa se da Ministarstvo vodi evidenciju naučno-istraživačkih organizacija koje ispunjavaju uslove za obavljanje naučno-istraživačke delatnosti od opšte interesa, a u skladu sa ovim zakonom, odnosno da se formira registar naučno-istraživačkih organizacija, kao i da vodi evidenciju istraživača, odnosno formira se registar istraživača, kao i da obrazuje baze podataka u okviru realizacije programa utvrđenih ovim zakonom.

Kao novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, takođe, predviđeno je da registar sadrži podatke o naučno-istraživačkoj opremi naučno-istraživačkih organizacija.

Pored zakonskih rešenja kojima se definiše koja lica se smatraju istraživačima, zvanja istraživača, sticanje zvanja, postupak izbora istraživača u naučna zvanja, postupak reizbora, kao i uslovi i postupak za oduzimanje zvanja, zakon predviđa donošenje kodeksa ponašanja u naučno-istraživačkom radu, kao i obrazovanje Odbora za etiku u nauci.

Još jedna novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje je to da novim zakonskim odredbama istraživači mogu ostvariti pravo na nagrade, priznanja za izuzetna naučna dostignuća i životno delo u skladu sa aktom kojim se uređuje dodela nagrada i priznanja koju donosi ministar.

Kao što sam već rekla, utvrđeno je institucionalno finansiranje akreditovanih instituta, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili SANU, i ono obuhvata sredstva za plate istraživača u naučno-istraživačkim zvanjima i sredstva za druge troškove naučno-istraživačkog rada.

Definisano je koja se sredstva smatraju sopstvenim prihodima naučno-istraživačkim prihodima, naučno-istraživačkih organizacija i određuje namena tih sredstava za unapređenje delatnosti i podizanje kvaliteta rada. Navedeno zakonsko rešenje je prvi korak ka ujednačavanju regulisanja ove materije u odnosu na propise u visokom obrazovanju, a u kasnijim usaglašavanjima propisa sledi, svakako potpuno izjednačavanje statusa finansiranja rada zaposlenih na institutima i fakultetima u pogledu sopstvenih prihoda.

Posebno bih istakla da značajno mesto u ovom zakonu zauzima i finansiranje institucija i projekata od posebnog nacionalnog značaja. Tako da je zakonom predviđeno finansiranje drugih programa od opšteg interesa, finansiranje institucija od nacionalnog značaja, kao što su Srpska akademija nauka i umetnosti, Matice srpske kao instituta, čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti.

S obzirom na sva ova predložena zakonska rešenja kojima se na bitan način poboljšava i bolje uređuje oblast nauke i istraživanja, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. O posebnostima glavnog grada koji je finansijski, kulturni, saobraćajni, administrativni i univerzitetski centar Srbije govorile su moje kolege, a ja bih posebno istakla najvažniju izmenu koju ovaj zakon donosi, a to je decentralizacija grada.

Poslanik sam iz prigradske opštine Lazarevac koja se godinama bori za izmene koje su predviđene ovim zakonom, jer prigradske opštine su celina za sebe i ne mogu se tretirati kao centralne gradske opštine. Opština Lazarevac je od 1971. godine u sastavu grada Beograda, ali je od Beograda udaljena 55 km. Ima površinu od 384 km2 i u njoj živi oko 60.000 stanovnika. Svakako ima svoje posebnosti i specifičnosti.

Na žalost 2011. godine Statutom grada Beograda i potpunom centralizacijom grada, Lazarevac je izgubio značajan deo svojih nadležnosti, pa i budžeta, a život građana je otežan jer su mnoge administrativne poslove kao i saglasnosti, dozvole i druge usluge mogli da dobiju samo u gradu Beogradu. Ovim zakonom prigradskim opštinama se daju mnogo veća ovlašćenja nego što danas imaju i to je svakako za pohvalu. Predviđa se mogućnost da one mogu osnivati javna preduzeća uz prethodnu saglasnost skupštine grada.

Ovo rešenje obezbeđuje efikasnije i kvalitetnije urbano planiranje, jer će sada same opštine sprovoditi proceduru za izradu i donošenje tih planova, a one imaju svakako celovitiji uvid u urbane probleme i potrebe građana na svom području. Prigradske opštine će moći sada da izdaju takođe i građevinske dozvole, kao što smo čuli za objekte do pet hiljada metara kvadratnih, ali i da vrše legalizaciju objekata do tri hiljade metara kvadratnih, što do sada nije bio slučaj, a što će svakako ubrzati proceduru dobijanja ovih dozvola.

U opštinama je predviđeno osnivanje uslužnih centara čime će se omogućiti efikasnije pružanje usluga građanima koji će na taj način brže doći do potrebne dokumentacije, a što jeste u osnovni zadatak i obaveza lokalnih samouprava.

Prigradske opštine takođe će imati pravo da osnivaju ili ukidaju mesne zajednice. Posebno bih istakla i pohvalila prenošenje osnivačkih prava i prava upravljanja sa grada na prigradske opštine, pa i na Lazarevac koji se odnosi na javna komunalna preduzeća, a posebno imajući u vidu da je i Lazarevac, kao i druge prigradske opštine, koje su imale takva komunalna preduzeća, decenijama ulagao sredstva u njih.

S druge strane, ova komunalna preduzeća će prihodovati, odnosno ostvarivati svoje prihode prodajom svojih usluga i delatnosti i na taj način obezbeđivati sredstva za razvoj, a istovremeno povećavati i budžet. Na taj način će se stvoriti uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje ove delatnosti. Veća nadležnosti prigradskih opština svakako znači i povećanje opštinskih budžeta, čemu se i mi u Lazarevcu nadamo.

Zbog svih ovih pozitivnih promena koji ovaj zakon o glavnom gradu donosi, u Danu za glasanje, poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poznata je činjenica da je oblast demografije do skoro bila gotovo zanemarena. Međutim, od početka ovog mandata Vlade Republike Srbije, populaciona politika zauzima važno mesto u aktivnostima Vlade, a posebno u radu Kabineta za populacionu politiku, na čijem se čelu nalazi profesor dr Slavica Đukić Dejanović.

U cilju poboljšanja demografske slike Srbije, Vlada je usvojila strategiju podsticanja rađanja i niz proaktivnih populacionih mera menjajući zakonski okvir, pre svega Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Veliki broj ovih mera, kao i realizacija brojnih projekata u lokalnim samoupravama inicirane su upravo iz Kabinete ministarske Slavice Đukić Dejanović. Već daju početne rezultate.

Da podsetim, promenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, povećan je novčani iznos i produžen je period korišćenja podsticajnih sredstava za prvo dete jednokratno 100 hiljada dinara, za drugo dete po 10 hiljada dinara u periodu od dve godine, za treće dete po 12 hiljada dinara mesečno u periodu od 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada mesečno u periodu od 10 godina.

Takođe, sve veći broj lokalnih samouprava kroz dodelu sredstava za sufinansiranje populacionih mera uključen je u projekte Kabineta za populacionu politiku.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministarki, profesorki dr Slavici Đukić Dejanović, da li su kreiranje populacione politike preko Saveta za populacionu politiku, ali i kreiranje konkretnih populacionih mera uključena i naša naučna stručna javnost SANU, naučne organizacije, instituti, kao i medicinske i socijalne institucije, koje bi trebale da pomognu u iznalaženju novih mera i popularizaciji pronatalitetnih mera i politike rađanja.

Takođe, jasno je da same državne mere ne mogu biti uspešne ako se ne realizuju u životu, ako ih ne sprovode privredni subjekti i drugi poslodavci koji bi trebalo da podrže državne mere, podrže rađanje i zaštite mlade parove i majke, ne diskriminišući ih ukoliko rađaju ili idu na bolovanje zbog dece.

U vezi sa ovim, pitala bih ministarku Đukić, ali i ministra za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđevića, da li postoje analize i istraživanja o stanju u privrednom sektoru kada je u pitanju populaciona politika? Ima li slučajeva diskriminacije budućih i mladih majki ili samohranih roditelja i da li je poznato da su inspekcije rada preuzele mere protiv nesavesnih poslodavaca? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću.

Naime, problem gojaznosti dece predškolskog a naročito školskog uzrasta je sve veći u Srbiji. Iako se medicinski, a i medijski, promovišu zdravi stilovi života, pre svega redovna i zdrava ishrana, deca školskog uzrasta i u osnovnim i srednjim školama sve više koriste brzu hranu iz pekara, pomfrite, krekere, čipsove i druge nezdrave grickalice.

Nepravilna i neredovna ishrana, pogotovo brza hrana, kao prevlađujući deo ishrane školske dece, za ishod imaju gojaznost, ali i druge ozbiljne zdravstvene probleme. Ako se tome doda i veoma slaba fizička aktivnost, onda je jasno da nam deca nezrelo rastu. Gojaznost uzrokuje druge zdravstvene probleme i različite metaboličke poremećaje, pre svega dijabetes.

Jedan od razloga za ovo je sve manji broj školskih kuhinja u kojima se služe zdravi obroci sa tačno utvrđenim energetskim svojstvima. Nažalost, mnoga deca, pa i njihovi roditelji izbegavaju školske kuhinje jer im je lakše da na kioscima i u pekarama kupuju razna peciva i to sa aditivima i krugu mnogih škola otvorene su pekare kako deca ne bi izlazila iz kruga škole da kupuju užinu, tako da se na taj način deci nudi brza hrana.

Poznato nam je da Ministarstvo već preduzima određene mere za osposobljavanje postojećih školskih kuhinja što posebno pozdravljamo i pohvaljujemo i vezi sa tim želim da pitam gospodina ministra, da li će se i u skorijem periodu osposobiti ove školske kuhinje, koliki broj školskih kuhinja se može osposobiti i da li će se u narednoj budžetskoj godini obezbediti sredstva za ove namene. Sigurno su neophodna ulaganja u ove objekte sa stanovišta zdravstvene ispravnosti i bezbednosti pripreme hrane za decu.

Smatramo da bi ponovno vraćanje obavezni školskih kuhinja sa zdravom kalorijski kontrolisanom hranom doprinelo stvaranju zdravih navika u ishrani naše dece i preveniralo brojne negativne posledice nezdrave ishrane kod dece. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, danas želim da postavim pitanje ministarki Zorani Mihajlović, zaduženoj za pitanje saobraćaja i infrastrukture. Pitanje se odnosi na bezbednost u saobraćaju i posledice neregulisanog prelaza preko Ibarske magistrale kod Lazarevca.

Naime, poznato je da je Ibarska magistrala državni put prvog B reda. Ovaj put, pored auto-puta, odnosno Koridora 10, je najopterećenija saobraćajnica u Srbiji, ali zbog preopterećenosti, odnosno intenziteta drumskog saobraćaja koji se odvija na ovoj magistrali, spada među najopasnije puteve u Srbiji.

Podaci govore da u vreme godišnjih odmora Ibarskom magistralom prođe i do 18 hiljada vozila dnevno. Činjenica je da ovim magistralnim putem se odvija mnogo više saobraćaja od onoga za šta je projektovan. U pitanju je veliki obim putničkog, a posebno teretnog saobraćaja, koji ide ka KiM i Crnoj Gori, što uz lokalni saobraćaj i blizinu naseljenih mesta još više doprinosi povećanju opasnosti koje nosi ova magistrala.

Nažalost, iz medija se veoma često obaveštavamo o brojnim saobraćajnim nesrećama koje se na Ibarskoj magistrali dešavaju. Mnoge sa tragičnim posledicama.

Kao narodni poslanik iz opštine Lazarevac, na ovaj problem želim da skrenem pažnju iz još jednog ugla. Naime, na desnoj strani Ibarske magistrale, na ulazu u Lazarevac iz pravca Beograda nalazi se jezero Očaga. Ovo je omiljeno kupalište Lazarevčana, otvoreno 70-ih godina prošlog veka, a sada je lepo uređeno mesto koje u letnjim mesecima posećuje na stotine Lazarevčana, posebno mladih i dece.

Obzirom da preko Ibarske magistrale nema prelaza za pešake, pretrčavanje ove opasne magistrale je jedini način da se do ovog kupališta dođe. Imajući u vidu opterećenost puta i brzinu kretanja vozila, to je veoma opasno. Iako pretrčavanje magistrale nije dopušteno zakonom, to se dešava svakodnevno i to je

razlog što, nažalost, svake godine, posebno u letnjim mesecima, kada je otvorena sezona kupanja, dolazi do brojnih saobraćajnih nezgoda i povređivanja, često sa smrtnim posledicama.

Bilo je više pokušaja proteklih decenija da se ovaj Gordijev čvor reši, ali, do sada nema rešenja, a opasnost po grad i život građana Lazarevca se uvećava. Bilo je obećanja da će ovaj deo Ibarskog puta premostiti pešačkom pasarelom.

Ovom prilikom bih postavila pitanje ministarki Mihajlović, zaduženoj za saobraćaj, a ono glasi – Da li se planira i kada će biti projektovana i izgrađena pasarela, pešačka pasarela na ovom delu puta Ibarske magistrale kod Lazarevca, kako bi se zaustavile i sprečile brojne saobraćajne nezgode i povređivanja građana zbog pretrčavanja ovog dela puta, radi odlaska na jezero Očaga? Napominjem da slične pasarele već postoje na ovom magistralnom putu, i to u Ripnju, Meljaku, a podzemna pasarela postoji u naselju Baćevac. Hvala.

Imovinska karta

(Lazarevac, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Specijalna bolnica za endemsku nefropatiju (Načelnik nefrologije) Republika Mesečno 100000.00 RSD 16.07.2008 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:01