DANICA BUKVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1951. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor medicinskih nauka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 6 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 10 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo o drugom setu predloženih zakona i sporazuma. Posvetiću se Predlogu zakona o igrama na sreću, dok će o drugim predloženim aktima govoriti detaljnije moje kolege.

Zakon o igrama na sreću je donet 2011. godine i tada je formirana Uprava za igre na sreću kao organ Ministarstva finansija, a izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku, koja j urađena 2012. godine, poreska uprava je preuzela nadležnosti koje je do tada imala Uprava igara na sreću.

U toku 2018. godine i 2019. godine, izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, ponovo je obrazovana Uprava za igre na sreću kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i tako je stvoren pravni okvir za vršenje postupka nadzora nad priređivačima igara na sreću i sprovedeno je neophodno usklađivanje zakonodavstva sa propisima kojima se uređuje oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Međutim, u praksi se pokazalo da je zakon bio i dalje nedovoljno precizan i efikasan i nije omogućio adekvatno uređenje ove oblasti. Svedoci smo da je na teritoriji Srbije prisutan konstantan rast tržišta igara na sreću, a evidentan je i brz tehnološki razvoj u ovoj industriji, pa je to i bio razlog za uvođenje novih zakonskih rešenja.

Donošenjem novog zakona stvaraju se potrebni uslovi za bolje uređenje tržišta igara na sreću u odnosu na sadašnje stanje. Cilj donošenja novog zakona je da se smanji siva ekonomija u ovoj oblasti u cilju zaštite državnih interesa, kao i povećanja prihoda i prilagođavanje međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Novina je da su predviđena opterećenja priređivača igara na sreću, u smislu propisane visine stopa za obračunavanje naknade za priređivanje minimalnog mesečnog iznosa naknade za priređivanje, neophodne visine iznosa osnovnog kapitala, kao i minimalnog iznosa bankarskog depozita, odnosno bankarske garancije radi osiguranja isplate dobitaka. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje minimalni iznos osnovnog kapitala veći je za priređivača posebnih igara na sreću na automatima i posebnih igara na sreću, odnosno klađenje.

Novi zakon između ostalog precizira i dopunjuje i dosadašnji način oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i to tako što reklame moraju bit praćene zabranom za maloletna lica i upozorenjem o prevenciji bolesti zavisnosti.

Takođe, proširuje se zabrana oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i na prerađivače u štampanim i elektronskim medijima koji su namenjeni maloletnim licima.

Propisana je minimalna udaljenost od 100 metara između novih lokacija u kojima se priređuju igre na sreću. Udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova osnovne i srednje škole ne može biti manja od 200 metara.

Naime, uočena je velika koncentracija objekata u kojima se priređuju igre na sreću, što negativno utiče, posebno na mlade. Neophodno je ove ustanove učiniti manje dostupnim, najranjivijoj grupi stanovnika, odnosno mladima, deci i maloletnim licima koji su podložni nastajanju svih oblika kockanja i klađenja. Ovo se nažalost ne odnosi na zatečene lokacije u kojima se igre na sreću priređuju.

Kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe, predloženim zakonom se uvodi zabrana za priređivače posebne igre na sreću, klađenja od strane priređivača koji je vlasnik ili suvlasnik nekog sportskog kluba, na događaj u toj vrsti sporta i rangu takmičenja.

Novina je takođe i uvođenje sistema elektronskih komunikacija u ovu delatnost. Naime, zabranjuje se držanje automata, kao i opreme koja ne omogućava razmenu podataka elektronskim putem sa softverskim rešenjem Uprave za igru na sreću. Na taj način, uspostavljanjem elektronskog sistema nadzora će se omogućiti lakša identifikacija nelegalnih priređivača, što će doprineti smanjenju sive ekonomije u ovoj oblasti.

Takođe propisuje se i obaveza postojanja video nadzora u automat klubovima, kladionicama, što predstavlja zaštitu od zloupotrebe. Prihvatajući značajnu činjenicu da igrama na sreću država obezbeđuje sredstva za finansiranje osoba sa invaliditetom, Crvenog krsta, sredstva za lečenje retkih bolesti i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, moram da se osvrnem na problem koji ovaj delatnost donosi.

Mislim da je 200 metara udaljenosti od škole kladionica nedovoljna. Takođe, svedoci smo kršenja propisa i činjenice da deca stoje pred kladionicama i daju novac punoletnim licima da vrše uplatu za njih. S toga je neophodno da se učini stroga kontrola da bi se sve ovo sprečilo.

Prema podacima za javno zdravlje Srbije, o bolestima zavisnosti najzastupljenija igra na sreću je igranje lutrije: loto, bingo, greb-greb, a na drugom mestu je sportsko klađenje. Procenat zavisnika od kocke u Srbiji se ne razlikuje od evropskog proseka odraslog stanovništva, ali se ovaj broj neprekidno povećava, a posebno zabrinjava porast patoloških zavisnika od kockanja. Ističem da svaki broj zavisnika, pa i najmanji, predstavlja problem i mora mu se pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno.

Ovim zakonom povećavaju se obaveze kada je u pitanju odgovorno klađenje, uvode se stroža pravila reklamiranja, a svi zaposleni kod priređivača igara na sreću koji imaju direktan kontakt sa učesnicima moraju biti osposobljeni za preventivno delovanje protiv bolesti zavisnosti prema učesnicima u igrama na sreću.

Dozvolite mi da se u nekoliko rečenica osvrnem na još jedan veoma bitan zakon koji je danas pred poslanicima, a to je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Naime, u javnosti je prisutna ideja da se ukupna zakonodavna materija kojom je regulisana ova oblast uredi jednim krovnim propisom. Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Važno je naglasiti da je prilikom izrade zakona u obzir uzet kako materijalni tako i socijalni položaj korisnika čija se prava uređuju. Prema tome, zakon ne predviđa ukidanje ni jednog dosadašnjeg prava, već daje nove beneficije kojih će biti više od 20.

Takođe, zakonom je jasno definisano koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su: borci, ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata.

Ono što je posebno važno je što je ovim predlogom zakona uvedena i nova kategorija korisnika, a koja dosadašnjim zakonskim propisima nažalost nije bila obuhvaćena. Tako su ovim predlogom zakona po prvi put regulisana prava boraca koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih godina, boraca koji su učestvovali u ratu 1999. godine i koji će učestvovati u nekom budućem ratu.

Važno je naglasiti da iza rada na ovom predlogu zakona postoji konsenzus države i boračkih udruženja čiji je rezultat ovakav kvalitet i obuhvat zakona koji će doprineti državnoj i društvenoj brizi o svim kategorijama stradalih za slobodu i odbranu državnog suvereniteta.

U daljoj raspravi kolege iz poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije će se više govoriti o predlogu ovog zakona.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje podržati sva predložena zakonska rešenja. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 19.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona koji je podnela naša koleginica narodna poslanica Katarina Rakić. To su izmene i dopune Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Značaj katastra je za svaku uređenu državu veliki, jer se tu vidi upravo odnos prema nepokretnostima, odnosno prema imovini, kako privatnoj, tako i javnoj. Ono što je upisano u katastar, kao svojina, potpuno je zaštićeno i pred domaćim, ali i pred međunarodnim zakonodavstvom. Time se potvrđuje svojina na najvišem nivou, time se svojina brani.

Koliko je važno da sve nepokretnosti, bilo da je u pitanju privatna, državna ili crkvena svojina, budu upisane u Registar nepokretnosti, govore i činjenice da ima sve više pokušaja otimanja svojine, što se, nažalost, dešava i Srbima na Kosovu i Metohiji, gde se uzurpiraju privatni crkveni posedi, a to je, nažalost, velika opasnost i po imovinu SPC u Crnoj Gori.

Naš kolega Neđo Jovanović je detaljno obrazložio potrebu i značaj izmena i dopuna zakona o kojima danas raspravljamo, a takođe je izneo i predloge i sugestije u cilju poboljšanja kvaliteta ovog zakona koji podržavam lično.

Srbija ima zakonodavni okvir iz ove oblasti koji prati sva evropska kretanja, a pre svega naše potrebe. Često smo ga prilagođavali, menjajući zakon ovde u Skupštini, i to sa ciljem da postupak upisa nepokretnosti bude što jednostavniji za građane, da mogu lako da upišu, ali i da provere da li su njihove nepokretnosti upisane u katastru. Veliki deo postupka je ubrzan, jer se koriste elektronske komunikacije i elektronska uprava, tako da od kuće možete poručiti list nepokretnosti.

Zakon o kome danas govorimo, o kome vodimo raspravu, takođe, ima za cilj da poboljša postojeća zakonska rešenja, da eliminiše neke pravne praznine i da ubrza procedure koje se tiču ostvarivanja prava građana pred katastarskim službama.

Prvi deo izmena zakona, koji je se odnosi na način uručivanja rešenja o upisu u katastar, poboljšava i ubrzava ove procedure, tako što rešenje o upisu može biti dostavljeno i elektronskom poštom, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi i uz korišćenje elektronskog potpisa što će velikom broju korisnika ubrzati ovaj postupak.

Do sada je uručivanje ovih rešenja koja su bila dostavljana putem pošte strankama, jer stranka ima pravo žalbe na rešenje, a Zakon o opštem upravnom postupku, koji se primenjuje u postupku upisa u katastar, propisuje postupak lične dostave. Ako dostavljač i po drugi put ne zatekne primaoca rešenja na licu mesta, odnosno na adresi gde je potrebno da mu uruči rešenje, on ostavlja obaveštenje da taj korisnik može da preuzme to rešenje u nadležnom organu u roku od 15 dana od dana kada je rešenje dostavljeno, a istekom toga roka smatra se da je dostavljeno rešenje izvršno.

Tako se često građani šetaju između pošte i katastra. Neretko ta rešenja nisu vraćena iz pošte u katastar. Vrlo često građani imaju i svoje nekretnine u nekim drugim opštinama, tako da moraju da se upućuju i da putuju u te opštine da bi ovo pravo regulisali. Predlogom ovih izmena i dopuna ovi postupci će biti pojednostavljeni, ubrzani i na taj način će građanima pribavljanje ovih dokumenata biti olakšano.

Takođe, ono što je dobro rešenje u ovom Predlogu zakona jeste da se sada preciziraju sve vrste zabeležbi koje se moraju upisati u katastar i na osnovu kojih dokumenata se to može uraditi. Navedena je 21 vrsta zabeležbi koje će se u skladu sa ovim zakonom upisivati u katastar, odnosno u deo lista nepokretnosti koji se zove teretni list. Tako se sada dobija precizno zakonsko rešenje i otklanjaju mogućnost, nedoumice i prostor za slobodno tumačenje propisa.

Dobro je i što se uvode i nove zabeležbe koje su važne za promet nepokretnosti upisane u katastar, a to su zabeležbe postupka komasacije, postupka restitucije, posebno važne zabeležbe odluka suda o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz vršenja krivičnih dela. Takođe, ovim zakonom se uvode zabeležbe za objekte koji imaju status kulturnog dobra, kao i za objekte koji su u postupku ozakonjenja, a nisu upisani u katastar i sprečava se njihov promet.

Na ovaj način se u katastru ima potpun pregled o stanju svih nepokretnosti upisanih u katastar nepokretnosti, što predstavlja i odgovorniji odnos države prema svim nepokretnostima i mogućnosti preduzimanja potrebnih radnji u postupcima prometa nepokretnosti, a ova zakonska rešenja treba da doprinesu onemogućavanju prometa nepokretnosti, bez da se zna u kakvom je statusu ta nepokretnost. Tako ćemo izbeći moguće malverzacije, duple promete, a krajnji cilj svakog zakona mora biti sigurnost građana, kada je u pitanju njegova nepokretnost.

Očekujem da će se ovim izmenama i dopunama zakona poboljšati stanje u katastru i iz tog razloga poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati donošenje ovih izmena i dopuna zakona.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu za izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2.

Klinika za dečije bolesti ima skoro stogodišnju tradiciju. Još od 1924. godine klinika pruža zdravstvene usluge najmlađim pacijentima, na najvišem nivou. Sadašnja zgrada Univerzitetske dečije klinike sagrađena je u periodu od 1936. do 1940. godine.

Godišnje se u ovoj ustanovi obavi oko 150.000 specijalističkih pregleda, 7.000 operacija, a na 20 odeljenja hospitalizovano je oko 300 dece, uzrasta od nula do 18 godina. U tri jedinice intenzivne nege, u svakom momentu, smešteno je 10 najtežih bolesnika.

Danas Univerzitetska dečija klinika, sa postojećom organizacionom strukturom, ne može da na adekvatan način odgovori na potrebe usled povećanog broja korisnika usluga. Takođe, jedan od velikih problema je i nedostatak prostornih kapaciteta za smeštaj obolele dece i njihovih pratilaca.

Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije prepoznali su značaj rešavanja ovih problema i potrebu za izgradnju nove moderne zgrade dečije klinike. Zbog toga je upućen zahtev banci za razvoj Saveta Evrope za odobrenje zajma za delimično finansiranje izgradnje nove univerzitetske dečije klinike.

Izgradnjom ovog objekta za potrebe dečije medicine u Srbiji, ali i u regionu, dobiće se visokospecijalizovana ustanova za lečenje najmlađih pacijenata. Ono što je bitno je da je tzv. Tiršova 2 osmišljena i projektovana po najsavremenijim standardima i da predstavlja potpuno nov pristup u lečenju dece.

Znatno će se povećati korisna površina. Naime, nova klinika bi trebalo da ima površinu oko 33.000 metara kvadratnih, 54 postelje u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i sopstvenu garažu sa oko 600 parking mesta.

Takođe, značajno je i to što će se skratiti period čekanja na adekvatnu zdravstvenu negu. Cilj je da deca što kraće ostaju u bolnici, deca će terapiju primati u dnevnim bolnicama, nalik dečijim igraonicama, kao i da će lečenje teško bolesne dece, posebno dece sa malignim oboljenjima, biti prilagođeno tako da sa njima budu njihovi roditelji, kako bi lečenje bilo što manje traumatično.

Posebno je zanimljiv koncept fleksibilnosti, odnosno fluidnosti bolničkih odeljenja. Naime, cela bolnica će se prilagođavati trenutnim potrebama, delovi zgrade i odeljenja će brzo i lako menjati namenu, a prema unutrašnjoj dinamici bolnice. Cilj je da deca Srbije dobiju vrhunsko lečenje, u skladu sa svetskim standardima, a da medicinsko osoblje dobija optimalne uslove za rad.

Moram da istaknem da smo poslednjih godina svedoci renoviranja velikih kliničkih centara, kao što su Niš, Kragujevac, Novi Sad. U toku je dogradnja i renoviranje Kliničkog centra Srbije, koji će dobiti novi urgentni centar i 20 novih operacionih sala. Vidljiva su ulaganja u manjim sredinama. U Lazarevcu je tako otvoreno novo vanbolničko porodilište, što je svakako za pohvalu.

Iskoristila bih zato ovu priliku da pohvalim rad Vlade i napore Vlade i Ministarstva zdravlja na rešavanju problema zdravstva u Srbiji, jer samo zdrav čovek može da doprinese napretku društva u celini.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druga predložena dokumenta u ovoj raspravi. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem predsednice.

Danas bih postavila pitanje Vladi Republike Srbije, polazeći od činjenice da Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvaruje značajan privredni rast koji se ogleda kroz veliki prilivi investicija, povećane budžetske prihode i poboljšanje standarda građana, smatram da u kontekstu dalje razvojne, a posebno populacione politike sada ima prostora da se posvetimo jednoj posebnoj grupi naših građana, a to su mladu stručnjaci i mladi bračni parovi.

Podaci govore da mladi sve kasnije stupaju u brak, sve kasnije formiraju porodicu i sve kasnije dobijaju prvo dete, zato postoji više razloga, ali su svakako zaposlenje i stambeno pitanje dva najprisutnija. U tom kontekstu Vlada, resorna ministarstva i ministarka bezportfelja zadužena za populacionu politiku preduzimaju brojne proaktivne mere, koje već daju značajne rezultate, međutim, još uvek je najveći problem za mlade nerešeno, teško rešivo stambeno pitanje u čije rešavanje se svakako mora uključiti Vlada, odnosno resorna ministarstva kako bi se zaustavio priliv kadrova i odlazak mladih iz zemlje.

4/1 GD/VK 10.45 – 10.55

U vezi sa tim želim da pitam Vladu da li se planira donošenje programskog dokumenta i zakona kojim bi se i mladim bračnim parovima i mladim stručnjacima omogućilo rešavanje stambenog pitanja, kao što je to učinjeno za pripadnike odbrambenih snaga Vojske i populacije kojima je omogućeno da svoje stambeno pitanje reše pod povoljnijim uslovima što, naravno, podržavamo? Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika skrenula pažnju na potrebu zajedničke i organizovane aktivnosti na sagledavanju važnog društvenog pitanja koje se zove međugeneracijska solidarnost.

Pitanje bih postavila predsednici Vlade u kontekstu obeležavanja sutrašnjeg dana, 20. decembra, kao Svetskog dana međugeneracijske solidarnosti, koji su ustanovile UN 2006. godine, prepoznajući značaj ovog pitanja za čitavo čovečanstvo.

Naime, pitanje prosperitetnog i integrisanog razvoja svakog društva nezamislivo je bez učešća svih generacija bez obzira na generacijske razlike. Svako ima svoju ulogu i mesto u društvu i svako je potreban društvu. Društvo na neki način možemo uporediti sa mašinom koja radi samo ukoliko ima sve delove.

Dakle, nije moguć razvoj, niti napredak ako se delimo po generacijama. Ako su izostavljene pojedine generacije, ako se ne afirmišu vrednosti i postignuća svake generacije, svakom društvu je neophodno iskustvo starijih generacija, ali i napredak je nemoguć bez generacije mladih.

Ovom pitanju posvećuje se sve veća pažnja i na svetskom i na nacionalnom nivou. Srbija prepoznaje značaj ovog pitanja i pored ostalog, zato što postajemo sve starije društvo sa izraženom depopulacijom. U strukturi stanovništva stari čine preko 20%, a mladi do 15 godina ispod 15% stanovništva.

Međugeneracijska solidarnost podrazumeva razumevanje, saradnju, zajednički aktivizam, pomoć mladih starijima, a posebno negovanje porodičnih vrednosti, jer jedino zdrava porodica u kojoj postoji poštovanje među članovima svih generacija jeste temelj zdravog društva.

Solidarnost sa starima danas je izazov, jer opšti trend starenja evropskih društava, pa i našeg, zahteva potpuno drugačiji pristup pitanju međugeneracijskog odnosa.

Suštinsko pitanje je da li će demografsko starenje dovesti do povećanja međugeneracijskih tenzija ili će sve manji broj radno sposobnih morati da podrži sve veći broj starih, što može produbiti međugeneracijski jaz. To bi svakako vodili ka dehumanizaciji društva i zanemarivanju uloge starih koji su u svojoj radno aktivnoj fazi punim kapacitetima doprinosili razvoju društva i brinuli o starijima. Sada je red da mi brinemo o njima.

S druge strane, mladi danas žive na drugačiji način. Tome, nažalost, doprinosi popularizacija materijalnih vrednosti i nezdravih i rizičnih stilova života, isticanje prava, ali ne i obaveza da svaki član društva ima, što u krajnjoj meri može doprineti produbljivanju međugeneracijskog jaza.

Pitanje međugeneracijskih solidarnosti je kompleksno pitanje i zahteva na nivou države multidisciplinarni pristup, odnosno zajednički pristup ekonomskih, obrazovnih, omladinskih, socijalnih i zdravstvenih politika kako bi se obezbedio humani međugeneracijski odnos koji omogućava društvu da napreduju učešćem svih generacija, da društvo za stariju populaciju obezbedi uslove humanog starenja i razvija socijalnu odgovornost.

Margaret Nid je rekla jednom prilikom – veze između generacija su neophodne za mentalno zdravlje i stabilnost nacije. O međugeneracijskoj solidarnosti u našem društvu dosta se govori. Organizovano je više skupova, istraživanja, konferencija.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju organizovala je istraživanje na ovu temu, ali bih u vezi sa ovim složenim, za dalji razvoj društva važnim pitanjem, želela da postavim pitanje predsednici Vlade – da li Vlada planira donošenje nekog strateškog dokumenta o međugeneracijskoj solidarnosti, koji bi obuhvatio sve aspekte i sve probleme i sadržao akcioni plan za dugoročno rešavanje pitanja međugeneracijskih odnosa u našem društvu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolega narodni poslanici, danas bih koristeći poslaničko pravo iz 287. Poslovnika, skrenula pažnju na jedan poseban društveni, socijalni i zdravstveni problem. To su osobe sa autizmom, njihov položaj i zaštita koju društvo obavezno da pruži u ovoj socijalnoj najisključivanijoj grupi, jer i po oceni Evropskog parlamenta i UN na globalnom nivou osobe sa autizmom predstavljaju jednu od najugroženijih grupa. Ako se zna podatak da se u svetu na svakih 58 dece rodi jedno dete sa autizmom, onda je jasno koliko velikom i značajnom pitanju se radi.

U tom smislu, svako društvo, pa i naše treba da pronađe sistemsko rešenje kojima bi se poboljšao položaj osoba sa autizmom i omogućava bolja društvena zaštita. Zvanične cifre o broju osoba sa autizmom u Srbiji nisu poznate, ali Udruženja roditelja dece sa autizma pominju cifru oko 70.000 osoba obolelih od ove bolesti. Udruženja roditelja osoba sa autizmom su najaktivniji segment društva, jer se bore da njihova deca dobiju adekvatnu društvenu zaštitu.

U Srbiji ne postoji još uvek dovoljni kapaciteti za socijalno i zdravstveno zbrinjavanje ovih osoba, za sada postoje samo dve specijalizovane ustanove i to jedna u Zemunu i jedna u Šapcu, osim toga nema dovoljno ni ustanova za dnevni boravak i rad sa ovim osobama, a ograničavajući faktori i činjenica da u dnevni boravak mogu da budu primljene samo osobe koje su mlađe od 26 godina.

Problem je što ni Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne prepoznaje potrebu da roditelji dece sa autizmom, kao teško obolele dobiju pravo na bolovanje uz naknadu od 100%, što svakako treba da bude rešeno izmenama zakona.

Takođe, poseban problem predstavljaju jednoroditeljske porodice koje se same staraju o svojoj deci. Veoma je čest slučaj da jedan od roditelja dece sa autizmom napušta porodicu, tako da drugi roditelj mora sam da se stara o svom detetu i ne može da radi.

Predlog naše poslaničke grupe koji smo više puta ponavljali bio je da se ovim samohranim roditeljima od momenta kada se utvrdi dijagnoza autizma utvrdi pravo na mesečnu naknadu makar u visini minimalne zarade, jer osim prava na tuđu negu, mnoge od ovih porodica nemaju druge prihode.

Zbog težine ovog problema Ministarstvo zdravlja ima obavezu da napravi nacionalni registar osoba sa autizmom. To je najavljivao i ministar zdravlja. Ovaj registar je neophodan kako bi se znao tačan broj osoba sa autizmom i napravila strategija koja bi odredila koje su potrebe tih osoba, kako sistemski odgovoriti na njih u cilju poboljšanja njihovog društvenog, socijalnog i zdravstvenog položaja. Na položaj ovih osoba ukazivao je i Zaštitnik građana povodom 2. aprila Svetskog dana osoba sa autizmom.

U vezi sa tim želim da postavim pitanje ministru zdravlja, gospodinu Lončaru, kada se očekuje završetak nacionalnog registra osoba sa autizmom i da li se planira izrada nekog strateškog dokumenta za unapređenje položaja osoba obolelih od autizma? Hvala.

Imovinska karta

(Lazarevac, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Specijalna bolnica za endemsku nefropatiju (Načelnik nefrologije) Republika Mesečno 100000.00 RSD 16.07.2008 -