DANICA BUKVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1951. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor medicinskih nauka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 17 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 19 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji se odnose na produženje roka za završetak studija studentima "predbolonjcima", odnosno studentima koji su upisali studije pre 10. septembra 2005. godine. Dakle, po starom programu. Da podsetim da je bolonjski model visokog obrazovanja uveden te školske 2005/2006 godine.

Cilj ovog obrazovnog sistema je da se skrati vreme studiranja i poveća prolaznost sa jedne godine studija u narednu, uvođenje na svakom predmetu predispitnih obaveza koje dajete u toku godine i tako završavate obaveze vezane za jedan predmet i ostvarujete ESPB kredit. Smanjen je broj studenata u grupama, povećan je broj kolokvijuma, testova i domaćih zadataka i sve to tera studente da uče u kontinuitetu.

Stari model obrazovanja je do danas paralelno funkcionisao, jer je neka procena da još oko pet hiljada studenata još uvek studira po starom modelu.

Naravno da nije jednostavno ni za fakultete, niti za studente koji su svoje fakultete upisali pre 15 do 20 godina. Naprotiv, komplikovano je, i zbog promena u studijskim programima, nedostatku učenika, prolongiranju rokova. Ali, evo, Vlada Republike Srbije, uvažavajući sve razloge, kao što su programske razlike, dodatni diferencijalni ispiti, moguće vraćanje na neku nižu studijsku godinu, nemogućnost aktivnost učestvovanja u nastavi, potencijalno veliki troškovi administrativne obrade transfera i drugo, dakle, Vlada je pružila još jednu šansu studentima po starom programu. A verujem da će studenti ovoga puta iskoristiti ovu šansu da svoje studije okončaju.

Iskreno, kao lekar i kao naučni radnik, iz iskustva znam da mnoga znanja zastarevaju. Nauka je fluidna. Velike se promene dešavaju, i na polju obrazovanja, i na polju naučno-istraživačkog rada, tako da je dobro da studenti osnovnih studija, a posebno magistranti i doktoranti, po starom programu okončaju što pre studije, kako bi znanja koja stiču po starom programu mogli da primene, odnosno kako to njihovo istraživanje ne bi izgubilo smisao i značenje.

Primer za to jesu svakako studije medicine. Verujem da će mojim kolegama koji studiraju po starom programu biti teže da se bave medicinom, jer su se u oblasti medicine desile mnoge naučne promene, dostignuća, novi operativni modeli i zato apelujem na sve studente da što pre okončaju svoje studije, da bi imali upotrebljiva znanja koja će moći da koriste i koja će im omogućiti da se zaposle.

Za sprovođenje ovog zakona u naredne dve godine i fakultetima će biti potrebna i sredstva i naučni resursi. Poznato je iz ranijih godina, u kojima smo takođe pomerali i produžavali rokove, da postoje problemi u organizovanju ispita, koji više ne postoje, profesora koji više ne ispituju te predmete, kao i dodatne ispite koje studenti moraju da polažu jer imamo razliku u ispitima.

Takođe je značajno, kao što smo čuli, da se produžava i rok za studente koji studiraju po bolonjskom sistemu.

Zbog svih ovih razloga i argumenata koji su izneti i koji su na strani studenata, ali i na strani fakulteta, pozdravljam napor Vlade da još jednom produži rok i omogući studentima da po starom programu okončaju ove studije.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja se javljam povodom ovog amandmana na član 9. Moja prethodna govornica, koleginica Ivana je detaljno obrazložila značaj ovoga člana, jer on na bolji način reguliše odnos između zaposlenog i poslodavca.

Ja bih iskoristila ovu priliku da još jednom iznesem neke pozitivne strane o zakonima iz oblasti prava intelektualne svojine. Kao što je ovlašćeni predstavnik SPS, profesorka Snežana Bošković u svom izlaganju već istakla, ovi zakoni iz oblasti prava intelektualne svojine su izuzetno važni, posebno predlozi koji se odnose na izmene i dopune važećih zakona i srodnih prava i topografije poluprovodničkih proizvoda.

Posebno bih istakla značaj intelektualne svojine, odnosno činjenicu da pronalazači, pisci i kompozitori, slikari, dizajneri, moraju imati posebna prava na svoja originalna i kreativna dela, zaštitu uslova njihovog korišćenja u širokoj praksi, kao i adekvatnu nagradu za to.

Kao što je rečeno, u Srbiji zaštita intelektualne svojine ima drugu tradiciju i od registrovanog prvog patenta do današnjeg dana, Zavod za intelektualnu svojinu je objavio i zaštitio 56.000 patenata, kako u Srbiji, tako i u našim bivšim državnim zajednicama.

Posebno želim da istaknem da se ovim zakonom propisuje pravni okvir za striktno poštovanje prava intelektualne svojine, što istovremeno znači i odlučnu i doslednu borbu protiv krivotvorenja i piraterije.

Takođe, novina u zakonu je što će ubuduće osim interpretatora muzike i glumci, čije su interpretacije snimljene na nosačima zvuka ili slike, dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje, čime se stvaraju uslovi za poboljšanje njihovog ekonomskog položaja.

Za pohvalu je i produženje trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, CD, DVD, ploča i slično, sa 50 na 70 godina, što praktično znači produženje perioda u kome će oni ostvariti pravo na dobit i ekonomsku sigurnost u starijoj životnoj dobi.

Zbog svih ovih pozitivnih stvari koje ovaj zakon donosi, kao što smo već rekli, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Poštovana predsednice skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želela bih da pohvalim rad i predanost sadašnje Vlade u nastojanjima da svojim građanima obezbedi bolji život.

Svedoci smo tog uspeha. Danas možemo da se pohvalimo privrednim rastom, rastom BDP-a, sve većim brojem stranih investicija, kao i smanjenjem stope nezaposlenosti. Međutim u poslednje vreme mnogo se govori o odlasku naših radnika na rad u inostranstvo uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Čuju se kritike poslodavaca i sindikata kako nam odlaze najdeficitarniji kadrovi, kadrovi u koje je država uložila mnogo novca. Takođe, čujemo i kritike kako je takvo posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje suprotnu interesima građana, domaće privrede i države.

Posao u inostranstvu uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje koje je u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, naši građani uglavnom traže u zemljama sa kojima država Srbija ima zaključene sporazume o zapošljavanju. Na prvom mestu to je Nemačka. Od 1. septembra na snagu je stupio i Sporazum o zapošljavanju sa Slovenijom, a nadležno ministarstvo pregovara i sa Katarom, Rusijom i Maltom.

Koristeći svoje pravo iz člana 277. Poslovnika Narodne skupštine, želela bih da zatražim objašnjenje i obaveštenje od ministra Đorđevića, ali i od Nacionalne službe za zapošljavanje - koliko je u protekloj godini preko Nacionalne službe za zapošljavanje, građana zaposleno u Srbiji, a koliko je uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje posao našlo u inostranstvu?

Koja struktura, odnosno koji kadrovi najviše odlaze u inostranstvo? Na koji način se odlazak naših radnika na rad u inostranstvo reflektuje na domaće tržište, odnosno da li odlaze kadrovi koji su u deficitu na domaćem tržištu? Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Poštovana predsednice skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želela bih da pohvalim rad i predanost sadašnje Vlade u nastojanjima da svojim građanima obezbedi bolji život.

Svedoci smo tog uspeha. Danas možemo da se pohvalimo privrednim rastom, rastom BDP-a, sve većim brojem stranih investicija, kao i smanjenjem stope nezaposlenosti. Međutim u poslednje vreme mnogo se govori o odlasku naših radnika na rad u inostranstvo uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Čuju se kritike poslodavaca i sindikata kako nam odlaze najdeficitarniji kadrovi, kadrovi u koje je država uložila mnogo novca. Takođe, čujemo i kritike kako je takvo posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje suprotnu interesima građana, domaće privrede i države.

Posao u inostranstvu uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje koje je u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, naši građani uglavnom traže u zemljama sa kojima država Srbija ima zaključene sporazume o zapošljavanju. Na prvom mestu to je Nemačka. Od 1. septembra na snagu je stupio i Sporazum o zapošljavanju sa Slovenijom, a nadležno ministarstvo pregovara i sa Katarom, Rusijom i Maltom.

Koristeći svoje pravo iz člana 277. Poslovnika Narodne skupštine, želela bih da zatražim objašnjenje i obaveštenje od ministra Đorđevića, ali i od Nacionalne službe za zapošljavanje - koliko je u protekloj godini preko Nacionalne službe za zapošljavanje, građana zaposleno u Srbiji, a koliko je uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje posao našlo u inostranstvu?

Koja struktura, odnosno koji kadrovi najviše odlaze u inostranstvo? Na koji način se odlazak naših radnika na rad u inostranstvo reflektuje na domaće tržište, odnosno da li odlaze kadrovi koji su u deficitu na domaćem tržištu? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poznata je činjenica da je oblast demografije do skoro bila gotovo zanemarena. Međutim, od početka ovog mandata Vlade Republike Srbije, populaciona politika zauzima važno mesto u aktivnostima Vlade, a posebno u radu Kabineta za populacionu politiku, na čijem se čelu nalazi profesor dr Slavica Đukić Dejanović.

U cilju poboljšanja demografske slike Srbije, Vlada je usvojila strategiju podsticanja rađanja i niz proaktivnih populacionih mera menjajući zakonski okvir, pre svega Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Veliki broj ovih mera, kao i realizacija brojnih projekata u lokalnim samoupravama inicirane su upravo iz Kabinete ministarske Slavice Đukić Dejanović. Već daju početne rezultate.

Da podsetim, promenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, povećan je novčani iznos i produžen je period korišćenja podsticajnih sredstava za prvo dete jednokratno 100 hiljada dinara, za drugo dete po 10 hiljada dinara u periodu od dve godine, za treće dete po 12 hiljada dinara mesečno u periodu od 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada mesečno u periodu od 10 godina.

Takođe, sve veći broj lokalnih samouprava kroz dodelu sredstava za sufinansiranje populacionih mera uključen je u projekte Kabineta za populacionu politiku.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministarki, profesorki dr Slavici Đukić Dejanović, da li su kreiranje populacione politike preko Saveta za populacionu politiku, ali i kreiranje konkretnih populacionih mera uključena i naša naučna stručna javnost SANU, naučne organizacije, instituti, kao i medicinske i socijalne institucije, koje bi trebale da pomognu u iznalaženju novih mera i popularizaciji pronatalitetnih mera i politike rađanja.

Takođe, jasno je da same državne mere ne mogu biti uspešne ako se ne realizuju u životu, ako ih ne sprovode privredni subjekti i drugi poslodavci koji bi trebalo da podrže državne mere, podrže rađanje i zaštite mlade parove i majke, ne diskriminišući ih ukoliko rađaju ili idu na bolovanje zbog dece.

U vezi sa ovim, pitala bih ministarku Đukić, ali i ministra za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđevića, da li postoje analize i istraživanja o stanju u privrednom sektoru kada je u pitanju populaciona politika? Ima li slučajeva diskriminacije budućih i mladih majki ili samohranih roditelja i da li je poznato da su inspekcije rada preuzele mere protiv nesavesnih poslodavaca? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću.

Naime, problem gojaznosti dece predškolskog a naročito školskog uzrasta je sve veći u Srbiji. Iako se medicinski, a i medijski, promovišu zdravi stilovi života, pre svega redovna i zdrava ishrana, deca školskog uzrasta i u osnovnim i srednjim školama sve više koriste brzu hranu iz pekara, pomfrite, krekere, čipsove i druge nezdrave grickalice.

Nepravilna i neredovna ishrana, pogotovo brza hrana, kao prevlađujući deo ishrane školske dece, za ishod imaju gojaznost, ali i druge ozbiljne zdravstvene probleme. Ako se tome doda i veoma slaba fizička aktivnost, onda je jasno da nam deca nezrelo rastu. Gojaznost uzrokuje druge zdravstvene probleme i različite metaboličke poremećaje, pre svega dijabetes.

Jedan od razloga za ovo je sve manji broj školskih kuhinja u kojima se služe zdravi obroci sa tačno utvrđenim energetskim svojstvima. Nažalost, mnoga deca, pa i njihovi roditelji izbegavaju školske kuhinje jer im je lakše da na kioscima i u pekarama kupuju razna peciva i to sa aditivima i krugu mnogih škola otvorene su pekare kako deca ne bi izlazila iz kruga škole da kupuju užinu, tako da se na taj način deci nudi brza hrana.

Poznato nam je da Ministarstvo već preduzima određene mere za osposobljavanje postojećih školskih kuhinja što posebno pozdravljamo i pohvaljujemo i vezi sa tim želim da pitam gospodina ministra, da li će se i u skorijem periodu osposobiti ove školske kuhinje, koliki broj školskih kuhinja se može osposobiti i da li će se u narednoj budžetskoj godini obezbediti sredstva za ove namene. Sigurno su neophodna ulaganja u ove objekte sa stanovišta zdravstvene ispravnosti i bezbednosti pripreme hrane za decu.

Smatramo da bi ponovno vraćanje obavezni školskih kuhinja sa zdravom kalorijski kontrolisanom hranom doprinelo stvaranju zdravih navika u ishrani naše dece i preveniralo brojne negativne posledice nezdrave ishrane kod dece. Hvala.

Imovinska karta

(Lazarevac, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Specijalna bolnica za endemsku nefropatiju (Načelnik nefrologije) Republika Mesečno 100000.00 RSD 16.07.2008 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:01