Hvala, ministre Mali.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Evo, i ja ću završiti ovim, dakle, ništa nije tačno od ovoga što ste rekli. Odredbe ovog zakona ne odnose se na pomoć i tako dalje, tako stoji u ovom zakonu. Zašto ste vi izdvajali tu poljoprivredu, zašto uopšte nema kontrole državne pomoći, to je prva stvar.

Druga stvar, ono što sad pokušavate da kažete da se ne odnosi na poljoprivredu, da ne znam šta, nego samo na industriju, ministre, da li je pravljenje ajvara industrija? Da li je pravljenje džema industrija, proizvodnja? Da li je to proizvodnja? Šta klimate glavom da nije? Kako nije? Da li se ajvar bere na grani? Da li se ajvar bere kao paprika? Pa, paprika se u prehrambenoj industriji pretvara u ajvar. Šljive i kajsije u džem. Šljive i jabuke u rakiju i tako dalje. Jesam li o tome govorila. O tome sam govorila, a nisam govorila o proizvodima, o zasadima gde se ubiraju plodovi direktno sa zemlje. Vrlo precizno sam govorila o ovom članu i onome što mislim da treba da sadrži.

Hvala gospođo Radeta.
Sada reč po amandmanu ima Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, mislim da je uvaženi predlagač u stvari najbolji dokaz zašto i obrazloženja koje ona predlaže, u stvari, najbolji dokaz zašto ovaj član 2. treba da prihvatimo, odnosno njen amandman da ne prihvatimo.

Mi sve ono što je ona u stvari rekla prihvatamo ovim članom 2. Mi izuzimamo pomoć poljoprivredi i ribarstvu, bilo kakve kontrole državne pomoći. Znači, ostavljamo mogućnost državi da sam odlučuje o veličini subvencija i podsticajima koje će davati poljoprivredi. Prerada ajvara je poljoprivreda i ona je na subvencijama Vlade Republike Srbije koja takođe neće biti kontrolisana. Vlada Republike Srbije u ovom trenutku ulaže 5% budžeta, nikad više u pomoći subvencija poljoprivredi i to ne želimo na bilo koji način da stavimo pod kontrolu ovog zakona.

Da li se poljoprivredni proizvođači bave izvozom u EU, Rusiju ili Kinu? To uopšte nije predmet interesovanja ovog zakona, ali ma koliko pomažemo državu Srbiju mi moramo da shvatimo da je Srbija relativno mala zemlja koja ima malo ograničeno poljoprivrednu proizvodnju koja je zastarela. Mi moramo u narednom vremenskom periodu da pomažemo svoje poljoprivrede proizvođače, ali je slobodno tržište suština funkcionisanja i na slobodnom tržištu kome težimo ne postoje prevelike subvencije i loša poljoprivreda.

Uticaj, odnosno povećanje produktivnosti u poljoprivredi, to je ono što želimo, da subvencijama države Srbije povećamo produktivnost i samim tim omogućimo poljoprivrednim proizvođačima da postanu konkurentni kako na evropskom tržištu, na svetskom tržištu, a samim tim da poljoprivrednici bolje žive.

Hvala, gospodine Kovačeviću.
Izvolite, reč ima Siniša Mali.

Samo da se nadovežem na ovo što je gospodin Kovačević rekao, dakle, tu ste potpuno u pravu, mi na ovaj način nemamo limite niti sebi postavljamo limite za bilo kakvu državnu pomoć u oblasti poljoprivrede i ribarstva. To nam je, na kraju krajeva i bio cilj, i ako pogledate obrazloženje u našem dopisu vezano za ovaj amandman, dakle, Republika Srbija nije u obavezi da kontroliše dodelu državne pomoći u poljoprivredi i ribarstvu do pristupanja EU, pri čemu ribarstvo obuhvata i akva kulturu. Dakle, mi želimo da bez limita podržimo te industrijske poljoprivredne, privredne grane, kako god hoćete, kako bi se razvijale još brže do nekog trenutka u budućnosti kada se dese. Hvala vam puno.

Hvala, gospodine ministre.

Sada reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, normalno je da dolaskom na vlast bez obzira o kojoj se stranci radi, ona ima obaveze da ispoštuje sve prethodno dogovorene ugovore i da postupa u skladu sa tim dogovorima. Normalno je i da svaka vlast pokuša da nađe načine da na najbolji u datom trenutku, na najbolji način da radi i čini ono što je u interesu zemlje. Tako je i u ovom slučaju.

Mi smo zatečeni sa nekim ugovorima i obavezama koje su prihvaćene ranije i mi moramo da postupamo po tim obavezama, ali istovremeno moramo da vodimo računa da našim građanima omogućimo koliko-toliko bolji život.

Srbija je, po meni, izašla iz perioda koji se u razvoju zove opstanak i mi smo sada u periodu koji se zove rast. Da bi omogućili rast, moramo da budemo mnogo mudri i da vodimo računa o svim elementima kako poslovanja, tako i života uopšte. Koliko se sećam, prošle godine negde u aprilu smo usvojili Zakon o sistemu planskog planiranja u Srbiji i po tom zakonu trebalo bi do kraja godine da Vlada donese krovne planove u svim oblastima, u svim ministarstvima. Posle toga bi bila obaveza lokalnih samouprava da one izrade svoje operativne i dugoročne strateške planove i kroz te planove pruža se mogućnost da mnogo toga ispravimo, da mnogo toga dovedemo u neki optimalni sistem.

Normalno je da neće ni EU, ni ove zapadne zemlje voditi mnogo računa o Srbiji i građanima Srbije. Oni će pokušati na sve moguće načine da sebi sve privilegije stvore, a kako će nama biti, njih to ne interesuje. Ali, zato mi moramo da vodimo računa da izađemo, koliko-toliko spremni iz te utakmice sa njima i da omogućimo nama sve ono što je možda bilo ometeno nekim sporazumima.

Nadam se da će kroz ove planove koje bude donela Vlada na nivou Srbije i kasnije kroz lokalne planove sve to biti prevaziđeno i da ćemo tu napraviti uslove da krenemo putem razvoja. Hvala.

Hvala, profesore Stojmiroviću.

Reč ima Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, hajde što ovi predstavnici vaše vladajuće koalicije ovo ne razumeju, ali je meni zaista fascinantno da vi kao predlagač i vaši saradnici ne razumete šta ovde piše. Dakle, šta ste vi hteli, šta niste hteli, to nema veze, ali ono što piše u zakonu je potpuno jasno. Dakle, ta vaša priča da vi želite bez ikakvih ograničenja da pomognete u poljoprivredi i ribarstvu, pre svega ograničenja, nemaju nikakve veze sa državnom kontrolom te pomoći. Šta to znači? Dakle, vi možete pomagati samo kada vas niko ne kontroliše. I ovo što je rekao jedan od prethodnika, kako mi, kaže, ne želimo tržište u kome će biti velike subvencije, to znači loše tržište. Pa najveće subvencije su upravo u toj oblasti u EU i zbog toga njihovi poljoprivredni proizvođači opstaju, čak i oni manji i veći.

Ono što piše u članu 2. zakona, a što vi očigledno ne znate da protumačite je da se odredbe ovoga zakona ne odnose na pomoć u poljoprivredi i ribarstvu koje se odnosi po SSP-u između Evropske zajednice i država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane. To je potpuno jasno. Dakle, na tu pomoć koja se dobija iz EU, na nju ne može država Srbija, Republika Srbija, odnosno ova komisija ne može kontrolisati tu pomoć. Naravno, to ne znači da se druge vrste subvencija koje daje Republika Srbija iz svog džepa ne mogu kontrolisati. To bi bilo potpuno suludo.

Dakle, nije cilj ovoga zakona da oslobodi kontrole subvencije koje daje Republika Srbija u poljoprivredi, pa to bi bila potpuna propast, ko bi se normalan za to založio, nego vi ne možete kontrolisati na taj način ovom komisijom ono što dolazi iz fondova EU. To je ono što je suština, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Potpuno jednostavno, ali ne znate. Znate ono kada sam vam ja prošli put rekao da mi liči na onu situaciju, kada je rečeno – dobili smo presudu. Tako i vi kažete – dobili smo zakon. Vi dobijete zakon, predložite ga parlamentu, zastupate ga ovde, a ni sami niste sigurni šta tačno znači.