Dobar dan, poštovane dame i gospodo narodni poslanici.
Nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodna skupština Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 65 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika. Tako da imamo uslove i kvorum za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…

Vreme.

Evo, samo sekunda.

Konkretno, moje pitanje je – kada će se krenuti sa izgradnjom puta od Zaječara do Knjaževca? To je put koji je vrlo bitan za Istočnu Srbiju i da li će se u tom delu puta raditi i tri mosta koji se nalaze tu, a to je most u Malom Izvoru, Mirićevo i Gornje Zunišje? Da se ti mostovi prošire zato što su ti mostovi usko grlo i tu samo ide saobraćaj u jednom pravcu, a drugi pravac mora da sačeka?

Hvala još jednom. I očekujem da to bude urađeno što pre.

Hvala gospodine Miletiću.
Sada reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite gospodine Đuriću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Odnos države prema njenim građanima i to koliko država zaista istinski vrednuje njene građane vidi se između ostalog i po tome kakvu im podršku pruža onda kada im je najteže, kada su bolesni i kada odbrojavaju svoje poslednje dane života i koliko im dostojanstva država omogućava tada.

Stoga ćemo postaviti pitanje ministru zdravlja u vezi sa stanjem palijativne nege u Srbiji. Prema statističkim podacima u Srbiji dnevno 57 ljudi umire samo od malignih bolesti. Srbija je u okruženju jedna od 125 zemalja, jedina koja nema institucionalno rešenje palijativne nege. Tako da terminalno oboleli pacijenti u času kada su iscrpljena sva medicinska sredstva za njihovo lečenje po otpuštaju iz bolnica često u prepušteni i sami sebi i članovima svojih porodica.

Ovi pacijenti i njihove porodice zapravo su jedna od najugroženijih društvenih grupa i njihov broj se nažalost uvećava. Palijativna nega predstavlja osnovno ljudsko pravo i Srbija je novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju napravila neki mali iskorak, ali je to još jedan od zakona čije sprovođenje ide sporo i jako teško jer očigledno je da nema sredstva ili političke volje da se palijativna nega institucionalizuje.

Srbija naime nema nijednu specijalizovanu ustanovu za palijativno zbrinjavanje i ovakvim stavom praktično država diskriminiše ovakve pacijente, te njene građane i članove njihovih porodica koji su neretko prisiljeni i da ostavljaju poslove, da napuštaju svoje karijere, rasprodaju imovinu kako bi plaćali privatno usluge negovatelja i stručnog osoblja.

Prema zvaničnim podacima svega jedna trećina terminalnih bolesnika godišnje u Srbiji umire u bolničkim uslovima. Preostale dve trećine su prepuštene članovima njihovih porodica koji moraju sami da se sa njima snalaze bez ikakvog stručnog znanja i sa slabom stručnom pomoći.

U Novom Sadu koji se smatra za jednu od razvijenijih opština u Srbiji pacijenti koji su pod brigom kućne nege moraju da čekaju na dolazak lekara da bi dobili injekciju za ublažavanje bolova neretko i po 10 sati i onda je osnovano zapitati se – kakva je situacija sa nerazvijenim opštinama i selima u kojima čak dve trećine nema ni najobičniju ambulantu?

Zato ministru zdravlja, ispred poslaničke grupe SMS upućujemo pitanje – da li Vlada ima u planu da institucionalno reši nedostatak palijativnih ustanova, sa koliko postelja za palijativno zbrinjavanje raspolažu zdravstvene ustanove na teritoriji Srbije trenutno. Dokle se stiglo sa povećanjem kapaciteta za palijativnu negu u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, pogotovo u opštinama koje su slabije razvijene. Dakle, ovde ne mislim primarno na veće kliničke centre Beograda, Niša, jer manje bolnice su neretko, prinuđene da improvizuju ovakva odeljenja. Da li su sve zdravstvene ustanove u Srbiji oformile timove koji su edukovani za palijativno zbrinjavanje? Da li Ministarstvo planira povećanje broja zaposlenih stručnih kadrova iz ove oblasti, kako bi se omogućila konačno, i praktična primena u aprilu mesecu usvojenog novog zakona, i da li država planira da po modelu EU učestvuje sa 20% sredstava u otvaranju centara za palijativnu negu, dakle „hosticija“, obzirom da smo mi jedina zemlja u okruženju koja to ne radi? Hvala.

Hvala, gospodine Đuriću.
Reč ima Vesna Ivković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je uloga žene u društvu značajna ne samo kroz ulogu majke i supruge, već i kroz ulogu zaposlene i poslovne žene koja učestvuje u ukupnom razvoju našeg društva. Nažalost, često se zanemaruje i nedovoljno uvažava položaj i uloga žene na selu, koja je najčešće stub kuće i porodice. Ona je najčešće preopterećena brigom o deci, poslovima u domaćinstvu i obavljanjem mnogih teških poslova u poljoprivredi, a pri tom često nije zdravstveno osigurana niti ima poljoprivrednu penziju.

S druge strane, najčešći nosioci domaćinstva su muškarci. Prema nekim istraživanjima svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a samo 12% su vlasnice kuća u kojima žive. Ove činjenice svakako utiču na ukupan ekonomski položaj žena na selu, i često onemogućavaju njihovo preduzetništvo. U porodičnom nasilju nad ženama na selu se ne govori, a ono se dešava. O tome čitamo u štampi. Društvo mora da preduzima ozbiljne korake u cilju ekonomskog i društvenog osnaživanja žena na selu, koje još uvek nose najveći teret razvoja sela i teret poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o porodičnoj proizvodnji ili poljoprivrednoj proizvodnji namenjenoj tržištu.

Sve vreme moramo imati u vidu i to da nam sela nestaju, da nam sela stare i bez osnaživanja žena na selu selo nećemo ni imati. S tim u vezi želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li Ministarstvo raspolaže podacima o broju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i koje mere podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su koristile u poslednje tri godine? Ministra Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj želim da pitam koliko je žena osnivača zadruge. Takođe, ministra Đorđevića, zaduženog za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitam – da li se razmišlja o izradi posebnog programa zapošljavanja i samozapošljavanja i podsticaja ženskog preduzetništva žena u ruralnim sredinama, sa ciljem njihovog ekonomskog osnaživanja, bolje zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite porodičnog i svakog drugog vida nasilja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je ministar Dačić obavestio javnost da će se 31. oktobra održati sednica Saveta Bezbednosti UN gde će se razmatrati izveštaj Antonija Gutereša generalnog sekretara UN o kako oni kažu Kosovu. Ovu sednicu je zakazala Južna Afrika koja predsedava u ovom mesecu i koja inače nije priznala lažnu državu Kosovu.

Mi srpski radikali mislimo da je ovo poslednja prilika da predstavnici Srbije koji budu učestvovali na toj sednici, insistiraju na Rezoluciji 1244 i vraćanju rešavanja problema Kosova i Metohije u UN.

Mi danas tamo imamo već skoro natpolovičnu većinu članica, imamo pre svega Rusku Federaciju i Kinu, koji su nam iskreni prijatelji i to moramo da iskoristimo. Vidite i sami da ove velike zapadne sile koje em su priznale lažnu državu Kosovu, em sada traže od Srbije da prestane sa lobiranjem za opoziv priznanja nekih država koje su očigledno spremne da to urade. Valjda više treba da nam bude jasno da to ne mogu da nam budu prijatelji. Ekonomska saradnja sa pojedinačnim zemljama je nešto drugo, ali predstavljati kao prijatelje, kako ko ovde dođe, juče smo imali ovde predstavnika parlamenta Češke koji nam je lepo rekao da ga baš briga zato što je predsednik Zeman rekao da će tražiti, pokušati da i Češka povuče to priznanje, on je juče kao, kako kaže, veliki prijatelj, želeo da bude iskren i da nam kaže da od toga nema ništa. Od takvih prijatelja, dragi prijatelji, drage kolege, nema ništa.

Mi srpski radikali smo pre 15 dana izdali saopštenje gde smo pozvali sve lojalne građane Srbije da u nedelju glasaju na ovim tzv. izborima tzv. države Kosovu za Srpsku listu.

Pozvali smo sve Srbe, ali i sve Gorance, Albance, lojalne Albance, Aškalije, Egipćane, Rome, sve građane koji su lojalni državi Srbiji, da daju svoju podršku i da izađu da glasaju za Srpsku listu.

Mi na ovaj način nismo promenili svoj stav prema toj lažnoj državi. Srpska radikalna stranka se nije i neće registrovati prema tim šiptarskim propisima, niti ćemo učestvovati kao stranka na izborima, ali kao državotvorna stranka i odgovorna politička partija, mislimo da je ovo vreme kada sve patriote treba da pozovu da se glasa za Srpsku listu. Kada se već izlazi na izbore, sada su se pojavile neke liste na kojima su, ne znam, već opšte poznati i osvedočeni izdajnici poput Rade Trajković, Rašića, Petkovića i slični i biće veliki problem, mnogo veći nego što sada postoji ako neko od njih bude član te tzv. skupštine Kosovo.

Mi smo i dalje protiv oba Briselska sporazuma, ali je više nego jasno da je Srpska lista pod uticajem direktnim Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji i da je očigledno da će se posle tih izbora na tzv. Kosovu, nastaviti pregovori vezano za rešavanje problema na KiM. Mi srpski radikali mislimo da i Vučiću i onim predstavnicima koji će učestvovati u tim pregovorima treba potpuno otvoriti prostor i treba im dati punu stabilnost, koliko je to moguće, pre svega na KiM, da bi mogli da nadamo se, u okviru Ustava Republike Srbije, u interesu države Srbije da vode i eventualno završe te pregovore.

Dakle, onaj ko je iskren prijatelj Srbije neće dozvoliti da u toj, kakva god tzv. skupština Kosova, da u njoj sedi Rada Trajković, Petković, Rašić i ostali, jer su oni upravo stvoreni i izlaze na izbore da bi posle mogli šiptari da manipulišu njima i da kažu evo, neki Srbi su prihvatili nešto što nikako neće biti u interesu države Srbije.

Dakle, još jedanput apelujem na sve lojalne građane Republike Srbije da izađu u nedelju na izbore, da glasaju za Srpsku listu, a od vlasti zahtevamo da omoguće da svi ljudi koji mogu da glasaju na KiM, a žive u drugim delovima Srbije, da im se omogući da u nedelju odu na svoja biračka mesta na KiM i da glasaju, ponavljamo, za Srpsku listu. Hvala.