Zahvaljujem koleginice Obradović.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite koleginice Radeta.

Nešto mislim ako je ovo stvarno ovako kako smo malopre čuli, mi možemo da se razilazimo, ne trebaju nam ni zakoni, niti išta. U državi Srbiji je sve na najvišem mogućem nivou. Ne preterujte, ljudi moji, zna narod kako živi.

Danas govorimo o ova tri predloga zakona i ovi zakoni su u suštini, bar ova dva druga, pre svega stručni, ali svakako zaslužuju našu pažnju i zaslužuju da se nešto kaže o njima.

Ministre, vi ste jutros rekli kada ste odgovarali nekom od poslanika da je ova E faktura koja je predviđena u jednom od ovih zakona, da je to deo digitalizacije Srbije, nešto u tom smislu. Moram zaista da vam kažem da pre svega SRS naravno nema ništa protiv digitalizacije. Naprotiv, nemamo ništa protiv svih naučnih dostignuća, ali svim ministrima, pa i vama sada, kada govorimo na ovu temu smo skretali pažnju da treba da znate da živimo u Srbiji. Nije sve kako piše na papiru.

Svojevremeno smo upozoravali Zoranu Mihajlović da ne može da funkcioniše e-uprava u Katastru, ona je skakala, oči da nam vadi. Posle toga, posledica je bila sedam ili osam meseci štrajka Katastra, između ostalog i zbog toga. Pa smo ministru Šarčeviću govorili da je dobro da se uvede elektronski dnevnik, ali da ne može ražanj pre zeca, da najpre mora da uvede internet u sve škole pa da onda lepo raspiše tender, pa da se onda izabere izvođač softvera za taj elektronski dnevnik, sve je uradio naopako, bez tendera, izabrao tamo nekog Hrvata, platio velike pare, to je bilo već pre godinu i po dana - ni danas dan ne funkcionišu elektronski dnevnici u negde oko 90% škola u Srbiji.

Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o kontroli državne pomoći, ovde zaista nema suštinske razlike u odnosu na zakon koji je i danas aktualan, koji vi menjate donošenjem ovog zakona zato što su vam to napisali tamo u nekoj direktivi EU. Šta je ovde glavna, i to je ono što je kod nas prisutno od 2000. godine po raznoraznim direktivama, šta je glavna izmena ovog zakona? To što sad opet umesto normalnog posla ministarstva vi formirate opet kao neko nezavisno telo, neku komisiju koja će imati svog direktora, koji će biti posebno plaćen, itd. Onda ćete vi reći da je to nezavistan direktor, kao što je ovaj Sikimić iz Agencije za borbu protiv korupcije, kojeg su ovde birali kao nezavisnog, a on bio predsednik izborne komisije u ime naprednjaka u opštini Zemun, bio visoki funkcioner, i sada je, kažu, zamrzao funkciju, ne kako to izgleda, valjda funkciju u onu kesu za zamrzivač i ubaci u zamrzivač i onda niko ne zna šta si bio, ili, recimo, izaberete nekoga poput one Brankice Janković, koju vam podmetnu nevladine organizacije, ali to je sve igranje realnošću.

Ovaj posao treba da radi nadležno ministarstvo, kao što je radilo i sada. Kakve komisije, kakvi paradržavni organi, kakvi paralelni organi.

U članu 61. ovog zakona kažete - danom početka rada te neke vaše komisije ona preuzima zaposlene u Ministarstvu finansija, odeljenju za kontrolu državne pomoći, kao i predmete, arhivu, opremu i sredstva za rad koji se odnose na te poslove. Dakle, imate zaposlene, imate sredstva za rad, imate arhivu, predmete, opremu, sve imate i vama to nije dovoljno, vi hoćete neku novotariju. Imamo ovde određen broj amandmana, pa ćemo još o tome.

Rekoh da su ova dva zakona, o računovodstvu i o reviziji, pre svega usko stručni zakoni. Neko bi rekao da tu nema mesta nekoj preterano politici, ali ekspertski tim SRS, kada smo o ovome razgovarali, nam je ukazao na određene nedostatke ovih predloga i mi želimo upravo na taj način da skrenemo pažnju i ministru i skupštinskoj većini zbog dana za glasanje.

Mislimo da su primedbe koje smo mi ovde evidentirali i koje smo kroz amandmane predočili da su zaista prihvatljive i da samo poboljšavaju tekst i jednog i drugog zakona, a pretpostavljam da je svima cilj, kad se donose pogotovo ovako novi zakoni, da to bude nešto što će potrajati bar malo duže od mandata Vlade.

Naša suštinska primedba je da i ove zakone donosite po nalozima i direktivama EU. Ovaj zakon, na primer, o reviziji, usklađujete sa izmenjenom direktivom još iz 2013. godine. Kada dalje budemo govorili, videćete da čak i te direktive niste poštovali, čak i ono što su vam rekli ti vaši iz EU, niste uradili baš onako kao što su od vas tražili.

Kada sam skrenula pažnju da moramo voditi računa o tome da živimo u Srbiji gde još mnogo toga ne funkcioniše, koliko god sve iz usta vlasti, bilo narodnih poslanika, bilo predstavnika Vlade, izlazi kao med i mleko, nije tako. Nije tako i mi moramo mnogo toga da uradimo da bi zaista neke stvari koje su prisutne u svetu mogle da funkcionišu i ovde. I to je istina i mi od toga ne možemo da pobegnemo i ne treba da bežimo.

Kada je u pitanju ovaj Zakon o računovodstvu, imamo ovde nekoliko primedbi koje želimo da iznesemo. Recimo, ta e-faktura protiv koje, ponavljam, niko nešto nema, ali niste odgovorili kroz predlog zakona na pitanje kako će se ta e-faktura koristiti u slučaju računa koji je zapravo otpremnica koja prati robu i koja mora biti uz onoga ko tu robu dostavlja? Da li ćete obavezati svakog vozača koji vozi robu da ima lap-top sa sobom? Jednostavno, niste dali odgovor na to jedno praktično pitanje.

Takođe, niste dali odgovor na pitanje šta će se dešavati, recimo, u oblasti građevinarstva i kada se rade privremene situacije ko će te privremene situacije potpisivati? Mi smo vam kroz amandman rekli da mislimo da to treba da radi nadzorni organ, pošto vi niste rekli ništa. Može to da bude izvođač, može i naručilac poslova, može da se razgovara o tome. Ali, rešenje mora da postoji, to je suština.

Rekoh dakle, koliko ste propustili tih obaveza iz direktiva gde se zapravo traži po tim direktivama na koje se pozivate, da se administrativno pojednostavi pristup tržištu usluga, što kroz ove vaše predloge zakona svakako nije slučaj.

Ono što je posebno nama interesantno, jeste da niste precizirali ko će licencirati, na koji način te buduće računovođe, a pogotovo naša velika zamerka je što ovaj posao neće raditi profesionalne organizacije, što to neće raditi ili neke komisije pri ministarstvu ili fakulteti itd. Znate, mešanje Privredne komore u sve i svašta je nešto što se tiče SRS nedopustivo, tih raznih komora koje vi formirate. Komore su lepo mesto za uzimanje para od članova komore, a neke velike koristi od toga niko neće imati. Mi ćemo po amandmanima, pošto potroših vreme predviđeno za mene. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Radeta.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, po pitanju e-faktura, mislim da je uvođenje e-faktura jedan veliki iskorak za privredu Srbije. Kako bi razjasnio vaše nedoumice, dakle, uvodimo e-fakture i njihova obaveza primene će biti od 1. januara 2020. godine. Dakle, ostavljamo dovoljno vremena da se privredni subjekti usaglase, a papiri koji prate fakture ostaju. Dakle, otpremnice, privremene situacije koje ste vi najavili, dakle ostaju i dalje u papirnom obliku, pa da vidimo kako ćemo i sa njima u nekom narednom periodu.
Ono što je važno je da svaku promenu koju uvodite da promena ni na koji način ne napravi diskontinuitet. E-fakture su nešto što najveći broj zemalja u Evropi, sada i u svetu, koristi već. Dakle, tu zaostajemo i želimo da taj gep smanjimo kako bi u što kraćem vremenskom periodu uveli uz sve koristi koje samo njihovo uvođenje, naravno, ima i o čemu smo razgovarali, ali da razjasnimo bilo kakvu nedoumicu. Dakle, otpremnice i ostala papirologija koja prati te fakture koje se prave ostaje za eventualnu kontrolu, ukoliko do takve dođe.
Pitanje oko Zakona o reviziji i direktiva. Dakle, 2013. godine taj zakon je bio u skladu sa direktivama EU. U junu 2014. godine donesena je nova uredba i nova direktiva i mi jednostavno prateći te direktive, prateći te promene koje su vezane za standarde EU u ovom zakonu i to primenjujemo. Naravno, život ide dalje, privreda ide dalje i te njihove direktive mogu da se promene u godinama koje dolaze, onda ćemo i mi, naravno, naše zakonodavstvo usaglasiti.
Ono što je važno u ovom trenutku, u potpunosti bi donošenjem ovih zakona ispoštovali sve direktive EU i naše standarde uskladili sa njihovim, što je naravno veoma važno i zbog predvidivosti i zbog transparentnosti upravo privrednih subjekata i stranih investitora koji dolaze i investiraju ovde.
Po pitanju Komisije za državnu pomoć. Ono što je važno da svi razumemo način na koji ta Komisija sada funkcioniše. U ovom trenutku u toj Komisiji imate predstavnike onih ministarstava koji su i najveći davaoci državne pomoći. Dakle, u toj Komisiji sede predstavnik Ministarstva građevine, predstavnik Ministarstva ekologije, privrede, finansije i ispada da ta Komisija sama sebe kontroliše, a sama takođe i odobrava davanje državne pomoći. Upravo smo to želeli da izbegnemo, da napravimo neku super reviziju ili tu mogućnost da postoji savet i komisija koji nadziru davanje državne pomoći. To je, inače, bila i najveća zamerka Evropske komisije na postojeći Zakon o državnoj pomoći, s obzirom da ni na koji način ne daje mogućnost ili umanjuje mogućnost objektivne kontrole samog procesa davanja državne pomoći.
Mislim da su vam ovo bila tri najvažnija pitanja ili sugestije na koje sam odgovorio. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Hvala, ministre.

Da, odgovorili ste na ono što sam postavila kao dilemu, ali sad samo da razjasnimo do kraja. Nemamo mi ništa protiv e-fakture, to sam rekla više puta, niti imamo protiv digitalizacije svega što je moguće u Srbiji, naprotiv, to apsolutno podržavamo, ali samo govorimo o tome da moraju neke stvari da se urade pre, kako naš narod kaže i malopre sam rekla, ne može zec u šumi, a ražanj da se seče. Prosto, da se obrne situacija. Sami ste sad objasnili uz e-fakturu ići će i otpremnica u papiru.

Što se tiče direktiva EU tu se nikada nećemo složiti i to je očigledno. Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv ulaska Srbije u EU, čak smo potpuno sigurni da nikada nećemo ni ući u EU i tim pre mislimo da ne treba po svaku cenu da preuzimamo svaku direktivu, sve ono što tamo neki činovnici propisuju. Tačno znam, vi ćete sad da kažete – mi ne radimo u interesu EU, već u interesu naroda i države, itd., ali ne morate slepo da se držite svake. Oni izmene direktivu, a vi – ajde da menjamo zakon.

Imamo čak i zakone, pre nekoliko dana je usvojen zakon o kojem smo ovde dva dana razgovarali, a primenjivaće se kad Srbija uđe u EU, što znači nikada.

Što se tiče Komisije, pa, ministre, sami ste rekli, postojao je očigledno neki, ajde uslovno rečeno, problem u sastavu Komisije. Zašto vi onda, umesto da promenite sastav Komisije, da tu Komisiju koja će biti pod kontrolom Ministarstva, da angažujete ljude iz drugih oblasti, iz ministarstava, iz, ne znam nekih drugih javnih ustanova, itd. Umesto toga vi menjate Komisiju samo zato da biste nekoga postavili za direktora te Komisije. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, usklađivanje sa evropskom regulativom na neki način jeste vezano za naše opredeljenje da jednog dana, uz poštovanje vašeg stava, i budemo deo EU, ali, po meni, u ovom trenutku je mnogo više vezano za sam privredni ambijent u našoj zemlji.
Mi smo usmereni ka investitorima ili ka spoljno-trgovinskoj razmeni sa EU. Dakle, naši najveći spoljno-trgovinski partneri su iz Nemačke i iz Italije. Naši najveći investitori dolaze iz zemalja EU. Oni jednostavno i žele, ukoliko ulažu svoj novac, da imaju predvidivost onog dela zakonodavstva koje se odnosi na poslovanje, na poslovanje njihovih preduzeća. Dakle, nema veze sa politikom, koliko ima veze sa privredom. Jednostavno, da međunarodni računovodstveni standardi budu primenjeni i u Srbiji kako bi znali da je dva dinara u Srbiji isto kao i dva dinara u Nemačkoj, da bi jednostavno to bilo uporedivo i da bi na kraju, ako pogledate, oni konsolidovali svoje bilanse, s obzirom na to da osim u Srbiji, verovatno, posluju i u Africi i u Americi i u Aziji.
Ti međunarodni računovodstveni standardi, standardi koji se odnose i na reviziju, takođe, jednostavno su usklađeni u celom svetu, jer to garantuje sigurnost investicije, transparentnost i jednoobraznosti finansijskih izveštaja koje privredni subjekti prave i koje neko na kraju i gleda. Inače, kako bismo mi uporedili, ili neko ko investira novac uporedio, finansijske izveštaje iz Singapura, iz Kenije, iz Argentine i iz Srbije? Teško, osim ukoliko nemate jedinstvene međunarodne standarde, jedinstvenu metodologije pripreme finansijskih izveštaja i revizije istih.
Po pitanju Komisije, nije tu pitanje sastava Komisije. Možda se nismo razumeli. Dakle, kako definiše postojeći zakon, sastav Komisije je takav, nego samog funkcionisanja gde želite da je proces kontrole i supervizije davanja državne pomoći odvojen od procesa odlučivanja kome ide ta državna pomoć. To je po meni jednostavno taj dvostepeni nivo odlučivanja, koji je neophodan u ovoj oblasti koja je veoma osetljiva i tu nemamo velike margine za grešku.
Tako da, nije samo pitanje sastava Komisije, niti imenovanje direktora ili predsednika Komisije, kako god da je, nego samog funkcionisanja da nešto što radi u zemlji, malopre sam rekao kako to radi i koliko Nemci daju državne pomoći ili Mađari ili Francuzi, da tu neku strukturu koja je očigledno prihvatljiva i pokazala se kao najboljom da primenimo i mi kako bi naše davanje državne pomoći koja je, kažem, potpuno legitimno, bila u skladu sa tim normama i merilima koje su uspostavljene i u ostalim razvijenim zemljama. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Znala sam da ne možemo da se razumemo, odnosno da se složimo, ali ne znam zašto se ne razumemo.

Nisam ja, kada sam govorilo o Komisiji, mislila na fizički sastav Komisije, ne može Janko, može Marko, nego institucionalno, ali ste to mogli promeniti na nivou Ministarstva ne formirajući novu Komisiju. Dobro, vi ste to izabrali, naravno vi ćete biti i odgovorni za sve poslove koje radite i na osnovu ovog zakona i ostalih zakona.

Što se tiče tog nekog ambijenta o kojem vi svi volite da pričate i od uslova koje vi ovde stvarate tim investitorima koji dolaze iz inostranstva. Prvo, nema EU investitore, nego sami ste rekli, iz Nemačke, iz Francuske, iz odavde ili odande, ali hajde malo za promenu posvetite se domaćim investitorima. Probajte, to što dajete stranim investitorima, još uz to menjate zbog njih propise, sve ste promenili zbog njih, od Zakona o radu, nismo to zaboravili.

Sve ste promenili na štetu građana Srbije. Hajte malo ta podsticajna sredstva dajte privrednicima iz Srbije, pa da vidimo da li će neko ko živi u Srbiji, ko ima državljanstvo Srbije uspeti da rukovodi tim sredstvima i da od 10 radnika za godinu dana dobije 20 ili od 100, 200 itd. Mi mislimo da hoće. Mi mislimo da upravo neko ko je iz Srbije, ko živi ovde, ima mnogo veći interes da razvija tu svoju firmu koju bi mu subvencionisala država, što ne čini, mnogo veći interes nego onaj ko dođe iz inostranstva i koji je ovde onoliko dugo koliko ima ekonomskog interesa. Hvala.