Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, kolega Filipoviću.
...
Srpska napredna stranka

Srbislav Filipović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mnogo je otvoreno tema i juče prilikom rasprave o rebalansu budžeta, mnogo je otvoreno i danas interesantnih tema. Ja prosto moram na neke od njih, u interesu građana i u interesu naše zemlje, da se osvrnem.

Rečeno je da SNS, odnosno Vlada Srbije, ne brine dovoljno o penzionerima, kakav je položaj penzionera, kako danas žive penzioneri u Srbiji, da li im je teško, nije teško. Nemoj da brinu o penzionerima oni koji su jedino brinuli o svojim džepovima, oni koji su jedino brinuli o tome kako da iz Ministarstva poljoprivrede uzmu desetine hiljada evra na neke besmislene projekte, od kojih nikakve interese nisu imali ni naši poljoprivrednici, ni drugi građani Srbije, niti bilo ko u ovoj zemlji.

Jedini interes od tih i takvih projekata i tog finansiranja, pogotovo tekstova u dnevnim novinama, koji je govornik koji je prepoznat u Skupštini kao neko ko se posebno bavi pitanjima poljoprivrede i zaljubljen u interese poljoprivrednika, a zapravo nikad o tome vodio računa nije, osim o svojim džepovima, je gospodin Ševarlić, koji je napunio svoje džepove desetinama hiljada evra novca poljoprivrednika iz Srbije.

Pa građani Srbije, dragi poljoprivrednici, da li još iko u Srbiji veruje u reči takvih koji su vaš novac, novac od vaših subvencija, novac za traktore, za gorivo, za seme, za sve ono što čini suštinu poljoprivrede, uzimali za svoje tekstove u dnevnim novinama? Samo toliko vezano za one koji tako brinu o poljoprivrednicima.

O penzionerima, nemojte da brinu oni o njima. Samo to nemojte. Osetili su penzioneri u Srbiji brigu žutog tajkunskog preduzeća, Ševarlića i ostale bande. Osetili su to dobro. Osetili su to svi građani Srbije. Tačno smo 2013. godine bili na korak od bankrota, na korak od toga da građani Srbije nemaju sutra svom detetu ne tri obroka, jedan obrok da daju. Osetili su to građani Srbije kroz 400.000 radnih mesta izgubljenih, kroz puste njive, kroz zastarelu mehanizaciju ili čak i bez mehanizacije, naši poljoprivrednici. Osetili građani Srbije njihovu brigu i ne žele da se to više ikada ponovi.

Danas kako žive penzioneri? Ne žive lako. Nije lako u Srbiji biti penzioner. Nije lako živeti sa 30, 40 hiljada dinara. Ali je izvesnije da ćete iz godine u godinu, sa odgovornom politikom Ministarstva finansija, koje vodi gospodin dr Siniša Mali, sa Republikom Srbijom koju vodi Aleksandar Vučić, Vladom Republike Srbije, izvesno je da će iz godine u godinu penzioneri videti napredak i vide napredak, kroz jednokratnu pomoć koja će uskoro uslediti od 5.000 dinara.

Negde sam pročitao, ovi što samo vode politiku na tviteru, a primaju plate u Skupštini Republike Srbije, pa nikako da se opredele gde platu primaju, u Skupštini ili na tviteru. Kažu – to je ponižavajuće, 5.000 dinara, malo je. Pa, nikada nije dovoljno. Svi bi mi voleli da to bude 10.000, 15.000 i 20.000, ali pomnožite tih 5.000 dinara sa 1.800.000 penzionera, pa ćete videti koliki je to novac. Posle toga ide povećanje penzija od preko 5%. Svake godine su penzije uvećavane. Došli smo do toga da su danas penzije veće nego što su bile pre tog famoznog smanjenja.

Samo zlonamerni danas mogu da kažu da se u Srbiji živi loše, da se živi lošije nego što je to nekada bilo, samo zlonamerni ljudi, samo oni koji jedino vide sebe i svoj interes u bavljenju politikom.

Dakle, SNS, naši poslanici, naš predsednik Republike i ministri u Vladi su posvećeni jedino interesu Srbije. Jedino što nas zanima, to je interes Republike Srbije i interes Republike Srbije vidimo i kroz ova tri današnja zakonska predloga o kojima danas razgovaramo.

Ja sam hteo da govorim nešto o kontroli državne pomoći. Pa, moramo da je kontrolišemo još više, još strožije, da znamo gde idu državne pare, da nemamo slučaj vinograda Živkovića. Uvezem vino iz inostranstva, prespem ga u domaće flaše, pa ga prodajem kao svoje, pa mi posle nekoliko meseci proradio vinograd, a treba 10, 15 godina da vinograd proradi. Pa, ko je tu lud? Jesmo li tu svi mi blesavi kad neko uzme pola miliona evra iz državne kase i postane brzo milioner, ne izlazi iz ajkule, iz džipova, iz čega već, a dolazi u skupštinsku salu, drži konferencije da nam svima soli pamet, da nam priča o tome ko su tajkuni u Srbiji? Pa, stavi ogledalo ispred sebe i videćeš najvećeg tajkuna u Srbiji. Nemoj to da govoriš građanima Srbije – uzeli naprednjaci. Šta su uzeli naprednjaci?

Stotine kilometara autoputeva Srbiji smo dali, mostove, tunele, preko 200 fabrika, 300.000 radnih mesta, povećanje plata i penzija konstantno iz godinu u godinu. Privreda nam raste i sledeće godine će da raste.

Iz godine u godinu će da bude sve bolje, a bolje nam je zato što više nemamo ološ na vlasti. Nemamo one koji jedva čekaju da se dočepaju izbora, vlasti, fotelje i sad kreću kombinacije. Završena je jedna kombinacija. Zato tog dela opozicije i nema u Skupštini Srbije. Nemaju o čemu oni da pričaju sa nama.

Šta će oni da zamere ministru dr Siniši Malom? Šta mogu da mu zamere? Mogu da kažu - vaša diploma. Čovek izađe, pokaže sve svoje diplome, sve desetke na fakultetu, najbolji student, rezultati govore o njemu, čovek koji je prepolovio dug Beograda, koji je tajkun Dragan Đilas ostavio, 1,2 milijarde. Je li tako bilo? Šta smo zatekli tada, ja sam tada bio odbornik u Skupštini grada, vi ste bili gradonačelnik, sećamo se koliko je stotina miliona trudnicama, penzionerima dugovao.

Danas sam opet malo gledao te njihove afere od Južnog bulevara, Požeške, tramvaja, ne znam ni ja čega sve, gde god da uđete u koju god ulicu, koja god tema, svuda neki milioni u džepovima Dragana Đilasa. On slika tamo pukla neka cev. Pa, njemu u svakoj ulici koju je radio nešto nije valjalo. Propadali automobili u Južnom bulevaru, tramvaji u Požeškoj nisu mogli da idu nisu stavili one gume ispod gde je asfalt. O čemu on čovek priča? Ne treba u tako visoke teme da se petljaju, oni ne znaju ni one najprostije.

Bitna je kontrola državne pomoći da znamo gde ide novac građana Srbije. To smo mi dužni kao političari da građanima kažemo gde idu njihove pare. Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, svakog dana govori građanima Srbije gde idu pare i zna se gde idu.

Nije ovo populistički rebalans o kojem smo juče govorili, nego odgovoran rebalans prema građanima, onima koji su podnosili teret reforme prethodnih četiri ili pet godina, onima koji su imali dovoljno strpljenja i ljubavi prema svojoj zemlji da ne napadaju one čije rezultate vide da su dobri za Srbiju, oni ljudi koji su videli i znali. Nijedna vlast nije luda da uzme i da smanji penzije zato što je srećna, voli to da radi. Prosto, moralo je to da se uradi da bi ova zemlja opstala i nemojte više da pričamo o – obratila mi se jedna žena i rekla kad će penzije da se vrate. Ljudi, veće su nego što su bile.

Pitajte Dragana Đilasa kada će da vam vrati one stotine miliona evra koje je uzeo? Kada će da vrati tih 619 miliona koje su njegove firme ostvarile? Nemojte da…

(Vjerica Radeta: Sve si u pravu, ali nisi u temi.)

Sve je to tema za građane Srbije, finansije su tema, novac je ono što interesuje građane Srbije. Možemo mi da nabrajamo brojke koliko god hoćemo, građane Srbije zanima kolika je plata sledećeg meseca, da li mogu da kupe knjige, da li mogu da kupe lekove, da li mogu da se prevezu, mogu i da se prevezu i da kupe lekove i da se prehrane i da žive bolje i živeće bolje iz godine u godinu.

Zato svaka čast vama kao ministru finansija i puna podrška SNS i predsedniku Republike i svima vama u Vladi Republike Srbije. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Filipoviću.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Slavica Živković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani gospodine ministre, pre nego što kažem nešto o državnoj pomoći o kojoj imam nameru još da govorim, želim prethodno da se složim i podržim predlog uvaženog kolege Kovačevića koji se odnosi na licencirani računovodstveni program za mikro preduzeće. Ja ovo govorim kao ekonomista i kao privrednik, kao neko ko 26 godina radi u privredi i smatram da je ovo dragocen predlog baš na način na koji ga je kolega Kovačević i objasnio i možda trebamo u narednom periodu tražiti načina i mogućnosti da ovo rešenje uvedemo, verovatno u ovom trenutku nije moguće, ali koliko će biti dragocena pomoć privredi mislim da će državi takođe koristiti, jer smatram da je dostupnost podataka izuzetno važna a na ovakav način ćemo je i omogućiti.

Hvala vam što ste me saslušali u ovom delu.

Pitanje dodele državne pomoći privrednim subjektima je značajno zbog svojih ekonomskih efekata i ovde se prvenstveno misli na ciljeve koji se ostvaruju, da li je ostvarena svrha kada govorimo o dodeli državne pomoći i da li je došlo do narušavanja konkurencije. Zbog toga što svaka situacija u kojoj se državna pomoć dodeljuje stvara rizik od nastanka korupcije, a i zbog obaveze koju je Srbija preuzela po osnovu evrointegracija.

Zakon o kontroli državne pomoći iz 2009. godine usvojen je radi usaglašavanja sa regulativom EU i ima u fokusu kontrolu narušavanja konkurencije kroz dodelu državne pomoći.

Čuli smo danas ovde i određene primedbe na rad Komisije u prethodnom periodu. Ja bih htela nešto da kažem vezano za rad Komisije u prethodnom periodu i za postojanje određenih nedostataka u postojećem zakonskom rešenju koji je u određenim situacijama paralisao rad i uopšte postupanja u određenim prigovorima.

U prethodnom periodu nije postojao adekvatan mehanizam na osnovu kojeg bi Komisija mogla da utvrdi da se namerava dodela državne pomoći. Komisija u pogledu saznanja, činjenica u potpunosti zavisi od volje organa koji dodeljuje pomoć da prijavi, izvrši ili o spremnosti većih lica da Komisiju informišu putem predstavke o tome da se namerava dodela pomoći i da je ona već dodeljena. Na sličan način Komisiji su vezane ruke i u situacijama kada državni organ ne želi da joj dostavi podatke o slučaju dodele državne pomoći koju Komisija uzme u naknadno razmatranje.

To je jedan od najvećih problema u sistemu državne pomoći. Nije postojao adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i kažnjavanja za dodelu državne pomoći mimo zakona i za potpuno ignorisanje Komisije. Tako se pitanje poštovanja zakonskih obaveza u praksi svodi u velikoj meri na dobru volju organa da sve relevantne činjenice prijavi Komisiji. Stiče se utisak da je usled nepostojanja adekvatnih sankcija za organ koji ne dostavi podatke Komisiji, kao kontrolni državni organ, u nezavidnoj situaciji. Sa jedne strane, strogo insistiranje na primeni zakona uz donošenje odluke na osnovu raspoloživih informacija, rezultiralo bi proglašavanjem državne pomoći za nedozvoljenu, te bi privredni subjekt bio u obavezi da vrati dobijena sredstva. Sa druge strane, privredni subjekt je zaštićen ugovorom i imao bi puno pravo da tuži državu i izvesno je da bi dobio presudu u svoju korist.

Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je jasno postupanje u situacijama kada postoji sumnja da se dodeljena državna pomoć koristi suprotno rešenju i mišljenju Komisije, odnosno ako se može pretpostaviti da je neusklađena.

Komisija će usklađenost ocenjivati u okviru naknade kontrole što je u skladu sa preporukama Evropske komisije da se broj naknadnih kontrola smanji, a uvede nedvosmislena obaveza prijave državne pomoći. Pravo stranaka, ali i zainteresovanih lica su dodatno ojačana, a pri čemu je uvedena obaveza saradnje sa Komisijom. U izuzetnim okolnostima, kada na drugačiji način nije moguće doći do odgovarajućeg podatka, Komisija može najaviti korisniku državne pomoći da će se u njegovim prostorijama izvršiti uvid u konkretne podatke koje je on dužan da učini dostupnim.

Ukoliko se pokaže da je određena pomoć neusklađena ili korišćena protivno rešenju, Komisija u svakom trenutku, a najkasnije 10 godina od dodele, može naložiti povraćaj takve pomoći. Na takav način se omogućava da Komisija preispita svoje odluke, odnosno da vrši monitoring određene pomoći u tom periodu. Kao najčešći razlog za takve situacije predstavlja donošenje odluka na osnovu netačnih i nepotpunih informacija za koje mora biti odgovoran davalac državne pomoći, imajući u vidu da je na njemu teret dokazivanja, da li ispunjava prethodno utvrđene uslove.

Međutim, u skladu sa evropskom praksom, mera ponašanja koja se sastoji u zabrani dalje dodele pomoći, dok Komisija ne oceni usklađenost, je postavljena na ravnopravan nivo i predstavlja podjednako važan instrument koji je uveden ovim predlogom.

Ovlašćenje Komisije je prošireno i na mogućnost izricanja periodičnih penala korisniku ili trećem licu u iznosu od 5.000 dinara do 200.000 dinara za svaki dan ponašanja suprotno njenom nalogu. Ovo je vrlo važno jer će konačno Komisija imati mogućnost da sankcioniše svaku nepravilnost, jer vrlo je bitno da se postupak dodele državne pomoći prati način na koji se sprovodi. Ipak su to neke posledice koje se donose na duži vremenski period, da se u nekom kontinuiranom vremenskom periodu mogu primeniti određeni nedostaci koje može Komisija, i sada ima ovlašćenja, da ih dodatno preispita i mogućnost da ih kazni.

Ovo zakonsko rešenje prvenstveno je vrlo bitno jer omogućava da imamo jasan uvid u dodeljenu državnu pomoć i naravno daje Komisiji ovlašćenja koja do sada nisu postojala.

Želela sam još jednom da se osvrnem na ovo jer smatram da je vrlo bitno u ovom zakonu i još jednom da naglasim da će poslanici SDPS glasati za ove zakone. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite ministre.

Siniša Mali

Hvala puno.
Samo ukratko oko licenciranja softvera. Nezahvalno je to, gospođo Živković, uraditi na takav način jer bi onda odmah došlo do priča zbog čega ovaj proizvođač softvera, zbog čega onaj, a nije ovaj itd. Ono što smo mi uradili mislim da je fer, definisali smo karakteristike koje softver mora da ima, šta je neophodnih minimum uslova koje treba da ispunjava, a onda u zavisnosti od platežne moći preduzeća na njima je da izaberu koji će softver koristiti, dokle god ta osnova po pitanju najvažnijih karakteristika bude ispoštovana gde je ono što zakon zahteva.
Mislim da je vaša ideja dobronamerna, znam, ali nije je jednostavno sprovesti u delo, jer otvara mnogi niz drugih tema, na kraju krajeva, kako i na osnovu čega jedan ili jednog licenciranog proizvođača softvera definišete kao onog koji je preferiran od strane države.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem ministre.
Reč ima koleginica Živković, replika.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Slavica Živković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Gospodine ministre, meni je jasan vaš odgovor i očekivala sam da ćete tako i odgovoriti.

Naravno da to jeste problem sa vašeg aspekta da odredite jedan softver. Ja vam govorim sa aspekta privrede i govorim vam šta je ono šta je ljudima potrebno i znam da nije moguće u ovom trenutku, ali vam opet kažem da možda treba u narednom periodu razmišljati u tom pravcu i način načina da prevaziđemo ta moguća pitanja i moguće probleme koji se mogu javiti.

Mislim da je predlog dobar i da treba o ovome da razmišljamo. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo sa radom, poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i čl. 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović.
Izvolite koleginice Obradović.
...
Srpska napredna stranka

Jasmina Obradović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovane kolege poslanici, cenjeni predstavnici Vlade i pre svega dragi građani Srbije, danas imamo tri predloga zakona, od kojih je jedan Zakon o kontroli državne pomoći.

Svakako da značaj ovog zakona, nema sumnje, ne treba uopšte ocenjivati, ali ono što treba naglasiti je da se ovim zakonom želi unaprediti sistem kontrole državne pomoći, a pored svega navedenog kao uslova i načina za dodeljivanje državne pomoći, kao i kontrole iste, pretpostavljam da je to sve dobro odmereno, čak sam sigurna, i usaglašeno sa evropskim standardima.

Uslov svih uslova za bilo kakvu pomoć, naravno i za pomoć države, jeste obezbediti sredstva za to.

Poštovani građani, u svom obraćanju uporediću neke finansijske podatke iz 2012. godine kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje države sa 2019. godinom. U Skupštini najčešće dajemo političku ocenu određenim zakonima, odnosno zakonskim predlozima. Međutim, u ovom slučaju imamo priliku da iznesemo neke egzaktne podatke, brojeve, te da stvarno o nespornim činjenicama na koje ne može da utiče ni jedna politika.

Ovi podaci su uporedivi iz još jednog razloga, jer se vrednost evra kao svojevrsni parametar ovih sedam godina nije menjao. Ovi podaci su uporedivi i tako npr. u razdelu budžeta koji se tiče Ministarstva zdravlja ukupan iznos opredeljenih sredstava je pet puta veći u odnosu na 2012. godinu, što se može videti iz ovog grafikona. Taj iznos bio je 3,6 milijardi, a sada je 18 milijardi dinara. Zato su plate u zdravstvu veće, zato se grade novi klinički centri.

Ovaj manji žuti deo to je slučajno.

U razdelu Ministarstva prosvete od 2012. do 2019. godine imamo povećanje od 80 milijardi. Opet vidimo na grafikonu kako to izgleda.

U razdelu Ministarstva kulture imamo duplo povećanje. Sa nekadašnjih 6,7 milijardi na 14,7 milijardi. Zato imamo obnovljen Narodni muzej i nakon mnogo godina Muzej moderne umetnosti.

Ulaganja u sportu u za 50% veća. Vojni budžet je duplo veći. Slično povećanje je u MUP. U razdelu poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede imamo povećanje od 150%, sa 22 milijarde na 54 milijarde. Na ovom grafikonu se to jako lepo vidi kako izgleda.

Kao poslednji primer, u infrastrukturi, saobraćaju i građevinarstvu imamo četvorostruki porast sa 25 milijardi na 102 milijarde. Sve ovo je, kao što se vidi, lako dokazivo i vidljivo u svim sferama života. Od kako je brigu za Srbiju preuzela SNS predvođena Aleksandrom Vučićem imamo rast i napredak.

Sa druge strane, oni koji su ranije bili vlast, a koji se danas, kako stvari stoje, boje izbora pa bi da ih protivzakonito i protivustavno odgode, imali su samo jedno povećanje, a to je bilo povećanje kursa evra i povećanje inflacije.

Na samom kraju, da je bilo kontrole državnih pomoći novih tehnologija u Vojvodini ne bi odneli stotine miliona evra. Hvala.