Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.
Ministre, izvolite.

Siniša Mali

Hvala puno.
Mislim da je svaka tema važna za građane Srbije. Žao mi je samo što ne raspravljamo o Zakonu o računovodstvu i reviziji, zakonima koji su stvarno veoma važni. Malopre smo čuli da su nekome važni svi građani, ali opet pitao samo jednom. Ja kažem da od 160.000 zahteva, 960 se ili po tužbi rešava ili je na dopuni. Vi i dalje insistirate na onom jednom. Razumem zbog četa, ali mislim da smo pokazali da sistemski odgovaramo i isplaćujemo sredstva kao što su i namenjena.
Sad ću vam dati odgovor na vaše pitanje, pošto opet govorite o stvarima koje nisu činjenice. Dakle, inicijalni budžet Ministarstva poljoprivrede, samo građani Srbije da znaju za 2019. godinu, je 51.776.000.908 dinara, a u rebalansu, a u rebalansu 54.614.000.664 dinara. Da li je 54,6 manje ili veće od 51,7? Ja bih rekao, a mogu da pitam i svoje dete, naravno, da je ovo drugo veće.
Dakle, povećavaju se ulaganja u poljoprivredu, a ne smanjuju se i pogotovo ako ste čuli ministra Nedimovića, povećavaju se subvencije za poljoprivredne proizvođače upravo kako bismo podstakli razvoj naše poljoprivrede na pravi način. E sada, da li je taj vaš jedan tu ili nije tu, ja sada to ne znam, ali to vi bolje znate.
Voleo bih da možemo da se koncentrišemo na Zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji, Zakon o državnoj pomoći, ove ostale političke stvari i ko ste i šta ste, malopre ste rekli neki Savez komunista, na njih sam mislio, s obzirom da smo vraćali i da dalje vraćamo njihove kredite, čiji god da ste, ja nemam problem sa tim, uvek ću vam odgovoriti na pitanje koje razumem. Ako ne razumem pitanje, niti vaš komentar od juče da smo povećali budžetski deficit za 90%, onda jednostavno ili je do mene ili je do vas.
U svakom slučaju, poljoprivrednici i poljoprivredni proizvođači uvek mogu da računaju na podršku države, to smo pokazali konkretnim ciframa za tri milijarde dinara veći budžet sada nego na početku godine. Dakle, kroz rebalans u odnosu na inicijalni budžet, što jasno, nedvosmisleno i dovoljno govori o našem čvrstom opredeljenju za razvoj sela, za razvoj poljoprivrede i za podsticaj ne samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu proizvoda koji se proizvode. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.
Gospodine Ševarliću želite repliku?
(Miladin Ševarlić: Da.)
Dobićete repliku, ali vas molim da govorimo o dnevnom redu, da se ipak vratimo na dnevni red.
Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Gospodine ministre, ja nisam osporavao da je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povećavan iz godinu u godinu i ne pada mi napamet da to osporavam. Ali, ono što ja osporavam, a to svaki student na posle slušanja 10 časova iz mera agrarne politike može da vam obračuna. To je da ni u jednoj godini, ni u jednoj godini i bivšeg režima i ovog sadašnjeg režima, nikada nije ispunjen propisani procenat izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dakle, ne radi se samo o ovom režimu, nego i o bivšem. Ovaj režim se sada primakao toj famoznoj, nedostižnom procentu od 5%, ali je učinio nešto 2016. godine što niko u svetu nije učinio. Do 2016. godine, 5% je bilo od poreskih prihoda za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, a od 2016. godine 5% je za ukupan budžet Ministarstva, a ukupan budžet Ministarstva nisu podsticaji za poljoprivredu.

Ja vas molim da kažete vi sada, da građani čuju, da me demantujete, koliko je to 5% za podsticaje u poljoprivredi u apsolutnom iznosu na osnovu rebalansa budžeta ili ćemo to da ostavimo za raspravu po članovima? Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Siniša Mali

Dakle, juče je tema bila rebalans budžeta i mogli smo o tome da razgovaramo juče, to nije bilo vaše pitanje. Ako raste iznos budžeta za poljoprivredu, što mi je drago da i vi prihvatite, onda to govori o jasnoj intenciji i nameri Vlade da ulaže u ovu oblast i najveći deo toga i ide u podsticaje i subvencije kao što znate.
Ako hoćete, nemam nikakav problem, možemo o tome da diskutujemo kada budemo razgovarali o pojedinostima koje su vezane za rebalans, pa da prođemo i kroz brojke i cifre koje vas bole i o kojima ste govorili, pa da prođemo i kroz to.
Sada bih vas molio zbog ljudi koji gledaju ovo i koji slušaju, imate li neki komentar na ove zakone koji su veoma važni za dalji rast naše privrede, Zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji i Zakon o državnoj pomoći? Da li bilo šta imate po tom pitanju da me pitate? Ja bih voleo da vam odgovorim na to pitanje, a onda ćemo i ove ostale stvari tokom rasprave o pojedinostima koje su vezane za rebalans.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.
Gospodine Ševarliću, imate pravo na repliku, ministar vam se direktno obratio, ali opet sugestija, dakle govorimo o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o računovodstvu i Predlogu zakona o reviziji.
Molim vas da se vratimo na temu. Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala.

Zadržaću se sa pitanjima vezanim kada budemo raspravljali o amandmanima na pojedine članove zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije.

Molio bih gospodina ministra da napravi pregled od 2012. godine, zaključno sa 2019. godinom, uključujući i rebalans, koliko je izdvajano od poreskih prihoda po godinama. Drugo, koliko je realizovano od toga. To je drugi vid ili način oštećenja. Treći način koji je prisutan i u ovom predlogu budžeta, jeste da se menjaju pozicije i smanjuju pojedine pozicije koje su po rebalansu manje nego što su bile po osnovnom budžetu donetom 2018. godine za 2019. godinu.

Takođe, gospodine ministre, dajte pregled koje kategorije domaćinstava su u 2019. godini isključene iz prava na podsticaje zbog povećanja broja grla sa 10 na 30, kod sitne stoke ili sa dve na tri krave kod goveda, pa ćete videti koliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na području centralne Srbije, gde su dominantno staračka domaćinstva je isključen iz tih subvencija i videćete kakve će to katastrofalne posledice imati.

Pogledajte podatke ankete iz 2018. godine. Pet stotina i kusur hiljada gazdinstava od 638 iz 2012. godine. Nemam nameru više da polemišem po ovom pitanju. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege poslanici, poštovani građani, danas razgovaramo, između ostalog i o Zakonu o kontroli državne pomoći. To je jedan važan zakon zato što u našoj privredi država je veliki učesnik, glavni je privrednik. U mnogim situacijama je ona najveći kupac, najveći dobavljač. Često je i preferiran poslodavac, jer zaradama prednjači ispred privatnog sektora. Država je ujedno i politički akter, zato što svoju ekonomsku moć državni funkcioneri koji su i stranački i politički angažovani mogu upotrebiti i u svrhu političkog uticaja.

Zato je pitanje kontrole državne pomoći veoma važno. Prethodni zakon je imao određene nedostatke. Između ostalog, imao je pitanje statusa Komisije za zaštitu državne pomoći koja nije bila adekvatno regulisana kao nezavisno telo. Postupala je selektivno, svrsishodnost državne pomoći je nekada analizirala već a osnovu Memoranduma o razumevanju. U nekim drugim slučajevima je odbijala da analizira svrsishodnost državne pomoći, čak i kada je bio potpisan i predugovor.

Zato se Zakon o kontroli državne pomoći u širem smislu bavi i konkurencijom i načinom na kojim država može svojim postupanjem tu konkurenciju ugroziti kada selektivno deli pomoć ili neobjektivno i ne transparentno, pa je nekima majka a nekima maćeha. Bavi se i slobodnim tržištem i zaštitom potrošača na tom tržištu sa konkurencijom iskrivljenom od strane države, ako ona ne postupa adekvatno. Bavi se, naravno, i korupcijom, sprečavanjem koruptivnih radnji državnih funkcionera u postupcima odlučivanja o dodeli državne pomoći.

Jedan od proklamovanih ciljeva donošenja ovog zakona je usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Sa žaljenjem ću konstatovati da je poslednji Izveštaj Vlade o procentu ispunjenja Nacionalnog akcionog plana za usvajanje pravnih tekovina EU za prvu polovinu godine, taj Nacionalni akcioni plan ispunjen sa svega 47%.

Kada je reč o načinu na koji se ovaj zakon usklađuje sa direktivama, sa relevantnom direktivom EU, ako se prođe kroz tabelu usklađenosti koja je data na kraju Predloga zakona, u većini dominira ocena da se odredbe potpuno usklađuju.

Međutim, ima jedna stvar kod koje je označeno da se delimično usklađuje i to je sama definicija pojma državne pomoći. Po našem Predlogu novog zakona ta definicija kaže da se državna pomoć odnosi samo na mere koje za posledicu imaju uvećanje javnih rashoda ili smanjenje javnih prihoda.

Dok je evropska direktiva u definiciji, čini mi se, dosta šira, ona kaže da je nedopuštena svaka mera u bilo kojoj formi koja iskrivljuje konkurenciju favorizovanjem pojedinih tržišnih učesnika.

Sada imamo ovih dana kod nas, naročito u Beogradu, jer Beograđani su sa tim suočeni, određenu situaciju i bilo bi zgodno videti i analizirati kako smo u nju dospeli, da li je ona posledica postupanja države, da li ta postupanja imaju formu državne pomoći i da li je to pokriveno našom ili evropskom definicijom?

Dakle, radi se o situacijama u kojima nemate ni direktno umanjenje javnih prihoda, ni direktno povećanje javnih rashoda, ali određenim zakonskim propisima vi regulišete određenu delatnost kroz propisivanje načina na koji se ta delatnost vrši. Možemo sad biti banalni, recimo, da za određenog investitora promenite uslove izgradnje na nekom placu, i sad, tu čak možete imati povećan državni prihod, jer će on dići dva sprata više, pa će možda i više platiti državi po tom osnovu, ali to je kroz propis izvršena neka vrsta državne pomoći.

Imamo situaciju sa prevozom putnika u drumskom saobraćaju, gde smo nedavno doneli zakon koji je izazvao probleme Beograđanima, jer taksi udruženja protestuju, njihovi protesti usmereni su protiv, konkretno jedne kompanije koja prevoz putnika u drumskom saobraćaju obavlja na jedan drugačiji, inovativan način, smatrajući sebe ne učesnikom tržišta taksi prevoza, već učesnikom tržišta prevoza putnika u drumskom saobraćaju, dakle, svoje tržište na kom postupa definiše šire.

Mi smo prevoz putnika u drumskom saobraćaju propisali na način da se ono mora odvijati samo sa taksimetrom i samo po ceni koja je veća od minimalno propisane, a da neke inovativne metode prevoza putnika u drumskom saobraćaju mogu biti korišćene, ali samo pod uslovom da se vrše po ceni koja je takođe veća od minimalno propisane koja je takođe veća od minimalno propisane i na taj način smo, ovo je sad osnovna teorija ekonomska, narušili mehanizam slobodnog tržišta, zato što smo propisali da se određena usluga vrši po ceni većoj od tržišno slobodno uspostavljene, to je generisalo višak ponude, a onda smo reagovali ograničenjem broja pružalaca određene usluge, smanjili smo ponudu i time smo smanjili ukupnu vrednost koju tržište drumskog prevoza putnika generiše i time smo smanjili korist koju ta delatnost donosi društvu.

Način na koji smo to propisali je kao kada bismo propisali da se, recimo, onlajn nastava može sprovoditi pod uslovom da je ona potpuno zakonom dozvoljena, ali da se ona mora sprovoditi tablom i kredom, pod uslovom da su đak i predavač u istoj prostoriji. Pod tim uslovima može onlajn, to tako stavimo u zakon i onda kažemo – mi samo tražimo da zakon važi jednako za sve.

Razumljivo je, s jedne strane, i da taksi udruženja imaju problem zarađivanja za svoj život i da se osećaju ugroženim zato što određene inovacije počinju njima da konkurišu, ali je isto tako nužno razumeti i da ovo društvo ne može postupanjem države sprečavati inovacije, jer inovacije će kao voda pronaći negde put i procureće i to je zapravo i jedini način da generišemo privredni rast. I sami ste rekli da ove zakone donosimo za buduće generacije, koje od nas očekuju privredni rast, a privrednog rasta bez inovacija nema, ali inovacija neće biti ako ih država bude zakonskim odredbama ovako sprečavala.

Voleo bih da iskomentarišemo to pitanje definicije pojma državne pomoći. Dakle, da li smo propustili da definišemo da će se pod državnom pomoći smatrati i mere koje Vlada preduzima kroz donošenje zakonskih i podzakonskih akata, koji jednima pogoduju, a drugima idu na štetu? Jer, čini mi se da je evropska direktiva u svom definisanju pojma državne pomoći mnogo šira. Podsećam, mi smo rekli - državna pomoć su samo mere koje umanjuju javni prihod ili povećavaju javni rashod, a evropska direktiva je rekla – državna pomoć je svaka mera koja iskrivljuje konkurenciju i favorizuje pojedine na štetu ostalih. Hvala na komentaru.