Gospodine Ševarliću, nećemo se nadjačavati dok ja vodim Skupštinu i neću vam dozvoliti da se ovako ponašate, a čudno mi je da kao poslanik koji je jako dugo već tu, već evo, četvrta godina, ako se ne varam, niste dovoljno izučili Poslovnik o radu, možete postaviti pitanje pisanim putem, ne možete kao samostalni poslanik.
Ne, ne možete voditi raspravu sa mnom, možete dobiti još 40 sekundi da govorite o dnevnom redu. Molim vas, izvolite, prijavite se.

Molim vas, gospodine ministre da mi odgovorite, pošto se radi o budžetu, da li je, odnosno postoji legenda da su u ovoj zemlji nekada penzioneri mogli da žive od penzije - koliki procenat današnjih penzionera može da živi od penzije s obzirom na minimalnu vrednost potrošačke korpe? To je osnovno o čemu treba da vodimo računa kada govorimo o uspešnosti ili ne uspešnosti. Takođe, koliki broj zaposlenih radnika može da živi i da izmiri minimalnu potrošačku korpu od svoje plate? Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar, Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, dakle, da odgovorim na ovih nekoliko pitanja. Inače, razlog zbog koga se nisam javio juče, pošto pitanja da budem iskren nisam razumeo. Sećam se pitanja, rekli ste – zašto da se ne oslobodimo MMF? Zašto bežite od sistema? Povećavamo budžetski deficit za 90%. Da budem iskren, stvarno ne znam kako da odgovorim na ova pitanja i zato na njih nisam odgovorio.
Po pitanju konkretnih pitanja koje ste postavili i koje po mom mišljenju možete da mi posle i replicirate, imaju smisla je pitanje, kada ćemo objaviti spisak sto najvećih poreskih dužnika. Kao što znate po zakonu ta obaveza postoji, jedanput godišnje se taj spisak i objavljuje i verujem da će u narednih par nedelja, sigurno do kraja godine i ta zakonska obaveza da se ispuni. Pa, onda pogledajte ko je na tom spisku, pa nakon toga možemo i da diskutujemo o tome.
Po pitanju subvencija za poljoprivrednike, 160 hiljada zahteva je bilo za subvencije, svi su isplaćeni, osim 960 predmeta koji su na dopuni ili se trenutno raspravlja po žalbi. Dakle, od 160 hiljada, 960 još nije isplaćeno, sve ostalo je isplaćeno, po jučerašnjim podacima iz Ministarstva poljoprivrede.
Po pitanju legende oko penzionera, mislim da za razliku od vašeg poimanja penzija i finansijske stabilnosti Republike Srbije, mi se malo odgovornije i pažljivije bavimo tom temom.
Nekoliko puta sam rekao i ponoviću ponovo, nisu bile ni lake fiskalne konsolidacije, bile su hrabre mere, ali dovele su do te situacije da moramo da biramo bankrot ili teške mere, upravo oni sa kojima vi sarađujete, gospodine Ševarliću. Da nisu imali neodgovorne mere i ono što su sve radili od 2008. godine pa nadalje, i uzimanje skupih kredita, i negativne stope rasta, i visok deficit, i život na visokoj nozi i pored svetske krize, a upravo zahvaljujući skupim kreditima koji su nas doveli do bankrota skoro 2012/2013. godine što ne kaže Siniša Mali nego i kreditne rejting agencije koje su snižavale kreditni rejting i o tome sam pričao juče, naše zemlje. Dakle, njih treba da pitate i o legendama i o tome kolika je minimalna cena rada.
Opet ću vas podsetiti, odlukom Vlade povećava se sa 27.022 dinara, na 30.022 dinara, što je apsolutno najveće povećanje minimalne cene rada ikada, od 1. januara 2020. godine. mogu i da vam pročitam kolike su bile minimalne cene rada u godinama kada su ovi vaši vodili državu. Reći ću vam da je i 2012. godine minimalna cena rada bila negde oko 16.000 dinara, a mi sada idemo na 30. Kako ste vi to rešavali problem ljudi i građana Srbije 2012. godine sa 16.000 dinara, a kako mi sa 30. I, to nije dovoljno, i tu se slažem, imamo saglasnost i razgovore sa sindikatima da im minimalna cena rada se izjednači sa potrošačkom korpom, minimalnom u što kraćem vremenskom periodu.
To mora da uradite na osnovu odgovorne ekonomske politike, na osnovu ekonomskih pokazatelja, na osnovu toga kako vam raste vaša ekonomija, a ne da urušite ono i onu stabilnost koja je teško stečena u prethodnih nekoliko godina odricanja kroz koja smo prošli.
Ja sam juče i rekao, najgore je ljudi iza nas, najteže mere su iza nas, idemo napred, ne govorimo više o onome što neki govore i govorili su ili koju su nas doveli do pre par godina o deficitu, o javnom dugu visokom, o negativnim stopama rasta, o ogromnoj nezaposlenosti.
Što niste, gospodine Ševarliću, pitali 2011, 2012. godine, ove koji su napravili stopu nezaposlenosti od 25,9%? Mi sada spuštamo stopu nezaposlenosti na 10,3%, biće jednocifrena za par meseci i borimo se za svako novo radno mesto.
Teme su nam se promenile. Govorimo o povećanju plata u javnom sektoru, treću godinu za redom. Govorimo o povećanju penzija i o jednokratnoj pomoći ove godine i o povećanju od 1. januara sledeće godine.
Polako idemo napred i polako se diže. U decembru, na žalost vašu, biće i prosečna plata u Srbiji preko 500 evra, ono što je predsednik Vučić obećao, pre par godina, evo ispunjavamo, a ne tako što smo uzeli skup kredit, pa smo podigli plate i onda, za dve, tri, pet godina, naša dece će morati naše dugove da isplaćuju kao što je nama prethodna vlast ostavila, nego na osnovu suficita u budžetu, na osnovu stabilne stope rasta, na osnovu otvaranja novih radnih mesta, na osnovu više poreza i doprinosa od zapošljavanja, jer nam raste broj zaposlenih i to sam juče pričao, imali ste priliku da čujete.
Dakle, svoje obaveze po pitanju vaših pitanja koja ste postavili, Republike Srbije će ispuniti. Ako ne vidite ekonomski napredak Srbije, ja tu ne mogu mnogo da pomognem vama, ali mogu da pomognem građanima Srbije. Neke stvari nismo možda dobro uradili, ali mi kažemo nismo dobro uradili, ali generalno idemo napred. Nismo zadovoljni prošlom platom od 500 evra u decembru, ali je veća nego 360 evra koja je bila pre samo par godina, koju ste vi ostavili. Hoćemo da bude i 550, 600, 700 i 800, naravno, kako nam ekonomija bude rasla. Ali, ne političkim odlukama, uzećemo skupe kredite, pa ćemo odjedanput da povećamo plate i penzije, nije važno kako će posle neko da ih isplaćuje, nego na osnovu onih parametara koji definišu ekonomsku politiku i ekonomski rast jedne zemlje. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite, gospodine Ševarliću.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Prvo, vaša informacija da Uprava za agrarna plaćanja duguje samo 900 i nešto registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, neizmirene obaveze zbog toga što je bilo problema sa dopunom podataka ili tako nešto, nije istinito.

Proverite podatak, Milan Andrić, iz sela Planjani, za njega sam tražio kroz formu poslaničkog pitanja. Nisam dobio odgovor, ali sam dobio odgovor kroz formu pitanja po osnovu Zakona o dostupnosti javnih informacija da nemam pravo da tražim informacije o dotičnom poljoprivrednom gazdinstvu jer nemam ovlašćenje potpisano od starane javnog beležnika, što mogu da uvažim.

Ali, Milan Andrić je tek posle moje intervencije dobio rešenje koliko ima neisplaćenih podsticaja za grla goveda, prijavljena u 2018. godini, a nikada nije vršio nikakve dopune, niti mu je iko tražio dopunu dokumentacije i nemojte da širite neistine.

Drugo, gospodine ministre, koji to moji, u prethodnom periodu radili su tako ili ovako? Objasnite mi, molim vas. Ako mislite na moje u prethodnom periodu, priznajem bio sam član Saveza komunista, ali tada nisu koristili švajcarske kredite i nije Narodna banka i Vlada gledala kako da učini ustupke inostranim bankama, odnosno filijalama inostranih banaka, nego je davala dinarske kredite ili su ljudi dobijali stanove od svojih firmi. Danas to nema šanse da iko dobije. Ja ne znam koji su to moji, a narod zna koji su vaši. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Ševarliću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Vidite, iz tog vašeg perioda i dalje plaćamo dugove, nadam se da ste svesni toga. Videli ste da smo 67 miliona evra prošle nedelje dugova iz tog vašeg perioda vratili takođe.
Ovde govorimo o potpuno drugačijoj ekonomskoj politici. Odgovornoj, da našoj deci ostavimo bolju budućnost. Da ne razmišlja o vraćanju vaših dugova za deset ili 15 godina, kao što mi moramo da vraćamo dugove.
Po pitanju subvencija za poljoprivrednike, ja sam vama dao tačnu informaciju. Vidim da imate neke lične interese kod nekih pojedinaca. Ako imate, rešavajte ih. Meni je važno da sistem radi. Ako je jedan problem taj neki vaš od 160.000 zahteva, ja priznajem da država onda ne radi svoj posao.
(Marko Atlagić: Ima on svoj lični interes.)
Naravno da ima svoj lični interes.
Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Gospodine Ševarliću, da li želite repliku? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Ja bih molio gospodina ministra da mi objasni koji su to vaši. Drugo, da mi objasni ko će ove kredite koja je ova Vlada uzela, ko će otplaćivati? Da li ćete vi otplaćivati ili će otplaćivati naša deca, unuci i praunuci, kao što mi sada otplaćujemo kredite koji su preuzimani iz perioda pre trideset ili kusur godina?

Ja ne znam ko su moji, zaista. Moji su svi građani. Jedan primer je dovoljan da kaže da to nije u redu, a nije jedan primer, gospodine ministre. Nije moj interesent. Ja sam bio na jednom skupu u tom selu kada mi je čovek prišao i zamolio da dobije informacije šta je sa time, jer sada je oktobar mesec, on treba da poseje barem pšenicu, a nije dobio podsticaje iz 2018. godine, i nije on jedini.

Takođe, gospodine ministre, vi vrlo dobro kako se sve oštećuju poljoprivrednici. Prvi način je budžetiranje podsticaja ispod 5% koliko je propisano zakonom o podsticaju o boljoj privredi ruralnog razvoja. Drugi način, da ono što je i manje od toga obezbeđeno u budžetu ne bude realizovano. Koliko je realizovan prošlogodišnji budžet na razdelu ministarstva? Da li je realizovano onoliko koliko je propisano budžetom ili tri milijarde manje?

Nađite mi još jednu državu u svetu, gospodine ministre u kojima se podsticaji subvencije poljoprivrednicima spada plata ministra i svih zaposlenih koje, priznajem i slažem se, objektivno nužna i svi drugi materijalni troškovi ministarstvu, ali to ne može da bude deo pod koji ulazi u obim subvencija.

Razgovarao sam sa koleginicom koja je ekspert FAO. Kaže to ni u jednoj zemlji u svetu ne postoji. A u ovoj zemlji postoji da stoka plaća TV pretplatu, jer svako brojilo u štalama, čak i kad nema stoke plaća TV pretplatu. Svako brojilo na banderama koje služi za pogon pumpi za navodnjavanje plaća TV pretplatu 12 meseci, iako se to brojilo koristi samo tri i po do četiri meseca godišnje. Hvala lepo.