Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala vama gospođo Radeta.
Reč ima dr Marko Atlagić.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, postavljam pitanje Javnom tužilaštvu Republike Srbije. Da li su se i u kojoj meri čelnici Saveza za Srbiju ogrešili svojim izjavama o Kosovu i Metohiji, o Krivični zakonik Republike Srbije, član 305. do 321. i šta će Tužilaštvo poduzeti povodom toga?

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Vuk Jeremić, u narodu znani kao član međunarodne grupe lopova i prevaranata, je 29. novembra 2018. godine, izjavio u autorskom tekstu „Vašington postu“, da je predsednik Republike Aleksandar Vučić, citiram – izdajnička bitanga. Završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, istina je, da je Aleksandar Vučić veliki srpski patriota i rodoljub, veliki državnik i reformator koji nikada, ama baš nikada, ne bi radio protiv interesa građana naše zemlje i svoje otadžbine Srbije.

Upravo su čelnici Saveza za Srbiju, izdajničke bitange naše zemlje obrazloženje, pođimo redom. Vuk Jeremić je u razgovoru sa američkim kongresmenom Teom Doom, decembra 2008. godine izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN, najbolje čemu se Srbija treba da nada, ako bude imala sreće, završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Godine 27. jula 2010. je jedan od najvećih datuma tzv. države Kosovo, toga dana Priština je dobila pravni argument Jeremićevom zaslugom da gura svoju nezavisnost do kraja. Zato, poštovani narodni poslanici, Priština slavi Vuka Jeremića, jer ga albansko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. nezavisnosti Kosova, čime se on po ko zna koji put svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Zoran Živković, u narodu znani kao poljoprivrednik u pokušaju, je kao bivši premijer Vlade Republike Srbije na međunarodnoj konferenciji u Beču, oktobra 2003. godine izjavio, citiram – meni je svejedno čije je Kosovo i Metohija, završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, u narodnu zvani kao lipicaner, je u razgovoru sa pomoćnikom državnog sekretara Amerike Danijelom Fridom, izjavio citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno objasni u glavama birača, završen citat, a 27. jula 2006. godine rekao američkom izaslaniku Vizleru, citiram – ja sam u sebi prelomio i prihvatio nezavisnost kao ishod, završen citat, i s time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija zato što je ušao u politiku kao obični gologuzan, a završio posle odlaska sa funkcije kao tajkun od više stotina miliona evra. On je 13. avgusta 2009. godine rekao, citiram – američkom ambasadoru u Beogradu, izaslanici u Beogradu Dženifer Braš - zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije, završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sergej Trifunović, u narodu znani kao Sergej pišoje, pošto je izjavio da će pišati po grobu predsednika Republike, je 31. januara 2009. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, ne Srbima, završen citat, i s time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od čelnika Saveza za Srbiju među kolegama poznat pod nazivom Rade jajara, zato što je petljao oko doktorata i time narušio akademsku čestitost, je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu UN, i time se profesor Rade, zvani jajara, svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svakodnevno čini ogromne napore za traganjem prihvatljivog, kompromisnog i trajnog održivog rešenja za našu južnu srpsku Pokrajinu, dotle, kako vidite, čelnici Saveza za Srbiju, svakodnevno blate predsednika Republike, njegovu porodicu, njegove najbliže saradnike, posebno ministre Stefanovića i Sinišu Malog, te svojim izjavama su o južnoj srpskoj Pokrajini, svrstali se u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Pozivam sve Srbe na Kosovu i Metohiji, svoje kolege profesore, bivše studente i građane lojalne Srbiji, da daju svoj glas srpskoj listi, jer tako će ostati, glasajući za nju, na svojim vekovnim ognjištima, a garant za to jeste država Srbija i predsednik Republike. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, profesore Atlagiću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Žarko Obradović i Stefana Miladinović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 4. do 6. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o računovodstvu i Predlogu zakona o reviziji.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Jelena Tanasković i Slavica Savičić, državni sekretari u Ministarstvu finansira, Filip Šanović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija, Vladimir Antonijević, predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći, Luka Tomić, šef Kabineta ministra finansija i Aleksandar Janjušević, šef Odseka u Ministarstvu finansija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama četiri, pet i šest, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, ako i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o računovodstvu i Predlogu zakona o reviziji.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima dr Siniša Mali, ministar finansija.
Izvolite, gospodine ministre.

Siniša Mali

Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalaze tri predloga zakona, Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o računovodstvu i Predlog zakona o reviziji.

Cilj predloženih zakona o računovodstvu i zakona o reviziji jeste podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, što je jedan od preduslova za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta u zemlji za podsticaj razvoja domaće privrede i privlačenje potencijalnih stranih investicija.

Postoji pet osnovnih razloga za donošenje predloženih zakona.

Prvi, usklađivanje sa zahtevima novih propisa EU u oblasti korporativnog finansijskog izveštavanja i to je direktiva 213/34 i direktiva 214/95, kao i ispunjavanje merila za zatvaranje Poglavlja 6, pravo privrednih društava.

Drugi, prihvatanje preporuke Manivala u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Kao što znate, Manival je telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima tzv. FATF.

Treći razlog je bolja procena budućih performansi privrednih društava, što će omogućiti investitorima da donose dobre investicione odluke na osnovu transparentnih finansijskih izveštaja.

Četvrti razlog je unapređenje postojećeg sistema javnog nadzora i kontrole nad kvalitetom rada revizorske profesije, a u skladu sa regulativom EU i najboljom praskom.

Peti razlog je podizanje nivoa kvaliteta revizorskog i finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, kroz unapređenje sistema obavljanja revizije, što je jedan od preduslova za privlačenje potencijalnih stranih investitora i domaćih takođe.

Ključne izmene predložene u Zakonu o računovodstvu su sledeće: regulisanje pružanja računovodstvenih usluga, Komora ovlašćenih revizora će izdavati dozvole pravnim licima i preduzetnicima za rad, dok će registar voditi Agencija za privrede registre, pri čemu se upis u registar vrši po službenoj dužnosti i nema dodatnih troškova za privredu.

Jedan od uslova za dobijanje dozvola je i da najmanje jedno lice bude stalno zaposleno u pravnom licu i da to lice, ili sam preduzetnik, ispunjava uslov da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa. Trenutno u Republici Srbiji postoje dve takve profesionalne organizacije koje su članice Međunarodne federacije računovođa i to je Komora ovlašćenih revizora i Savez računovođa i revizora Srbije.

Registar pružalaca računovodstvenih usluga počinje sa radom 1. januara 2021. godine, a pravna lica, odnosno preduzetnici koji pružaju računovodstvene usluge u roku od tri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, u obavezi su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona. Dakle, sasvim dovoljan vremenski period od tri godine, kako bi se pravna lica koja se bave ovom delatnošću i uskladila sa ovim zakonom.

Obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da fakture, račune, kao računovodstvene isprave, izdaju isključivo u elektronskom obliku je takođe jedna od odredaba Zakona o računovodstvu. Na ovaj način pojednostaviće se procedura izdavanja faktura, nisu potrebni ni pečat ni potpis i skratiti vreme neophodno za obavljanje ovih poslova, biće obezbeđen brži povraćaj PDV-a i drugo. Ove e-fakture biće obavezne počev od 1. januara 2022. godine.

Dakle, uvaženi poslanici, dame i gospodo, ovaj zakon o računovodstvu je prvi korak ka uvođenju e-faktura u privredu Republike Srbije. U naredne tri godine bavićemo se time kroz čitav niz zakona i podzakonskih akata, kako bi od 1. januara 2022. godine e-fakture bile uvedene bez pečata, bez potpisa. Dakle, sve ono što rade razvijene tržišne ekonomije radićemo i mi i ovaj zakon nam otvara vrata da krenemo ka tome.

Treća karakteristika Zakona o računovodstvu je što različite kategorije pravnih lica, uključujući mikro i mala pravna lica, mogu primenjivati međunarodne standarde finansijskog izveštavanja prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja. Ovo će uticati na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, lakše poslovanje i obezbeđivanje da njihovi finansijski izveštaji budu transparentniji i pouzdaniji.

Dalje, ovaj zakon predviđa ukidanje obaveze sastavljanja i dostavljanja dva seta izveštaja. Ako se sećate, postoje dva seta izveštaja koja treba dostaviti, za statističke i druge potrebe, kao i finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre i sada imamo jedan rok, rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, koji će obuhvatiti i statistički izveštaj, do 31. marta tekuće za prethodnu godinu.

Konačno, ovaj zakon podrazumeva prihvatanje Preporuke 28 Manivala za izmenu postojeće regulative, u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima, da budu osnivači i vlasnici pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

Najvažnije izmene Predloga zakona o reviziji su sledeće – najpre, javni nadzor nad obavljanjem revizije i kontrole kvaliteta nad radom revizorske struke objedinjeni su u okviru jedne institucije i to je Komisija za hartije od vrednosti. Ovaj predlog je u skladu sa zahtevima EU regulative i sa najboljom praksom. Sada se ovaj postupak odvija u tri institucije – Komora ovlašćenih revizora, Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Ministarstvo finansija. Proces od početka kontrole kvaliteta rada revizora pa do krajnjeg rezultata, izricanja mera, biće kraći, a bilo je slučajeva da proces traje i preko šest meseci od dana započinjanja procesa u okviru Komore ovlašćenih revizora.

Druga najvažnija izmena je prihvatanje Preporuke 28 Manivala za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici društva za reviziju.

Treća izmena se odnosi na rok za usklađivanje društava za reviziju koji je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, uz obavezu da obaveste komisiju i komoru o tome, pri čemu se ne podnosi novi zahtev za izdavanje dozvole.

Konačno, poslednja važna izmena ovog zakona je brisanje izrečenih mera iz registra i to se odnosi na rok za brisanje koji počinje da teče od dana izricanja mere, u skladu sa postojećim Zakonom o reviziji.

Na današnjem dnevnom redu je i Zakon o kontroli državne pomoći, a osnovi ciljevi za donošenje predloženog zakona su sledeći – jačanje transparentnosti prilikom dodele državne pomoći, efikasnija kontrola, ali i otklanjanje nejasnoća koje su uočene u primeni postojećih propisa. Dalje, ispunjenje jednog od merila za otvaranje Pregovaračkog poglavlja 8 – Politika konkurencije i dobijanje pozitivne ocene Evropske komisije o Godišnjem izveštaju, kao i usklađivanje sa propisima Evropske unije. Konačno, obezbeđivanje operativne nezavisnosti Komisije za kontrolu državne pomoći, dakle, definisanje nadležnosti i uspostavljanje jasnog položaja Komisije kao nezavisnog organa, načina izbora njenih organa, uz regulisanje radnopravnog statusa zaposlenog.

Najvažnije rešenje i novine koje se zakonom predlažu su sledeće – jasno su istaknuti pobrojani instrumenti dodele javne pomoći radi lakšeg snalaženja davaoca državne pomoći, osim subvencija i povoljnih kredita instrumenti mogu biti i prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini, sa umanjenom naknadom ili bez naknade, otpis dela ili celog duga i drugo.

Dalje, navedene su situacije koje ne predstavljaju državnu pomoć, tzv. „Altmark kriterijumi“, kod usluga od opšteg ekonomskog interesa, ponašanje davalaca državne pomoći na način kako bi se ponašao tipičan učesnik na tržištu u privatnoj svojini, davanje garancija po tržišnim uslovima i drugo.

Kumulacija, odnosno zbir dodeljene državne pomoći, kao i pomoć male vrednosti su postavljene na zakonski nivo. Ovaj zakon takođe predlaže uvođenje registra državne pomoći i de minimis pomoći, koji je zapravo elektronska baza. Registar državne pomoći i pomoći male vrednosti se uspostavlja najkasnije u roku od godinu dana od početka primene ovog zakona. Ovim zakonom propisana je i jasna zastarelost povraćaja državne pomoći, i to tek po isteku perioda od 10 godina, počev od dana dodele državne pomoći.

Ovaj zakon takođe podrazumeva ispunjenje preuzetih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pri čemu će Komisija za kontrolu državne pomoći steći status pravnog lica, raspolagati sopstvenim budžetom i za svoj rad odgovarati Narodnoj skupštini.

Konačno, Komisija će sprovoditi analize dodeljene i instrumenata državne pomoći, ali će i sačinjavati godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći, kao i godišnji izveštaj o popisu šema državne pomoći. Moći će da zabrani dodelu državne pomoći, ukoliko oceni da je neusklađena, ali će moći i da naloži povraćaj već dodeljenih sredstava. Konačno, Komisija će moći i da kazni korisnika državne pomoći ako ne bude postupao po nalogu Komisije. Odluke Komisije će moći da kontroliše Upravni sud, na osnovu dostupnih pravnih lekova stranci u postupku.

Nadam se, uvaženi poslanici, da ćemo narednih dana imati konstruktivnu i argumentovanu raspravu o predlozima ova tri zakona. Sva tri zakona su za nas veoma važna, da unapredimo dodatno privredni ambijent, kako bismo bili još atraktivniji i još konkurentniji i time podstakli visoke stope rasta naše ekonomije. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre Mali.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo, danas imamo tri zakona u setu koji se odnose na stvari koje kada posmatramo u načelu se mogu svesti na reči kao što su: kredibilnost, poverenje, čast, pouzdanost, kontrola.

Dakle, imamo dva zakona koja se izrazito toga tiču i odgovaraju na neke izazove koji su se pojavili tokom godina evropskih integracija Srbije, a takođe i tokom problema koji postoje u praksi jer računovodstvo je prilično dinamična stvar. Kod nas je povremeno bila izuzetno dinamična, kada smo imali za moj ukus i za ukus većine previše kontnih okvira, ali hajde stvari se pomeraju na bolje i bitno je da stalno se usaglašavamo sa evropskim direktivama da bismo jednog dana postali evropskog tržišta pod pravnim sistemom najboljim kojeg smo imali u istoriji, ubeđen sam u to.

Zato mi iz poslaničke grupe SMS uvek od srca pozdravljamo sve što ima veze sa zadovoljavanjem merila iz poglavlja pristupanja EU. Kontinuirano zadovoljavanje i praćenje onoga što EU usvaja, jer ono što bi se reklo, tek kada se sve usaglasi onda se može govoriti o procesu ratifikacije. Dakle, i ako smo u jednom momentu bili u redu i usaglašeni. Moramo nastaviti to da pratimo do targetirane 2023. godine ili možda neke kasnije godine, ali ja i dalje držim se toga da ako vredno i pametno radimo da 2023. godina ne mora nužno biti zakasnila godina, šta više.

Počeo bih od ovog zakona koji možda ima najveći odjek u javnosti, jer činjenica je da su svi ljudi koji se bave nekim poslom, a da nisu paušalci u kontaktu sa računovođama. Računovođa u Srbiji nije samo neko ko knjiži promene na jednostavniji ili kompleksniji način u zavisnosti da li koristi pravilnik ministarstva ili MSFI, nego je najčešće konsultant firme koji firmu obaveštava o načinima kako se legalno može poreski optimizovati, kako je najbolje da vrši razgraničenja, rezervacije, uopšte optimizuje svoje poslovanje. S toga, računovođe jesu jedan bitan deo ovoga društva i verovatno su oni bili i najzainteresovaniji za celu ovu stvar i za ceo ovaj set zakona. Ne kažem da revizija nije bitna, revizija je možda i bitnija kada posmatramo ukupni privredni sistem, ali kada posmatramo generalnu javnost mnogo se više interesuje za ovu prvu stvar.

U suštini mi u SMS smo primetili pet stvari koje bih pomenuli u raspravi u načelu. U pojedinostima imamo još nekih stvari, podneli smo i određene amandmane kojima mislim da smo pokušali sa naše strane da poboljšamo osnovni tekst.

Zamerka koja postoji i nisam ja izrekao nego udruženja kako računovođa tako i savez računovođa i revizora, tako i još neka druga tela koja okupljaju poslovne ljude da smo mogli imati malo dužu javnu raspravu i da bih možda mogli imati otklonjene sve nejasnoće i sve nesaglasnosti koje su se pojavile. Vi u suštini sada u poslovnoj javnosti koju tangira neposredno Zakon o računovodstvu imate dosta podeljene stavove oko prvog pitanja koje njih najviše i dotaklo, a to je obaveze da se poseduje adekvatan sertifikat, ako vodite računovodstvenu agenciju barem jedna osoba mora imati sertifikat. Podelili su se u dve grupe, od kojih jedna grupa strukovna je rekla da to nije neophodno da se računovodstvo može naučiti ovako i onako, da tržište to reguliše.

Zakonom imate jednu odredbu koja je meni malo čudnovata, a to je da računovođe ne odgovaraju za ono što potpišu, nego odgovorno lice pa to stvara jedne specifične odnose koji postoje u okviru pravnih lica, ali da ne ulazim u to nije to sada u ovom momentu tema. Sa druge strane imate strukovno glavno udruženje koje je reklo da je to uredu i da oni koji imaju iskustva, znanje i sve ostale stvari prilično lako mogu da polože ispit i steknu odgovarajuće zvanje.

Sa te strane poslanička grupa SMS mnogo je bliža tome da kaže da je sasvim u redu da imate propis po kome, ako vodite računovodstvenu agenciju ili ako se bavite računovodstvom morate imati barem jednu osobu koja ima odgovarajuće sertifikate nadležnog tela u Republici Srbiji koja je članica međunarodnih organizacija koje okupljaju računovođe i revizore.

S te strane mi mislimo da to nije ograničavanje ulaska u struku, jer niko nije ograničio broj računovođa, kao što se desilo u nekim drugim strukama koje danas mnogi posmatraju kako strukama za laku zaradu. Sa te strane naša je podrška da uvek imamo barem jednu osobu sa odgovarajućim sertifikatom, a i dobra preporuka bi bila da i oni koji ne moraju po prirodi stvari to da imaju da polože ispite.

Takođe, u prirodi biti računovođe je da treba da se usavršava i prati propise tako da oni po prirodi stvari moraju da se kontinuirano obrazuju. Tako da sa te strane skloni smo da odbacimo prigovore obaveznosti polaganja a da podržimo da mora biti barem jedan.

Što se tiče elektronskih faktura mi već imamo neke stvari koje su tome jako slične a to je obavezni Registar faktura koje se odnose na plaćanje sa državom i registracije su danas obavezne za neke transakcije tog tipa koje idu iz budžeta. Mehanizam je prilično jednostavan nakon što dobijete odgovarajuće šifre, nakon što registrujete svoje pravno lice i s time imamo jako dobar prikaz toga kuda idu tokovi iz budžeta Republike Srbije. Nisam siguran koliko je moguće vršiti u ovom momentu, nemam uvid u to koliko su kvalitetne kontrole bazirane samo na obavezi registracije, ali to jeste jedna dobra osnova.

Sa te strane ako smo imali ogroman problem u povraćaju PDV-a, priličan broj kreativnih zloupotreba povraćaja PDV-a i jedno dosta dugo čekanje da se izvrši povraćaj PDV-a upravo zbog toga što su otklonjeni neki problemi vezani za vrlo kreativno tumačenje šta se može vratiti od strane nekih poslovnih subjekata. Mislimo da elektronske fakture jesu dobra stvar. Mislimo da ne bi morale biti obavezne ako PDV nije uključen, recimo za poljoprivredna gazdinstva i neke druge pravne subjekte koji nisu u sistemu PDV-a, to nije ništa naročito nužno. Ali, ono što je dobro, u svakom slučaju da mi stvaramo državu koja može bolje servisirati privredu.

S te strane, kao što sam i rekao, verovatno i kada sam par puta vrlo žestoko kritikovao neka zakonska rešenja koja se upravo odnose na, recimo proteste koje imamo sada svaki dan, blokade mostova u Beogradu, nećemo podržati se što ima veze sa IT, uvođenjem IT u Srbiju, elektronsko upravom, digitalizacijom, jer nema konkurentne privrede, nema razvoja ni bilo čega, ako nemamo IT u svakoj pori naše javne uprave, ako nemamo digitalizaciju kako privrede, tako van privrede. Tu je najbliži put da podignemo efikasnost našeg društava.

Takođe, rešenje po kome se malim subjektima ostavlja mogućnost biraju po kom principu će sastaviti izveštaje je rešenje koje je u redu, jer suštinski ne konsoliduju se samo veliki privredni subjekti, konsoliduju se i oni manji i mogućnost lakše konsolidacije posebno sa odgovarajućim računovodstvenim softverima je dobra stvar. Sama mogućnost izbora je takođe nešto što mi možemo da podržimo. To je rešenje koje je u redu.

Sa žaljenjem možemo konstatovati da smo u jednom momentu dospeli da budemo kritikovani kao Srbija, zbog toga što smo imali određena kašnjenja kako kod FAFT-a, tako i kod Saveta Evrope. Ono što je pouka koju bi trebali izvući kao Republika Srbija jeste da nam se to ne dešava u budućnosti koliko god razlozi bili najčešće objektivni i koliko god to bila posledica toga što zakonske izmene imaju određenu dinamiku i nekada mogu biti kuse, ako budu izvedene prebrzo.

U svakom slučaju uz uvažavanje preporuka Saveta Evrope, odnosno njegovog specijalizovanog tela koje se bavi pranjem novca i sprečavanjem finansiranja terorizma i drugih krajnje ružnih aktivnosti jesu stvari koje su dobre za Republiku Srbiju. Jednu primedbu u načelu koju ćemo izneti u amandmanima, a mislim da kada se govori o odgovarajućem sistemu računovodstvenom koji se bazira na računovodstvenom softveru koji sprečava naknadna preknjižavanja. Naravno, naknadna preknjižavanja su moguća uz odgovarajuću dokumentaciju, to nije sporno, računovodstvo, i zna se kako se to radi, ali koja onemogućavaju naknadu za vrla kreativna preknjižavanja bez odgovarajuće računovodstvene dokumentacije, mislim da je bilo dobro u zakonu da se definiše malo pobliže kakav je to tačko softver, barem u jednoj do dve reči.

Mi smo ponudili odgovarajuće rešenje, ali sada da ne ulazimo u to dok diskutujemo u načelu.

Što se tiče revizije oduvek je bilo jedno ključno pitanje ko kontroliše kontrolore. To je pitanje u svakoj zemlji. Kredibilan sistem govori da treba imati kontrolu. Kontrola je dobra ne samo zbog kažnjavanja, nego zbog učenja, podizanja performansa. Kontrolori jesu serviseri, oni koji naprave greške u dobroj nameri iz nehata. Takođe, su dobri da spreče za one koji čine loše prakse u nadi da neće biti otkriveni.

Međutim, i kontroli su ljudi koji su skloni tome da se pokvare ako je pritisak i odgovarajuća dobit od nepočinstva visoka. Iz toga je izmeštanje onoga što ja volim zvati super revizije na jedno drugo mesto i jednu drugu instituciju koja je malo udaljenija od samih revizora, jeste rešenje koje omogućava bolju kontrolu revizorskih kuća. Mnogo puta se čulo u javnosti da nekada revizorski izveštaji liče na standarde zamene klijenata između velikih igrača i da ponekad izgleda da izveštaji revizije ne dovode do opšteg podizanja kvaliteta poslovnih izveštaja u Srbiji.

Iz toga je to rešenje sa naše strane prilično dobro. Takođe, još jedanput preporuka 28 Manivala, sasvim u redu sa te strane kada je reč o ova dva zakona, na Zakon o reviziji nemamo bitnih primedbi u načelu, na Zakon o računovodstvu ćemo imati primedbe koji ćemo izneti u amandmanima, tako da u načelu smo dosta suzdržani u ovom momentu.

E, sada što se tiče trećeg Zakona o državnoj pomoći rasprava u načelu jedan divan momenat kada možete da malo šire sagledate sliku. Primedba koja nas sprečava da otvorimo Poglavlje 8, nadam se da ćemo ga u relativno razumnom roku zatvorimo, niko ga nije zatvorio brzo, neće to biti kao 23 i 24, da traje drugo. Ovde, nažalost, nećemo imati prelazna merila, kao kod ekologije, koji još nismo ni otvorili i slično. Ono što je dobra stvar to je da zakon stvara objektivne uslove da telo za kontrolu državne pomoći bude nezavisno.

Izveštaj pokazuje da dosadašnje telo je, ili bilo nezavisno, a naša državna pomoć je bila fantastična u šta je teško verovati, jer mi nismo zemlja koja ima dugu kulturu, tradiciju i sl. da ne pravi greške u dodeli državne pomoći ili je to telo bilo sve samo ne nezavisno, jer nije donelo nijedno rešenje kojim se poništava državna pomoć bilo koja.

S te strane dobro je da imamo napredak da otklonimo izazove koji mogu postojati kod dodele državne pomoći. Na primer da ta državna pomoć narušava načelo slobodne konkurencije i tržišne utakmice, da imamo jednakost svih učesnika u Republici Srbiji. Otklanjaju se izazove potencijalnih koruptivnih aktivnosti, jer gde god imate kupusa naći će se i neki zec ili neka koza koja će hteti da pojede kupus, pogotovo ako je tuđi, on je prilično sladak, jer ne zahteva ništa više od malo kreativnosti i malo pokvarenosti.

U suštini, okej je sasvim da pravimo nezavisno telo i da to nezavisno telo bude prilično strogo u procenama efekata državne pomoći.

Mi smo zemlja koja voli da državno pomaže privredi i nivo naše državne pomoći je mnogo veći nego u EU. Tako da nas čekaju dva izazova. Jedan je da smanjimo taj obim, da ga usmerimo kako treba. Usmeravanje samo po sebi pokazuje naznake da je bolje. Mi nemamo više razvaljene institucije, kao što je bio Fond za razvoj, na primer, potpuna bruka. Mi nemamo sipanje kofom para u preduzeću i restrukturiranju bez toga da znamo šta se tu opšte desilo. Nemamo ni „deluckanje“ kredita, državnih banaka i nuđenje pod originalnom marketinškom parolom - evo ti kredit ne moraš da ga vratiš. To nas je dosta koštalo u prošlosti.

Ono što je činjenica, da za razliku od nekadašnjih sistema državne pomoći koji su bili, krajnje originalni, sada imamo državnu pomoć koja je prevelika, po našem mišljenju, Stranke moderne Srbiji, ali je malo bolje usmerena.

Izazov budućnosti je da takođe da izbegnemo preklapanja, da izbegnemo da ne primetimo da se neke državne pomoći dešavaju, jer nije to samo subvencija, daleko od toga da je samo to, ima tu još mnogo načina kako se nekome može pomoći da dobije prednost na tržištu.

Ono što je naš zaključak kada govorimo o ovim stvarima, i što je zaključak, manje-više i stručnoj javnosti, pomoć. Nekada treba pomoć, nije to sporno, najčešće, izbegao bi da bude ono što se kaže "too big to fail" ili takve stvari, ali nekad je to neophodno uraditi, jer imamo nerazvijene regione iz kojih su se ljudi selili, imamo neke druge stvari koje treba graditi, neke izazove, kao što su ekologija, eko-efikasnost i mnogo toga još što će nas čekati u budućnosti, o čemu godinama nismo razmišljali. Budućnost je lepa, izazovna i teška, a može doneti i mnogo zadovoljstva ako se radi pametno.

Međutim, ono što je suština je tržište, i ono što bi trebao biti prvi zadatak kada mi posmatramo kontrolu državne pomoći je da se potrudimo 100% ili na 95% na dve statističke greške, da se tržišna utakmica ne narušava, jer iako, svako ko ima dosta više znanja nego neki drugi, više informacija, više iskustva, može poverovati da ima znanje da usmeri sistem mnoštva malih i velikih firmi koje se takmiče sa nepotpunim znanjem o ukupnom sistemu, da će ta intervencija biti najbolja.

Iskustvo nam pokazuje da su državne intervencije mnogo češće pogrešne ili neutralne, a da upravo ti nesavršeni ljudi koji se nalaze na tržištu uspevaju sa svojim nesavršenim znanjima da naprave jedan sistem u kome niko nema kompletnu sliku, ali sistem koji napreduje. Ako bismo posmatrali lepotu tog sistema, dobrovoljni transakcija koji proizvodi najlepše plodove.

Na primer, ja volim da kažem, evo, olovka je jedna krajnje jednostavna stvar. Proizvodi se tržišno, nismo subvencionisali nikad do sad proizvodnju olovki, i u toj prostoj olovci sadržani su metali koji su iskopani možda u Srbiji, ali verovatno su u Kini, pošto se nigde ne proizvode, veći deo je sastavljen, ali opet neke hemikalije su stigle iz potpuno desete zemlje. I, što je najinteresantnije u ovoj olovci koju sad držim, postoji jedna stvar koja sigurno nije iz Kine, a to je vrh olovke, kuglica. Recimo, tu kuglicu proizvode i dalje jedino u Nemačkoj, da liči na nešto, da nije olovka koju kad pišete, pa se usvinjite. I, to je jedna neverovatna stvar. Imate kutiju sa milijardu kuglica koju Kinezi stavljaju unutra i tako ceo svet sarađuje, Nemačka, Kina, mnogo dobavljača širom Kine da sastavi jednu olovku. Nemaju poima šta se dešava ukupnoj slici, ali rezultat je fenomenalan.

Ono što mi podvlačimo Stranci moderne Srbije je da trebamo dopustiti što je više moguće da tržišna utakmica bude fer, ujednačena, da pustimo naše firme i strane firme koje su sada naše, došle su kod nas, nismo dobri domaćini i trudimo se da oni ostanu tu, da oni maksimalno konkurišu jedni drugima, usavršavaju se, inoviraju, izbacuju nove proizvode i usluge, zapošljavaju ljude u Srbiji ili ih možda zamenjuju boljim proizvodnim procesima, pa će se pojaviti neko drugi da ih zaposli, a da gledamo da državna pomoć bude što manje takva da pravi distorzije, jer ono što može biti zamka svake državne pomoći je da oni koji su u poziciji da je daju objektivno veruju da čine dobru stvar, ali u suštini da prenebregnu ono disperzivano znanje koje je raspoređeno po celom sistemu.

Dakle, s naše strane ovaj zakon jeste pomak. Mi nismo ljubitelji velike državne pomoći, ali jesmo ljubitelji toga ako je već veća nego što smo mi hteli, da se deli na pravi način, bez distorzije u sistemu.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Stevanoviću.
Reč ima ministar. Izvolite, ministre Mali.

Siniša Mali

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, najpre, gospodine Stevanoviću da vam zahvalim na konstruktivnim komentarima i sugestijama. Mislim da ste uvideli nekoliko veoma važnih stvari koje su važne za sva tri zakona o kojima danas diskutujemo.
Najpre, verovali ili ne, podatak za građane Srbije, ali i za sve vas ovde, trenutno u Agenciji za privredne registre postoji nekoliko stotina preduzeća koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga, a nemaju ni jednog zaposlenog, a ostvaruju prihode. I upravo cilj ovog zakona je bio da se uvede red u tu, u ovom trenutku, sivu zonu pogotovo što je to i preporuka „Manivala“, dakle, tela Saveta Evrope koje se bavi, dakle angažovan je da daje savete koji su vezani protiv, odnosno vezane za sprečavanje pranja novca. Upravo kroz našu želju da kontrolišemo ovaj deo koji se odnosi na one koji se bave računovodstvom i bave sastavljanjem i potpisivanjem tih računovodstvenih izveštaja da bude ceo taj proces transparentniji i jasniji i da na neki način budu jasno, imenom i prezimenom, identifikovani ljudi koji se time bave.
Dakle, to je veoma važno. Zato postoji obaveza sertifikata. Mislim da je veoma važno u tako odgovorne profesije da imate obavezu da dobijete sertifikat, da ga održavate na neki način, da jednostavno ulažete u svoje znanje i da držite i kvalitet nivoa naše profesije, a s druge strane i da vaš posao uradite kako treba.
Oko toga da i manje firme, odnosno pogotovo ćerke firmi, mogu da ispunjavaju, odnosno da svoje izveštaje primenjuju, da u svojim izveštajima primenjuju međunarodne, računovodstvene standarde, to je takođe veoma važno. To je greška koju ispravljamo iz postojećeg zakona. Dakle, imate veliki broj stranih firmi i njihove ćerke firme ovde gde postojeći zakon njima zabranjuje ili onemogućava da svoje bilanse naprave i sastave po međunarodnim računovodstvenim standardima, nego po domaćim, onda rade dva puta istu stvar. Upravo ovaj zakon to menja.
Po pitanju elektronskih faktura, drago mi je što ste to identifikovali. Ja mislim da je to istorijska promena, istorijska stvar za sve nas. Dakle, umesto pečata, umesto potpisa, umesto toga da imate usklađivanje ulaznih i izlaznih faktura u nedogled po pitanju papira imaćete sistem koji će to raditi automatski. Ako se ne varam, u proseku skoro 80% tih faktura, čak i po proseku EU, se poklope na pravi način što omogućava i povraćaj PDV-a u istom trenutku. Ostali ako postoje greške se ispravljaju, ali postoji apsolutna kontrola s jedne strane. Dakle, smanjuju se zloupotrebe kod povraćaja PDV-a, ubrzava se ceo proces. Dakle, ne govorimo više o 10, 20 dana jer danas vraćamo taj PDV mnogo brže nego pre godinu, dve ili ti dana, ali opet traje pet, 10, 15, 20 dana taj proces. Hoćemo taj proces da svedemo na minimum, dakle na nulu i da jednostavno ukoliko se poklapaju ulazne i izlazne fakture, ukoliko je PDV obračunat elektronski na pravi način, PDV može da se vrati u istom trenutku.
Po pitanju Zakona o reviziji, Komisija za hartije od vrednosti, kao nezavisno telo, da, radimo superviziju nad nekim ko je do sada radio ili sam sebe kontrolisao, govorim o Komori ovlašćenih revizora, tako da mi je drago da se vi slažete sa tim.
Po pitanju državne pomoći, ovo je sistemski veoma važan zakon, ali hoću da vam dam par podataka, da imate čisto da znate. Dakle, državna pomoć je nešto što sve zemlje rade. Nemačka 2018. godine, ukupan obim državne pomoći je bio 43 milijarde evra, Francuska ukupan obim državne pomoći je 17 milijardi evra, Mađarska, da kažem da je relativno bliže po pitanju visine, odnosno veličine ekonomije, 3,3 milijarde evra je imala državnu pomoć 2018. godine.
Mi smo, podatak iz 2017. godine državna pomoć u Republici Srbiji je 69 milijardi dinara, negde oko 538 miliona evra. Dakle, značajno manje nego kod ostalih država. Kada postoji opravdanje za državnu pomoć, vi to shodno regulativi koja je priznata svuda u svetu, možete da uradite. Ono što mi samo želimo je da to bude urađeno na transparentan i kontrolisan način kako bi smo sve standarde koje prevashodno definiše EU i kako bi smo izbegli bilo kakve probleme u implementiranju istog izbegli upravo primenom ovog zakona. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite, gospodine Torbica.
...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, danas se pred nama nalaze predlozi tri izuzetno važna zakona, to su Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o računovodstvu i Predlog zakona o reviziji.

Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o kontroli državne pomoći, pošto je on verovatno za širu javnost najveća nepoznanica od tri predložena akta.

Stvaranje uslova za postojanje zdrave konkurencije u tržišnoj utakmici jeste preduslov uspešnog funkcionisanja tržišta i opstanka najuspešnijih privrednih subjekata.

Jedan od načina kako konkurencija može biti narušena i to delovanjem države, jeste državna pomoć. Državna pomoć je specifičan pravni pojam, definisan odgovarajućim propisima i treba ga razlikovati od opšteg pojma državne podrške, koja predstavlja bilo kakvu podršku obavljanja bilo kakve aktivnosti.

Državna pomoć obuhvata praktično sve mere intervencije države u privredi i to kako u formi činjenja, tako i u formi nečinjenja. Davalac državne pomoći je uvek Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave preko nadležnih organa i svako pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku.

Korisnik državne pomoći je svako pravno i fizičko lice koje u obavljanju delatnosti proizvodnje ili prometa robe ili pružanja usluga na tržištu koristi državnu pomoć u bilo kom obliku.

Kontrola državne pomoći je neizostavni deo zaštite konkurencije, tj. prava konkurencije u širem smislu. Kontrola državne pomoći važna je iz više razloga, radi osiguravanja svim preduzetnicima na tržištu jednakih uslova poslovanja i time jednakih mogućnosti za uspeh, kao i jedan od važnijih faktora povećanja konkurentnosti preduzetnik i radi privlačenja i podsticanja domaćih i stranih investitora.

Praktično, osnovni razlog zbog čega je neophodno kontrolisati državnu pomoć jeste njen negativan efekat za stanje konkurencije na tržištu. Nekontrolisana državna pomoć koja se primenjuje izvan zakonskih okvira dovodi do selektivne, alokativne, proizvodne i dinamične neefikasnosti. To znači da fer tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni igrači omogućava da opstanu samo najuspešniji. Oni koji ne uspeju napuštaju granu često tako što odlaze u stečaj.

U slučaju državne pomoći, omogućava se upravo da opstanu oni privredni subjekti koji u trenutku odobravanja i primanja pomoći imaju određeni problem u poslovanju. U Republici Srbiji zakonska regulativa otpočela je svoj život 2009. godine usvajanjem Zakona o kontroli državne pomoći i dve prateće uredbe. Formirana je i petočlana komisija za kontrolu državne pomoći, kao nezavisno telo koje nadzire trošenje budžetskih sredstava za podsticaje privrednim subjektima. Ova komisija je ujedno i glavni jemac poštovanja donetih pravila.

Aktuelni zakon o kontroli državne pomoći, kao što sam rekao, donet je 2009. godine, a primenjuje se od 2010. godine. Skoro desetogodišnja primena postojećeg propisa je pokazala da određene odredbe treba preispitati na drugačiji, potpuniji način regulisati, neka bitna pitanja vezana za oblast državne pomoći u koja spadaju vođenje samog postupka kontrole državne pomoći, kao i način organizacija i funkcionisanje komisije za kontrolu državne pomoći.

Iz tog razloga, Vlada Republike Srbije je 2018. godine formirala radnu grupu za izradu Nacrta zakona o kontroli državne pomoći. Radna grupa je izvršila analizu Zakona o kontroli državne pomoći i utvrdila da je potrebno uraditi izmene velikog broja članova kako bi se obezbedila efikasnija primena zakona i nesmetano funkcionisanje tržišta u smislu bolje zaštite konkurencije iz ugla kontrole državne pomoći, pa je u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa jedini način bio donošenje novog zakona koji uređuje oblast državne pomoći.

Osnovni razlog za donošenje takve odluke bila je neodložna potreba da se preciziraju i dopune pojedine odredbe u cilju njihovog efikasnijeg sprovođenja u praksi, kao i da se uvedu novi pravni instituti iz oblasti državne pomoći u pravni sistem Republike Srbije.

Dalje, jedan od razloga za donošenje novog zakona jeste i usklađivanje sa novim Zakonom o opštem upravnom postupku. Postupak pred komisijom je posebni vanupravni postupak koji sprovodi komisija kada postupa u upravnim stvarima, ali se predviđa i primena Zakona o opštem upravnom postupku, pa je s toga neophodno uraditi usklađivanje procesnog dela zakona, dok je drugi razlog postizanje operativne nezavisnosti komisije za kontrolu državne pomoći, tako da komisija stiče status pravnog lica, ubuduće će posedovati sopstveni budžet i za rezultate svog rada odgovaraće Narodnoj skupštini.

Donošenjem novog zakona biće precizirane odredbe i otklonjene nejasnoće koje su uočene u primeni, uz obezbeđenje transparentnosti u dodeli državne pomoći, propisivanjem jasnih pravila, a naročito će se ojačati kapaciteti Komisije, koja treba efikasnom primenom zakona da doprinese podsticanju privrednog razvoja.

Komisija će voditi registar državne pomoći kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka, a registar će sadržati podatke o prijavi, odnosno davaocu, korisniku državne pomoći, pravni osnov za dodelu, vrsti, instrumentu i iznosu dodeljene državne pomoći. Izmene podrazumevaju uvođenje jasne definicije šta se smatra pod državnom pomoći, a šta ne, i pod kojim uslovima, kao jasno označavanje insturmenata za dodelu državne pomoći.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke će u danu za glasanje podržati predloženi zakon, pošto će njegovim usvajanjem biti uspostavljena adekvatna kontrola državne pomoći i transparentnosti u njenoj dodeli, biće sprečeno stavljanje pojedinih privrednih subjekata u povlašćeni položaj, odnosno biće stvoreni jednaki uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu. Na taj način, jača se slobodna konkurencija, obezbeđuju zdraviji uslovi poslovanja, čime se podstiče ulazak i ostanak privrednih subjekata na tržištu Republike Srbije i omogućava njen privredni razvoj, od čega će krajnju korist imati potrošači, odnosno građani Republike Srbije. Hvala.