BOJAN TORBICA

Pokret socijalista

Rođen 25. jula 1974. godine u Novom Sadu. Živi u Temerinu.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Od 2002. godine radio je u Temerinu, kao direktor Radio Temerina i potom KIC "Lukijan Mušicki".

Od 2013. godine postaje jedan od četiri pomoćnika zamenika gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. Član predsedništva Pokreta socijalista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. U XI skupštinskom sazivu bio je član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, zamenik člana Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za evropske integracije.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine, ponovo mu je potvrđen mandat, kada se našao na 47. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 27.07.2020, 11:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 107
  • 3
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 28 dana

Poštovani gospodine Torbica, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 4 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 23 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Uvaženi predsedavajući, cenjena ministarko, kolege narodni poslanici, ratifikacijom međunarodnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma potvrdićemo da smo u potpunosti posvećeni jačanju sveukupnih odnosa i strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom, kao i da jedan od posebnih ciljeva tog partnerstva jeste i samo jačanje saradnje u oblasti bezbednosti građana obe države.

Ono što je izuzetno bitno jeste da će ovaj sporazum omogućiti bržu razmenu informacija, ali i razmenu iskustava i praksi u borbi protiv terorizma. Ono što smo kako ja, tako i brojne kolege poslanici u današnjoj, ali i u nekim ranijim diskusijama isticali jeste činjenica da već duži niz godina Ministarstvo unutrašnjih poslova uspešno prati sve bezbednosne izazove i pretnje kojima je izložena naša zemlja i uspeva da adekvatno odgovori na svaki vid ugrožavanja kako bezbednosti države, tako i sigurnosti naših građana i njihove imovine.

Posebno bih želeo da istaknem da je, slobodno mogu reći, maksimalno odgovorna politika koju su svi nadležni pojedinci i državni organi, počevši od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, premijerke, celokupnog sastava poslednje dve ili čak mislim i tri republičke vlade, sprovodili po pitanju rešavanja migrantskog pitanja dovelo do toga da kroz Srbiju prođe više od milion migranata od kojih su jedan deo bili pripadnici razbijenih terorističkih organizacija, a da se nijednog trenutka ne dovede u pitanje bezbednost naših građana, ujedno poštujući osnovna ljudska prava migranata.

Kada govorimo o samom sporazumu, mislim da nije naodmet da još jednom zbog samih građana ponovimo da se suština mera predviđenih ovim sporazumom ogleda u razmeni obaveštajnih i bezbednosnih informacija koje mogu omogućiti sprečavanje terorističkih napada, kao i pružanje konkretne pomoći u borbi protiv jednog od najvećih bezbednosnih izazova savremenog sveta.

Više sam nego uveren da će ova saradnja biti plodonosna jer obe države imaju uređen sistem bezbednosti, uređene baze podataka, kao i nažalost bogato iskustvo u borbi protiv terorizma. Ruska strana prevashodno na prostoru Kavkaza u novije vreme i Sirija, a naša kako na prostoru Kosova i Metohije, tako i na prostoru bivše državne zajednice.

Ovom prilikom bih sve nas podsetio na prisustvo više terorističkih organizacija na području Bosne i Hercegovine tokom ratnih sukoba na tom istom prostoru, kao i na postojanje jedinice pod nazivom El Mudžahedin koja je sve vreme ratnih dejstava bila u sastavu tzv. Armije Bosne i Hercegovine. Ove terorističke jedinice su bile sastavljene uglavnom od dobrovoljaca iz islamskih zemalja koje su sebe nazivale mudžahedinima. Pa i sam američki diplomata Ričard Holbruk je javno priznao da se tadašnja administracija SAD nije protivila dolasku islamskih terorista u Bosnu i Hercegovinu i da je to bio pakt sa đavolom zarad ostvarivanja globalnih političkih interesa.

Svi mi jako dobro znamo da je nastanku Al Kaide prevashodno doprinela pre svega Amerika. Za njen račun Bin Laden je okupljao teroriste koji su posle višegodišnjih borbi primorali Sovjetski Savez da povuče svoje trupe iz Avganistana. Rat u Bosni i Hercegovini obnovio je savezništvo Bin Ladena i njegovih pokrovitelja, a situacija je bila i slična, mada u manjem obimu, i ovde u Srbiji, odnosno u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, gde su se mudžahedini borili na strani tzv. OVK, paravojne terorističke organizacije koju su do marta 1998. godine i same SAD, kao njene saveznice, smatrale terorističkom organizacijom, da bi zarad golih političkih interesa godinu dana kasnije postali vazdušna podrška tim istim teroristima u pokušaju formiranja prve narko-države na teritoriji Evrope. Upravo tako, na krilima NATO alijanse, stigli smo do činjenice da je Kosovo i Metohija, osim što je postalo evropska Kolumbija, postalo i najveći teroristički regrutni centar u Evropi.

Ovom prilikom ne mogu a da ne pohvalim ono što su svi ministri odbrane i unutrašnjih poslova, počevši od 2012. godine i ministarskog mandata aktuelnog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića pa sve do danas, učinili na razvoju i unapređenju, naoružavanju i opremanju pre svega Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i celokupnog bezbednosnog sektora.

Takođe bih pohvalio sve što je učinjeno na poboljšanju standarda pripadnika snaga bezbednosti kako kroz uvećanje zarada, tako i kroz rešavanje stambenih pitanja, pošto su ti ljudi pripadnici snaga bezbednosti prethodnih godina i decenija podnosili najveći teret i svojom svakodnevnom borbom i zalaganjem najviše doprineli da Srbija postane mnogo bezbednije i sigurnije mesto za život. Upravo od njih očekujemo da i u budućnosti budu garant naše bezbednosti i spokojnog života u zemlji.

Na kraju želeo bih da dodam da sam ikreno ubeđen da nam jedan ovakav sporazum zaista neophodan, ali nam je više od svega neophodna saradnja sa državom i narodom koji su ne samo vekovima naš iskreni prijatelj i saveznik, već i poslednjih nekoliko decenija beskompromisni borci protiv globalnog terorizma.

Neophodna nam je saradnja sa državom koja za razliku od nekih već pomenutih nikada nije zarad sopstvenih političkih interesa menjala stranu u toj borbi, državom koja je platila izuzetno visoku cenu te borbe. Tako mislim da treba da spomenemo više desetina mrtvih prilikom dva teroristička napada na moskovski metro 2004. godine, blizu stotinu mrtvih tokom tri teroristička napada 2013. godine u Volvogradu ili sličan broj mrtvih dve godine ranije prilikom dva teroristička napada na aerodromu Domodedovo, kao i 300 nedužne dece i odraslih ubijenih prilikom talačke krize 2004. godine u Beslanu.

Sve to jeste visoka cena beskompromisne borbe protiv terorizma koju treba da pamti i poštuje ceo civilizovan svet, kao što bi taj isti svet trebao da upamti da teroristi Alkaide prvu glavu nisu odsekli niti u Iraku, niti u Libiji ili Siriji već u Podrinju u Republici Srpskoj kada su na Petrovdan 1992. godine te ubice, teroristi odsekli, slaveći svoj zločin kao trofej, nosili odsečenu glavu Srbina Dragana Popovića istog onog dana kada su nedaleko odatle njihovi saborci i saučesnici u strašnom zločinu nožem vadili oči sudiji Slobodan Iliću, ili bi trebalo da upamti kako su NATO pešadinci u uniformama terorističke oslobodilačke tzv. oslobodilačke vojske Kosova počinili stravične zločine u blizini sela Klečka u Starom Grackom, u selu Livadice, u Goraždevcu, kao i u brojnim drugim mestima širom Kosova i Metohije.

Kako bismo činili sve na sprečavanju svake mogućnosti da život i bezbednost bilo kog građanina Republike Srbije ikada više bude ugrožen smatram da je jedan ovakav sporazum više nego potreban i zato ću ga kao i moje kolege iz poslaničke grupe podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo kolege narodni poslanici, od 1. januara 2010. godine u pravosudni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi i od tog dana sudije prekršajnih sudova trpe svojevrsnu diskriminaciju, na toj način što su bez ikakvog opravdanog razloga normativno stavljene u podređen položaj u odnosu na svoje kolege sudije drugih sudova, a istog stepena nadležnosti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojima se služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu.

S obzirom da u svom radu koriste preko 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, to od sudija u prekršajnim sudovima zahteva posebnu veštinu i znanje.

Činjenica da po pitanju stručnosti i sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune identični su sa uslovima koje moraju da ispune i sudije drugih sudova, a to nam govori da sudijama prekršajnih sudova dajemo status sudija sa svim obavezama, ali ne i sa svim pravima.

Izuzev zarade prekršajnih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju isti način obračuna zarade sa svojim kolegama koji rade u ostalim sudovima. Zakonom o sudijama, inače, propisano je da sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću, a posebno ukazujem na član zakona koji navodi da plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.

Pored ovog, potpuno je apsurdno i to što sudije za prekršaje imaju manje plate ne samo od drugih sudija, već i od sudijskih pomoćnika u drugim sudovima, a mislim da se svi slažemo da u pravosuđu ne treba da postoji ovakav vid diskriminacije. Sudije prekršajnih sudova zaista nisu teret ovog budžeta i, za razliku od nekih drugih, oni svoje plate trostruko opravdavaju. Zbog toga smo i podneli ovaj predlog za izmenu zakona, kako bi jednom zauvek ispuni decenijsku nepravdu prema sudijama u prekršajnim sudovima. Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, drugarice i drugovi, dame i gospodo kolege narodni poslanici, srpska država i narod su tokom 20. veka šest puta morali da brane svoju nezavisnost i slobodu i morali su da se suprotstave u tom trenutku najvećim vojnim silama i njihovim neokolonijalnim pretenzijama.

Mislim da smo svi stava da je Srbija u prošlosti dosta ratovala, krvarila i ginula i da je vreme da živimo, da radimo i da stvaramo za ovu Srbiju, ali i ako budemo zanemarivali prošlost nećemo imati prava na budućnost.

Pre nešto više od dve decenije NATO alijansa je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu bez ikakvog razloga i prava izvršila agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Tokom neravnopravne borbe protiv nesrazmerno brojnijeg neprijatelja naše vojne i policijske snage su tokom ta dva i po meseca herojske odbrane po trenutno raspoloživim podacima imale 753 poginula, od toga 581 vojnika i 172 policajca. Istovremeno je poginulo, molim vas da obratite pažnju preko 2.500 hiljade, a ranjeno oko 12.500 hiljada civila. Ovo preko i oko sam morao da kažem pošto tačan broj poginulih i ranjenih do današnjeg dana nije utvrđen.

Najveći deo podataka kojima danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godina od završetka NATO agresije, pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine dolazi do nasilne promene i vlasti i tadašnjoj DOS-ovskoj vlasti je bilo bitno da oslobodi preko 200 najgorih terorista tzv. OVK, odgovornih za neke od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom, pripadnicima vojske i policije, a ne da utvrdi broj poginulih i ranjenih državljana Srbije.

Ono što naša javnost slabo zna jeste i činjenica da za razliku od Republike Srbije i u Republici Srpskoj od januara 2013. godine radi Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica koji upravo sada privodi rad na utvrđivanju broja žrtava tokom građanskog rata u BiH 1991. do 1995. godine.

Na ovaj način prvi put u istoriji srpskog naroda dobićemo potpuno dokumentovani spisak žrtava i zato apelujem na ovaj dom zbog potrebe da se kao u Republici Srpskog osnuje posebni državni organ, prihvati predlog i donese odluka da se formira komisija koja bi jednom za uvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije, kako bismo jednom zauvek stavili tačku na ovo pitanje i sagledali u potpunosti veličinu zločina izvršenog nad našim narodom i onemogućili bilo kakvu njegovu revitalizaciju i reviziju u budućnosti. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Pre svega, želim da pohvalim maksimalno ozbiljan i odgovaran odnos kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i svih ostalih državnih organa, a naročito zdravstvenog sistema Republike Srbije prema mogućnosti širenja Korona virusa i na prostor Srbije.

U doprinos tome govori i jučerašnji sastanak predsednika Vučića sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv Korona virusa, na kome je dogovoren komplet mera prevencije hitnih reakcija nadležnih organa protiv tog virusa, pa bih zamolio ministra Lončara da nam kaže o kojim se to tačno merama radi, kao i da oceni spremnost nadležnih organa Republike Srbije da reaguju u slučaju pojave Korona virusa.

Kada govorimo o vojsci, uglavnom govorimo o činjenicama vezanih za njeno naoružavanje, opremljenost, borbenu gotovost, ali svaku armiju sveta čine pre svega ljudi, pripadnici te armije, čega su, koliko možemo da primetimo aktuelna Vlada i Ministarstvo odbrane izuzetno svesni.

Rekonstrukcija Vojne akademije, rekonstrukcija Vojne gimnazije, rekonstrukcija Vojno-medicinske akademije, izgradnja stanova, povećanja zarada pripadnicima vojske jesu samo neke od aktivnosti mera, tj. jesu realnost u kojoj mi živimo poslednjih nekoliko godina, pa bih zamolio ministra Aleksandra Vulina da nam rezimira šta je to sve učinjeno poslednjih nekoliko godina kako bi se unapredilo kako školovanje, tako uslovi rada, socijalni status i naravno, lečenje pripadnika Vojske Srbije.

Za ministra prosvete. Svi već znamo šta je mala matura i kako izgleda njeno sprovođenje u osnovnim školama. Ono što će biti novina u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i što nas čeka u bližoj budućnosti jeste državna, odnosno velika matura koja je u suštini deo projekta koji ima za cilj unapređenje kvaliteta našeg srednjeg obrazovanja.

Pošto se na medijima i na raznim portalima susrećemo sa različitim tumačenjima efekata državne mature, zamolio bih ministra prosvete da nam objasni njenu suštinu kako će ona načelno izgledati i koji su to efekti koji se žele postići njenim uvođenjem?

Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Imao bih pitanje za premijerku.

Pre nepune tri godine dobili ste poverenje predsednika Aleksandra Vučića, tj. mandat da sastavite Vladu Republike Srbije i dobili ste poverenje ove Skupštine, da je predvodite kada smo izabrali vas za premijera i ovaj sastav Vlade. Za otprilike dva meseca će biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i kada se sada okrenete iza sebe koji su to rezultati Vlade Srbije na koje ste najviše ponosni? Da li postoji nešto što ste toliko želeli da učinite, a niste stigli tokom ovog mandata? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.

Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.

Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.

Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.

NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.

Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.

Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svoje pitanje, koje je verovatno više molba i apel, upućujem ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.

Naime, opština Temerin je negde još davne 1996. godine počela sa izgradnjom kanalizacije i taj projekat traje pune 23 godine. Najveći deo radova pokriven je sredstvima opštinskog budžeta kao i kreditima koje je lokalna samouprava uzimala u ovu svrhu.

Tokom druge polovine prošle godine, Ministarstvo zaštite životne sredine je pokazalo dobru volju da se iznosom od oko milion evra participira u realizaciji projekta izgradnje prečistača vrednog oko 3,5 miliona evra, koji bi zadovoljio potrebe kanalizacione mreže u Temerinu.

Spletom okolnosti sredstva nisu realizovana do kraja prošle godine, pa je ostao dogovor da ona budu realizovana tokom marta ili aprila ove godine, zbog čega ponovo nije došlo. U međuvremenu je Vlada AP Vojvodine bila spremna da pomogne za realizaciju projekta, međutim, na kraju se ipak ostalo na stanovištu da projekat zajednički isfinansiraju opština Temerin i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pre dva meseca je opština Temerin kontaktirana od strane Ministarstva da dopuni projektnu dokumentaciju i dostavi Ministarstvu, kao i novi zahtev na 120 miliona dinara.

Po informacijama koje imamo, u međuvremenu je rebalansu budžeta došlo do određenih promena apropriacijama, ali pored toga je Ministarstvo zaštite za zaštitu životne sredine uspelo da obezbedi sredstva i uputi molbu Ministarstvu finansija da odobri transfer sredstava. Tako da, iskoristio bih ovu formu poslaničkog pitanja da zamolim ministra Sinišu Malog da izađe u susret molbi i u interesu 30 hiljada građana opštine Temerin, koji nepune dve i po decenije čekaju završetak radova na kanalizacionoj mreži, i da da saglasnost na ovaj transfer sredstava.

Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, postaviću nekoliko pitanja republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, Republičkom javnom tužilaštvu, Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi, Ministarstvu kulture i informisanja, Agenciji za privredne registre, kao i REM.

Pod jedan, da li je televizijske programe N1, Nova S i Sport klub, emituju domaći ili strani emiteri? Odakle se tačno emituju ti televizijski programi? Da li nadležni organi uključujući i REM i da li su izvršili proveru navoda da se sedište napred navedenih emitera kao i mesta odakle se emituju navedeni programi nalazi u Luksemburgu? Da li su nadležni organi uključujući REM izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe? Da li emiteri programa N1, Nova S i Sport klub imaju neophodne dozvole za emitovanje televizijskog programa u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima u Srbiji? Da li emiteri programa N1, Nova S i Sport klub poštuju sve zakonske propise i plaćaju propisane nadoknade? Ukoliko plaćaju molio bih da mi odgovorite koje naknade i kome plaćaju i naravno u kom iznosu, a ukoliko ne plaćaju molio bih da mi se odgovori po kom osnovu ne plaćaju?

Sledeće pitanje, da li emiteri TV programa N1, Nova S i Sport klub, da li su upisani u registar medija koje vodi APR? Da li se emiteri TV programa N1, Nova S i Sport klub poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju sve svoje obaveze u celosti? Da li ovi napred pomenuti emiteri plaćaju naknadu SOKOJ-u i OFPS-u u kom iznosu i ukoliko ne plaćaju po kom osnovu su oslobođeni plaćanja naknade?

Šta su nadležni državni organi, uključujući i Komisiju za zaštitu konkurencije, preduzeli po pitanju emitovanja reklama kod ovih nazovi inostranih TV kanala, pošto Zakon o elektronskim medijima zabranjuje da se menja izvorni sadržaj programa koji se u Srbiji reemituje, a ovi nazovi prekogranični kanali i dalje čitavog dana emituju višeminutne EPP blokove, kao i zašto niko od nadležnih državnih organa nije naložio kablovskim operaterima da iz mreže isključe sve prekogranične kanale koji krše zakon, a protiv odgovornih lica nije pokrenuo zakonske postupke?

Na koji način je REM utvrdio da N1, Nova S i Sport klub nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični, kao i da na tim kanalima nema domaćih reklama koje, izuzev njih, vide svi građani Republike Srbije?

Da li su nadležni organi preduzeli korake, ako nisu, kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima čija su sedišta u inostranstvu, N1, Nova S i Sport klub, eventualno prekida izvorni signal koji ide sa mastera iz inostranstva i ubacuju reklame na srpskom jeziku? Ako se to dešava, ko to čini i kada će preduzeti odgovarajuće korake i pokrenuti postupke protiv odgovornih lica?

Podsetiću nadležne da Zakon o elektronskim medijima reguliše oblast reemitovanja tako što prema odredbama ovog zakona reemitovanje označava preuzimanje i istovremeno emitovanje programskih sadržaja bez menjanja, prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, priloga, rubrika, reklama, oglasa i reportaža.

Takođe se članom 46. istog zakona garantuje sloboda prijema reemitovanja medijskih usluga iz drugih država koja je Republici Srbiji zajamčena potvrđenim međunarodnim ugovorima, a članom 100. određeno je da nadzor nad emiterima vrši REM. Takođe je propisano da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio i TV emitovanje istovremeno i u potpunosti bez promena, kao što je propisano da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RATEL-om.

Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom zakona u pogledu oglašavanja vrši regulatorno telo za elektronske medije, poznatije kao REM, a Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala.

Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza, može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i bitnih obeležja niza krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti, očekujem da ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koja imaju nadležni organi u utvrđivanju činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem roku, koliko odmah, kao i da ova moja pitanja tretiraju kao prekršajne i krivične prijave protiv odgovornih lica ova tri emitera. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem.

Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.

Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.

Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.

Imovinska karta

(Bački Jarak, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100972.00 RSD 03.06.2016 -
Pomoćnik gradonačelnika Grad Novi Sad Grad Mesečno 96214.00 03.01.2013 - 02.06.2016.