BOJAN TORBICA

Pokret socijalista

Rođen 1974. godine. Živi u Temerinu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada. Član predsedništva Pokreta socijalista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 79
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 7 meseci i 22 dana i 9 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 12 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Sikimiću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka će u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati Izveštaj o radu sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, jer za to stvarno imamo razloga.

Izveštaji su urađeni kvalitetno i ono što je kod samog Izveštaja o radu Agencije u 2018. godini najvažnije, jeste činjenica da je izuzetno detaljno opisan, kako rad Agencije po sektorima, tako i rezultati tog rada, uz izdvajanje ključnih rezultata svakog sektora. Tako da, moram priznati, da je pravo zadovoljstvo bilo pročitati dobijeni materijal.

Izveštaj jasno i nedvosmisleno pokazuje da Agencija kao samostalan i nezavistan državni organ u svom radu je pokazala visok nivo profesionalnosti i efikasnosti, što predstavlja značajan napredak u odnosu na neke od prethodnih godina. Ono što je najvažnije vidi se da u radu Agencije ima značajnog napretka da se radi i bolje i kvalitetnije i efikasnije.

Period od petooktobarskog puča 2000. godine, pa sve do promene vlasti 2012. godine, bio je obeležen izuzetno visokim stepenom kriminalizacije bivšeg režima, koji je i to slobodno mogu reći, bio bezobzirno i nepodnošljivo korumpiran. Korupcija je bila toliko ukorenjena u sistem vlasti bivšeg režima da čak ni sam vrh tadašnje Agencije za borbu protiv korupcije nije bio imun na nju.

Da ovo što govorim nisu prazne reči možemo se uveriti ako pogledamo izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, tokom prvih deset godina svog rada koji se poklapaju sa decenijom vladavine DS ili da budem još precizniji vladavine današnjih opozicionara Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Zorana Živkovića i njihovih satrapa.

Upravo taj Savet za borbu protiv korupcije na čijem se čelu nalazila Verica Barać od oktobra 2001. godine, kada je osnovan, pokrenuo je preko 30 slučajeva visoke korupcije i spornih privatizacija. Najveći odjek u javnosti imali su slučajevi „Novosti“, „Luke Beograd“, šećerne afere, Veterinarskog zavoda, „Sartida“, ali samo jedan slučaj za vreme DOS-ovske vlasti dobio je i sudski epilog. Reč je o privatizaciji „Jugoremedije“.

Savet za borbu protiv korupcije republičkim vladama u čak pet mandata, koliko su ih puta formirale partije okupljene oko DS ili DSS, poslali su izveštaj o svim utvrđenim slučajevima visoke korupcije i kriminalnim pljačkaškim privatizacijama na koje ni jedna od tih DOS-ovskih vlada nikada nije ni odgovorila. Naravno, po naredbi vrha tadašnjih vlasti koju su činili današnji lideri saveza za novu pljačku Srbije, ni pravosuđe se takođe nije izjašnjavalo o preko 90% slučajevima o kojima ih je Savet obavestio ili su davali kratak odgovor da su predistražne radnje još uvek u toku.

Tako na primer, vezano za šećernu aferu, prvi izveštaj o malverzacijama oko šećera Savet je podneo Vladi Srbije 2003. godine. Godinu dana kasnije usledio je drugi, a zatim i treći izveštaj. Nikakav odgovor, čak ni tri Vlade, prve Zorana Đinđića čija je Vlada bila direktno umešana u malverzacije sa šećerom, druge Zorana Živkovića i treće Vojislava Koštunice, nikada Savetu nisu dali odgovor niti je Tužilaštvo ikada istražilo ko je odgovoran za ogromnu količinu šećera koja je bez carinske kontrole uvezena u zemlju, prepakivana, a potom po preferencijalnim uslovima izvožena i prodavana, zbog čega nam je EU na određeno vreme bila i zabranila izvoz šećera.

Sve ovo je dokaz da je Verica Barać u potpunosti bila u pravu kada je u julu 2011. godine za Srbiju, kojom su tada vladali Đilas i Tadić, izjavila da se centar korupcije u državi nalazi u samoj republičkoj Vladi.

Upravo tako su se, dok su bili na vlasti protiv korupcije borili oni koji danas kroz savez za novu pljačku Srbije žele da se vrate na tu istu vlast. Za razliku od slučajeva korupcije i pljačkaške privatizacije, tužbe za klevetu koju su protiv Verice Barać kao predsednice Saveta za borbu protiv korupcije podnosili tajkuni, čija su se imena zbog brojnih kriminalnih radnji nalazila u izveštajima Saveta, bili su odmah procesuirane.

Milan Beko je podneo desetak krivičnih prijava za klevetu, narušavanje ugleda i duševnu bol protiv Saveta i Verice Barać. Krivičnu prijavu protiv Baraćeve je zbog zloupotrebe službenog položaja i navodnog prekoračenja granica svojih ovlašćenja, pred Drugim opštinskim javnim tužilaštvom podneo i Miroslav Mišković zbog nemerljive štete nanete njegovoj kompaniji „Delta“.

Kako je u to vreme bila kriminalizovana celokupna vlast, tako ni pojedinci iz samog vrha tadašnje Agencije za borbu protiv korupcije nisu mogli ostati van, za to vreme, opšte prihvaćenog stila ponašanja. Tako smo, nažalost, imali jednu sramnu epizodu da član, a mislim da je čak bio i predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, bude krivično gonjen i odgovara za krivično delo, doduše ne na način na koji je trebalo da odgovara, ali to je već problem funkcionisanja pravosudnih organa.

Možda će se nekom učiniti da je slučajnost što se radi o čoveku kog su nam nedavno Đilas, Jeremić i Obradović kao vajnog eksperta predložili za nekog pregovarača i zastupnika njihovih interesa, ali kada se radi o ovoj trojci iz saveza za novu pljačku Srbije ništa nije slučajnost.

Naravno da nije slučajnost da zastupnik njihovih interesa, koji se uglavnom zasnivaju na ličnom bogaćenju, bude Čedomir Čupić, čovek koji je odlukom Trećeg javnog tužilaštva u Beogradu, u predmetu KT331/15 omogućeno da izbegne krivično gonjenje tako što se nagodio sa Tužilaštvom i na taj način izbegao da odgovara za falsifikovanje zapisnika koji je počinio u vreme dok je bio član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Osim krivičnog postupka koji je vođen protiv Đilasovog ljubimca Čedomira Čupića, podsetiću vas da se više krivičnih postupaka vodi protiv prve direktore Agencije za borbu protiv korupcije, ne znam da li je uopšte potrebno da napomenem da se radi o kadru DS, kadru koji odgovara zbog zloupotreba službenog položaja koji su se odnosili na nezakonito trošenje dnevnica za službena putovanja, kao i zloupotrebe oko kupovine zgrade u kojoj je danas sedište Agencije za borbu protiv korupcije, gde je utvrđeno da je zgrada kupljena po mnogo višoj ceni od realne, kao i da je zgrada kupljena sa nameštajem, a kada je trebalo da se preuzme, tog nameštaja u zgradi više nije bilo, zbog čega su iz budžetske rezerve ponovo izdvojena sredstava za novi nameštaj, pošto je onaj koji je kupljen sa zgradom, jednostavno ispario, kao što su isparile mnoge stvari tokom vladavine prethodnog režima.

Srećom po državu Srbiju, pobeda koalicije okupljene oko SNS i promena vlasti 2012. godine, dovela je do korenitih promena u odnosu države, kako prema prevenciji, tako i prema borbi protiv korupcije, koji su danas postali jedan od prioriteta svih republičkih vlada od 2012. godine do danas. Odgovornom politikom i doslednom borbom protiv svih oblika korupcije uspeli smo u velikoj meri da povratimo poverenje građana u državne organe, pre svega u pravosudni sistem koji je zbog brojnih zloupotreba ozbiljno bio poljuljan do 2012. godine. Posle ovih nepunih sedam godina kako se sprovode reforme, moramo priznati da se država nalazi na dobrom putu u borbi protiv korupcije, a ono što je najvažnije, da u toj borbi učestvuju sve državne institucije bez izuzetka.

Shodno tome, tokom poslednjih nekoliko godina povećan je broj osuđujućih presuda kada je reč o krivičnim delim sa koruptivnim elementom, pa, tako samo u poslednjih godinu dana imamo više od 400 osuđujućih presuda kojima je izrečena kazna zatvora, a Tužilaštvo je postupalo po više od 10 hiljada krivičnih prijava. Ozbiljnost i posvećenost u borbi protiv korupcije govori činjenica da je više od tri godine trajala javna rasprava i rad radne grupe za donošenje novog Zakona o sprečavanju korupcije koji smo u ovom domu usvojili pre dva meseca.

Novim zakonom o sprečavanju korupcije proširena je nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije, njime je pojačana njena nezavisnost i finansijska samostalnost, pojačana je zaštita javnog interesa, smanjeni rizici od mogućnosti nastanka raznih oblika korupcije i povećana odgovornost organa javne vlasti i javnih funkcionera.

Ovaj zakon počeće da se primenjuje od 1. septembra sledeće godine. Ne samo da su novim zakonom stvoreni uslovi za kvalitetniji i efikasniji rad Agencije, već je to učinjeno i konkretnim potezima Vlade i Skupštine, preduzetim od kraja prošle godine, a koji se odnose, pre svega, na uvećanje budžetskih sredstava namenjenih za rad Agencije, kao i značajno povećanje broja zaposlenih, tako da će biti izuzetno zanimljivo kada ovogodišnje rezultate rada sledeće godine uporedimo sa rezultatima koji će biti ostvareni posle povećanja budžeta i posle povećanja broja zaposlenih i vidimo da li je došlo do povećanja u efikasnosti rada Agencije, u šta stvarno ne sumnjam da će biti tako.

Naravno, da za potpun učinak u prevenciji i borbi protiv korupcije nisu dovoljne samo aktivnosti Agencije, već je neophodno da svi državni organi pruže maksimalni doprinos. Tako je neophodno da sve aktivnosti Agencije u potpunosti prate i pomažu, pre svega, policija, sudovi, tužilaštvo, poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca i brojni drugi državni organi. Tek tada, kada sagledamo rezultate ovih organa, možemo stvoriti potpuniju sliku o rezultatima borbe protiv korupcije.

Moram da spomenem i činjenicu da su rad Agencije u prethodnom periodu pojedini mediji često znali da banalizuju i da prikazujući pojedine aktivnosti Agencije, stvaraju lažnu sliku o potpunoj korumpiranosti najvećeg dela javnih funkcionera, što naravno ne odgovara istini. Istina je da su tokom vladavine bivšeg režima brojni funkcioneri koristili javne funkcije u svrhu ličnog bogaćenja i stvaranja monopola za svoj biznis. Ali, sve ove promene, kako zakonske, tako i organizacione, doprinele su da se takvi slučajevi više ne ponavljaju.

Donošenjem novih zakona i uvođenjem novog principa rada, upravo mi se borimo da se Srbiji više nikad ne ponovi neko poput Dragana Đilasa, čoveka koji je tokom mandata provedenih na nekoliko javnih funkcija, brojnim zloupotrebama stekao imovinu koja se meri stotinama miliona evra. Upravo, mi se borimo da u Srbiji nikada više ne bude pravilo da svaka javna investicija mora da preraste u aferu i da bude sinonim za lopovluk i pljačku. Upravo, mi se borimo da više niko u Srbiji poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, samo zato što poseduju stotine i desetine miliona evra, zarađene na nezakonit način imaju mogućnost da kupuju političke partije, cele poslaničke grupe, pojedine poslanike i odbornike. Upravo, mi se borimo da više nikada niko kao što je Boško Obradović ne može da pere pare koje za potrebe kampanje dobio iz republičkog budžeta tako što će nekoj privatnoj zanatskoj radnji uplatiti iznos od pola miliona za fiktivne, tj. nepostojeće elektro radove. Upravo, mi se borimo da na čelo Vlade Vojvodine nikada više ne dođe čovek poput Bojana Pajtića, idejnog tvorca afere „Kamenica 2“, Razvojna banka Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja i još mnogo raznih pljački pokrajinskog budžeta, kao i da na čelo bilo koje opštine više nikada ne dođe neko poput Radoslava Milojičića Kene, koji je za budžet opštine Smederavska Palanka, bio ravan kataklizmi.

Ono što ovaj izveštaj o kom raspravljamo nedvosmisleno pokazuje jeste da Srbija ima jedan uređen okvir za borbu protiv korupcije i da se borbi protiv korupcije pristupa sistematski. On jasno pokazuje da u aktuelnoj borbi protiv korupcije nema zaštićenih, što je bio slučaj u nekim prethodnim vremenima. Postupci koje Agencija vodi protiv svih funkcionera, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, bez obzira da li su funkcioneri na lokalnom ili republičkom nivou, jasno pokazuju da u ovoj borbi definitivno nema onih koji su zaštićeni partijskom knjižicom, društvenim statusom, bogatstvom, funkcijom koju obavljaju.

Ono što je iz izveštaja vidljivo, jesu i odlični rezultati Agencije na polju međunarodne saradnje, što je dovelo do toga da direktor Agencije, gospodin Sikimić, bude izabran za jednog od dva potpredsednika mreže institucija za prevenciju korupcije, koju čine antikorupcijske institucije 18 zemalja.

Ovaj uspeh je očigledno priznanje kako gospodinu Sikimiću i Agenciji, tako i državi Srbiji za pokazane rezultate u borbi protiv korupcije.

Na kraju bih ovo svoje obraćanje završio jednom preporukom. Pošto se u izveštaju o radu, u 2018. godini, nalazi odeljak sa karakterističnim primerima iz prakse, a znam da mnogo kolega, koji su zbog nejasnih propisa ili nedovoljno informisanja, grešili prilikom prijave imovinskog stanja, da u nekom skorijem vremenu objavite izdanje u kom bi bile obuhvaćene sve najčešće greške i propusti funkcionera prilikom prijave imovinskog stanja ili prijave promene tog imovinskog stanja kako bismo s jedne strane te greške i propuste sveli na najmanji mogući nivo, a sa druge strane Agenciji uštedeli vreme potrebno za sprovođenje postupka kod takvih banalnih propusta i grešaka, koje mogu biti izbegnute boljom edukacijom. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ne mogu da otpočnem svoje izlaganje, a da ne kažem koju rečenicu i o tome kako veći drugi dan raspravljamo o uvođenju doživotne kazne zatvora za krivična dela koja obuhvataju obljubu nad decom, maloletnim licima, trudnicama i nemoćnim licima, a koja imaju za posledicu smrtni ishod. I ako ništa drugo obaveza svih nas narodnih poslanika bila je da zaboravimo na sve političke podele, na borbu za glasove i politički rejting, da pređemo preko svega onoga što nas deli i razdvaja i da svi zajedno kroz jednu otvorenu raspravu maksimalno doprinesemo da se usvoji ova više nego potrebna izmena zakona.

Nažalost, po ovim praznim klupama sa moje desne strane možemo konstatovati da u Srbiji postoje takvi ljudi, tačnije takvi poslanici koji su zarad ličnog interesa, zarad očajničke borbe za davno izgubljeni i zauvek im nedostižni izborni cenzus, zarad slepe poslušnosti tajkunima i lopovima kojima su prodali svoje poslaničke mandate i rentirali svoje partije, odbili da budu u skupštinskoj sali i zajedno sa nama raspravljaju o predloženim zakonskim aktima.

Kakav politički ili lični interes je potreban da bi se izostalo sa jedne ovakve sednice i šta još u ovoj državi treba da se dogodi da bi pojedinci stavili zajednički interes ispred interesa ličnog bogaćenja političkih lešinara Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Pošto su odsutne kolege iz dela opozicije po ko zna koji put pokazale da nisu vredne da se na njih troši vreme i reči, rekao bih par rečenica. Pre svega, u Predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika tokom poslednjih desetak i nešto više godina bili smo svedoci užasnih zločina koji su za posledicu imali smrt najmlađih članova našeg društva.

Kao i prethodna Vlada koju je predvodio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ni ova Vlada ne ćuti i ne zatvara oči ovakvim zločincima, pa zato moramo da se podsetimo da su poslanici Narodne skupštine Srbije u prethodnom sazivu na sednici održanoj 16. jula 2015. godine usvojili Predlog izmene 72. člana Zakona o policiji, koji je predložila Fondacija „Tijana Jurić“, a koji propisuje vreme potrage za nestalom decom i maloletnim licima. Prema toj izmeni policija više ne čeka da prođe 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Pre usvajanja zakona u praksi policijskog rada taj period je bio između 24 i 48 sati, što je često zločincima davalo priliku ne samo da počine zločin, već i da se bezbedno udalje sa mesta tog zločina. Izmenjeni član je simbolično nazvan „Tijanin zakon“.

Nakon usvajanja izmena Zakona o policiji, Fondacija „Tijana Jurić“ je 9. novembra 2017. godine Narodnoj skupštini Srbije predala još jednu izmenu zakona u cilju poboljšanja bezbednosti, pre svega dece u Srbiji. Reč je o izmeni Krivičnog zakonika, odnosno uvođenju kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnika, trudne žene ili nemoćnog lica. Kazna doživotnog zatvora zamenila bi postojeću maksimalnu kaznu od 30 do 40 godina koja se propisuje za navedena krivična dela.

Osim uvođenja kazne doživotnog zatvora, ovom inicijativom se predviđa da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za određena krivična dela nemaju pravo na uslovni otpust, jer je praksa pokazala da neka lica ne mogu biti resocijalizovana i da bi njihov povratak na slobodu predstavljao opasnost za bezbednost građana.

Pored navedenih izmena zakona, Predlog zakona sadrži još jednu značajnu novinu koju ja kao i moje kolege poslanici iz Pokreta socijalista u potpunosti podržavamo, a to je propisivanje pravila za strožije kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici i ljudski je svakom dati novu šansu da bude, da se tako izrazim normalan član ovog društva, a ukoliko on ne želi da tu šansu iskoristi i uz to počini i nova krivična dela, zaslužuje da za to bude ponovo i to po strožijim kriterijumima sankcionisan. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem.

Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.

Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.

Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem.

Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.

Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.

Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Pitanje ću uputiti premijerki Ani Brnabić, ali pre toga da dam nekoliko napomena.

Za dvadesetak dana napuniće se dve decenije kako je bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i suprotno međunarodnom pravu otpočela agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu i suverenu zemlju. Tokom 78 dana uništena je gotovo celokupna infrastruktura jedne države, ali ono što je teže, ono što je nenadoknadivo u odnosu na mostove, fabrike i stambene zgrade i vojne objekte su životi nevinog stanovništva i hrabrih branilaca.

Kako je taj nepravedni rat izgledao u brojkama? U ratu je na strani alijanse učestvovalo 19 država članica, ako se uračunaju i one zemlje koje nisu bile članice NATO pakta a koje su dale na raspolaganje svoje aerodrome i drugu pomoć, SR Jugoslaviju je napalo 26 država. Procena ukupne materijalne štete se kreće od 30 do 100 milijardi dolara. NATO je tokom agresije pogodio oko 3.350 objekata infrastrukture, od čega je uništeno oko 1.400 objekata, a više ili manje je oštećeno oko 1.950 objekata. Ono što znamo jeste da je agresor potpuno razorio sedam industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV repetitora, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava. Zemlje agresori su u tom trenutku imale 744 miliona stanovnika i državni budžet od 3.312 milijardi dolara, a tadašnja SR Jugoslavija 11,5 miliona stanovnika i budžet od 3,85 miliona dolara. NATO je agresiju započeo sa 464 letelice, a završio sa 1.040.

Tokom 78 dana i noći bombardovanja u oko 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila i preko 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa ovih ubojnih sredstava je oko 22.000 tona. Srpske snage su od 24. marta do 10. juna imale 753 poginula, od toga 589 vojnika i 172 policajca. Poginulo je preko 2.500, a ranjeno je oko 12.500 civila. Agresor je ubio 97 dece, od kojih je najmlađe imalo nepunih 11 meseci.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu porodica Milić je stradala u jednom trenu, otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađe žrtve NATO agresije, jedanaestomesečne Bojane Tošović i njenog oca Božine iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Simić i njegov otac Vladan. U Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić. U Vladičinom Hanu bomba je pogodila zagrljene maturante gimnazije, Milana Ignjatovića i Gordanu Nikolić. Na Varvarinskom mostu bomba je pogodila petnaestogodišnju Sanju Milenković, devojčicu kojoj su svi profesori predviđali briljantnu karijeru matematičara. Pod ruševinama porodične kuće u Ralji kod Sopota završio je život malih Pavlovića, osmogodišnjeg Stefana i petogodišnje Dajane. Najveći deo podataka kojim raspolažemo su utvrđeni tokom prvih godinu dana posle NATO agresije, pošto u oktobru 2000. godine dolazi do promene vlasti u Srbiji i nova republička vlast ne obraća mnogo pažnje na posledice NATO agresije.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić glasi – da li postoji mogućnost da Vlada Srbije formira radno telo koje bi utvrdilo tačan broj svih, a naročito civilnih žrtava kao i njihova imena i prezimena. Svedoci smo činjenice da zbog nemara i određenih političkih zabluda propustili priliku da po završetku Drugog svetskog rata evidentiramo sve zločine nad srpskim narodom što otvara prostor raznim političkim revizionistima da manipulišu broj nevinih žrtava, naročito u pogledu žrtava sistema logora smrti Jasenovac, kao i sistema logora smrti Gospić, Jadovno i Pag. Pored tačnog broja identiteta žrtava bilo bi dobro da se utvrdi tačna visina materijalne štete koja je tokom agresije naneta Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Zahvaljujem.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu, da li su u prethodnih desetak dana preduzimane bilo kakve službene radnje po pitanju sramnog teksta koji je na društvenim mrežama o premijerki Srbije, Ani Brnabić objavio predsedavajući Đilasovog saveza za pljačku Srbije i predsednik udruženih sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović. Dovoljan je bio jedan jedini status objavljen na društvenim mreži da nam pokaže kako oni koji javno pozivaju vojsku i policiju da otkažu poslušnost i koji javno prete rumunskim scenariom u Srbiji, vide tu istu Srbiju u kojoj bi oni bili vlast, Srbiju u kojoj bi političke protivnike kažnjavali silovanjem, koji bi direktno prenosili putem nacionalne televizije.

Šta je ovo ako nije ozbiljna pretnja ne samo premijerki Ani Brnabić već i svim građanima Srbije koji ne misle isto kao Željko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Boško Obradović. Šta je govor mržnje ako nije pretnja zatvaranjem u četiri zida, bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora. Treba li da posebno napomenem da sve što je napisano u tekstu ne samo da je vulgarno i prostački nego je i otvorena diskriminacija i rasizam i da ne spominjem sve gadosti iznete na račun premijerke Ane Brnabić kako drugačije nazvati pisanje o Afroamerikancima koje Željko Veselinović predstavlja kao krvoločne, divlje zveri koje siluju žene, ako ne čistim rasizmom.

Zbog svega navedenog želeo bih da znam da li su Ministarstvo unutrašnjim poslova i nadležno tužilaštvo preduzeli bilo kakve radnje, pošto činjenica da je Željko Veselinović obrisao tekst sa svog naloga ne znači da je isti stvarno bio plod Vasiljevićeve brzopletosti, nerazmišljanja i da ne oslikava njegovu čvrstu rešenost da tu ili neku drugu gadost već koliko sutra u slučaju dolaska na vlast sprovede u delo. Hvala vam.

Imovinska karta

(Bački Jarak, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Pomoćnik gradonačelnika Grad Novi Sad Grad Mesečno 96214.00 03.01.2013 - 02.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:15