| 19.02.2020. | Zakon o izmeni Zakona o oružju i municiji |
usvojen
|
| 04.11.2019. | Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama |
odbačen
|
| 10.05.2019. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine |
odbačen
|
čeka se odgovor 6 godina i 4 meseca i 26 dana
Poštovani gospodine Torbica, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 7 godina i 5 meseci i 1 dan
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 7 godina i 7 meseci i 21 dan
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, poslanička grupa Zdrava Srbija – Pokret socijalista će u danu za glasanje, kao i do sada, podržati sve konstruktivne i korisne zakonske predloge koji su u interesu države Srbije, a nadasve u interesu naših građana, a ovi predlozi uglavnom to i jesu.
Kada ovo kažem, onda ne mogu a da ne iznesem i neke lične impresije, kao i stavove partije Pokret socijalista, koju predstavljam u ovom parlamentu, tj. da se ne osvrnem na Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, jer čim vidite ovakav naziv zakona, ne treba vam mnogo da pretpostavite kako se sigurno radi o velikoj mudrosti pristigloj iz Brisela. Naravno, kada Predlog zakona otvorite, uverite se da je upravo to i u pitanju.
Hajde za početak da pođemo od obrazloženja da će usvajanje ovog zakona doprineti napretku pregovora o pristupanju tzv. Evropskoj uniji, odnosno zatvaranju Poglavlja 22. Pa svi mi u ovoj sali smo, kao što su i svi građani Srbije svesni činjenice da i jedno i drugo zavisi isključivo, ponavljam – isključivo, od toga da li smo spremni da po briselskom diktatu priznamo nezavisnost terorističke tvorevine tzv. Kosova, nastale pod okriljem Evropske unije, tj. NATO alijanse, i da li smo spremni da, takođe po diktatu Brisela, uvedemo sankcije bratskom ruskom narodu i suspendujemo partnerske i prijateljske odnose sa Kinom. Ništa drugo u ovom trenutku Briselu nije bitno. To su uslovi svih uslova.
Možemo mi slobodno usvajati milion ovakvih i sličnih briselskih direktiva, ali napretka na tzv. evropskom putu Srbije neće biti dok, ponoviću još jednom, ne priznamo terorističku tzv. državu Kosovo i dok se ne odreknemo partnerstva i prijateljstva sa Rusijom i Kinom.
Moram da spomenem i deo koji govori kako ovaj predlog zakona predstavlja osnovu i institucionalni okvir za upravljanje kohezionim fondovima, kako bi Srbija odmah po prijemu u članstvo Evropskoj uniji mogla da koristi sredstva iz njenih fondova. O kakvom prijemu u članstvo mi govorimo? O nečemu što se, u najboljem slučaju, može dogoditi za 30 ili 40 godina. A podsetiću vas da skoro 20 godina slušamo briselske laži o skorom prijemu u članstvo, i to da nas prime pod uslovom da tzv. Evropska unija uopšte i opstane, ne do tada, već da opstane npr. čak do kraja i ove decenije. Budimo iskreni da je više nego očigledno da neće opstati, bar ne u ovakvom obimu i obliku.
Zato takođe budimo iskreni i prema sebi, a posebno prema građanima, izvesnije je i realnije da u slučaju kada bi npr. danas usvojili zakon o formiranju srpskih naučno-istraživačkih kolonija na Marsu, garantujem da bismo ranije dočekali njegovu primenu nego što će to biti slučaj sa ovim zakonom. Ukoliko mi stvarno imamo toliko vremena da ga posvetimo ovakvim zakonskim predlozima, onda sam siguran da imamo vremena i da razrešimo pitanje koje više ili otprilike dve decenije stoji pred
26/3 MZ/CG
našom državom i građanima, ali nikada nije dobilo jasan, neposredan, nedvosmislen i direktan odgovor tih građana. Reč je o pitanju daljeg toka evropskih integracija Republike Srbije. Siguran sam da je odgovor na ovo pitanje mnogo bitniji od ovih zakona koji mogu biti usvojeni 2050, 2060. godine, ali već 2030. godine svakako neće biti nikakve potrebe za njihovim postojanjem. A validan odgovor je moguće dobiti isključivo na referendumu, na kom bi pitanje građanima bilo – da li podržavate nastavak evropskih integracija Republike Srbije?
27/1 JJ/MT 17.25 – 17.35
Vidite, proces pristupanja EU traje već takoreći dve decenije. To je period dovoljno dug da sa punim pravom postavimo pitanje – kuda taj proces vodi, šta je njegov stvarni domet i, ono što je u ovom trenutku najvažnije, da li za tzv. evropski put Srbije postoji jasna i nedvosmislena podrška građana Srbije?
Danas više nego ikad dužni smo da budemo iskreni kako prema sebi, tako još više prema javnosti. Činjenica je da građani Srbije nikada nisu na neposredan, tj. direktan način odlučivali o tome da li žele da država Srbija uopšte otpočne proces tzv. evropskih integracija. Odluka o kandidaturi za članstvo građanima je bukvalno nametnuta od strane tadašnjih političkih elita. Taj čin bismo mogli nazvati, na primer, demokratskom prinudom.
S obzirom na aktuelnu globalnu političku i bezbednosnu situaciju mi iz Pokreta socijalista smatramo da je nastavak integracija bez jasnog mandata građana Srbije neodrživ, pogotovo danas u situaciji kada taj proces nema podršku čak ni jedne trećine građana Srbije.
Na osnovu svega iznetog sa punim pravom možemo konstatovati da eksperiment sa tzv. evropskim integracijama kao procesom koji nema alternativu je posle nepune dve decenije demokratske prinude doživeo čist debakl.
Nedostatak otvorenog društvenog dijaloga, nametanje je od tzv. evropskih integracija kao gotovog rešenja i jedinog puta, uz licemerstvo briselske administracije, stalne političke pritiske i ucene doveo je do toga da građani Srbije shvate da su žrtve dobro smišljene političke manipulacije briselske oligarhije.
Od propagiranih sveobuhvatnih reformi srpskog društva koje su trebale biti fokusirane na usklađivanje sa tzv. evropskim vrednostima, tj. standardima u oblasti vladavine prava, ekonomije i državne uprave stigli smo do istine da se kako pred Srbiju, tako i pred sve ostale države kandidate stavljaju gotovo, isključivo politički uslovi i diktati koji se u najvećem delu kose sa našim državnim i nacionalnim interesima. Istina, i u EU su odavno pogazili sve tzv. evropske vrednosti, ukoliko su one ikada, iskreno rečeno, i postojale. Od svega proklamovanog su ostali samo sebični EU interesi.
Ti i takvi politički uslovi duboko zadiru u suverenitet naše države, u nezavisnost njenih institucija, kao i u sam pravni poredak. Pristajanje na takve uslove traži široki društveni konsenzus čije se postojanje može potvrditi samo odlukom donetom na referendumu. Podrška građana u tim i takvim slučajevima ne sme biti pretpostavljena, ona mora biti potvrđena i nedvosmislena, a kako drugačije to učiniti nego na referendumu.
Prinuđen sam da još jednom ponovim, pošto ne smemo smetnuti sa uma notornu činjenicu – svet u kome danas živimo nije isti kao pre 20 godina kada nam je nametnuta odluka o kandidaturi za članstvo u EU. Geopolitičke prilike su se suštinski promenile, EU odavno nije onakva kakvom su nam je predstavljali, ona više nije pojam prosperiteta, jednakosti, slobode. Ona se danas suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima, krizama identiteta, ekonomskim i energetskim problemima, ako i dubokim podelama među svojim članicama. U takvim okolnostima proces proširenja EU ne samo da je usporen, on je bukvalno zamrznut na neodređeno vreme. Zemlje kandidati, uključujući i Srbiju, u poziciji da su prinuđene da ispunjavaju sve strožije i sve manje transparentne uslove bez jasnog vremenskog okvira i bez garancije da će članstvo ikada biti realizovano.
To nas dovodi do sledećeg, možda i najosetljivijeg pitanja, pitanja državnog i nacionalnog interesa, pošto proces pristupanja EU podrazumeva prenošenje dela suverenih ovlašćenja na nad nacionalne institucije.
27/2 JJ/MT
To nije sporno samo po sebi, jer svaka integracija nosi određeni stepen ustupanja nadležnosti, ali ono što je sporno jeste obim tih ustupaka i uslovi pod kojima se oni traže.
U slučaju Srbije ti ustupci se u značajnoj meri odnose na pitanja koja zadiru u sam temelj našeg ustavnog poretka. Eto, na primer pitanje KiM nije samo političko pitanje, to je pre svega pitanje ustavnosti, teritorijalnog integriteta i državnog identiteta.
Kada se od jedne države, kao što je to slučaj sa našom Srbijom, očekuje da u okviru integracionog procesa prihvati rešenja koja su u suprotnosti sa njenim Ustavom onda taj proces prestaje da bude čak i pravno neutralan i postaje potpuno neustavan.
Vidite, EU je uvođenjem tajnog Poglavlja 35 čiju sadržinu Brisel ne želi da obznani, a koja se direktno tiče teritorijalne celovitosti Srbije i njenog Ustava, jasno stavilo do znanja svima u Srbiji da članstvo u EU bez priznanja nezavisnosti terorističke tvorevine zvane Kosovo nema. Tako nešto na putu ka EU nije imala ni jedna zemlja i ni jedno poglavlje ni za jednu drugu državu nije bilo tajno, ali za Srbiju, očigledno, važe druga pravila. zašto? Pa, zato što ne žele Srbiju kao ravnopravnog političkog, ekonomskog i privrednog partnera, već isključivo žele našu teritoriju, naša prirodna bogatstva i našu slepu poslušnost.
Kada svemu ovome dodamo i to da nastavak integracija podrazumeva sve veće usklađivanja sa spoljnom bezbednosnom politikom EU koja je u velikoj meri povezana i podređena NATO Alijansi koja poslednjih decenija postala sve izuzev odbrambenog saveza, što je trebalo da bude. Za državu koja je u svojoj bliskoj prošlosti bila žrtva sramne agresije upravo te nazovi odbrambene NATO Alijanse ovo pitanje nije samo formalno, već duboko suštinsko s obzirom da je za poslednjih nekoliko članica primljenih u EU, podsetiću, pre više decenija jedan od osnovnih uslova bilo i obavezno članstvo u NATO paktu.
Upravo zbog toga odluka o nastavku procesa tzv. evropskih integracija ne može biti doneta u uskim političkim krugovima. Ona mora biti doneta tamo gde joj je mesto, na opštem narodnom referendumu.
Najzad, u celoj ovoj priči moramo da se dotaknemo i njenog moralnog aspekta. Moramo biti svesni da politika nije samo pitanje interesa, već i pitanje vrednosti. Odnos prema stradanju srpskog naroda u novijoj istoriji, odsustvo jasne i principijelne reakcije na brojne zločine i progone našeg civilnog stanovništva ostavili su dubok trag u kolektivnoj svesti našeg naroda. Ne možemo očekivati od građana da bez preispitivanja prihvate put koji podrazumeva članstvo u zajednici čiji je odnos prema strašnim zločinima izvršenim nad srpskim narodom u akcijama „Bljesak“, „Oluja“, zločinima nad civilnim stanovništvom na Vozuću, Bratuncu, Klečki i na mnogim drugim stratištima širom bivše SFRJ, pa čak i same Srbije to jest njene južne pokrajine, u najmanju ruku, bio je nedovoljno jasan i nedovoljno pravedan, da ne idemo dotle, da je dobar deo tih zločina planiran, naručen, podržan i sponzorisan upravo iz centara moći unutar EU.
Zato nije ni čudo da nikada nijedan državnik EU nije obišao nijedno od tih stratišta, nije pustio nijednu suzu, nije položio nijedan cvet na grob nekog nedužnog srpskog civila. Ne za Brisel, tragedija srpskog naroda očigledno nije vredna pažnje i pomena.
Zato ne mogu a da javnost Srbije ne upitam – da li je ispravno da se ovako složene i dalekosežne odluke donose bez neposredno izražene volje građana? Naš odgovor je – da nije ispravno, a siguran sam da to mišljenje delimo sa ogromnom većinom
27/3 JJ/MT
građana Srbije. Referendum nije prost pokušaj odustajanja od bilo kog integrativnog procesa, pa čak ni evropskog već utvrđivanje da li taj put ima većinsku podršku građana, to jest pun legitimitet ukoliko ikada i imao, a priznaćemo da nije.
Neka građani svojom slobodno izraženom voljom odluče da li žele nastavak evropskih integracija i ta većinska odluka, kakva god bila, moraće se poštovati od svake buduće vlasti, jer samo odluka doneta slobodnom voljom građana može biti trajna, stabilna i u potpunosti legitimna.
Zato je ovo trenutak u kome Srbija treba, tačnije mora da pokaže zrelost, da otvori dijalog sa građanima, da čuje njihovo mišljenje i da konačno jednom za svagda dozvoli građanima da sami svojom slobodnom voljom utvrdi kojim putem Srbija treba da ide u budućnost. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Iskoristio bih priliku da ponovo postavim pitanje premijeru Macutu, pošto ni posle punih mesec dana nisam dobio odgovor na isto.
Od danas pa do subote, 24. januara, u Srbiji će boraviti tzv. posmatračka misija Evropskog parlamenta, s ciljem da istražuje i kontroliše stanje demokratije u Srbiji. Dolaze piromani da gase požar u Srbiji. Priznaćete, da nije tužno i žalosno, bilo bi možda i smešno.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik parlamenta Ana Brnabić, su se javno izjasnili o dolasku te samozvane delegacije. Siguran sam da predsednik Vučić u ovom trenutku zaslužuje našu punu podršku za svoj jasan stav prema ovim nepozvanim i neželjenim gostima, a naročito onom ekstremnom, srbomrzačkom delu delegacije.
Da li iko dobronamerno u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobe poput Tonina Picule, za koga svi znamo da je bio pripadnik zloglasne jedinice Crne mambe koja je izvršila brojne zločine nad srpskim civilima sa prostora Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i za koga tek treba da bude utvrđeno ne da li je, već koliko je okrvavio ruke i obraz tokom zločinačkih akcija svoje jedinice.
Da li iko u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobu poput Davora Ive Štira, unuka po zlu poznatog ustaškog pukovnika Ivana Štira, pomoćnika zloglasnog Vjekoslava Maksa Luburića, komandanta koncentracionih logora u NDH. Da, onog Ivana Štira za koga je aktuelni predsednik Hrvatske Milanović javno izgovorio da je poznat kao Čepinski ubica i ratni zločinac, čak kada je od Evropskog parlamenta mnogo je. Mene kao i veliku većinu građana Srbije interesuje sa kojim pravom oni dolaze i ko im je dao i delegirao ovlašćenja da istražuju i utvrđuju činjenice po Srbiji?
Podsetiću vas da je takvu sramnu ucenjivačku misiju Srbija ponosno odbila 1914. godine i da je to i danas kao i pre više od jednog veka predstavlja najgrublje kršenje suvereniteta, samostalnosti i nezavisnosti jedne države.
Dok je Aleksandar Vulin bio na mestu ministra unutrašnjih poslova i direktor BIA, stranim političarima poput ove dvojice koji su dolazili da se nezvani mešaju u naše unutrašnje poslove ili je zabranjivan ulazak u Srbiju ili su proterivani iz države. Od MUP očekujem isti odnos prema pomenutim personama i to pre svega kako bismo zaštitili naše nacionalne i državne interese, ali i dostojanstvo države i građana.
Više od svega moramo biti svesni da u koliko se usaglasimo sa njihovim dolaskom i ukoliko se sastanemo sa njima, daćemo im legitimitet, a posledice njihovog štetnog delovanja snosiće građani Srbije.
Kao predsednik poslaničke grupe pozvan sam da uzmem učešće na sastanku sa samozvanom delegacijom Evropskog parlamenta i zato sada želim da javno kažem kako iz pijeteta prema stotinama hiljada nedužnih srpskih žrtava genocida u ustaškoj i nezavisnoj državi Hrvatskoj, iz pijeteta prema stotinama hiljada mojih Krajišnika prognanih sa svojih vekovnih ognjišta, iz poštovanja prema velikoj većini građana Srbije koji dele moje mišljenje, iz duga prema mojim precima i obaveze prema mojim potomcima, za sto sa Toninom Piculom i Davorom Ivom Štirom ne mogu, a nadasve ne
4/3 JJ/LjL
želim da sednem, dok god budu otvoreno zastupali antisrpsku politiku i sve dok u Srbiju ne dođu čista srca i dobrih i iskrenih namera.
Zato bih pozvao i svoje kolege predsednike poslaničkih grupa, koji pre svega čine vladajuću koaliciju, da dobro razmisle da li je išta vredno poniženja da za isti sto sedate sa ljudima koji više od godinu dana seju mržnju i razdor među građanima Srbije, koji su došli da vide koliko su uspeli da posvađaju, podele i pocepaju Srbiju i da provere šta još treba da učine da bi ostvarili svoj cilj. Hvala vam.
Zahvaljujem predsednice.
Prvo pitanje postavljam premijeru Macutu. Pre nekoliko dana deo medija je objavio informaciju da će krajem januara, tačnije od 22. do 24. januara u Srbiju doći posmatračka misija Evropskog parlamenta da istražuje i kontroliše stanje demokratije u Srbiji i navode medija pojedinih o policijskoj torturi nad demonstrantima. Interesuje me ko su ti ljudi. Za pojedine, poput Tonina Picule znam da je bio pripadnik zloglasne jedinice „crne mambe“, koja je vršila zločine nad srpskim civilima sa prostora Republike Srpske i Republike srpske krajine i koje je vojska Republike Srpske uspešno razbila i neutralisala tokom njihovog terorističkog napada na teritoriju Republike srpske, sredinom 1995. godine.
Njega za ovu misiju preporučuju zločini prema srpskom narodu, ali me interesuje činjenica o ostalim članovima tzv. misije. Sa kojim pravom oni dolaze i ko im je dao ovlašćenja da oni istražuju u Srbiji.
Podsetiću vas, da je takvu misiju Srbija odbila 1914. godine, jer to i danas, kao i pre više od jednog veka predstavlja najgrublje kršenje suvereniteta i nezavisnosti jedne države.
Podsećam, da dok je Aleksandar Vulin bio na mestu ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA, stranim političarima koji su dolazili da se mešaju u naše unutrašnje poslove, ili je zabranjivan ulazak ili su proterivani iz države. Očekujem isti odnos prema pomenutim personama za mesec dana, i to pre svega, kako bismo zaštitili naše nacionalne i državne interese, ali i dostojanstvo države i građana Srbije.
Poštovani gospodine Macut, morate biti svesni da ukoliko se saglasite sa njihovim dolaskom vi ćete im dati legitimitet, a posledice njihovog delovanja će onda da snose svi građani Srbije. Ukoliko Evropski parlament stvarno interesuje stanje demokratije i ljudskih prava, predlažem da krenu sa istragama u svojim državama članicama, a od vas gospodine premijeru, očekujem da zvanično zatražite slanje jedne takve misije u Hrvatsku, s obzirom da se srpski narod u Hrvatskoj nalazi pred nestankom, a da istovremeno sve učestaliji napadi na Srbe u toj državi, ne samo da se tolerišu i pravdaju, već i podstiču od strane pojedinih visokih državnih funkcionera.
3/2 VS/LŽ
Ti napadi su zapravo posledice višedecenijske anti srpske atmosfere, koja posle genocida nad Srbija tokom Drugog svetskog rata i brojnim ratnim zločinima izvršnih nad srpskom manjinom izvršenom tokom upada početkom devedesetih godina prošlog veka, imaju za cilj da se pošalje jasna poruka preostalim Srbima u Hrvatskoj da moraju hitno da se isele.
E, tu Evropski parlament i njegova misija imaju nadležnost i tu treba da istražuju, ali naravno, oni to neće učiniti pošto je to direktno Brisel, jedan od sponzora anti srpske legende, koja se sprovodi na prostoru Hrvatske i Kosova i Metohije, pošto je neonacizam poželjni obrazac političkog delovanja u EU, u kojoj svakodnevno na najvažnije funkcije, postavljaju potomke osvedočenih nacističkih zločina.
Poštovani premijeru, odluka o tome da li ćete učiniti bilo šta, po ovim pitanjima je isključivo na vama i republičkoj Vladi.
Drugo pitanje, upućujem ministru inostranih poslova, ono što me interesuje, šta smo do sada preduzeli i šta ćemo preduzeti povodom sramnih američkih napada na našu privredu i ekonomiju i interesuje me šta je po tom pitanju preduzeo ambasador Šutanovac, a više od svega me interesuje da li je protestvovao i da li je uložio žalbu, zbog otvorenog kršenja svih sporazuma, i dogovora o naoružavanju šiptarskih tzv. bezbednosnih snaga, a ustvari organizacije koja je sledbenik terorističke UČK.
Takođe, svedoci smo da je tokom prve polovine novembra za samo nedelju dana, došlo do pet sramnih incidenata, usmerenih protiv srpskog naroda. U Hrvatskoj, koja se tih dana orila od pokliča za – dom spremni, ubi Srbina, marš ih Hrvatske, što je unelo ozbiljnu uznemirenost, među građane Srbije, a ozbiljan među srpsku manjinu u Hrvatskoj.
Interesuje me, da li je ministar od tada pa do sada pozvao ambasadora Srbije u Zagrebu na konsultacije, da li su Vlada i MUP, uputili oštru notu i protest Hrvatskoj ambasadi u Beogradu i da li ste od Evropskog parlamenta tražili izjašnjavanje po pitanju neonacističkog i ustaškog divljanja po Hrvatskoj, a ako niste, insistiram da mi odgovori zašto i na kraju želeo bih da ministra Nenada Popovića pitam iako je obećavao zašto nije održana sednica međuvladinog komiteta sa Rusijom i da li bi to bio način da se dođe do zajedničkog rešenja za NIS. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Bački Jarak, 02.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Opštine | Skupština opštine Temerin (Naknada ) | Opština | Mesečno | 12.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |