| 19.02.2020. | Zakon o izmeni Zakona o oružju i municiji |
usvojen
|
| 04.11.2019. | Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama |
odbačen
|
| 10.05.2019. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine |
odbačen
|
čeka se odgovor 5 godina i 11 meseci i 29 dana
Poštovani gospodine Torbica, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 7 godina i 4 dana i 18 sati
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 7 godina i 2 meseca i 24 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministri, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa Zdrava Srbija – Pokret socijalista će, uz ostale predložene zakone, podržati Zakon o budžetu za 2026. godinu, jer se kroz njegov predlog nastavlja sprovođenje politike privrednog i ekonomskog rasta i razvoja Srbije, kao i kontinuiranog poboljšanja životnog standarda građana.
Predloženi budžet za 2026. godinu predstavlja temelj za nastavak snažnog investicionog ciklusa usmerenog na dalji razvoj saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture. Za pohvalu je činjenica da su planirane značajne investicije, u auto-puteve, železničke koridore, gasovode i elektroenergetske sisteme, što će dugoročno doprineti bržem i ravnomernijem razvoju svih regiona zemlje.
Ono što je izuzetno bitno jeste činjenica da budžet zadržava kontinuitet ulaganja u privredu, čime se podstiče jačanje domaće industrije, rast izvoza i otvaranje novih radnih mesta. Takođe se nastavlja podrška poljoprivredi, pre svega kroz subvencionisanje, tj. podsticanje poljoprivredne proizvodnje, što bi trebalo pozitivno da utiče na dalji razvoj poljoprivrede, tj. na povećanje poljoprivredne proizvodnje.
Budžetom je predviđeno i povećanje plata u javnom sektoru, što je važna mera za poboljšanje standarda zaposlenih u školama, zdravstvenim ustanovama, Vojsci, policiji i državnoj upravi. Uz zarade, 2026. godine će biti povećane i penzije, čime će i ova republička Vlada nastaviti politiku zaštite i unapređenja životnog standarda starije populacije.
Ne mogu a da ne primetim da su socijalna davanja veća nego ikada ranije, kao i da se kod rad ministarstva jasno vidi posvećenost rešavanju svih ovih pitanja, a naročito briga o onima kojima je pomoć najpotrebnija, deci, starim osobama, osobama sa invaliditetom i ekonomski ugroženim građanima.
Ovom prilikom želim da pohvalim segment budžeta koji se odnosi na mlade, što predstavlja investiciju u budućnost zemlje. Finansijskom podrškom samofinansirajućim studentima kroz subvencionisanje školarina, značajno se smanjuje finansijski teret porodica i omogućava lakši pristup obrazovanju. Kada se tome doda i činjenica da će i tokom 2026. godine biti nastavljena finansijska pomoć mladima za rešavanje stambenog pitanja, to je značajna mera za poboljšanje kvaliteta života mladih u Srbiji.
Ono što je izuzetno bitno jeste činjenica da Predlog budžeta jasno ukazuje na to da je budžet planiran da bude fiskalno održiv, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti i niske stope javnog duga. Ništa manje bitno i da je finansijska politika i dalje zasnovana na balansiranom odnosu između razvojnih ulaganja i odgovornog upravljanja javnim finansijama. Tako da slobodno možemo konstatovati da je budžet za 2026. godinu razvojno orijentisan, da podržava dalje ekonomsko jačanje Srbije i da postavlja temelje za brži napredak u godinama koje dolaze, pa je sasvim logična podrška koju će naša poslanička grupa dati Predlogu budžeta.
Momenat u kome usvajamo ovaj budžet je izuzetno težak i komplikovan za naše građane i državu Srbiju, koja je ucenjena i sankcionisana zbog svoje političke doslednosti zbog odbijanja da se u ova smutna vremena odrekne svojih dokazanih prijatelja i saveznika, kao i svoje političke i vojne neutralnosti.
Zbog svega toga Srbija se našla u situaciji da se zbog ozbiljnih političkih pritisaka i sankcija Naftnoj industriji Srbije nalazi na ivici ozbiljne energetske krize. Sankcije protiv NIS-a, uprkos izjavama Vašingtona, ne pogađaju Rusiju, već Srbiju. Rusija može sutra da ostane bez NIS-a i to uopšte neće uticati na njenu ekonomiju, ali ako NIS prestane da radi, a to prema izjavama predsednika Vučića po najgorem scenariju je moguće za četiri do pet dana, to će negativno uticati na celokupnu našu ekonomiju.
Dakle, svima mora biti jasno da su ovo sankcije isključivo protiv Srbije i to je kazna Srbiji i njenim građanima zato što nismo uveli sankcije Rusiji i zato što odbijamo da budemo deo zapadnog antiruskog fronta i histerije.
Drugi cilj sankcija je da se posvađamo i postanemo neprijatelj Rusima. Žalosno je što SAD od Srbije ne traže prijateljstvo koje su kroz istoriju često imale, već traže da postanemo neprijatelj Rusije, a činjenica da je Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji za njih je neoprostiva. Zbog toga žele da sankcijama kazne Srbiju i da nas nateraju da se oduzimanjem NIS-a posvađamo sa Rusijom. To bi Rusiji nanelo političku i psihološku štetu, a nas bi udaljilo od dokazanog prijatelja i saveznika, pa kada sutra ponovo na red dođe neka rezolucija o Kosovu, kada krenu da ukinu Republiku Srpsku ili se vrati rezolucija o Srebrenici, gde se traži da se upiše da su Srbi genocidan narod, da treba da platimo ratnu štetu Hrvatskoj i Bosni, kada se okrenemo oko sebe, shvatićemo da više nemamo nijednog prijatelja i saveznika.
Zato više od svega želim da vas zamolim za jednu stvar, a to je da koliko god se do kraja bude rešavalo pitanje NIS-a, ono se mora rešiti zajedno i u dogovoru sa Ruskom Federacijom, nikako drugačije. Ne govorim ovo bez razloga. Uz svo poštovanje za predsednika Aleksandra Vučića, koji stvarno poslednjih meseci više nego ikada se lavovski bori i kontaktira sa svim stranama kako bi obezbedio energetsku stabilnost i sigurnost zemlje, ipak ne mogu da ne konstatujem nekoliko stvari vezanih za neke druge funkcionere.
Prosto mi je neshvatljivo da ministarka energetike tokom ovih godinu dana mandata, gledajući značaj gasnog aranžmana sa Rusijom za državu Srbiju, a naročito njene građane, gledajući na problem vezan za sankcije prvo najavljene, a potom i uvedene NIS-u, gledajući na priču o tome kako će da se kao prioritet razmatra izgradnja malih modularnih nuklearnih reaktora, a kao dugoročno rešenje izgradnja velikih nuklearnih elektrana, nije bar jednom otišla u zvaničnu posetu Ruskoj Federaciji i nije se bar jednom sastala sa ruskim ministrom energetike. Neshvatljivo i porazno, ali istinito.
Pitanje koje sam pre više od mesec dana postavio ministarki i na koje još uvek nisam dobio odgovor, a koje je glasilo – gde su bili predstavnici Ministarstva na jednom od najznačajnijih međunarodnih skupova u oblasti energetike „Ruskoj energetskoj nedelji“, koje je okupilo predstavnike više od sto država, 15 lidera različitih zemalja sveta, na stotine ministara i drugih visokih državnih funkcionera, predstavnike svetske naučne zajednice i vodeće svetske energetske kompanije, neću ponavljati.
Ali kada sam spomenuo planove o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji, želim da vas sve podsetim da je tokom ovih godinu dana ruska korporacija „Rosatom“ javno saopštila da je spremna da sarađuje sa Srbijom, ne samo na izgradnji nuklearne elektrane, već na razvoju celokupnog energetskog sektora. Ne smemo smetnuti s uma da „Rusatom“ drži oko 55% ukupnih svetskih investicija u nuklearnoj energiji. Njegova prednost je što ima zaokružen celokupan proces, od istraživanja, projektovanja, izgradnje, preko snabdevanja nuklearnim gorivom, do održavanja i zbrinjavanja otpada koji se prerađuje, tako da na kraju ostaju minimalne količine tog nuklearnog otpada.
I pored svega toga, naše ministarstvo još uvek nije preduzelo nikakve konkretne poteze vezane za ovo, ali jeste uspostavilo čvrstu saradnju sa francuskom energetskom kompanijom EDF. Možda to i ne bi bio problem, da „Rosatom“ nije neprikosnoveni globalni lider, vodeća svetska kompanija, po obimu, prisustvu i investicijama u svetu, gledajući sektor nuklearnih tehnologija.
Gledajući smo poslednjih deset godina, „Rosatom“ je u ekonomskoj eksploataciju pustio isti toliki broj nuklearnih elektrana širom planete, od Irana, Slovačke, Belorusije, do Indije i naravno Rusije, dok su mu u statusu izgradnje ili probnom radu nuklearke u Bangladešu, Turskoj, Egiptu, Kini, Slovačkoj, Mađarskoj i naravno Rusiji. Kada pogledamo EDF saznamo da je on za poslednjih 30 godina realizovao jednu svoju nuklearku u Francuskoj i učestvovao ko manjinski partner i u izgradnji jedne u Kini, a radi na izgradnji još jedne u Velikoj Britaniji.
Nažalost, sa mnogima smo potpisali razne sporazume i memorandume, ali gigant poput „Rosatoma“ će očigledno, nažalost morati još da sačeka, mada mi nikako nije jasno, kao što mi nije jasno zašto je od formiranja nove republičke Vlade marginalizovana saradnja Srbije sa organizacijom BRIKS. Tokom mandata prethodne republičke Vlade, ta saradnja je bila institucionalizovana, pa je čak i državna delegacija prisustvovala samitu BRIKS-a u Kazanju. U okviru te Vlade, Aleksandar Vulin je bio potpredsednik zadužen za saradnju sa BRIKS-om i ona je bila realizovana na obostrano zadovoljstvo. Za razliku od tadašnjeg premijera, Miloša Vučevića, novi premijer ovo zaduženje nije dodelio nikom od članova Vlade, tako da su kontakti Srbije sa organizacijom BRIKS, kao globalno najperspektivnijim i najpoželjnijim integrativnim procesom ponovo marginalizovani.
Nije mi jasno iz kojih razloga je ovo učinjeno, kao što mi nije jasno, ko je to postao toliko gadljiv na BRIKS? Moram da nas sve podsetim da BRIKS danas nije samo akronim pet zemalja, to je sada savez koji okuplja većinu čovečanstva, države koje zajedno imaju više od četiri i po milijarde ljudi, koje čine oko 36% svetskog BDP-a, kontrolišu većinu globalne proizvodnje hrane, energije, sirovina i dok se svet preraspodeljuje Srbija nema interes, ali ni pravo da ostane pasivni posmatrač, samo zato što je neko gadljiv na saradnjom sa BRIKS-om. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana, želim da se obratim i da kažem, naknadnom pameću obogaćenom gospodinu Petru Boškoviću, koji u vreme kada je Aleksandar Vulin bio ministar odbrane bio načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, sve do odlaska u penziju, kada je kao omiljeni oficir Suzane Vasiljević, molio da ne ide u penziju iako je ispunio sve zakonske uslove. Bošković je tada kao glavni argument naveo da je on lojalan i odan vrhovnom komandantu, Aleksandru Vučiću, koji može da računa na njega i da je spreman na vernu službu vrhovnom komandantu.
Eto, vidite, kada Suzana Vasiljević nije uspela da mu sredi drugo produženje da ne ode u penziju, šta penzija učini od čoveka. Danas je taj čovek spreman da pljuje po svemu onome što je do tada služio, kome je koristio i kome je bio lojalan.
Isto tako, za par meseci kada promeni partiju i kada promeni gospodara, i kada ovom hrvatskom bojovniku Ponošu ne bude više potreban, on će tako i njega da pljuje, kao što sada pljuje vojsku, kao što pljuje instituciju države u kojoj je zaradio penziju, instituciju države koja je obezbedila njegovu starost i ne samo instituciju, već i ovu državu Srbiju, što je sramno gospodine Boškoviću. Koliko, toliko ste mogli kao bivši oficir da zadržite tu oficirsku čast, ukoliko ste je ikada imali. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, svet više nije onakav kakav je bio pre 20 godina, niti će ikada više biti. Period unipolarnosti, dominacije i diktrature globalnog zapada je na sreću završen.
Nažalost, mi ovde u Narodnoj skupštini, iz raznoraznih razloga, još uvek nismo spremni da to i priznamo. Decenijama smo optuživali predsednika Slobodana Miloševića da nije razumeo pad Berlinskog zida i da je Srbija zbog toga platila visoku cenu. A šta smo to mi razumeli, kada se držimo iste politike na očiglednom slepom putu tzv. evropskih integracija, ne prihvatajući i ne priznajući realnost? Svet se drastično promenio i Srbija mora da prati te promene, ne zbog mene ili vas, gospodo poslanici, već zbog generacija koje dolaze iza nas, njima smo dužni da ostavimo i bolju i pravedniju Srbiju.
Molim vas da dobro razmislite da li posle svega što smo tokom prethodnih decenija doživeli tzv. evropske integracije uopšte imaju ikakvog smisla? Slepo sleđenje evropske mantre dovelo nas je do toga da nam danas, nažalost, lekcije o demokratiji i moralu drže oni koji su pre pune tri decenije proterali blizu pola miliona Srba sa svojih vekovnih ognjišta, oni koji su podsticali brojne ratove širom planete, bombardovanje, pustošenje, razaranje i uništavanje suverenih država, danas se usuđuju da nam licemerno drže predavanje o ljudskim pravima i demokratiji.
Da li je potrebno da vas podsećam kako više od 20 godina svakodnevno slušamo gomilu laži, obmana i praznih obećanja raznih evropskih komesara i visokih predstavnika, izvestilaca i drugih, kako svakodnevno slušamo, iste laži istu praznu priču koja glasi – samo još ovo poglavlje, samo još ovaj uslov, samo još ovaj ustupak i bićete deo EU?
Svaki put kada Srbija ispuni sve što se traži, iz Brisela stigne novi zahtev, nova ucena i novo poniženje. Tražili su nam da isporučimo svoje heroje odbrane od NATO agresije, da se odreknemo Kosova i Metohije, kolevke srpske nacije i srpske duhovnosti, da zaboravimo i napustimo Republiku Srpsku, da uvedemo sankcije bratskoj Rusiji, da okrenemo leđa prijateljskoj Kini, jer kažu to je cena evropskog puta, cena koju moramo da platimo na tzv. evropskom putu.
Zato vas pitam, kako vas u ovoj sali, tako i građane napolju, koliko još poniženja treba da prihvatimo, koliko još ucena ćemo morati da progutamo pre nego što kažemo dosta je bilo? Koliko će još vremena morati da prođe pre nego što priznamo ono što odavno znamo, da EU ne želi Srbiju koja je samostalna, suverena, slobodna, jaka i ponosna. Ona želi Srbiju koja je podeljena i posvađana, Srbiju koja će bez pogovora prihvatiti i izvršavati sve briselske naloge i direktive i koja će se odreći svog suvereniteta.
Mi ovim predlog o rezoluciji pružamo Srbiji priliku da to kaže, a na vama je da to podržite. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsednice.
Pre svega, želim da pohvalim maksimalno ozbiljan i odgovaran odnos kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i svih ostalih državnih organa, a naročito zdravstvenog sistema Republike Srbije prema mogućnosti širenja Korona virusa i na prostor Srbije.
U doprinos tome govori i jučerašnji sastanak predsednika Vučića sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv Korona virusa, na kome je dogovoren komplet mera prevencije hitnih reakcija nadležnih organa protiv tog virusa, pa bih zamolio ministra Lončara da nam kaže o kojim se to tačno merama radi, kao i da oceni spremnost nadležnih organa Republike Srbije da reaguju u slučaju pojave Korona virusa.
Kada govorimo o vojsci, uglavnom govorimo o činjenicama vezanih za njeno naoružavanje, opremljenost, borbenu gotovost, ali svaku armiju sveta čine pre svega ljudi, pripadnici te armije, čega su, koliko možemo da primetimo aktuelna Vlada i Ministarstvo odbrane izuzetno svesni.
Rekonstrukcija Vojne akademije, rekonstrukcija Vojne gimnazije, rekonstrukcija Vojno-medicinske akademije, izgradnja stanova, povećanja zarada pripadnicima vojske jesu samo neke od aktivnosti mera, tj. jesu realnost u kojoj mi živimo poslednjih nekoliko godina, pa bih zamolio ministra Aleksandra Vulina da nam rezimira šta je to sve učinjeno poslednjih nekoliko godina kako bi se unapredilo kako školovanje, tako uslovi rada, socijalni status i naravno, lečenje pripadnika Vojske Srbije.
Za ministra prosvete. Svi već znamo šta je mala matura i kako izgleda njeno sprovođenje u osnovnim školama. Ono što će biti novina u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i što nas čeka u bližoj budućnosti jeste državna, odnosno velika matura koja je u suštini deo projekta koji ima za cilj unapređenje kvaliteta našeg srednjeg obrazovanja.
Pošto se na medijima i na raznim portalima susrećemo sa različitim tumačenjima efekata državne mature, zamolio bih ministra prosvete da nam objasni njenu suštinu kako će ona načelno izgledati i koji su to efekti koji se žele postići njenim uvođenjem?
Zahvaljujem.
Imao bih pitanje za premijerku.
Pre nepune tri godine dobili ste poverenje predsednika Aleksandra Vučića, tj. mandat da sastavite Vladu Republike Srbije i dobili ste poverenje ove Skupštine, da je predvodite kada smo izabrali vas za premijera i ovaj sastav Vlade. Za otprilike dva meseca će biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i kada se sada okrenete iza sebe koji su to rezultati Vlade Srbije na koje ste najviše ponosni? Da li postoji nešto što ste toliko želeli da učinite, a niste stigli tokom ovog mandata? Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.
Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.
Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.
Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.
Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.
NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.
Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.
Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici danas se obraćam ministarki rudarstva i energetike, Dubravki Đedović Handanović, pitanjem koje verujem ne zanima samo mene, već i veliki broj građana Srbije koji se sa pravom pitaju – gde su bili predstavnici Ministarstva na jednom od najznačajnijih međunarodnih skupova u ovoj oblasti u ruskoj energetskoj nedelji, koja je održana u Moskvi od 15. do 17. oktobra?
Govorim o izostanku sa foruma koji je, kao što je svima dobro poznato, okupio predstavnike više od 100 država, predstavnike svetske naučne zajednice i vodećih svetskih energetskih kompanija. Govorim o skupu na kom su se razmenjivala iskustva, predstavljale inovacije i gradili temelji budućih partnerstava u oblastima koje direktno utiču na globalnu energetsku bezbednost, ali i na nacionalne interese svake zemlje, pa tako i Srbije.
Dok je u Moskvi ta tri dana bila celokupna svetska nuklearna zajednica, uz njih je događaju prisustvovalo 15 lidera različitih zemalja sveta, na stotine ministara i drugih visokih državnih funkcionera koji su potpisali preko 50 međunarodnih sporazuma, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike nisu imali interesa ili vremena da se pojave.
Zato ne mogu a da ne pitam ministarku – koji su to važni i neodložni državni poslovi sprečili da makar jedan predstavnik Ministarstva bude prisutan na najznačajnijem svetskom energetskom forumu u ovoj godini? Koje su to obaveze koje su za celo Ministarstvo, pre svega ministarku lično, kao i sve njene saradnike bile važnije od foruma na kome se razgovaralo o budućnosti energetike, o tehnologijama koje će oblikovati svet tokom narednih decenija, o inovacijama u korišćenju nuklearne energije, usklađene sa veštačkom inteligencijom?
Ukoliko se zaista u Ministarstvu tih dana odvijalo i toliko bitnih stvari zbog kojih niko nije mogao da otputuje, a na sajtu Ministarstva kao i u medijima nisam uspeo da pronađem ni jednu jedinu vest vezanu ne samo za ta tri dana, već za celokupnu nedelju koja je prethodila, voleo bih da ovim putem saznam šta je to ministarki i Ministarstvu bilo bitnije od interesa Republike Srbije da saznamo šta je to preče u ovom trenutku od energetske sigurnosti Srbije i njenih građana, naročito pred nadolazeću zimu u kojoj svaka zemlja traži načine da obezbedi stabilnost snabdevanja energentima i dugoročnu održivost svojih izvora energije?
Bilo bi lepo da saznamo da li je u pitanju neka strategija, slučajnost ili propust u planiranju ili je možda, eto, da ministarku i to pitam sasvim otvoreno, neko zabranio odlazak vama i vašim saradnicima?
Vrlo je moguće da je nekome u ovom trenutku neprijatno da Srbija ili on u ime Srbije se vidi na jednom takvom mestu gde se govori o suverenom pravu država da biraju svoje energetske partnere, gde se uvažava i sarađuje sa zemljama poput Rusije, Kine, Indije i drugih slobodnih država koje predstavljaju stubove svetske energetske stabilnosti.
Možda je neko izuzetno mudro procenio da je za Srbiju u ovom trenutku mnogo važnija saradnja sa, na primer, elektranom „Krško“, postrojenjem prve generacije nuklearki, starom gotovo pola veka, koja je izgrađena na tehnologiji sedamdesetih godina prošlog veka, od saradnje, na primer sa „Rosatom“, globalnim svetskim gigantom koji danas predvodi svet u razvoju novih reaktorskih tehnologija, fuzionih sistema i održivih izvora energetske budućnosti.
Ako je tako, ako je strateški interes Srbije da se oslanja na zastarele i odavno prevaziđene tehnologije, a ne na najsavremenije, onda građani Srbije imaju pravo da to znaju, kao što imaju pravo da znaju na čiju preporuku se to i radi.
Poštovana ministarko, da budemo jasni, moje pitanje nije postavljalo da bi se kritikovala forma, već da bi se osvetlila suština, a za mene je suština svakako i to da li Ministarstvo rudarstva i energetike ima jasnu strategiju u međunarodnom prisustvu i saradnji? Da li zna gde se kroje globalne energetske politike i da li Srbija ima svoje mesto za stolom onih koji oblikuju energetsku budućnost sveta ili ostajemo po strani čekajući da drugi odlučuju umesto nas i da nam potom kažu šta treba da radimo i gde smemo da idemo?
Znam šta bih izabrao za Srbiju, a voleo bih da čujem i kakav je vaš izbor. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od reči od čoveka koji je sa punim pravom bio dobitnik Nobelove nagrade za mir, Martina Lutera Kinga da na kraju nećemo pamtiti reči naših neprijatelja već ćutanje naših prijatelja, danas ne mogu da ćutim, već želim da se obratim Vladi Republike Srbije, kao i našoj javnosti povodom sramne odluke Nobelovog komiteta koji očigledno po diktatu zapadnih centara moći bio prinuđen da ovogodišnjim laureatom za doprinos svetskom miru proglasi Mariju Korinu Mačado, političarku iz Venecuele čije je delovanje sve samo ne borba za mir i demokratiju. Izgubivši poslednju trunku ljudskog dostojanstva članovi Nobelovog komiteta su svojom odlukom po ko zna koji put izazvali zgražavanje ljudi širom sveta. Nas sa Venecuelom povezuje iskreno i decenijsko prijateljstvo.
Hugo Čavez tadašnji predsednik Venecuele bio je jedan od retkih svetskih lidera koji je otvoreno osudio NATO agresiju 1999. godine i javno rekao da su Amerika i njeni NATO poslušnici počinili gnusni zločin nad našim nevinim civilnim stanovništvom. U vreme kada su mnogi ćutali, on je govorio i stao uz našu državu i narod. Njegov naslednik Nikolas Maduro, od prvog dana izražava punu podršku Srbiji, našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kategorički odbijajući da prizna protiv-pravnu i jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Zato se mi zbog moralne i političke odgovornosti prema prijateljskoj zemlji i narodu ne smemo praviti da ne vidimo svu sramotu koju nam je donela odluka Nobelovog komiteta. Marija Mačado borac za slobodu već dokazani američki agent i plaćenik. Žena čiji je jedini politički program izazivanje haosa u Veneculi, kao i oduzimanje svih ljudskih i građanskih i političkih prava, starosedelačkom indogenom stanovništvu Venecuele, glavnom nosiocu borbe za slobodu, jednakost i pravdu, idejama utemeljenim u tekovinama Čavizma i Bolivarske revolucije.
Tokom svoje sramne političke karijere Marija Mačado je više puta javno insistirala na uvođenju, a potom i pooštravanju sankcija sopstvenoj državi. Istovremeno, ona je javno pozivala Ameriku da izvrši vojnu agresiju svesna da bi takav sukob doneo razaranje države, građanski rat i odneo više desetina hiljada života.
U svojoj izjavi po objavljivanju sramne odluke Nobelovog komiteta Marija Mačado se naravno prvo zahvalila svojim nalogodavcima Americi i njenom predsedniku Trampu, uz put pomenuvši namučeni narod Venecuele, bestidno zaboravljajući da pozove tu Ameriku da njenom istinski namučenom narodu makar malo ublaži sankcije, tako mu olakša život i sačuva ga od gladi i bolesti, bedno i sramno čak i od strane tako bestidne osobe. Istorija njenog izdajstva nažalost je duga i bogata.
Davne 2002. godine bila je među prvima koji su javno podržali pokušaj oružanog svrgavanja legitimno izabranog predsednika Čaveza. Taj puč je trajao svega 48 časova i odneo stotinak života. To je bio klasičan primer pokušaja nasilne promene vlasti, uz podršku strane, tačnije američke obaveštajne službe.
Čavez se na vlast vratio uz pomoć vojske i najsiromašnijih slojeva stanovništva. Od tada pune dve decenije Marija Mačado je organizovala i podržavala brojne nasilne proteste tokom kojih su njene pristalice ubijale policajce, palile javne objekte i, što je najstrašnije, spalile više živih ljudi na ulicama Karakasa.
Kao što možete da vidite, to nisu metode demokratske borbe, to su zločini užasni, strašni, najteži zločini. Od tada do danas njeni pozivi na pobune i haos u zemlji su odneli preko 300 života građana Venecuele.
Kao međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima prošle godine, imao sam priliku da se lično uverim u pravu prirodu delovanja Marije Mačado. Tokom izbornog dana javno je izjavila da neće priznati rezultate izbora i time pozvala svoje pristalice na proteste ukoliko njen kandidat ne pobedi, čime je otvoreno najavila nasilje i haos. Njene pristalice su već tokom popodneva počela sa napadima na policiju, blokadama ulica, paljevinama i oružanim sukobima.
Bio sam direktan svedok kako se nasilje širilo, ne samo Karakasom, već i širom Venecuele, ugrožavajući živote običnih građana, ali i nas međunarodnih posmatrača kojima je dan posle izbora prilikom povratka u hotel, u trenutku kada je već počela nasilna pobuna, prolaz na autoputu Valje-Hoče preprečilo više desetina naoružanih bandita na motorima, verovatno sa namerom da eliminišu nepotrebne i neželjene svedoke čiste pobede Nikolasa Madura na predsedničkim izborima. Tog dana nam je živote spasila hrabra i pravovremena reakcije venecuelanske policije. Hvala im na tome.
Zbog svega toga, imam moralnu obavezu da o svemu ovome ne ćutim i zato želim da odavde, iz Narodne skupštine Republike Srbije, pošaljem poruku da Srbija i njeni građani stoje uz principe suvereniteta, nenasilja i prava naroda da odlučuju o svojoj sudbini. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, pitanje postavljam predsedniku Vlade Republike Srbije Đuri Macutu i ministru spoljnih poslova Marku Đuriću, a ono se odnosi na odluke prethodnih vlada Republike Srbije kojima se naša država usklađivala sa sankcijama koje su slobodnim državama i narodima sveta uvodile države globalnog zapada, tačnije Evropske unije i NATO.
Sankcije kao instrument spoljne politike zemalja anglosaksonske sfere uticaja su više nego sporne, kako sa političke, tako još više sa moralne, etičke i pravne strane. U najvećem broju slučajeva te sankcije nisu donete od strane Saveta bezbednosti UN, već uglavnom od strane pojedinih država kolektivnog zapada ili saveza tih država.
Kroz dobro razrađeni politički mehanizam evropska vladajuća oligarhija, u cilju zaštite svojih ličnih i uskopolitičkih interesa donosi odluku o uvođenju sankcija i potom, kako bi obezbedila kakvu-takvu podršku van kruga zemalja članica EU, vrši politički pritisak ucenjujući države kandidate za članstvo u EU, koje se najčešće mimo svoje volje, zbog ucene i pretnji da će im proces integracija biti uspored ili zaustavljen, usklađuju sa tim sankcijama.
Ukidanje sankcija, kao i uvođenje u potpunosti subjektivne je prirode i isključivo zavisi od političke volje donosioca, bez obzira da li razlozi njihovog uvođenja i dalje postoje ili su prestali. Da je tako, govore nam konkretni slučajevi uvođenja sankcija Belorusiji. Peti paket sankcija je oficijalno bio posledica tzv. migracione politike Belorusije, koja zbog povećanja broja letova iz Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, gle zločina, povećala broj letova iz i prema državama svetskim turističkim top destinacijama, optužena da tim letovima organizovano prevozila migrante sa Bliskog istoka u svoju zemlju koja se graniči sa EU.
Drugi razlog je bio hapšenje prozapadnog novinama i opozicionog aktiviste Romana Protaševiča, koji je tada bio optužen za brojna krivična dela protiv bezbednosti države i građana. Tim sankcijama je teško pogođena beloruska državna aviokompanija „Belavija“, kojoj je zabranjen prelet kroz vazdušni prostor država članica EU i država kandidata za članstvo u EU, koje su bile prinuđene da se usklade sa sankcijama. Među njima je, nažalost, i Srbija.
Migrantska kriza na granicama Belorusije je odavno, tačnije 2022. godine, okončana, a Roman Protaševič je pred sudom u potpunosti priznao izvršenje svih dela koja su mu stavljena na teret, odslužio je deo kazne, pomilovan, još sredinom 2023. godine izašao na slobodu. Razloga za dalje postojanje sankcija nema, ali su kompanija „Belavija“, kao i građani Belorusije i dalje pod istim represivnim merama.
Zbog svega toga želim da iz parlamenta Republike Srbije pokrenem novu i inicijativu za stavljanje van snage odluke o usklađivanju sa sankcijama Republici Belorusiji, pošto zahtevi našeg lidera i osnivača Pokreta socijalista, Aleksandra Vulina, koji je kao član Vlade na njenim sednicama više puta predlagao ukidanje sankcija Belorusiji, nažalost nisu usvajani.
Jedan od najozbiljnijih argumenata da je pravo vreme za takvu odluku, jeste i činjenica da su Sjedinjene Američke Države pre tačno mesec dana javno priznale ne postojanje dalje potrebe za sankcijama avio-kompanije „Belavia“, ukinuli ih i uz to najavili obnavljanje međunarodnih letova, nastavak poslovne saradnje sa Belorusijom i ponovno otvaranje ambasade u Minsku.
Nadam se da se i ovaj put kao što je to bio slučaj prilikom glasanja u Ujedinjenim Nacijama nećemo kositi sa političkim stavovima Amerike, Rusije i Kine, a onda povlačiti svoj glas i izvinjavati se zbog svoje lakomislenosti.
S obzirom na sve izneto, očekujem odgovore na pitanja - da li je za Vladu Republike Srbije dovoljan razlog za stavljanje van snage Odluka o usklađivanju sa sankcijama uvedenim avio-kompaniji „Belavia“? Činjenica da nijedan od razloga zbog kojih su sankcije uvedene više ne postoji kao i činjenica da su Sjedinjene Američke Države ukidanjem istih sankcija to zvanično i priznale. Kada možemo očekivati da Ministarstvo spoljnih poslova uputi Vladi mišljenje o osnovanosti Odluke o usklađivanju sa sankcijama protiv Beloruske avio-kompanije „Belavia“, kao i eventualni predlog za stavljanje van snaga takve odluke?
Molim vas da ovo o čemu sam govorio pristupite maksimalno odgovorno pošto svi znamo da se radi o jednoj nama najprijateljskijih država koja je predviđena Aleksandrom Lukašenkom, nebrojeno puta do sada pokazala i dokazala svoje prijateljstvo prema Srbiji i srpskom narodu. Hvala.
(Bački Jarak, 02.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Opštine | Skupština opštine Temerin (Naknada ) | Opština | Mesečno | 12.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |