BOJAN TORBICA

Pokret socijalista

Rođen 1974. godine. Živi u Temerinu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada. Član predsedništva Pokreta socijalista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 78
  • 1
  • 1
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 6 meseci i 1 dan

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 16 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ne mogu da otpočnem svoje izlaganje, a da ne kažem koju rečenicu i o tome kako veći drugi dan raspravljamo o uvođenju doživotne kazne zatvora za krivična dela koja obuhvataju obljubu nad decom, maloletnim licima, trudnicama i nemoćnim licima, a koja imaju za posledicu smrtni ishod. I ako ništa drugo obaveza svih nas narodnih poslanika bila je da zaboravimo na sve političke podele, na borbu za glasove i politički rejting, da pređemo preko svega onoga što nas deli i razdvaja i da svi zajedno kroz jednu otvorenu raspravu maksimalno doprinesemo da se usvoji ova više nego potrebna izmena zakona.

Nažalost, po ovim praznim klupama sa moje desne strane možemo konstatovati da u Srbiji postoje takvi ljudi, tačnije takvi poslanici koji su zarad ličnog interesa, zarad očajničke borbe za davno izgubljeni i zauvek im nedostižni izborni cenzus, zarad slepe poslušnosti tajkunima i lopovima kojima su prodali svoje poslaničke mandate i rentirali svoje partije, odbili da budu u skupštinskoj sali i zajedno sa nama raspravljaju o predloženim zakonskim aktima.

Kakav politički ili lični interes je potreban da bi se izostalo sa jedne ovakve sednice i šta još u ovoj državi treba da se dogodi da bi pojedinci stavili zajednički interes ispred interesa ličnog bogaćenja političkih lešinara Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Pošto su odsutne kolege iz dela opozicije po ko zna koji put pokazale da nisu vredne da se na njih troši vreme i reči, rekao bih par rečenica. Pre svega, u Predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika tokom poslednjih desetak i nešto više godina bili smo svedoci užasnih zločina koji su za posledicu imali smrt najmlađih članova našeg društva.

Kao i prethodna Vlada koju je predvodio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ni ova Vlada ne ćuti i ne zatvara oči ovakvim zločincima, pa zato moramo da se podsetimo da su poslanici Narodne skupštine Srbije u prethodnom sazivu na sednici održanoj 16. jula 2015. godine usvojili Predlog izmene 72. člana Zakona o policiji, koji je predložila Fondacija „Tijana Jurić“, a koji propisuje vreme potrage za nestalom decom i maloletnim licima. Prema toj izmeni policija više ne čeka da prođe 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Pre usvajanja zakona u praksi policijskog rada taj period je bio između 24 i 48 sati, što je često zločincima davalo priliku ne samo da počine zločin, već i da se bezbedno udalje sa mesta tog zločina. Izmenjeni član je simbolično nazvan „Tijanin zakon“.

Nakon usvajanja izmena Zakona o policiji, Fondacija „Tijana Jurić“ je 9. novembra 2017. godine Narodnoj skupštini Srbije predala još jednu izmenu zakona u cilju poboljšanja bezbednosti, pre svega dece u Srbiji. Reč je o izmeni Krivičnog zakonika, odnosno uvođenju kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnika, trudne žene ili nemoćnog lica. Kazna doživotnog zatvora zamenila bi postojeću maksimalnu kaznu od 30 do 40 godina koja se propisuje za navedena krivična dela.

Osim uvođenja kazne doživotnog zatvora, ovom inicijativom se predviđa da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za određena krivična dela nemaju pravo na uslovni otpust, jer je praksa pokazala da neka lica ne mogu biti resocijalizovana i da bi njihov povratak na slobodu predstavljao opasnost za bezbednost građana.

Pored navedenih izmena zakona, Predlog zakona sadrži još jednu značajnu novinu koju ja kao i moje kolege poslanici iz Pokreta socijalista u potpunosti podržavamo, a to je propisivanje pravila za strožije kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici i ljudski je svakom dati novu šansu da bude, da se tako izrazim normalan član ovog društva, a ukoliko on ne želi da tu šansu iskoristi i uz to počini i nova krivična dela, zaslužuje da za to bude ponovo i to po strožijim kriterijumima sankcionisan. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem.

Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.

Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.

Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, cenjene kolege poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, neće podržati predloženi zakon o finansiranju APV, zato što smatra da se ovakav zakon ne može doneti bez ozbiljnih sveobuhvatne rasprave, rasprave o kojoj će biti uključene i pokrajinska i republička administracija, rasprave koja će na najbolji način sagledati problem finansiranja pokrajine sa svih aspekata i predložiti jedan kvalitetan i za razliku od ovog primenjiv predlog zakona.

Priča o usvajanju Zakona o finansiranju APV su počele odmah po donošenju Ustava 2006. godine, ali očigledno je sprovođenje najsramnije pljačkaške privatizacije koje tada je bila u svom zenitu, pustošenje budžeta i raznih budžetskih fondova, kao interesni sukob unutar Demokratske stranke doveo do toga da zakon ne bude usvojen.

Mnogo veća šteta od ne usvajanja zakona u tom trenutku bila je štetočinska vlast, pre svega, AP Vojvodini, oličena u liku i delu, ili bolje rečeno kriminalu Bojana Pajtića i njegovih saradnika.

Tih godina bi čak i transfer u visini od 77%, a ne samo 7% Republičkog budžeta bio mali da zadovolji sve apetite Bojana Pajtića i Demokratske stranke. Umesto da donesu Zakon o finansiranju AP Vojvodine, Pajtićeva pokrajinska kao i Tadićeva republička administracija su se bavile onim što su najbolje umeli pljačkanjem države i građana.

Tačno s ovih moji tvrdnji potvrđuju izjave Aleksandre Jerkov iz 2012. godine u kojoj kaže da su Bojan Pajtić i Demokratska stranka najveći krivci za ekonomsko propadanje Vojvodine i da je Bojan Pajtić žrtvovao interes građana Vojvodine zarad svoje funkcije.

Pošto je koleginica Jerkov poznata kao više nego dosadan političar, bez obzira što je samo par meseci posle ove izjave imenovana za Pajtićevog savetnika, očigledno za dalje propadanje Vojvodine, ubeđen sam da bi, samo da je trenutno prisutna u sali, potvrdila da i dalje stoji iza svojih reči.

Milionske malverzacije u Fondu za kapitalna ulaganja pljačka Razvojne banke Vojvodine, afera „Heterlend“, Tesla banka, afera oko završetka izgradnje Bulevara Evrope u Novom Sadu, miliona evra proneverenih kroz Fond za sufinansiranje pogona za primenu novih tehnologija, namešteni konkursi pokrajinskih sekretarijata, malverzacija oko izgradnje „Kamenice 2“, su samo vrh ledenog brega u kriminalu koji je u to vreme sprovođen širom Vojvodine.

Istini za volju, ništa manji stepen kriminala nije bio ni na republičkom nivou.

Sve ovo dokazuje, da je u stvari, pravi cilj petooktobarskog uličnog puča bio pljačka i pustošenje Srbije. Da se onaj 6. oktobar, za koji već godinama plaču i navodno žale pojedini lideri DOS-a, jeste desio, samo što taj 6. oktobar nikad nije bio planiran kao da koji treba nešto bitno da promeni u Srbiji, izuzev promene materijalnog stanja dobrog dela ljudi, koji su predvodili taj puč. Gledajući privatne račune Đilasa, Živkovića i Pajtića, 6. oktobar je za njih više nego uspeo.

Tema o kojoj danas raspravljamo predstavlja suštinu funkcionisanja Srbije i ona u stvari predstavlja pitanje fiskalne decentralizacije Republike Srbije.

Danas kada je po svim ekonomskim analizama domaćih i stranih institucija Srbija ekonomski stabilna zemlja, takva tema bi mogla da bude predmet rasprave unutar koje bi moglo da bude rešeno i pitanje finansiranje AP Vojvodine ukoliko se kako građani, tako i državni organi izjasne da su za prelazak na model fiskalne decentralizacije.

Danas kada je Srbija, za razliku od Srbije pre deset godina, uređena država, mi smo napokon u situaciji da možemo da razmišljamo o ovakvim pitanjima, naravno, pre svega zbog odgovorne politike koju su vodile sve republičke Vlade počev od 2012. godine.

Pokret socijalista se od svog osnivanja zalagao za ravnomerno finansiranje svih delova države, što je od početka bila i politika Vlade čiji smo deo, u šta se možemo uveriti kroz ravnomernu raspoređenost brojnih projekata koje širom Srbije finansira republička Vlada, kao i kroz dovođenje stranih investitora u sve krajeve naše zemlje.

Prošlo je vreme kada su u Srbiji živeli više i manje povlašćeni građani Srbije. Danas, ali i u buduće za nas će svi građani biti isti, biti jednaki, ravnopravni. U sklopu ovakve odgovorne politike republička Vlada se maksimalno trudi da u potpunosti ispuni svoju ustavnu obavezu od 7% prenetih sredstava. Uporedo sa ovim transferima, republička i pokrajinska Vlada su započeli i niz velikih značajnih projekata koje zajedno finansiraju i sa tim ulaganjima iznos koji dobija AP Vojvodina iz republičkog budžeta prelazi tu propisanu donju granicu od 7% i to na način da niko u Beogradu, centralnoj ili južnoj Srbiji ne bude zakinut ni za jedan jedini dinar.

Sve ovo je rezultat politike koju je zacrtao Aleksandar Vučić kao republički premijer, a koju sprovodi aktuelna republička Vlada i upravo zbog takve odgovorne i pravične ekonomske politike Pokret socijalista daje punu podršku svim vladama od 2012. godine. Da je ta politika u potpunosti ispravna, kao i da se finansiranje AP Vojvodine obavlja na zadovoljavajući način potvrđuje i podrška na izborima koju Aleksandar Vučić i njegova politika dobijaju od građana AP Vojvodine u prethodnih sedam godina.

Na kraju, po pitanju rezolucije Skupštine Srbije o Vojvodini, s obzirom da je predloženi dokument neustavan, ne bih ulazio u njegovo komentarisanje, uz napomenu da ni taj dokument nećemo podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem.

Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.

Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.

Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Pitanje ću uputiti premijerki Ani Brnabić, ali pre toga da dam nekoliko napomena.

Za dvadesetak dana napuniće se dve decenije kako je bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i suprotno međunarodnom pravu otpočela agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu i suverenu zemlju. Tokom 78 dana uništena je gotovo celokupna infrastruktura jedne države, ali ono što je teže, ono što je nenadoknadivo u odnosu na mostove, fabrike i stambene zgrade i vojne objekte su životi nevinog stanovništva i hrabrih branilaca.

Kako je taj nepravedni rat izgledao u brojkama? U ratu je na strani alijanse učestvovalo 19 država članica, ako se uračunaju i one zemlje koje nisu bile članice NATO pakta a koje su dale na raspolaganje svoje aerodrome i drugu pomoć, SR Jugoslaviju je napalo 26 država. Procena ukupne materijalne štete se kreće od 30 do 100 milijardi dolara. NATO je tokom agresije pogodio oko 3.350 objekata infrastrukture, od čega je uništeno oko 1.400 objekata, a više ili manje je oštećeno oko 1.950 objekata. Ono što znamo jeste da je agresor potpuno razorio sedam industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV repetitora, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava. Zemlje agresori su u tom trenutku imale 744 miliona stanovnika i državni budžet od 3.312 milijardi dolara, a tadašnja SR Jugoslavija 11,5 miliona stanovnika i budžet od 3,85 miliona dolara. NATO je agresiju započeo sa 464 letelice, a završio sa 1.040.

Tokom 78 dana i noći bombardovanja u oko 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila i preko 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa ovih ubojnih sredstava je oko 22.000 tona. Srpske snage su od 24. marta do 10. juna imale 753 poginula, od toga 589 vojnika i 172 policajca. Poginulo je preko 2.500, a ranjeno je oko 12.500 civila. Agresor je ubio 97 dece, od kojih je najmlađe imalo nepunih 11 meseci.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu porodica Milić je stradala u jednom trenu, otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađe žrtve NATO agresije, jedanaestomesečne Bojane Tošović i njenog oca Božine iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Simić i njegov otac Vladan. U Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić. U Vladičinom Hanu bomba je pogodila zagrljene maturante gimnazije, Milana Ignjatovića i Gordanu Nikolić. Na Varvarinskom mostu bomba je pogodila petnaestogodišnju Sanju Milenković, devojčicu kojoj su svi profesori predviđali briljantnu karijeru matematičara. Pod ruševinama porodične kuće u Ralji kod Sopota završio je život malih Pavlovića, osmogodišnjeg Stefana i petogodišnje Dajane. Najveći deo podataka kojim raspolažemo su utvrđeni tokom prvih godinu dana posle NATO agresije, pošto u oktobru 2000. godine dolazi do promene vlasti u Srbiji i nova republička vlast ne obraća mnogo pažnje na posledice NATO agresije.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić glasi – da li postoji mogućnost da Vlada Srbije formira radno telo koje bi utvrdilo tačan broj svih, a naročito civilnih žrtava kao i njihova imena i prezimena. Svedoci smo činjenice da zbog nemara i određenih političkih zabluda propustili priliku da po završetku Drugog svetskog rata evidentiramo sve zločine nad srpskim narodom što otvara prostor raznim političkim revizionistima da manipulišu broj nevinih žrtava, naročito u pogledu žrtava sistema logora smrti Jasenovac, kao i sistema logora smrti Gospić, Jadovno i Pag. Pored tačnog broja identiteta žrtava bilo bi dobro da se utvrdi tačna visina materijalne štete koja je tokom agresije naneta Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Zahvaljujem.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu, da li su u prethodnih desetak dana preduzimane bilo kakve službene radnje po pitanju sramnog teksta koji je na društvenim mrežama o premijerki Srbije, Ani Brnabić objavio predsedavajući Đilasovog saveza za pljačku Srbije i predsednik udruženih sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović. Dovoljan je bio jedan jedini status objavljen na društvenim mreži da nam pokaže kako oni koji javno pozivaju vojsku i policiju da otkažu poslušnost i koji javno prete rumunskim scenariom u Srbiji, vide tu istu Srbiju u kojoj bi oni bili vlast, Srbiju u kojoj bi političke protivnike kažnjavali silovanjem, koji bi direktno prenosili putem nacionalne televizije.

Šta je ovo ako nije ozbiljna pretnja ne samo premijerki Ani Brnabić već i svim građanima Srbije koji ne misle isto kao Željko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Boško Obradović. Šta je govor mržnje ako nije pretnja zatvaranjem u četiri zida, bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora. Treba li da posebno napomenem da sve što je napisano u tekstu ne samo da je vulgarno i prostački nego je i otvorena diskriminacija i rasizam i da ne spominjem sve gadosti iznete na račun premijerke Ane Brnabić kako drugačije nazvati pisanje o Afroamerikancima koje Željko Veselinović predstavlja kao krvoločne, divlje zveri koje siluju žene, ako ne čistim rasizmom.

Zbog svega navedenog želeo bih da znam da li su Ministarstvo unutrašnjim poslova i nadležno tužilaštvo preduzeli bilo kakve radnje, pošto činjenica da je Željko Veselinović obrisao tekst sa svog naloga ne znači da je isti stvarno bio plod Vasiljevićeve brzopletosti, nerazmišljanja i da ne oslikava njegovu čvrstu rešenost da tu ili neku drugu gadost već koliko sutra u slučaju dolaska na vlast sprovede u delo. Hvala vam.

Imovinska karta

(Bački Jarak, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Pomoćnik gradonačelnika Grad Novi Sad Grad Mesečno 96214.00 03.01.2013 - 02.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:15