BOJAN TORBICA

Pokret socijalista

Rođen 1974. godine. Živi u Temerinu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada. Član predsedništva Pokreta socijalista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 97
  • 2
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 28 dana i 2 sata

Poštovani gospodine Torbica, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 3 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, i ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na neka opšta pitanja vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i Sporazumu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji, slika Nikolajevih Reriha Ruskoj Federaciji, dok će se moje partijske kolege u daljoj diskusiju dotaći određenih pojedinosti vezani kako za ova dva predložena zakona, tako i za Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.

Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika čoveka i društva uopšte, obzirom da nijedna druga vrsta ne poseduje kulturu.

Država koja vodi računa o sebi i o svom identitetu i svojoj budućnosti, a smatram da je to danas država Srbija, trebalo bi da što više ulaže u kulturu. Govoreći ovo nisam mislio isključivo na materijalno ulaganje, već na sve ostale vidove ulaganja čiji je cilj negovanje pravih vrednosti.

Zakon o kulturi čiji predlog izmena i dopuna se danas nalazi i pred nama je stupio na snagu septembra 2009. godine i bio je prvi akt opšteg karaktera koji je uspostavio sistemske odnose za funkcionisanje sektora kulture u Republici Srbiji. Tokom njegove primene koja je započeta u martu 2010. godine, uočen je međutim niz nedostataka i praktičnih problema, tako da se 2016. godine pristupilo prvim izmenama i dopunama ovog zakona, s ciljem da se svi uočeni nedostaci prvobitnog zakona isprave i da na taj način on postane maksimalno primenljiv.

Imajući u vidu da je Zakon o kulturi po prvi put uspostavio temelje za usaglašeno i ciljano regulisanje kompletnog sistema naše kulture, veoma je bitno da se na osnovama iskustva u njegovoj dosadašnjoj primeni nastavi sa daljim uređenjem u oblasti kulture kroz adekvatnu primenu dobrih zakona i podzakonskih akata, tako da, evo, posle četiri godine od prethodnih izmena i dopuna zakonskog teksta mi ponovo ciljano pristupamo izmenama i dopunama onih delova zakona za koje postoji opravdano mišljenje da zahtevaju drugačiji sistem regulacije od dosadašnjeg.

Često su moram priznati ponekad i sa pravom, kolege poslanici u ovom domu kritikovale neke od tekovina prethodnog socijalističkog sistema, ali kada pričamo o kulturi, moramo priznati da su uslovi za njen razvoj bili mnogo bolji i povoljniji tokom socijalizma nego što su bili tokom prethodne tri decenije.

Hteli mi to priznati ili ne, kultura je tada zauzimala vrlo važno mesto, država se izuzetno brinula o razvoju kulture, finansijska ulaganja su bila na visokom nivou kako ulaganje u kulturnu produkciju tako i u infrastrukturu. U mnogim naročito malim sredinama su u to vreme po privi put otvorene prve biblioteke, galerije, pozorišta, bioskopi, koncertne dvorane, domovi kulture. Ono što je najvažnije, bio je uspostavljen sistem vrednosti kako u kulturi tako i u celokupnom društvu, sistem vrednosti koji je priznavao negovao i podržavao samo kvalitet.

Promena političkog sistema, privredna, ekonomska i politička kriza, koja je zahvatila najveći deo državne zajednice i koja je dovela do međunacionalnih sukoba i građanskog rata, ostavili su duboke tragove u svim društvenim sferama, pa i u kulturi. Blizu tri decenije je trajala agonija u kojoj se Srbija nalazila. Naročito je težak bio od 2000. do 2012. godine, kada su se na čelu države nalazili oni kojima je lični interes i lično bogaćenje bio prioritet i koji su u ime toga sve ostalo uništavali i upropaštavali. Privreda, ekonomija, zdravstvo, poljoprivreda i obrazovanje, naravno i kultura bili su opustošeni, opljačkani, osiromašeni i devastirani.

Promenom bivšeg režima 2012. godine, završen je i taj mračni period i Srbija je napokon ušla u period oporavka koji je istine radi jedan dug i težak proces koji traži puno odricanje i rada, ali ono što je najvažnije jeste da je taj proces moguć. Tako je za razliku od prethodne vlasti, oličene u liku i nedelu Tadića, Đilasa, i Jeremića i njihovih satrapa koji su zatvarali bioskope, muzeje i pozorišta, aktuelne republička vlast samo u poslednje dve godine otvorila renovirani Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, kao i renovirano pozorište „Bora Stanković“ u Vranju, a ono što je još najvažnije od toga jeste nastavak takve ispravne politike.

Ako ćemo biti iskreni, kultura je oblast prema koja je svaka vlast retko širokogruda, naročito kada su u pitanju izdvajanja iz budžeta, političari uglavnom na kulturu gledaju kao na trošak, a ne kao na investiciju u budućnost. To nije bio i ostao problem samo Srbije nego i najvećeg broja država na svetu.

Kada pominjemo raspoloživa sredstva Ministarstva kulture, u najširem smislu te reči želim da napomenem, a vi ćete me ispraviti ako grešim da je predviđeni procenat izdvajanja u ovoj godini negde oko 1%, što predstavlja pozitivan pomak u odnosu na, recimo, budžete prethodnih godina, pa eto, da na primer uzmemo budžet iz 2011, 2012, 2013. godine. Nije lako pronaći sredstva neophodna za finansiranje kulture u jednom osiromašenom i opljačkanom društvu kako je naše, ali ne treba ni da prestanemo da težimo da ta sredstva budu veća iz godine u godinu.

Uz to, jedan od osnovnih zadataka Ministarstvo kulture jeste iznalaženje načina da sistem finansiranja bude maksimalno efikasan, kako bi, koliko je to moguće nadomestio hroničan nedostatak novca u kulturi.

U tom, kako sam ga već nazvao proces oporavka, na nama je da, tj. na ovom parlamentu, na Vladi Srbije i na vama lično gospodine ministre, tako reći na svima nama je istorijska odgovornost da zaustavimo dalji proces urušavanja pravih kulturnih vrednosti i da sprečimo poplavu primitivizma, vulgarnosti, prostote, jeftinih sadržaja koji se nude građanima, prevashodno putem medija.

Sam Zakon o kulturi, kao i ove predložene izmene i dopune Zakona o kulturi samo su osnov za sprovođenje kulturne strategije, očuvanja kulturnog nasleđa, unapređenje kulturne infrastrukture i afirmacije stvarnih kulturnih vrednosti. Zakon je kao što sam to rekao, osnov, a ono što je važno, jeste njegovo sprovođenje od kog će najviše zavisiti budućnost kulture u Srbiji.

Druga tema o kojoj sam danas želeo da kažem koju reč jeste istorijski sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Velikog Ruskoj Federaciji.

Istorijski sporazum koji se posle 174 godine provedene u tuđini vraća 166 stranica Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog ćiriličnog rukopisa. Ovaj vredni dokument srpske kulturne baštine pisan je perom na pergamentu osamdesetih godina 12. veka za Miroslava kneza Humskog, sina Zavidinog, a brata Stefana Nemanje. Dokument je pisan na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije.

Poslednjih meseci u javnosti se u više navrata povela priča o tome da li ovu kako kažu samo jednu stranicu Miroslavljevog jevanđelja treba razmeniti za sedam slika, umetnika Nikolaja Konstantinoviča Reriha koje se čuvaju u našem Narodnom muzeju. O značaju Miroslavljevog jevanđelja dovoljno nam govori činjenica da je ono uz arhiv Nikole Tesle jedini naš dokument među 120 dokumenata iz celog sveta upisanih u svetski registar kulturne dokumentacione baštine pod nazivom Uneskova lista pamćenja.

Miroslavljevo jevanđelje preživelo je burna vremena naše države i našeg naroda, skrivano je, prenošeno i tako do današnjeg dana sačuvano. Iako je napisano na teritoriji Bijelog Polja, udaljenoj oko 300 km od Beograda, prešlo je za sedam i po vekova više od 15.000 km na svom putu od Hilandara do Beograda. Zahvaljujući ovakvom viševekovnom putešestviju, kao nemi svedok srpske istorije, izbeglo je sudbinu mnogih drugih ukradenih spaljenih i uništenih knjiga.

Izuzetno je zanimljiva upravo ta priča o golgoti ovog dokumenta koji je sa državom Srbijom i srpskim narodom preživljavao sve istorijske događaje u 20. veku u pravom smislu te reči. Donet je sa Svete Gore u Srbiju 1896. godine od strane mučeničkog kralja Aleksandra Obrenovića. Miroslavljevo jevanđelje nestaje iz dvorskog sefa tokom Majskog prevrata 1903. godine. Posle 11 godina biva pronađeno pred sam početak Velikog rada, tokom kog prati kretanje srpske vojske od Kruševca do Niša, Kraljeva i Raške, a potom 1915. godine prošavši albansku golgotu otputovalo je do Krfa, a posle oslobođenja vraća se nazad za Beograd.

Preživevši bombardovanje Beograda aprila 1941. godine, Jevanđelje se našlo na meti fašista, pa je pred njima sklonjeno prvo u Užice, a potom je zakopano u oltaru manastira Rača. Manastir je od 1941. godine do 1943. godine nekoliko puta bio pljačkan i paljen, a Miroslavljevo jevanđelje nije pronađeno ni oštećeno.

Krajem 1943. godine je vraćeno i skrivano u Beogradu do oslobođenja, kada prelazi na čuvanje u tadašnji umetnički, a današnji Narodni muzej Beograd, gde se i danas nalazi. Ako ni zbog čega drugog samo zbog ovog Miroslavljevog jevanđelja zaslužuje da napokon posle 174 godine ponovo bude kompletirano jer tako nešto nema cenu. Kao što cenu nema ni prijateljstvo srpskog i ruskog naroda, ali i naših država. Kao što strana 166 Jevanđelja zaslužuje da se posle nepuna dva veka vrati i sjedini sa ostalim stranama, tako i sedam slika umetnika Nikola Reriha zaslužuje da se posle nepunog jednog veka vrati u Rusiju i da zajedno sa velikim brojem drugih Rerihovih umetničkih dela postanu deo stalne postavke muzeja posvećenog ovom umetniku koji će do kraja godine biti otvoren u Moskvi.

Na kraju ove svoje diskusije kao narodni poslanik koji dolazi iz opštine Temerin iskoristiću priliku da zamolim ministra, kao i njegove saradnike da građanima opštine Temerin, tačnije naselja Bački Jarak u skladu sa mogućnostima izađe u susret i pomognu nam da zaštitimo nama bitno kulturno nasleđe.

Naime, ovih dana je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika iz Novog Sada aplicirao u ministarstvo za sredstva koja su neophodna da se uradi rekonstrukcija izuzetnog dotrajale i oštećene fasade zgrade mesne zajednice u centru Bačkog Jarka, zgrade koja je jedan od najlepših spomenika kulture podunavskih Nemaca. Pošto je pre četiri godine u potpunosti rekonstruisan krov, sada bi uz rekonstrukciju fasade i zamenu spoljne stolarije zgrada bila sačuvana od daljeg propadanja.

Kao što sam na početku govorio i ova zgrada je jedna od onih kulturnih dobara o kojim bivše vlasti nisu vodile računa i nisu ulagale u njihovo održavanje, pa smo došli u situaciju da zbog nemara i nebrige možemo ostati bez još jednog kulturnog dobra. U slučaju u koliko bismo preko ministarstva uspeli da realizujemo sredstva za rekonstrukciju fasade i stolarije, lokalna samouprava bi mogla da za sledeću godinu sama obezbedi sredstva za renoviranje unutrašnjosti zgrade i da na taj način u potpunosti zaštitimo ovaj objekat.

Na kraju, još samo želim da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Zahvaljujem predsednice.

U istoriji će zauvek ostati zapisano kako je 24. marta 1999. godine bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu otpočela agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu ponosnu i suverenu zemlju.

Ostaće zapisano kako su bez ikakve milosti ubijani oni koji su branili svoja ognjišta, svoje porodice, svoju slobodu, oni koji su tek započeli svoje živote, koji su želeli da žive, oni koje su NATO generali nazivali kolateralnom štetom.

Tokom 78 dana agresije uništena je gotovo celokupna infrastruktura jedne države, ali ono što je teže, ono što je nenadoknadivo u odnosu na mostove, fabrike i stambene zgrade i vojne objekte su životi nevinog stanovništva i hrabrih branilaca.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu porodica Milić stradala je u jednom trenu, otac Dragomir, majka Dragica i njihova ćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađe žrtve NATO agresije jedanaestomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božine iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Simić i njegov tata Vladan, a u Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić.

Tačan broj poginulih i ranjenih, kako onih koji su branili svoju otadžbinu, tako i civila do današnjeg dana nije utvrđeno. Najveći deo podataka kojim danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godinu dana nakon NATO agresije pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine dolazi do nasilne promene vlasti u Srbiji i nova marionetska vlast dodvoravajući se svojim stranim mentorima prestaje sa utvrđivanjem tačnog broja poginulih i ranjenih tokom NATO agresije.

Predstavnici te merionetske vlasti zaboravljaju da utvrde pravi tj. tačan broj žrtvama agresije, ali ne zaboravljaju da iz zatvora oslobode preko 200 najgorih terorista tzv. OVK odgovornih za od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom, pripadnicima vojske i policije.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže predlog Pokreta socijalista, kako bisom doneli odluku o formiranju komisije koja bi jednom zauvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije i kako bismo jednom zauvek stavili tačku na ovo pitanje. Zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre Vulin sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, pred nama se danas uz ostale zakonske predloge nalaze i predlozi dva najviša strateška dokumenta kojima se štite nacionalni interesi države Srbije od najrazličitijih izazova, rizika i pretnji.

Nemoguće je govoriti o bilo čemu što je vezano za Vojsku Srbije, nacionalnu bezbednost i odbranu države, a ne osvrnuti se na golgotu koju je naša vojska preživela tokom poslednje dve decenije, ista ona vojska koja je 78 dana pružala herojski otpor NATO alijansi tokom zločinačke NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.

Nešto više od godinu dana po okončanju ratnih dejstava oni koji su naredili bombardovanje Srbije i ubijanje njenih građana, preko svojih poslušnika, na dobro oprobani način, kroz paljevinu, rušenje i prebijanje političkih neistomišljenika, uvode petooktobarsku demokratiju u Srbiju. Nakon te nasilne promene vlasti, nova marionetska vlast, dodvoravajući se stranim mentorima, počinje sa sistematskim uništavanjem, razbijanjem i ponižavanjem Vojske i njenih pripadnika.

Prvi potezi su im bili drastično smanjenje broja aktivnih pripadnika Vojske, kao i njenog operativnog sastava. Uporedo sa tim, rashodovana su, uništena i u staro gvožđe bačena značajna ispravna i upotrebljiva borbena sredstva i vojna oprema, a ratni komandanti koji su predvodili herojsku borbu protiv NATO agresora i njihovih saveznika, šiptarskih terorista, ni krivi ni dužni završavaju ili u Haškom tribunalu ili bivaju prinudno penzionisani. Tako je Vojska Srbije od strane tadašnjeg vrha vlasti opljačkana, opustošena i obezglavljena, te dovedena na ivicu propasti.

Promenom vlasti 2012. godine i dolaskom današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića na čelo Ministarstva odbrane, Vojska je počela da se oporavlja, država je ponovo počela da ulaže u vojnu tehniku, opremu i infrastrukturu, ali i da podiže životni standard pripadnika i svi mi ovde prisutni znamo da ministar Aleksandar Vulin, Ministarstvo odbrane, a naravno i sama Vojska Srbije ne bi mogla da ostvaruje ovako dobre, štaviše sjajne rezultate da iza njih u potpunosti ne stoji predsednik Republike Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić.

Kao jedan od rezultata tako kvalitetnog i temeljnog rada, pred nama se danas nalaze dva dokumenta kojim se prvi put jasno definišu nacionalni i odbrambeni interesi. Osnovna polazišta obe strategije su očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost i briga o srpskom narodu u dijaspori.

Napokon, posle više decenija imamo dovoljno opremljenu i obučenu vojsku da u potpunosti od bilo koga iz regiona možemo da zaštitimo sopstvenu državu i narod, ali i da zaštitimo sve svoje sunarodnike gde god u regionu živeli.

Posebno bih istakao i pohvalio, pre svega, činjenicu da su u okviru očuvanja suvereniteta i integriteta države Srbije naglašene naše pozicije o Kosovu i Metohiji, kao i stavovi da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije.

Naravno, pohvalio bih i to što je Strategijom odbrane prvi put jasno definisana i vojna neutralnost Srbije, što su jasno definisani ciljevi i mere za njenu primenu koji se odnose na to da se Srbija neće prikloniti nijednom vojno-političkom savezu i da ćemo odbranu koncipirati osloncem na sopstvene snage korišćenja sopstvenih kapaciteta i potencijala uz novi Strategijski koncept odbrane čiji je osnovni element totalna odbrana i koja će iskreno se nadam uskoro obuhvatiti ponovno vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.

Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.

Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.

Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.

NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.

Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.

Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

U suštini, mogu biti zadovoljan odgovorom ministra Vukosavljevića, s tim što bih stvarno želeo da vam skrenem pažnju na te male lokalne medije.

Mi smo imali situaciju da je pre 10, 15 godina zakonom bio dozvoljen ovaj način da mediji koji emituju na više jezika mogu da rade kao ustanove. Prilikom privatizacije nisu prepoznati, to je postao problem. Znači, u Vojvodini, u jednom Temerinu gde ja živim, koji je da ne kažem najjužnija opština u Vojvodini, pored grada Novog Sada gde živi značajan broj građana mađarske nacionalnosti, u ovom trenutku mi nemamo lokalni medij, elektronski. Znači, ni televiziju ni radio, niti na mađarskom niti na srpskom jeziku. Tako da kažem, tu je i Beočin, tu su i mnoge opštine u Vojvodini. Jedna molba, da se sve to prepozna.

Za ministra zdravlja, da kažem, evo, imali ste i sami priliku da vidite da u ovoj sali ima poslanika koji imaju halucinacije o odlasku investitora i koji imaju halucinacije da ministar inostranih poslova treba da govori o stanju na Kosovu, ali mi smo navikli na te ljude. Pošto su se njima do sada priviđali beli miševi i vinske mušice, pa smo mislili ukoliko bude veće saradnje ovih vojno zdravstvenih ustanova i civilni, da bi možda, pošto je evidentno da nema leka u ovim civilnim ustanovama, možda bi vojno zdravstvo, takvim pojedincima moglo da pomogne, pošto se ljudi već mesecima zalažu oko zdravstvenog stanja i poslanika, a i pojedinih drugih političkih funkcionera u ovoj Skupštini i u ovoj Vladi.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svoje pitanje, koje je verovatno više molba i apel, upućujem ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.

Naime, opština Temerin je negde još davne 1996. godine počela sa izgradnjom kanalizacije i taj projekat traje pune 23 godine. Najveći deo radova pokriven je sredstvima opštinskog budžeta kao i kreditima koje je lokalna samouprava uzimala u ovu svrhu.

Tokom druge polovine prošle godine, Ministarstvo zaštite životne sredine je pokazalo dobru volju da se iznosom od oko milion evra participira u realizaciji projekta izgradnje prečistača vrednog oko 3,5 miliona evra, koji bi zadovoljio potrebe kanalizacione mreže u Temerinu.

Spletom okolnosti sredstva nisu realizovana do kraja prošle godine, pa je ostao dogovor da ona budu realizovana tokom marta ili aprila ove godine, zbog čega ponovo nije došlo. U međuvremenu je Vlada AP Vojvodine bila spremna da pomogne za realizaciju projekta, međutim, na kraju se ipak ostalo na stanovištu da projekat zajednički isfinansiraju opština Temerin i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pre dva meseca je opština Temerin kontaktirana od strane Ministarstva da dopuni projektnu dokumentaciju i dostavi Ministarstvu, kao i novi zahtev na 120 miliona dinara.

Po informacijama koje imamo, u međuvremenu je rebalansu budžeta došlo do određenih promena apropriacijama, ali pored toga je Ministarstvo zaštite za zaštitu životne sredine uspelo da obezbedi sredstva i uputi molbu Ministarstvu finansija da odobri transfer sredstava. Tako da, iskoristio bih ovu formu poslaničkog pitanja da zamolim ministra Sinišu Malog da izađe u susret molbi i u interesu 30 hiljada građana opštine Temerin, koji nepune dve i po decenije čekaju završetak radova na kanalizacionoj mreži, i da da saglasnost na ovaj transfer sredstava.

Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, postaviću nekoliko pitanja republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, Republičkom javnom tužilaštvu, Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi, Ministarstvu kulture i informisanja, Agenciji za privredne registre, kao i REM.

Pod jedan, da li je televizijske programe N1, Nova S i Sport klub, emituju domaći ili strani emiteri? Odakle se tačno emituju ti televizijski programi? Da li nadležni organi uključujući i REM i da li su izvršili proveru navoda da se sedište napred navedenih emitera kao i mesta odakle se emituju navedeni programi nalazi u Luksemburgu? Da li su nadležni organi uključujući REM izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe? Da li emiteri programa N1, Nova S i Sport klub imaju neophodne dozvole za emitovanje televizijskog programa u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima u Srbiji? Da li emiteri programa N1, Nova S i Sport klub poštuju sve zakonske propise i plaćaju propisane nadoknade? Ukoliko plaćaju molio bih da mi odgovorite koje naknade i kome plaćaju i naravno u kom iznosu, a ukoliko ne plaćaju molio bih da mi se odgovori po kom osnovu ne plaćaju?

Sledeće pitanje, da li emiteri TV programa N1, Nova S i Sport klub, da li su upisani u registar medija koje vodi APR? Da li se emiteri TV programa N1, Nova S i Sport klub poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju sve svoje obaveze u celosti? Da li ovi napred pomenuti emiteri plaćaju naknadu SOKOJ-u i OFPS-u u kom iznosu i ukoliko ne plaćaju po kom osnovu su oslobođeni plaćanja naknade?

Šta su nadležni državni organi, uključujući i Komisiju za zaštitu konkurencije, preduzeli po pitanju emitovanja reklama kod ovih nazovi inostranih TV kanala, pošto Zakon o elektronskim medijima zabranjuje da se menja izvorni sadržaj programa koji se u Srbiji reemituje, a ovi nazovi prekogranični kanali i dalje čitavog dana emituju višeminutne EPP blokove, kao i zašto niko od nadležnih državnih organa nije naložio kablovskim operaterima da iz mreže isključe sve prekogranične kanale koji krše zakon, a protiv odgovornih lica nije pokrenuo zakonske postupke?

Na koji način je REM utvrdio da N1, Nova S i Sport klub nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični, kao i da na tim kanalima nema domaćih reklama koje, izuzev njih, vide svi građani Republike Srbije?

Da li su nadležni organi preduzeli korake, ako nisu, kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima čija su sedišta u inostranstvu, N1, Nova S i Sport klub, eventualno prekida izvorni signal koji ide sa mastera iz inostranstva i ubacuju reklame na srpskom jeziku? Ako se to dešava, ko to čini i kada će preduzeti odgovarajuće korake i pokrenuti postupke protiv odgovornih lica?

Podsetiću nadležne da Zakon o elektronskim medijima reguliše oblast reemitovanja tako što prema odredbama ovog zakona reemitovanje označava preuzimanje i istovremeno emitovanje programskih sadržaja bez menjanja, prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, priloga, rubrika, reklama, oglasa i reportaža.

Takođe se članom 46. istog zakona garantuje sloboda prijema reemitovanja medijskih usluga iz drugih država koja je Republici Srbiji zajamčena potvrđenim međunarodnim ugovorima, a članom 100. određeno je da nadzor nad emiterima vrši REM. Takođe je propisano da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio i TV emitovanje istovremeno i u potpunosti bez promena, kao što je propisano da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RATEL-om.

Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom zakona u pogledu oglašavanja vrši regulatorno telo za elektronske medije, poznatije kao REM, a Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala.

Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza, može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i bitnih obeležja niza krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti, očekujem da ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koja imaju nadležni organi u utvrđivanju činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem roku, koliko odmah, kao i da ova moja pitanja tretiraju kao prekršajne i krivične prijave protiv odgovornih lica ova tri emitera. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem.

Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.

Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.

Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.

Imovinska karta

(Bački Jarak, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Pomoćnik gradonačelnika Grad Novi Sad Grad Mesečno 96214.00 03.01.2013 - 02.06.2016.