Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Predlog zakona o rebalansu budžeta za 2019. godinu, kao i set finansijskih i računovodstvenih zakona koji je na dnevnom redu ove sednice, predstavljaju veoma važan segment funkcionisanja sistema države u celini i treba im pristupiti sa velikom pažnjom i odgovornosti. Nesporno je da je odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu od strane Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva, rezultiralo povećanjem plata i usmeravanjem više sredstava za finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata.

Dakle, u doba usporavanja konjunkture globalne ekonomije, geopolitičkih tenzija i trgovinskih konflikata, srpska privreda nastavlja poboljšanje makroekonomskih performansi kontinuirano još od 2014. godine, kada je ovo poboljšanje postalo zamajac razvoja privrede i rasta društvenog BDP, koji je iz minusa dotadašnjeg prešao u veoma značajnih 3,5% za tekuću godinu.

Uspostavljena je i očuvana fiskalna stabilnost zemlje. Smanjen je javni dug, prisutan je permanentno visok priliv stranih direktnih investicija, omogućen je kontinuiran privredni rast, poboljšana eksterna pozicija zemlje, smanjena nezaposlenost a uz sve to što je takođe veoma važno, očuvana je stabilna, niska i predvidiva stopa inflacije.

Tokom 2019. godine ostvaren je višak sredstava u budžetu od oko 50 milijardi dinara, pa je predlogom rebalansa budžeta predviđeno da se ostvareni višak sredstava i potroši. Revidirani su planirani prihodi primanja budžeta Republike Srbije u 2019. godini za 46 milijardi dinara u odnosu na prihode predviđene Zakonom o budžetu za 2019. godinu, a revidirana projekcija prihoda u 2019. godini sačinjena je na osnovu makroekonomskih kretanja, odnosno po osnovu ostvarenja budžeta u periodu januar – avgust tekuće godine.

Povećan je i porez na dodatu vrednost za oko 6,1 milijardu dinara u odnosu na iznos koji je predviđen Zakonom o budžetu za 2019. godinu, a ovim rebalansom predviđeno je i smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu kao i obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene za povećanje osnovice plata počev od novembarskih, a i za izdatke za izgradnju putne infrastrukture, za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodica sa decom i druge rashode. Povećan je i iznos sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima, a povećan je i iznos sredstava za rashode po osnovu otplate kamata.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture – povećana su sredstva za izgradnju putne infrastrukture, a Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja povećan je iznos sredstava koji će moći da usmere za naučno-istraživačke delatnosti, dok su Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodica sa decom.

Sve makroekonomske mere donose se u cilju jačanja, uspostavljenog modela rasta koji se zasniva na povećanju investicija izvoza, a napori su usmereni na investiranje strukturnih, reformskih procesa kako bi se obezbedio kontinuitet poboljšanja privrednog okruženja, napretka na međunarodnim listama konkurentnosti i daljeg podizanja kreditnog rejtinga zemlje.

Posebni napori ulažu se u i reformisanje javnih preduzeća kako bi se postigao stepen njihove efikasnosti, a sve sa ciljem obezbeđenja boljih uslova života i podizanja životnog standarda građana.

U danu za glasanje, poslanici Srpske narodne partije podržaće predlog zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Hvala, gospođo Petrović.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mali, a Mali je prezime. Sećate se kada vas je sadašnji predsednik Republike, u to vreme predsednik Vlade predstavljao, ono kada se pomagalo oko aerodroma, pa je rekao Siniša Mali, on kaže – Mali je prezime. E, sada vam gospodine Mali, kažem da ova problematika koja treba da bude regulisana u ova tri zakona jeste nešto što je građanima Srbije potrebno.

Privreda, privredne aktivnosti, finansijska kretanja, ne mogu da se zatvore u granice jedne države, naprosto oni prelaze okvire jedne države i tu pratiti određena svetska dostignuća, pogotovo od onih od kojih ima nešto da se nauči, to i nije loše. Vi ste napravili jedan pomak, a kad kažem vi, mislim na režim Aleksandra Vučića u odnosu na one pre vas koji su govorili da EU nema alternativu. Vi sada vrlo lepo i za građane Srbije prihvatljivo kažete, ovo što mi radimo, ovo radimo zbog nas, a ne zbog EU, ali u mnogome kada su u pitanju ove direktive na koje se vi često pozivate, regulišete onako kako su to oni predložili i preporučili.

Mi treba da rešimo probleme životne kroz zakone, naravno, na način koji to ostavlja mogućnost državi Srbiji da u privrednim aktivnostima bude konkurenta na svetskom tržištu kad god je to moguće, s jedne strane, a sa druge strane moramo da imamo u vidu interese građana, pre svega, ali nivo razvijenosti naše države. Ne vredi nama da mi gledamo kako to rade neke druge zemlje kad mi nećemo za neki duži vremenski period stići na taj nivo. Evo, ovo kad ste rekli, a o tome je nešto govorila i moja koleginica gospođa Vjerica Radeta, one su dobre.

Ako je to tačno što vi pričate, do sada nije bila takva praksa kada je u pitanju povraćaj PDV moći da se za relativno kratko vreme realizuje, da za relativno kratko vreme poreski obveznici dođu do svojih sredstava, to će biti dobro.

Ali, ima nekoliko delatnosti koje su regulisane drugim zakonskim propisima gde nije moguće izdavati elektronske račune. Srbija je zemlja koja ima i seljaka i radnika intelektualca i ne treba zaboraviti da se veliki broj ljudi u Srbiji bavi ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i da oni nisu u situaciji da daju te račune.

Kao da oni ne postoje, kao da ne rešavamo njihov problem. Šta tu ostavlja mogućnost? Ostavlja mogućnost nekim nadobudnim inspektorima ili nekim drugim kontrolorima koji neće imati razumevanja. To možda neće biti ni intencijom Ministarstva finansija, odnosno Poreske uprave u Srbiji, ali on misli da mora sve onako da uradi kao što je napisano. On će možda predstavljati ozbiljne probleme građanima Srbije, zbog kojih mi i jesmo ovde i koji su nas i poslali u ovaj parlament da bi donosili zakone koji će, pre svega, njima odgovarati.

Kada je u pitanju Zakon o reviziji, a revizija je dobra kako vlasnicima kapitala, tako i samoj državi i naravno poslovodstvu ili menadžmentu nekih firmi zato što može da projektuje neka dešavanja, može da iskontroliše ono što de dešava i da preventivno posluži nosiocima razvoja jednog društva, odnosno jedne države.

Kada je u pitanju ovaj zakon revizori Srbije nemaju mnogo problema. Oni kažu da će to biti relativno dobro i ono što u dosadašnjem zakonu nije bilo regulisano na način na koji je prihvatljiviji i za njih i u Srbiji postoji veliki broj međunarodnih revizorskih institucija, a to je zbog toga što strani kapital, da li pod baš beneficiranim uslovima u toj meri o kojoj mi govorimo ili potpuno istim, kao što vi vrlo često kažete sa privrednim subjektima iz Srbije, to je sada drugo pitanje, ali postoje te međunarodne kompanije koje imaju firme u mnogim zemljama.

I, što ste otklonili mogućnost da se ne vodi posebno računovodstvo za njih ovde, nego da vode tamo negde u nekim centralnim sedištima svojih tih kompanija. To je možda dobro, i to će našu zemlju učiniti nešto atraktivnijom za buduće investitore.

Manji je broj naših revizorskih institucija, odnosno kada je u pitanju obim posla koje kontrolišu domaće revizorske institucije. On je nešto malo manji, ali moram da vam kažem da one to uglavnom, revizorske institucije, taj posao odrađuju dosta korektno i profesionalno.

Možda neko može da kaže da ima i suprotnih slučajeva i to je verovatno tako, ali uglavnom s tim bi mogli da budemo zadovoljni. Kada kažem s tim, mislim na posao koji obavljaju te revizorske institucije.

Kada je u pitanju Zakon o računovodstvu, ovde je možda najveći problem ono što ste vi predvideli da treba ponovo da polažu da bi bili sertifikovani ljudi koji rade, ne 10 ili 15 godina, nego možda i punih skoro 40 godina, ali veliki je broj koji radi 10, 15 godina. Zapravo od momenta kada se preduzetništvo u Srbiji počelo ozbiljnije razvijati onda se pojavio veliki broj ljudi koji nisu vični taj posao dobro da odrade, koji su imali potrebu za korišćenjem usluga profesionalnih lica, odnosno profesionalnih računovođa.

Problem je nastao tu što vi niste imali dovoljno sluha za, možda je to relativno mlada računovodstvena organizacija, odnosno ta Komora računovođa Srbije, to je jedno strukovno udruženje, koja ima iza sebe veliku podršku kada su u pitanju računovođe, s jedne strane. S druge strane, vrlo profesionalno rade svoj posao i svakako da su pomogle Poreskoj upravi, odnosno državi Srbiji sa svojim predlogom oko objedinjene naplate PDV 2014. godine, jer znate da od 2002. godine, kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, naplata PDV i poreza i doprinosa na zarade i druge obaveze bila je razvrstana ne znam u koliko računa.

Pa, i ova Komora računovođa je predložila da oni koji poseduju znanje iz oblasti računovodstva da ne treba posebno da polažu ispite, a favorizovana je samo jedna institucija, to je ovaj Savez računovođa i revizora. Znate on postoji od 1955. godine, ali u APR se vidi da imaju troje zaposlenih. Čak, jedan je sa jednom trećinom u tom savezu, a dve trećine u drugoj firmi koja je takođe članica ovog saveza.

Njihov predlog, to nije predlog nas srpskih radikala, ali možemo da budemo saglasni sa tim, njihov predlog je da oni ljudi koji rade 10, 15 i više godina i

imaju uspešne finansijske izveštaje da bi oni u jednom danu mogli da se to verifikuje, a oni koji nemaju ta znanja i nemaju toliko vremena provedeno u ovoj, ja bih rekao specijalizovanoj, zanatskoj, a i stručnoj oblasti, oni bi trebali da polažu ispit, ali ne kod saveza.

Ministarstvo finansija, kao što je uradilo kod revizorske institucije, bi trebalo da imenuje jednu komisiju koja bi bila sastavljena od najeminentnijih ili najboljih stručnjaka profesora računovodstva sa Ekonomskog fakulteta, predstavnika Ministarstva finansija i možda predstavnika svih tih udruženja ili asocijacija strukovnih udruženja računovođa koji to rade.

Ako to bude radio samo ovaj savez i troje zaposleno, oni će morati da angažuju neka stručna lica. Neka stručna lica moraće da im se plati naknada. Potpuno sam siguran da taj savez neće to raditi besplatno, odnosno neće raditi samo za cenu usluga koju budu trebali da pruže predavači, ispitivači ili neko drugi. Ovo kada bi uradili bilo bi neuporedivo bolje, bilo bi to jeftinije i bilo bi to na korist računovođa, a samim tim i na korist privrede u Srbiji.

Ovo je sad dobra prilika da vam kažem, vi ste iznosili negde u javnost, a čini mi se i sadašnji direktor Poreske uprave, kako je reforma u Poreskoj upravi urađena dobro. Ja mislim da nije ne kažem da sve ne valja. Naravno da to nije tačno, ali cilj je valjda intencija da se Poreska uprava približi građanima Srbije. Međutim, ovo sad što su uradili, pa čini mi se 167, ili je možda čak bilo i 177 filijala poreske uprave u Srbiji, pa smanjeno na 67, pa negde sad oko 37. Možda je to za vas, gospodine ministre, dobro, možda su neke uštede za državu Srbiju, ali to nije dobro za građane Srbije.

Ja mogu da navedem primer opštine iz koje ja dolazim, da je udaljena od Loznice 70 kilometara, najudaljenije selo od sedišta opštine je 40 kilometara, to je 110 kilometara. I, ako treba neka potvrda da je izmirio poreske obaveze, on mora da ide u Loznicu po tu potvrdu, a onda za neke stvari za ostvarenje njegovih prava će biti potpuno kasno.

Uradite nešto za građane Srbije. Putevi su dobra stvar, uvek govorim istinu. Ja sam jutros dolazeći iz Ljubovije, to me je malo obradovalo, na jednom delu puta kojim ja putujem, svako četvrto vozilo je bilo teretni kamion. Nekad to nije bilo tako, prođe i 10 i 15 vozila, ovo je sad dobro, znači da se nešto radi, ali ima građana koji nemaju ni kamione koji i ne idu svaki dan autoputom, koji ne idu na visoke škole, fakultete, doktorate i slično, nego žive običan život, dostojan čoveka. Malo pogledajte i na te. Oni će vam biti zahvalni. Mi poslanici SRS koji zastupamo njihove interese, takođe. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine Periću.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine Mali.

Hvala puno.
Čuli smo nekoliko netačnih informacija, pa samo želim da prodiskutujem. Uz veliko poštovanje vama, možda se nismo razumeli, mada sam to već diskutovao i ponoviću ponovo.
Ne postoji jedna organizacija koja izdaje licence. Dakle, svaka ona koja je članica Međunarodne federacije računovođa ima pravo da izdaje licence. U ovom trenutku u Srbiji postoje dve institucije koje se bave sa time, Komora ovlašćenih revizora i Savez računovođa i revizora Srbije. Ukoliko u međuvremenu neka treća, četvrta, peta, dvadeset peta, postane članica Međunarodne federacije računovođa i ona će, takođe, imati mogućnost licenciranja.
Tako da je upravo želja zakonodavca u ovom slučaju bila da onemogućimo monopol o kome vi pričate, tako da nisam baš, da budem iskren, razumeo zašto samo jedno potencirate kada u ovom trenutku već postoje dve, a nikakav problem nema da postoje 22. Pri tome, malopre sam i rekao, u ovom trenutku imate 187 članica Međunarodne federacije računovođe u bilo kojoj od 177, Republika Srpska ima jednu, Crna Gora ima jednu, može da se dobije licenca. Vi govorite možda o nekom prethodnom zakonu koji je bio pre par godina, pa o nekom monopolu koji je bio tada, sada upravo ovim zakonom se onemogućava takav monopol. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Sreto Perić, pravo na komentar. Izvolite.

Ministre, da nisam ozbiljan čovek, ja bih rekao da ste vi malo vickasti.

Pa, ovde je zakonom potpuno definisano ko može da daje, da ne kažem, licence.

(Siniša Mali: Ko može?)

Pa, mogu da daju te dve institucije koje su članice međunarodnih organizacija. Pa ne očekujete da će onaj iz Subotice iz Surdulice ili ne znam ni ja odakle ići da polažu u Republici Srpskoj ili će se oni možda dogovoriti, pa ga pozvati da dođe u Srbiju?

Vaše namere su tu potpuno jasne, ne da sprečite mene ne možete ubediti, ne samo mene nego, ne možete ni najveći broj računovođa sadašnji i potencijalni, ubediti da je to o čemu vi pričate, da nije na neki način stvaranjem monopola.

Ta ustanova koju vi forsirate, onda se bavi nekom drugom delatnošću i niste vi zabranili, a kada će nam se pojaviti treća, četvrta, peta u Srbiji? E, to se ne zna. Ni „Đekna“ čak ne može da pretpostavi kada će nje biti. Vi to vrlo dobro, gospodine ministre, uradite. Tačno znate na koga se odnosi, a onda posle meni objašnjavate da sam ja u zabludi, da se mi nismo razumeli.

Odlično smo se mi razumeli o svemu. Jednostavno, vi ovaj put niste u pravu. Niste u pravu i dolazak ili odlazak, da neko sad, neki računovođa ide da polaže za sertifikat, gde u Brisel? Ono kada sam rekao i moji nekoliko poslednjih računica se odnosilo na to da Vlada Republike Srbije treba da bude isključivo u interesu građana Srbije, pa to podrazumeva u sebi i način sticanja licence za računovođe i za one druge.

Znamo mi odlično, mi čitamo materijal, pripremamo se, znamo mi odlično ko u Srbiji sada može da izda licencu ili sertifikat. Oni nešto ne vole licencu, ali dobro nije to ni važno, znamo o čemu se radi. Znamo da samo dve ustanove i znamo da u svetu ima toliko koliko ste rekli, to je neko kolega u svom izlaganju rekao da nismo čitali materijal, znali bi tačno da je toliko.

Nemojte upućivati, to je sada već malo izigravanje onih koji ovaj posao radi odlično, rade ga bolje nego što radim i ja i vi, jer mi radimo nešto drugo i znaju dobro o čemu se radi. Imali ste predloge da se na ovakav način to razreši, a ne tako kao što vi predlažete.

Hvala, gospodine Periću.
Ministar ima reč.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Drago mi je samo da ste sami sebe ispravili, da nije jedna organizacija nego dve, samim tim ne postoji monopol. Hvala puno.

Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.