Hvala puno.
Uvaženi poslanici, meni nije teško odgovarati na pitanja, što se mene tiče možemo da sedimo ovde koliko god treba, jer znam da branimo dobre zakone i radimo dobru stvar.
Ono što je bila moja poenta je da treba dobro proučiti zakone, pročitati zakone, malo potrošiti vreme na to, jer evo drugi put čujemo isto pitanje analize efekata koliko košta. Analize efekata na 51. strani već stoji na sajtu Skupštine Srbije.
Dakle, ako postavljate ta pitanja, a ja vam dam odgovor, onda mi ponovo postavite isto pitanje, nikakav problem, ja ću opet dati odgovor. Dakle, na sajtu parlamenta stoji odgovor na vaše pitanje, u analizi predloženog zakona stoji odgovor na vaše pitanje koliko je neophodno finansijskih sredstava izdvojiti za sprovođenje ovog zakona.
S druge strane, mogu sada da provedem dosta vremena, nikakav problem nije, da napravimo razliku između „radno-pravnog“ i „ravnopravnog“, jer to je verovatno da li neznanje, da li nerazumevanje između, govorim o članu 21. izvinjavam se, ko ne prati, Zakona o kontroli državne pomoći, radno-pravni ili ravnopravni, to je veliko pitanje. Ja mislim da pažljivo čitanje naslova tog člana daje odgovor na postavljeno pitanje. Hvala putno.

Kolega Šaroviću, želite repliku na izlaganja ministra? Izvolite.

Ministar ili neće ili nije u stanju da razume.

Dakle, vi pomenuste, gospodine ministre, „Beograd na vodi“, ja ga pomenuo nisam. Govorio sam o „Fijatu“, govorio sam o firmi „Vinci“, „Vinči“ i o JAT-u. Ako je objavljen ugovor vezano za „Etihad“, dajte da vidimo šta je sa ovim zašto niste odgovorili vezano za ove druge ugovore o kojima sam govorio.

Druga stvar, finansijska sredstva, strana 44, za sprovođenje ovog zakona biće obezbeđena odgovarajuća sredstva iz budžeta Republike Srbije. Pa naravno da će biti iz budžeta, ali šta znači koja su to odgovarajuća? Dakle, to je procena finansijskih sredstava i to je moralo stajati tu.

Niste odgovorili ni zašto nije propisan broj članova Saveta. Niste odgovorili ni šta je tu sramno da neko bude član određene političke stranke, a ako već pričate o tome ko je pročitao zakon ko nije, ja sam ga pročitao, što nije slučaj za 90% predstavnika ove vladajuće koalicije.

Vi ste mogli slušajući njih da čujete i o Pupinu i o inženjerima i o nezaposlenosti i o svemu živome, e jedino o čemu ništa niste mogli da čujete to je upravo o ovim zakonima. To je priča koja se ponavlja svaki dan. Dakle, svaki dan slušamo koješta i jedino o čemu ne slušamo, ne slušamo o zakonima.

Vi biste morali da cenite mnogo više sagovornike koji svoje diskusije usmere ka zakonu i onome što zaista jeste tema dnevnog reda.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, kao što sam rekao malo pre, nije meni problem da ponovim više puta kako bi neko razumeo. Dakle, nakon strane 41. sledi strana 51. na strani 51. jasno piše koji su efekti, finansijski efekti sprovođenja ovog zakona. Dakle, ko želi da čita, može.
Drugo, čuli smo da nije propisan broj članova Saveta. Hajmo ponovo. Ko je pročitao zakon, evo ja ću čitati od reči do reči, član 11. – Organi Komisije su savet, u daljem tekstu Savet, i predsednik Komisije; prvi stav. Drugi stav – Savet donosi odluke i akte o pitanjima iz nadležnosti Komisije, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano, a čine ga predsednik Komisije i četiri člana. Predsednik Komisije plus četiri člana jednako pet članova Saveta, tako da, naravno, pretpostavljam da ako to nije jasno, pet plus jedan odnosno četiri plus jedan jednako pet.
Konačno, oko ugovora. Dakle, postoje neki ugovori koji imaju klauzulu poverljivosti i to je svugde tako, nažalost i kod nas i mi smo želeli da vidimo šta piše i da objavimo taj ugovor sa „Fijatom“, ali nažalost nismo mogli, jer nismo dobili saglasnost druge ugovorne strane.
Ozbiljne države moraju da poštuju sporazume koje je neko pre potpisao, makar se i ne slagali sa time, a samo za vašu informaciju, kompanija iz Francuske se zove „Van si“. Nije ni Vinča, Vinča je ono što imate u Vinči, a „vinci“ ne znam šta je. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću. Imate 5 minuta i 48 sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ovo preostalo vreme poslaničke grupe SPS iskoristiću da ukratko apsolviram sve ono što je u ime poslaničke grupe SPS već izloženo i da prokomentarišem samo nešto što, uvaženi gospodine ministre, možda bi trebalo dodatno afirmisati, kako bi se i Vladi Republike Srbije dao dodatni stimulans za nastavak reformskog procesa, sa jedne strane.

Sa druge strane, da popravimo i ono što se još da popraviti kako bi bilo svakako bolje i u odnosu na već do sada postignuta dostignuća u pogledu finansijske konsolidacije sa jedne strane, ekonomske stabilizacije, naravno i ekonomskog i privrednog rasta.

Meni se čini da umesto dnevno političkih nadgovornjavanja i populističkih izjava raznih opozicionih stranaka koje nisu u ovom parlamentu, imamo jednu sliku koja u svakom slučaju pred građanima mora da bude potpuno kristalno jasna, a to je da upravo ovaj deo, ovaj segment, bez obzira kakve kritike bile i od koga bile upućene, nemaju dovoljnu argumentaciju i nemaju dovoljno osnova.

Svaka kritika mora da bude utemeljena, mora da ima i činjenični osnov, a istovremeno i kao pravnik mogu da kažem i materijalno pravni osnov. Ove kritike, uvaženi ministre, koje su dnevno političke prirode, kada je vaš sektor u pitanju, nemaju utemeljenje, nemaju utemeljenje iz više razloga.

Ja sam i juče rekao da posle bolnih rezova 2014. godine, posle jednog teškog perioda koji je prošla Srbija i građani Srbije, imamo jednu potpunu stabilnost. Uspostavljena je finansijska disciplina, uspostavljena je fiskalna disciplina, uspostavljen je sistem u kome, kada je u pitanju fiskalna politika, građani Srbije mogu da budu potpuno sigurni, jer se budžet popunjava na način koji je, inače, ne samo zakonom uređen, već koji u punom efektivnom smislu daje izuzetno dobar rezultat. To do sada, nažalost, nije bilo.

Kada je u pitanju popuna budžeta, moram samo da skrenem pažnju na nekoliko činjenica koje, u svakom slučaju, nisu bile predmet ovih diskusija. Jedan od načina popune budžeta jesu, pošto sam vezan za tu profesiju, i sudske takse, koje se naplaćuju od strane sudova kao naknade za preduzete radnje u sudskim postupcima od strane, naravno, onih koji su učesnici u sudskim postupcima, a to su stranke.

Da li je sada taj način popune budžeta značajno bolji nego što je to do sada bio? Ja moram da kažem odgovorno pred građanima Srbije da jeste. Sada sudovi imaju, na našu sreću, bez obzira što imamo pravo da ih kritikujemo zbog neefikasnosti u radu, imaju prihode od kojih mogu da se servisiraju potrebe u radu sudova, imaju sredstva od kojih mogu da se servisiraju oni operativni zadaci u sudovima koji se vezuju za razne poslove na terenu.

Na kraju krajeva, mi do sada nismo imali mogućnosti da u budžet Republike Srbije naplatimo ono što je bilo neophodno potrebno, a to su nedostajući ogromni prihodi koje stranke nisu plaćale godinama i godinama, pa čak i do zastarevanja, gde se zbog toga jednostavno budžet Republike Srbije dovodio u pitanje. Sada, ma koliko kritikovali javne izvršitelje, ma koliko kritikovali izvršni postupak, to je daleko uređenije, daleko svrsishodnije i zbog toga moramo reći da je konačno jedan sistem, jedan segment upravo onoga što podrazumeva stabilnost budžeta postignut u celosti.

Na samom kraju, želim da još jednom istaknem ono što je i naš ovlašćeni predstavnik SPS, naš uvaženi drug i kolega Dejan Radenković istakao – mi smo na dobrom putu, bez obzira da li će sudbina EU biti pozitivna ili negativna, da li će format EU ostati isti ili neće. Naš put mora da bude onakav kako je započet, a to je da i dalje delujemo upravo na investicionom preporodu, na dovođenju investitora, na privrednom rastu, na povećanju zarada, naravno, shodno tome, i smanjenju stope nezaposlenosti, a to sve daje i te kako optimistički prizvuk svemu ovome što ja pričam i mislim da će tako i da bude.

Naravno, ovo nisu hvalospevi koji su bez utemeljenja. Za ovo što sam istakao stoje činjenice i činjenice opravdavaju pozitivan rezultat vaše Vlade. Zbog toga, uvaženi ministre, imate podršku SPS za vaš rad. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se mogu složiti sa tim da je Srbija na dobrom putu, a kada ste na dobrom putu, brzo dobijete saputnike.

Ono sa čime se ja ne slažem, da se ranije ozbiljnije o ovom raspravljalo. Ja verujem, gospodine Martinoviću, da će ova sednica posvećena budžetu, rebalansu budžeta i pratećim zakonima, trajati sigurno jedno sedam radnih dana.

Kao neko ko je 1998, 1999. i 2000. godine bio u Narodnoj skupštini Republike Srbije, neko ko je tamo nešto izlagao, ja se sećam da smo godišnje, godišnje, godišnje radili na taj ozbiljniji način jedno sedam do deset dana. Toliko smo imali sednica, odnosno toliko smo imali radnih dana u toku cele godine.

Sećam se i usvajanja jednog budžeta, nešto se žurilo na ručak, pa je to trajalo negde do tri, četiri sata, tog jednog dana. To je bio taj ozbiljni način, a ja sam ga proveo tako što je moje izlaganje prekrivano glasom spikera, pa kad se ja javim za reč, onda se spikerka javi paralelno i da se moj ton ne bi čuo, spikerka je govorila, kaže – poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program, govorio je Mirko Marjanović. Mirko sedi, bledi, prvi tunjavi. Dakle, tom prilikom je rekao važnu socijalističku misao i onda se pročitaju delovi stenograma šta je to govorio Mirko Marjanović i tako se pokrije izlaganje jednog seljaka. Verovatno sam bio društveno opasan. I onda se radi ozbiljnosti prilazilo takvoj vrsti cenzure. Ta vremena su iza nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja verujem da je državna pomoć neophodna, takva su vremena. Srbija je mnogo tehnološki zaostala devedesetih godina. Vojni i ekonomski pritisci su dali rezultat ne samo u gubitku BDP, već smo zaostajali tehnološki. Nisu se zanavljale tehnologije, nije se investiralo. Bili smo prinuđeni zbog vojnih i ekonomskih pritisaka, koji su bili neprimereni i neprihvatljivi, bili smo primorani da krckamo zalihe i devedesete godine još uvek nisu nadoknađene zato što mi koji smo mislili kad Milošević ode da će nas demokratski svet razumete, da će nam vratiti Kosovo, da će nadoknaditi sve ono što su nam oduzeli svojim odlukama i svojim sankcijama, osiromašenim uranijumom itd. Mislili smo da će nam oni to nadoknaditi. Oni nam to nisu nadoknadili, zahvaljujući, pre svega, vlasti koja je bila između 2001. i 2012. godine.

Ta vlast nije bila bez nekih rezultata, ali uglavnom su se bavili trošenjem novca, bili su eksperti za trošenje, ali za rad, to im nekako nije išlo. Prodat je kapital, 400.000 ljudi ostalo bez posla, bez plate, dostojanstva, a time su ispražnjeni i fondovi.

Svi zaboravljamo i oproštaj Pariskog i Londonskog kluba, koji je trebalo da relaksira situaciju. Međutim, i to su oni vrlo brzo potrošili i utrošili.

Ja mislim da vredi ulagati u privredu i poljoprivredu. Bez toga u Srbiji neće biti ekonomskog napretka. Ja ću navesti nekoliko činjenica zbog kojih je neophodna državna pomoć i u privredi, posebno prerađivačkoj industriji i poljoprivredi.

Srbija je stara zemlja, Srbija se prazni. Neophodno je prerađivati poljoprivredne proizvode što bliže mestu proizvodnje, jer pitanje poljoprivrede više nije samo pitanje poljoprivrede, već i pitanje demografije. Srbija se prazni u korist velikih gradova, koji ne gube stanovništvo, ali i nemaju priraštaj. Srbija je postala zbir malih i velikih staračkih domova. Da bi zanovila stanovništvo, ako se Srbija isprazni, taj prazni prostor naseliće neki drugi narod. Bela kuga je najefikasnije etničko čišćenje, a agresija dečijim kolevkama, koje smo već doživeli na nekoj našoj teritoriji, je najuspešnija agresija. Ispraznimo li naše teritorije od našeg naroda, tu teritoriju će naseliti neki drugi narod.

Srbija to ne sme dozvoliti zato uporedo sa poljoprivredom treba dizati i prerađivačku industriju, što bliže mestu proizvodnje. Mnogo gubimo ne koristeći svoje prirodne resurs i biljni potencijal. Ja sam govorio o stočarstvu. Sada ću vam govoriti o nečemu što se zove proizvodnja obnovljive energije od biomase. Da li znate da u Vojvodini se svake godine zapali, uglavnom zapali, a nekad i zaore, četiri stotine hiljada tona biomase, četiristo hiljada tona biomase na milion i po hektara, najmanje četiri stotine hiljada tone mase? Zato što nismo investirali u proizvodnju energije od biomase, zato što se ta energija gubi.

Četiristo hiljada tona biomase je vrednost milion, odnosno milion i po hektara po dva, to ti je od četiristo hiljada do četiri miliona tona biomase. Četiri miliona tona biomase vredi kao milion tona nafte. Milion tona nafte vredi 350 miliona. Svake godine zaoremo ili potpalimo četiri miliona tona biomase, a to je toplotno energetski vredno milion tona nafte. To je trećina naših potreba za naftom.

Toliko izgubimo zato što nismo imali tu vrstu državne pomoći koju sada treba pronaći i tu biomasu koju palimo, koju zaoravamo pretvoriti energiju, toplotnu, električnu, i na takav način otvoriti nova radna mesta, snabdeti našu privredu i prerađivačku industriju energijom koja se proizvodi na njivama. Maltene poljoprivreda može da preradi i daruje i sirovine i električnu energiju ukoliko bude pameti i ukoliko bude državne pomoći.

Mi smo ovde uglavnom slušali kako novac treba potrošiti, uglavnom ćemo se svađati oko razdela, gde se novac samo potroši i ne vraća. Ovo na šta ja apelujem je da se što više ulaže u privredu, što više u poljoprivredu, jer tako ćemo napravi više novca, država treba da državnu pomoć, jer to treba da bude kvasac kojim ćemo umesiti tu pogaču koja treba da bude veća, nego što je sada, i kada budemo delili da je ravnopravno podelimo da i siromašni dobiju što više.

Pozdravljam nameru Vlade da se medicinskim sestrama, to su uglavnom osobe sa srednjom stručnom spremom, dodeli u platama više novca. Oni to zaslužuju. Naš narod zalužuje da novac ravnomernije raspodelimo, da uzmemo od bogatih da damo siromašnim. Prethodna vlast se nije borila protiv siromaštva, ona ga je proizvodila. Oni se borili protiv siromašnih, a ne protiv siromaštva. Oni su ga stvarali, oni stvaraju armije ljudi besposlenih koji su praznih džepova i praznih stomaka tumarali po gradovima, uglavnom po prigradskim siromašnim naseljima, lišeni plate i dostojanstva svojim porodicama nisu mogli da donesu lični dohodak na kraju meseca.

Ova vlast je zaposlila 270.000 ljudi, koliko znam. Bivša vlast je otpustila 400.000 ljudi. Penzioni fondovi su puni, manje se sredstava izdvaja iz budžeta za dotacije penzija i penzije počinju da rastu. Plate su porasle od minimalca i srednja plata je porasla za 40%, inflacija je vrlo niska. Rast kursa u Srbiji nikada nije bio jednak sedam godina, nikada. Nikada, koliko ja pamtim. Dakle, taj rast kursa se mogao održati samo povećanim investicijama i povećanim prihodima od izvoza. Devizne rezerve su porasle. Dakle, nema drugog objašnjenja.

Ova Vlada i ova vlast, predsednik, bivša Vlada, sadašnja Vlada, ministri zaslužuju, sem kritika, i tu vrstu pohvala. Ja sam zahvalan opoziciji koja učestvuje u radu parlamenta, ne na pohvalama, ja od njih ne tražim da hvale, već da kritikuju. Zahvalan na konstruktivnim kritikama i Vlada treba svakome ko kritikuje da zahvali, ukoliko je to dobronamerno, a ja verujem da među ovim prisutnima je sve dobronamerno i tu kritiku treba prihvatati, ali kritike onih koji ne učestvuju u ovom radu, ne treba uzimati za ozbiljno. Oni su pokazali šta znaju, potpuno su upropastili državu, od države nije bilo ništa. Oni su otimali državu od građana Republike Srbije, a na nama je da vratimo državu, da podignemo njenu zastavu i da podignemo glavu i ponos svakom stanovniku Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.