Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati pre svega da sam očekivao znatno ozbiljniju raspravu za tri ova nova zakona i trebalo je, ukoliko već želite kvalitetnu parlamentarnu raspravu, onda ili je trebalo da raspravljamo posebno o svakom zakonu ili makar da produžite vreme za ovu objedinjenu raspravu za ova tri zakona.

Međutim, slušajući ove diskusije u kojima je bilo govora o svemu i svačemu, a praktično najmanje o zakonu, nije ni čudo što gospodin ministar sve vreme gleda u svoj mobilni telefon. On, čovek, da ima na šta da odgovori, da ste bilo šta govorili u vezi sa zakonima, on bi se verovatno uključio u diskusiju, ovako ste mu tu apsolutno onemogućili.

U zlatno doba srpske demokratije, kada je na vlasti bila SRS, rasprave su bile mnogo kvalitetnije i tada su se praktično oko svakog člana ili amandmana lomila koplja i tada su i zakoni bili neuporedivo, neuporedivo kvalitetniji.

Krenuću od ovog zakona o kome je danas najmanje reči bilo, to je ovaj Zakon o kontroli državne pomoći. Mislim da je on nekako bio u zapećku, iako ne bi trebao da bude. Čuli smo od predstavnika vladajuće koalicije kako će se ovim zakonom povećati nadležnost Narodne skupštine i kako kažu, mogućnost kontrole Ministarstva finansija. To apsolutno nije tačno.

Da bi, pre svega građanima Srbije bilo jasno o čemu se ovde zapravo radi, radi se o tome da jedna oblast koja je bila kontrolisana od strane Ministarstva, dakle posao koje je vršilo Ministarstvo sada se izmešta ta nadležnost i formira se, kako vi volite da kažete poseban nezavisan organ koji će to u budućnosti raditi ili kako neko reče, kontrolno telo.

To jeste upravo i moja prva zamerka ovome zakonu. Vi jeste to telo koje formirate, nazvali Komisija za kontrolu državne pomoći, ali je suštinski ovde reč o još jednoj agenciji.

Tu se radi samo o razlici u tome kako ćete to telo nazvati. Radi se o malo boljem marketingu. Žuti su svojevremeno takođe masovno pravili agencije i tako ih nazivali, a vi imate malo bolji pi-ar pa niste želeli da koristite to ime koje ne prija ušima građana Srbije nego ste rekli - zvaćemo je komisija. Mogli ste nazvati bilo kako, ali je suština ista. Vi izmeštate nadležnost, odnosno odričete se određene nadležnosti i bojim se da ćete vrlo brzo kukati zbog toga što ste uradili, slegati ramenima kada vas budemo kritikovali na nekoj od narednih sednica i reći - ali, mi nemamo nadležnost, znate, to radi neko nezavisno telo na koje mi ne možemo da utičemo, što takođe nije tačno, jer vlast će kao i uvek presudno uticati i na to ko će biti predsednik i na to ko će biti članovi saveta ove komisije koju formirate.

Ta vaša tvrdnja kako će Narodna skupština imati neka široka ovlašćenja, jednostavno neće. Izbor i taj javni konkurs će sprovoditi nadležni odbor za finansije i to će biti skriveno od očiju javnosti, jer se sednice odbora, naravno, ne prenose na televiziji, ne postoji takva mogućnost. I, kao i do sad što je bilo, po sistemu - ko ima većinu može da izglasa šta god mu padne napamet, kao što ste birali i neke druge ranije, tako ćete birati i sad predsednika i članove ove komisije.

U javne konkurse apsolutno niko više u Srbiji ne veruje. I vi znate da je Skupština praktično postala i pretvorila se u protočni bojler, da prolaze kojekakva rešenja a da predstavnici opozicije, osim nekoliko reči kritike na sednicama odbora koje se neće čuti, nemaju nikakvu drugu mogućnost uticaja.

Međutim, ja ću vas podsetiti na to da je na vašim konkursima već prošlo nekoliko veoma čudnih likova, pa je svojevremeno prošao i Rodoljub Šabić kao predlog SNS. Onda ste nakon kraćeg vremenskog perioda kukali i opalili paljbu po njemu iz svih mogućih oružja. Tako je prošao Saša Janković, takođe ga vi hvaliste kao idealnog kandidata, pa nekoliko meseci kasnije kažete da je izdajnik, da je strani plaćenik, itd. Prošao je tu i ludi Radule, i on vam je bio ministar, pa je prošao Dušan Vujović, pa mnogi drugi koje ste hvalili, a nedugo potom o njima govorili mnogo gore nego što je ikada o njima govorio neko iz opozicije.

Početak primene ovoga zakona će biti 1. januara 2020. godine, osim, kako kažete, pojedinih odredbi čija primena počinje danom stupanja na snagu, a podzakonski propisi se donose u roku od godinu dana i njih će donositi samo ovaj savet. Ja mislim da je taj rok trebao biti kraći i da je to trebalo ograničiti na šest meseci. Ja strahujem da ćete vi ponovo doći u situaciju da rokovi koje sada postavljate, iako su poprilično dugački, da će biti probijeni i da ćemo po ko zna koji put morati da se sastajemo ovde i da produžavamo te rokove koje ste vi propisali.

Razlog za donošenje zakona, na početku malo govorite u obrazloženju da želite nekakvu bolju kontrolu time valjda priznajući da u okviru ministarstva i Vlade Republike Srbije niste bili u stanju da organizujete na kvalitetan način tu kontrolu, ali onda se zapravo otkriva suština i kažete da to od vas traži EU i da su oni vas praktično uslovili da ukoliko želite da otvorite, mislim da je u pitanju Poglavlje broj 9, da onda morate formirati još jedno nezavisno regulatorno telo i tu, pored toga, navodite i da je to bio zahtev pojedinih nevladinih organizacija, poput "Transparentnosti Srbija" i još nekih drugih, što zaista u ozbiljnoj državi ne bi mogao i ne bi smeo biti ozbiljan argument.

Nažalost, u Srbiji se sve radi po diktatu i u skladu sa diktatom EU. Vi se trudite na svaki mogući način da se približite, ali ostaje taj problem što oni vas ne žele i drugi, još veći problem, što oni otvoreno traže da priznate nezavisnost Kosova i Metohije da biste eventualno nekada postali, odnosno da bi Srbija 2225. godine postala član EU. Problem je u tome što oni traže da se mi odreknemo KiM, problem je u tome što moramo da menjamo zakone, a to članstvo je sve dalje kako koja godina prolazi. Evo, već, bogami, 20 godina je prošlo.

Vi propisujete na početku koja je to nadležnost komisije, da će oni kontrolisati sve vrste državne pomoći. Međutim, mene zanima, sad tu posebno da mi odgovori gospodin ministar na jedno pitanje, šta će biti, gospodine Siniša Mali, sa tajnim ugovorima? Vi znate, i to građani Srbije znaju, da u Srbiji postoje određeni tajni ugovori. Takav je ugovor sa "Fijatom". U skladu sa tim ugovorom, oni ostvaruju određene benefite i građani Srbije, uprkos mnogim pokušajima, nisu uspeli da saznaju šta u tom ugovoru stoji. Da li će ova komisija imati pristup takvim ugovorima? Tajan je, koliko je meni poznato, i ugovor sa "Etihadom" o formiranju "Er Srbije", tajan je ugovor o ustupanju beogradskog aerodroma francuskoj kompaniji "Vinci" ili "Vinči", kako god vi to želite da izgovorite. Dakle, na koji način će se kontrolisati ono što država daje njima i kako će oni to prinuditi, a moraju objaviti javno izveštaje, njih da dobiju te izveštaje?

Što se tiče ovoga gde definišite koji su instrumenti državne pomoći, ja smatram da tu nema kao instrumenta državne pomoći odlaganja plaćanja poreza, a priznaćete da je i to državna pomoć. Postoje kompanije u Srbiji koje su dobile mogućnost od Uprave prihoda, iako imaju velike prihode, da im se odloži plaćanje za tri, četiri ili pet godina. Ako nekome date tu mogućnost, to je kao da ste mu dali kredit i to jeste povoljnost i to jeste nešto što bi država takođe morala kontrolisati.

U skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, dužni ste da nas u predlogu obavestite i to koliko će sprovođenje ovog zakona koštati građane Srbije. Vi to niste uradili i zbog toga ovaj zakon nije ni smeo biti u skupštinskoj proceduri. Tamo gde stoji procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona stoji - za primenu zakona biće obezbeđena odgovarajuća sredstva iz budžeta Republike Srbije. Jel to procena, odgovarajuća sredstva? Pa vi onda možete u svaki zakon reći - odgovarajuća sredstva. Pitanje je kome će biti odgovarajuća, ali ste bili dužni da navedete neki iznos, jedan dinar, milion dinara, jedna milijarda dinara. Možda bi bio pogrešan, ali ste bili dužni da navedete neki iznos, pa bismo vas mi ovde kritikovali i rekli - možda to vredi, možda ne vredi, treba manje ili treba više.

Sedište ove komisije, a suštinski agencije, biće u Beogradu. Ja vas pitam - zašto u Beogradu, zašto ne u nekom drugom gradu u Srbiji iz koga odlaze ljudi, u kome nema posla? Vi stalno pričate o decentralizaciji, o dekoncentraciji vlasti. Zar to nije moglo biti u Negotinu ili u Kraljevu ili u Pirotu ili u Prijepolju kod gospodina Despotovića, u bilo kom drugom gradu u Srbiji je moglo biti sedište te agencije, ali vi ponovo gomilate, ne samo što pravite nepotrebna nova tela, već sve to gomilate ponovo u Beogradu.

Što se tiče izbora organa. Organi su predsednik ove komisije i članovi saveta. Kažete da može za predsednik i člana saveta jedno lice može biti birano najviše dva puta. Zašto najviše dva puta? Ono što je uobičajena formulacija u drugim zakonima je – dva puta uzastopno. Ako može neko da bude izabran dva puta za predsednika Republike, pa protekne jedan mandat, pa da bude biran još dva puta, pa protekne jedan mandat, pa da bude biran još dva puta, a zašto onda ne bi mogao neko da bude više puta biran, ali ne uzastopno više od dva puta, i za predsednika ili člana ove Komisije za kontrolu državne pomoći? Nema tu apsolutno nikakvog razloga.

Razlog za razrešenje predsednika i člana Saveta, kažete – ako postane član političke stranke. E, ja bih vas molio, gospodine Mali, da nam objasnite – šta je to sramno u tome što je neko član političke strane? Članstvo u političkim strankama je ustavno pravo svih građana Srbije. Postoji čak i zabrana diskriminacije po raznim osnovima, između ostalog i po osnovu političkog opredeljenja. To što vi kažete da članstvo u političkoj stranci je razlog za razrešenje, ja mislim da niko ko razume demokratiju ne može da razume i ne može sa tim da se saglasi.

Kako ćete vi utvrđivati da li neko član određene političke stranke? Koji je to mehanizam koji ima na raspolaganju Vlada ili Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije da tako nešto utvrdi i šta uopšte znači članstvo? Evo, Ana Brnabić nije član SNS, ali je neko ko predvodi Vladu, ko je eksponent politike SNS i, evo, najavljuje, kao da to nekoga zanima, da će se ona, navodno, učlaniti u SNS. Hoće li to biti nešto što će njoj biti mana, što će nju sprečiti da bude na nekoj drugoj funkciji?

Dakle, može neko da bude na funkciji predsednika Vlade kao član političke stranke, a ne može da bude ovde na čelu Komisije za kontrolu državne pomoći. Nikakve tu logike nema i mnogo bi bilo bolje da jedanput stanete iza svojih kadrova, SRS se nikada nije stidela svojih kadrova. Kad predložimo nekoga, kažemo – naš je član, kvalitetan je, obrazovan je, stručan je i stojimo iza njega i da se zna kako ko obavlja svoj posao. Pričate, evo, već godinama, stalno ćete smenjivati nestručne direktore, nestručne predsednike opština, pola svoje poslaničke liste ćete promeniti. Pa, dajte, izađite konačno da čujemo ko su ti kojih se vi stidite.

Kod razrešenja člana Saveta, kaže – može ga pokrenuti predsednik Komisije, sekretar ili organ, nadležni organ za sprečavanje korupcije. Moje pitanje, gospodine Mali je – zašto ne može član Saveta da pokrene taj postupak razrešenja i zašto ne može narodni poslanik? Ako već pričate o tome da želite da proširite nadležnost Narodnoj skupštini, onda svakom poslaniku, kao što imamo mogućnost predlaganja zakona, tako mu morate dati mogućnost da predloži razrešenje člana Saveta ili predsednika. To je nešto što bi bilo potpuno normalno.

Drugo pitanje – na osnovu čega ste sekretaru Komisije koji nije organ Komisije dali mogućnost da on predlaže smenu člana Saveta ili predsednika Komisije? To je potpuno apsurdno. Znate, predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština i oni imaju određeni legitimitet. S druge strane, sekretar je neko koga bira Savet, postavlja, razrešava i sad vi toj osobi dajete više prava nego Narodnoj skupštini, nego narodnim poslanicima. Ponavljam, sekretar nije organ Komisije za proveru ove državne pomoći. Mislim, da je to dalje degradiranje Narodne skupštine i samim tim i građana Srbije koji su ove narodne poslanike birali.

Onda naslov iznad član 21. je – ravnopravan položaj sekretara. Sa kim je to sekretar ravnopravan ne zna se, niti može biti, sa članovima Saveta ne može, sa predsednikom ne može. To su ljudi koje bira Narodna skupština.

Sledeća stvar – ovo će opteretiti budžet i ovi ljudi će imati ogromne plate. Vi ste odredili da će plata predsednika biti u nivou sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda. To nije dobro iz dva razloga. Pre svega, da bi neko postao predsednik Vrhovnog kasacionog suda mora ispuniti neuporedivo složenije uslove od onoga ko može biti izabran za predsednika Komisije, a članovima Saveta ste odredili da imaju plate u visini plata sudija Vrhovnog kasacionog suda, što je takođe, po mom mišljenju, potpuno neopravdano.

Sledeće – vi ste dali ovim zakonom mogućnost predsedniku Komisije da bilo kom službeniku unutar Komisije svojom odlukom da pojedinačnom zaposlenom uveća vrednost koeficijenta najviše za dva puta u odnosu na vrednost koeficijenta koji mu je odredio zakon, je će se na njih primenjivati odredbe Zakona o platama za zaposlene u državnoj upravi, itd.

Dakle, ne postoji nikakva mogućnost kontrole. Ako ćete na njih primenjivati zakon, onda se zakon mora primeniti dosledno. Vi ćete na ovaj način dati mogućnost predsedniku komisije da favorizuje određene zaposlene i tu će se dešavati nešto, kao što se dešava u RTS-u, da se dele određeni bonusu i da, iako su oni plaćeni, i to debelo iz džepova građana Srbije, da se ne zna koliko ko na navodnom javnom servisu ima platu, da direktori javnog servisa već godinama odbijaju da to saopšte građanima Srbije i onda ćemo, valjda, takvu sličnu situaciju imati i ovde.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine, a to iz razloga što je moj uvaženi kolega Nemanja Šarović rekao da sednica Odbora za finansije i drugih skupštinskih radnih tela maltene nisu javne, nego da su tajne.

To što nema televizijskog prenosa, možete da zamislite koliko bi kanala imali kad bi se svaka sednica odbora prenosila i kad bi imao ja pristup javnosti. Međutim, koliko je naš parlament javan u radu govori istraživanja da je drugi u regionu, po javnosti rada. Znači, razne međunarodne organizacije koje se bave radom parlamenata, znači, može svaka sednica odbora da se prati preko interneta, takođe postoje snimci, takođe svaki građanin može da bude upoznat sa tim.

Izbor članova komisije, pošto uvaženi kolega nije učestovao recimo kada su se birali članovi Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, jeste javni konkurs. Svi mogu da se prijave koji ispunjavaju uslove, ima čak i pismeni deo teksta, pa tek onda da se dolazi na diskreciono pravo članova odbora ko će kome da pokloni poverenje, a da ne pričam o tome da se oni ne biraju na sednici odbora, nego se biraju ovde na plenumu kada ima televizijskog prenosa.

Dalje, tražim da se poslanici pridržavaju i Ustava Republike Srbije. Uvaženi kolega Šarović koji je inače pravnik, rekao je sledeće – da predsednik Republike Srbije najviše može dva puta da bude biran uzastopno. Ustav Republike Srbije kaže u članu 116. stav 3. – niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike Srbije. Znači, dva puta, nema veze da li je uzastopno, da li sa pauzama ili na bilo koji drugi način.

Treća stvar, molim da se precizno poslanici izjašnjavaju kada čitaju odredbe zakona. Naslov iznad člana 21. ne glasi da sekretar komisije ima ravnopravan položaj, nego kaže ovako – radno pravni položaj sekretara. Zato sam rekao juče da treba da se čitaju zakoni.

Kolega Arsiću, vi ste ukazali na povredu Poslovnika, član 107, jel tako?
(Vjerica Radeta: Nije ništa reko. )
Ne, ne, 107. je rekao. Ja moram da vam odgovorim. Što se tiče preciznog izražavanja narodnih poslanika ja u tome ne mogu da učestvujem, ali moj manir nije da prekidam govornika tokom izlaganja. Što se tiče transparentnosti, javnosti rada parlamenta tu se u potpunosti sa vama slažem, između ostalog, jedno od istraživanja, koliko je meni poznato je radio i UNDP.
Ostaje mi na kraju samo da vas pitam da li želite da se Narodna skupština izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Kolega Šaroviću, želite povredu Poslovnika?
(Nemanja Šarović: Replika.)
Ne možete na povredu Poslovnika repliku.
Samo trenutak molim vas.
Kolega Rističeviću, vi želite kao ovlašćeni? (Da.)
Onda ćemo najpre morati dati reč ministru.
Reč predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, čuli smo mnogo proizvoljnih i netačnih informacija, pa je moja dužnost i obaveza da vam ukažem na to šta je u stvari tačno. Drago mi je što je poslanik pre mene ukazao na član 21. Dakle, samo da je neko pročitao pažljivo zakon o kome se govori, video bi da ne piše ravnopravni položaj sekretara, nego radnopravni, položaj sekretara. Ali, još jedanput, to dovoljno govori o tome na koji način i koliko se neko udubio u ovo.
Mislim da kada bi ste i više vremena provodili ovde, a tokom celog dana vas nije bilo, mi smo imali raspravu o temama svih zakona, onda biste možda odgovore na neka od vaši pitanja već i dobili, ili biste, pak, pažljivije pročitali neki zakon.
Prva stvar o kojoj ste govorili, rekli ste Ministarstvo radi taj posao, a sada osnivate Komisiju. Ja ne znam koliko ste vi dugo poslanik u ovoj skupštini, ali Komisija postoji od 2010. godine. Dakle, mi ne osnivamo nikakvu novu komisiju, ta Komisija trenutno radi, Komisija postoji. Ne postoji u Ministarstvu finansija, nego članove imenuje Vlada, a Ministarstvo finansija obezbeđuje stručne službe neophodne za rad Komisije. Naravno, da ste pročitali zakon, ili da ste pratili kako uopšte ovaj proces ide, vi biste to verovatno i znali, ali, pretpostavljam da možda niste samo razumeli.
Dakle, ovaj zakon samo menja organizacionu strukturu i način funkcionisanja Komisije za kontrolu državne pomoći, koja kažem, već postoji od 2010. godine.
Drugo, Komisija po novom zakonu i članovi Komisije biraju se javnim konkursom. Ne znam kako je bilo u vaše zlatno vreme, a mi smo za javne konkurse i za to da se biraju najbolji kadrovi koji mogu da vode ove nezavisne institucije.
Podsetiću vas, postoji i Komisija za zaštitu konkurencije, kao nezavisna institucija i Komisija za borbu protiv korupcije, odnosno DRI, itd. Sve su to nezavisne institucije gde se članovi biraju na isti način i pod kontrolom su parlamenta Republike Srbije. Mislim da je to najbolji, najtransparentniji način i za građane Srbije.
Dalje, naveli ste stepen poverljivosti koji znate da je regulisan u uporednoj praksi. Takođe, naveli ste i pitanje ugovora sa „Etihadom“, „Beograd na vodi“ itd, opet ću vas podsetiti, pošto vidim da niste pratili, i ugovor i jedan i drugi su javni, objavljeni na sajtu Vlade Republike Srbije, još 2014, 2013. godine, kada su i potpisani, jer Vlada Republike Srbije nema šta da krije. Ti ugovori jesu na sajtu, jesu javni i svi građani Srbije mogu da pogledaju sve detalje tog ugovora. Ima nekih ugovora koji su poverljivi i ti ugovori su vezani za uporedno pravo, uporednu praksu, shodno kako rade u ostalim zemljama i sveta i Evrope.
Član 3. uvaženi poslaniče, govori o instrumentima koji su vezani za dalje državne pomoći, i piše u stavu 8, odnosno alineji 8, kako god hoćete, i druga sredstva koja nisu obuhvaćena u prvih sedam stavova.
Dakle, imate i ono produženje roka za neplaćanje poreza koje ste vi govorili, ali opet, pretpostavljam da ovo niste dobro pročitali, pa niste dobro ni videli.
Takođe, pitate koja je analiza efekata. Pošto nema analize efekata finansijske, ovaj zakon ne može da se usvoji. Ima i analiza efekata, piše vam, ima tačno i koja stranica, 98.844 miliona dinara, ista kao i sada, samo se institucija iz ovog postojećeg okvira prebacuje u drugi okvir, i to vam takođe piše u analizi efekata ovog zakona.
Konačno, mislim da je dobro da onaj ko vodi ovako nezavisnu instituciju nije član nijedne političke partije, odnosno stranke, mislim da je to važno za nezavisnost tih organa. Ovde govorim i DRI i o sudijama, i o Agenciji za borbu protiv korupcije, o svim tim nezavisnim organima. Na kraju, to da nije neko član političke partije, a ko vodi te organe mu daje za pravo i da bude nezavistan. Možda to u vaše vreme tako nije bilo, ali koliko sam razumeo u vaše vreme ovih nezavisnih organa nije ni bilo. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.

Reč ima Nemanja Šarović. Po Poslovniku.

Gospodine Milićeviću, povređen je član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine i vi ste morali upozoriti gospodina Malog da je dužan da bude pristojan i da je dužan da se obraća sa uvažavanjem narodnim poslanicima. On mora da shvati gde je došao, šta god da jedan drugom poslanici kažu, mi smo ovde ravnopravni i mi smo izabrani od strane građana Republike Srbije i ovo je naša kuća. On je ovde gost, i kao i svaki drugi gost treba da se ponaša pristojno.

Dakle, neko može da se ponaša ovako ili onako, ako je narodni poslanik, a ministar to svakako ne može. Vi, gospodine Mali ste bili poprilično maliciozni, ovde stoji finansijska sredstva i ja ću pročitati - za sprovođenje ovog zakona biće obezbeđena odgovarajuća sredstva iz budžeta Republike Srbije. Dakle, odgovarajući, tu mora stajati procena finansijskog iznosa. Druga stvar, ja sam rekao da je ovo posao koji se već obavljao, a da sada pravite novu agenciju, s tim što ste je nazvali Komisija, i radi se samo malo boljem PR-u, a vaša politička opcija koja vas je i predložila za ministra je svojevremeno obećala građanima Srbije pre dolaska na vlast da će ukinuti nekih sto agencija, jer su to krvopije, jer oni troše sredstva, i tako dalje. Vi nemate, između ostalog, ovde predviđeno ni koliko će biti članova saveta, a to što pojedini kažu, biraće Skupština u plenumu, pa će biti javno… Ne, Skupština će samo glasati u plenumi, ali neće ovde biti rasprave, neće ovde biti diskusije. Diskusija se obavlja na sednicama Odbora za finansije.

Reći da je podjednako javno ono što se obavlja na redovnim sednicama Narodne skupštine i ono što se obavlja na sednici nekog odbora, to je besmisleno i to govori više o onima koji to tvrde.

Zahvaljujem.
Kolega Šaroviću, ukazali ste da sam povredio konkretno član 107. Znate, kako, meni je jako teško da utvrdim ko se maliciozno izražava, a ko ne. Ovo sam shvatio samo kao odgovor ministra na pitanja koja ste postavili tokom svog izlaganja. Zato sam i mislio da želite repliku.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107. stav 2. u vezi sa članom 116. obavezuje ministra da mora da poštuje Poslovnik, odnosno vas predsedavajući, a to u ovom slučaju malo pre nije bio slučaj.

Razumemo mi da je ministru neprijatno što ga i juče i danas ignorišu poslanici vlasti, jer u ovom momentu je, malo pre izbrojah 28 poslanika vlasti, dok ministar ovde ceo dan govori o predlozima zakona i svakako da ga to vređa, ali to nije razlog da on može da pita opozicione poslanike gde su, da li su sedeli ceo dan, celu noć itd. Jednostavno, to pravo nema.

Gospodin ministar je nekoliko puta rekao, obraćajući se Nemanji Šaroviću, u vaše vreme nije bilo ovo, u vaše vreme nije bilo ono. Znate, to je bilo vreme kada nije kao u vaše sada vreme nisu direktori javnih preduzeća bili šest godina u v.d. stanju.

Da li vi znate da je vama 90% direktora javnih preduzeća u stanju v.d? Inače, kako je bilo stanje u to naše vreme kako kažete? Najbolje da pitate tadašnjeg radikalskog ministra za informisanje Aleksandra Vučića, on je u to vreme, naše vreme bio radikalski ministar, kao što ste vi od 2000. do, ne znam, 2004. godine bili na svim značajnim funkcijama u okviru privatizacije, kao član Demokratske stranke. Tako da možete tu eventualno da se raspitate o svim tim detaljima koji vas interesuju.

Ponavljam, neprimereno je ako mi sad, ministre, kažemo da je najniža plata i penzija, da moraju biti 37.000. Bilo bi neprimereno da kažemo – vi ne znate, vi niste pročitali, vi ne znate da čitate, da je najniža potrošačka korpa 37.000. Mi vam to samo iznosimo kao činjenicu, a ne uvredu.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Ukazali ste na povredu člana 107. stav 2. u vezi sa članom 116. Član 107. stav 2. - Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Nisam primetio da je to ministar učinio tokom svog izlaganja, već da je odgovarao na pitanja koja su postavljena tokom diskusije ovlašćenog predstavnika.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Ne. Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.