Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što kolega Ševarlić nije prisutan, jer bih želeo da mu objasnim kako se novac zarađuje a ne samo kako se troši.

Najlakše je biti sa rashodovne strane. Kada govorimo o državnoj pomoći, kao neko ko je začetnik i neko ko je gradio industrijsku zonu u Inđiji, po meni najbolju industrijsku zonu, znam koliko nam je nedostajala državna pomoć.

U to vreme političke stranke koje ovde nemaju predstavnike, koji bojkotuju parlament, su uglavnom rasprodavale državna i društvena preduzeća i prodali su ceo kapital. Firme su prodali, radnike otpustili. I, danas kad pričamo o državnoj pomoći, ona je veoma neophodna, neophodna je kao izgradnja infrastrukture, da se pojave nove industrijske zone, da uposlimo naše stanovništvo, a kolege poput Ševarlića treba da znaju da u globalizaciji, gde se u svetu pale carinske stope, da se sredstva za rad veoma lako sele, da nismo samo mi bogom dani.

Kad govore o jeftinoj radnoj snazi treba da znaju da postoje zemlje u kojima radnici rade ceo dan za jedan dolar, a da se danas sredstva za rad veoma lako mogu seliti i mi tu moramo biti oprezni.

Sem državne pomoći zlata je vredno i dualno obrazovanje. Da pokažemo potencijalnim investitorima da sem državnih olakšica koje valja kontrolisati mogu da dođu u zemlju sa kvalifikovanom radnom snagom koja je vešta, koja je snalažljiva i koja je vredna, a to pokazuju širom Zapadne Evrope. Mislim da je vreme da preko investicija koje dolaze zahvaljujući državnoj pomoći, da to pokaže i u sopstvenoj zemlji. Naš narod je vredan, častan narod i ukoliko bude imao šansu kakvu imaju evropski narodi, oni će i te kako znati da iskoriste.

Meni je žao što gospodin Ševarlić nije tu da mu objasnim da u vreme Vlade koja je zaklala 200.000 krava, da je izvršen, po meni, kravocid, da veoma bitna državna pomoć sa subvencijama podsticajima, jer cela zajednička evropska poljoprivredna politika počiva na njima. Kad bi naši poljoprivrednici ušli u EU, ako uđemo u EU, koja je takođe bremenita nekim problemima, ukoliko se domognemo zajedničke evropske poljoprivredne politike, naši poljoprivrednici će lako prešišati njihove, zato što njihovi u ovom trenutku imaju pet puta veću podršku.

Sa podrškom koju imaju evropski poljoprivrednici vrlo brzo bi mi njih, ne samo stigli, nego prestigli. Subvencije u poljoprivredi ne treba davati profesorima Zemunskog poljoprivrednog fakulteta, poput gospodina Ševarlića.

U vreme kad su subvencije bile 19 milijardi, a danas su 44, gospodin Ševarlić je iz STAR projekta, koji je bio namenjen razvoju stočarstva na Staroj planini, dobio od Dušana Petrovića 62.000 evra. Ja sam više puta pokazivao te dokumente sa njegovim potpisom, sa fakturama, i tvrdim da su tačna.

Tada mu nije bilo bitno ni genetički modifikovani organizmi, ni visina subvencija, ni podsticaja, ni da li je to 5% ili je samo 2% od budžeta. Danas kada su podsticaji i kada je razvoj poljoprivrednog budžeta veći od 5%, kada tome dodamo sredstva za zadruge kod gospodina Krkobabića, ta sredstva su daleko iznad 5%.

Danas mu to smeta i ja bih se sa pravom zapitao da li je on za razvoj poljoprivede ili i dalje misli da treba dodeliti 62.000 evra, tako nekim profesorima da bi podržavali propalu poljoprivrednu politiku, kakvu su vodili ovi žuti žohari.

Dakle, ja verujem u poljoprivredu, naš biljni potencijal, nama može pomoći da napravimo veći razvoj. Nama fali stočarstvo. Tu fale značajna sredstva, zato što je neko pokrao 200.000 krava i vi ne možete da imate proizvodnju mleka, a ni proizvodnju goveđeg mesa u količinama koje Srbija može da ima.

Mi imamo samo 0,33 uslovna grla po hektaru. Kada bi uzeli evropski prosek mi umesto milion i 650.000 uslovnih grla treba da imamo pet miliona. Vrednost toga žive vage je oko četiri milijarde. Prerađeno ne baš u finalni proizvod, to vredi osam milijardi. Naše klanice rade sa 30 - 40% kapaciteta, a pri tome mi imamo vredne ljude.

Imamo biljni potencijal, imamo klaničnu industriju, imamo poljoprivredno zemljište, imamo pašnjake, fali nam samo još nešto stoke i da napravimo veću proizvodnju mesa, mleka i jaja. Da proizvodnja po hektaru ne bude hiljadu evra, nego da bude četiri hiljade evra vredno.

Mi takođe imamo samo 20.000 vinograda. Mi u Trsteniku i Drenovi imamo jako vredne ljude koji prave kalemove vinove loze u neograničenim količinama. Imamo čak zapušteno poljoprivredno zemljište, čak i u državnoj svojini koje odgovara zasadima vinove loze.

Nekada smo imali 70.000 hektara u Srbiji pod vinovom lozom. Sada nemamo ni 20.000. Vinarije nam rade sa 30% kapaciteta i pri tome i tih 30% popunjavaju dodatnim uvozom grožđa iz Makedonije. Da zasadimo samo 30.000 hektara imamo naše kalemove, naše zemljište, naše vinarije, samo treba naše kalemove da zabodemo u naše zemljište, proizvedemo naše grožđe i stavimo u našu vinariju.

Na 30.000 hektara svake godine prodajom vina, ne vrhunski, već serijski, mi imamo svake godine šesto miliona evra. Zato su bitni podsticaji i oni ne mogu da se obezbede iz siromašne privrede.

Kako Srbija bude ekonomski jačala, tako će subvencije kao i prethodnih godina u poljoprivredi biti sve veće i veće. Valja subvencionisati poljoprivredu, jer poljoprivreda i privredu, jer će poljoprivreda i privreda zaraditi novac, a onda ćemo svi zajedno moći više da trošimo i više da delimo. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju zadržati na predlogu Zakona o računovostvu. Vi ste rekli, a i mogli smo i da pročitamo da su u izradi ovoga zakona učestvovali i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti i Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Privredna komora Srbije i Komora ovlašćenih revizora i Savez računovođa i revizora Srbije, kao i sva ostala zainteresovana profesionalna, stručna i akademska javnost.

Ja sam imala priliku, gospodine ministre, da u Ništu razgovaram sa pojedinim članovima Saveza računovođa i revizora Srbije koji podržavaju ovaj zakon. Savez računovođa i revizora Srbije ima veliko članstvo sa celog juga Srbije, znači članove i iz Niša, iz Leskovca, iz Vranja i tako dalje.

Računovodstvena profesija, pre svega, obavlja svoje aktivnosti u javnom interesu, budući da javni interes oličava širi društveni interes, odnosno interesa države, privrede kao i samih građana. Neophodno je da računovodstvena profesija svoje aktivnosti vrši sa visokim stepenom stručnosti i etike.

Ovo je izuzetno važno budući da rezultate rada računovođa ne koriste samo njihovi klijenti, odnosno poslodavci, već su primarni korisnici i država i kreditori, investitori i poslovni partneri i svi drugi koji na osnovu finansijskih, poreskih i revizorskih izveštaja donose značajne poslovne odluke i planove.

Imajući u vidu da računovođe pripremaju i poreske bilanse i prijave, jasno je koliko je ova tema veoma važna i veoma je važna i za budžet i za državu kako bi njihov rad bio što kvalitetniji i validan.

I da bi se obezbedio upravo taj visok nivo kvaliteta i etičnosti rada profesionalnih računovođa, zakon je upravo definisao uslove za to, a ovi uslovi su, pre svega oličeni i u zahtevu sticanja sertifikata, kojim profesionalne računovođe dokazuju svoju stručnost za obavljanje praske.

Za svrhe sertifikacije računovođe na globalnom nivou se primenjuju međunarodni standardi i edukacije za profesionalne računovođe, koje je objavila Međunarodna federacija računovođa IFAK.

Imajući u vidu da je kvalitet rada profesionalnih računovođa tesno povezan sa interesom države i vođenjem realne poreske politike, kao i sprečavanja poreskih utaja i pranja novca, interesima kreditora i poslovnih partnera u cilju istinitog i objektivnog uvida u finansijsku uspešnost i poziciju privrede i privrednih subjekata, kao i interesu investitora za poboljšanje sigurnosti, transparentnosti investicionog okruženja, jasno je da sertifikacija računovođe po priznatim međunarodnim standardima edukacije je neophodan uslov za podsticaj opšteg privrednog rasta i investicija u Republici Srbiji.

Kada smo kod investicija, želim da kažem da je rast BDP u 2018. godini bio plus 4,4, što predstavlja jedan od deset najboljih rezultata u Evropi. Investicije u 2019. godini su rekordne i za 40% su veće u odnosu na 2018. godinu, koja je takođe bila veoma uspešna i u kojoj je Srbija imala investicija više nego svi ostali zajedno u regionu, a ove 2019. godine su te investicije čak i 40% više, što su nesumnjivi i nepobitni dokazi uspeha politike našeg predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i SNS, koja vrši vlast, što je potvrdio i ugledni „Fajnenšel Tajms“. Tako nas danas vidi svet koji Srbiju poštuje i uvažava, nedavno podigavši dodatno kreditni rejting Srbije na nivo koji je najviši u istoriji, tako da je Srbija svetski lider u privlačenju investicija.

Zato je i politika predsednika države, Aleksandra Vučića, politika SNS, ne samo politika uspeha, već i politika nacionalnog dostojanstva i ugleda u svetu. Ova politika koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić u modernoj Srbiji apsolutno nema konkurenciju i to dobro znaju i pripadnici bivšeg režima, koji svi zajedno imaju deset puta manje glasova od predsednika Aleksandra Vučića, a pojedinačno 30 puta manje glasova i glasača. Zato beže od izbora i od realnosti.

U danu za glasanje, mi poslanici SNS podržaćemo ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Stanija Kompirović.
Izvolite, koleginice.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ekonomski zakoni o kojima raspravljamo poštuju međunarodne standarde, jačaju transparentnost državne pomoći, omogućavaju efikasniju kontrolu i otklanjaju nejasnoće koje su do sada postojale i pokazuju gde Srbija želi da ide.

Srbija ima ekonomski interes da raste i da se razvija. Zato danas govorimo o suficitu koji iznosi 46,6 milijardi dinara, o povećanju zarada od 8-15%, o stopi nezaposlenosti od 10,3%. Sve to govori da ova Vlada radi i čini sve da se poboljša kvalitet i život građana.

Srbija je uspela da se izgradi i promeni, u prethodnih nekoliko godina učini ono što mnogi pre nas nisu mogli, jer su bili okupljeni ličnim interesima i ličnim bogaćenjem. I zato treba se ponosimo našim izgradnjama autoputeva, mostova, kliničkih centra, jer zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija je uspela da izgradi, promeni sebe, da postane moderna i jaka država, uspešna i ekonomski stabilna.

Na takvu jaku Srbiju se oslanjamo mi sa prostora KiM. Borimo se za jedinstvo i slogu, iako smo izloženi pritiscima ne samo Albanaca, nego i onih koji su njima priklonjeni. Zabranjen je ulazak naših zvaničnika na teritoriji KiM. Ne mogu zabraniti i ukinuti finansijsku pomoć koju Vlada Srbije svakodnevno čini prema građanima na tom prostoru.

Život nas na prostoru KiM bio bi nezamisliv i neodrživ da nemamo svaku moguću, pa i finansijsku pomoć Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića. A, mi, 6. oktobra izađimo na izbore i glasajmo za Srpsku listu, pokažimo jedinstvo i slogu i želju za opstanak i ostanak na našim prostorima i ognjištima. Izlaskom na izbore i glasom za Srpsku listu, glasamo za sigurnu budućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kompirović.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega Đokiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o kontroli državne pomoći, koji treba da dodelu državne pomoći učini transparentnijom, da pojača efikasnost kontrole, a da sve nejasnoće koje su do sada postojale potpuno otkloni.

Kada usvojimo ovaj zakon, ispunićemo jedno od merila za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 8, koje se odnosi na politiku konkurencije, a to je uslov za dobijanje pozitivne ocene u godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Pored ovoga, stvaramo uslove da Komisija za kontrolu državne pomoći postane operativno nezavisna. U Predlogu zakona jasno su precizirane situacije koje ne predstavljaju državnu pomoć i pobrojani instrumenti dodele državne pomoći, a predlaže se i uvođenje registra državne pomoći.

Komisija za kontrolu državne pomoći steći će status pravnog lica, raspolagati sopstvenim budžetom i za svoj rad odgovarati Narodnoj skupštini. Ona će sprovoditi analize dodeljene državne pomoći i sačinjavaće godišnje izveštaje o dodeljenoj pomoći. Ova komisija će imati pravo da kazni korisnika pomoći, ako ne bude postupio po njihovom nalogu, moći će da zabrani dodelu državne pomoći ukoliko oceni da je neusklađena, ali će moći i da naloži povraćaj već dodeljenih sredstava, a propisana je i jasna zastarelost povraćaja državne pomoći i to tek po isteku perioda od 10 godina, počev od dana dodele državne pomoći.

Smatram da je Predlog zakona o kontroli državne pomoći prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo.

Pred nama su i predlozi Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji, koji imaju zajednički cilj, a to je podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, kao jednog od preduslova za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta u zemlji i za podsticaje razvoju u domaće privrede, kao i za privlačenje potencijalnih stranih investicija.

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji pružaju računovodstvene usluge će biti u obavezi da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona o računovodstvu usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona.

Svi će biti u obavezi, počev od 1. januara 2022. godine, da fakture, kao računovodstvene isprave, izdaju isključivo u elektronskom obliku. Pojednostaviće se procedura i izdavanje faktura i skratiti vreme neophodno za obavljanje ovih poslova, a biće obezbeđen i brži povraćaj PDV-a.

Prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja različite kategorije pravnih lica moći će da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, što će uticati na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem i lakše poslovanje, a njihovi finansijski izveštaji moći će da budu transparentniji i pouzdaniji.

Značajno je da će izmenama Zakona o računovodstvu biti prihvaćene i preporuke MANIVAL-a, u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga. MANIVAL je komitet Saveta Evrope koji okuplja eksperte koji procenjuju usklađenost država članica sa svim relevantnim međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

Smatram da je i ovaj predlog zakona, Predlog zakona o računovodstvu, prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo.

U Predlogu zakona o reviziji jedna od najvažnijih izmena je da se u okviru jedne institucije, Komisije za hartije od vrednosti, objedinjuju dve nadležnosti, prvo, kontrola kvaliteta nad radom revizorske struke i drugo, javni nadzor nad obavljanjem revizije. Do sada se kontrola kvaliteta rada revizora odvijala u tri institucije - komori ovlašćenih revizora, Odboru za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Ministarstvu finansija. Od sada će proces od početka kontrole kvaliteta rada revizora do krajnjeg rezultata biti kraći nego što je to bio slučaj do sada.

Ovakvo objedinjavanje je u skladu sa najboljom praksom i zahtevima EU regulative.

Smatram da je i ovaj predlog zakona, Predlog zakona o reviziji prihvatljiv i takođe, predlažem da ga usvojimo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja pozdravljam dobre vesti i rezultate koje ste nam predstavili. Imamo priliku da raspravljamo o pozitivnom rebalansu, o sredstvima koja će biti raspoređena, kako ste rekli, po prioritetima u iznosu od 46,6 milijardi dinara, koliko zapravo iznosi suficit u prvih osam meseci u 2019. godini. Imamo prilike da raspravljamo o stopi privrednog rasta od 4,4%, o milijardama evra direktnih stranih investicija, na kraju, o sveukupnom napretku naše ekonomije.

Sada je najvažnije zaista da sačuvamo fiskalne rezultate i da nastavimo putem rasta i razvoja. U tom smislu, ja verujem da će Vlada Srbije nastaviti sa racionalnim merama i sa odgovornim raspolaganjem budžetom, kako bi javne finansije i na dalje bile sigurne i stabilne. I predlozima o kojima danas raspravljamo ide se na unapređenje privrednog ambijenta.

Kao što smo mogli da vidimo, budžet npr. Ministarstva privrede za 2019. godinu iznosio je 35,3 milijarde dinara. Rebalansom će ovaj budžet biti manji za oko 3,5 milijarde dinara. Ostvarene su uštede, takođe, i navedeni iznos će biti vraćen u budžet Republike Srbije.

Uštede su ostvarene u okviru subvencija za ulaganja od posebnog značaja stanogradnje infrastrukturnih projekata.

Dakle, radi se o rezervisanim sredstvima po ugovorima za podsticaje. Pošto investitori iz nekog razloga nisu povukli sredstva podsticaja koja su bila opredeljena, biće preneta za sledeću godinu. Inače, bez toga, realizacija budžeta Ministarstva privrede je viša od 70%, a u toj sumi diskrecioni rashodi su manji od 15%. I upravo ovakav podatak nam pokazuje domaćinski odnos u okviru ministarstva.

Sami ste rekli u načelnoj raspravi, britanski list "Fajnenšl Tajms" je potvrdio da je Srbija lider kada je reč o privlačenju direktnih stranih investicija. Srbija je u 2018. godini privukla skoro 12 puta više investicija u poređenju sa zemljama slične veličine i ostvarila odličan priliv. To je dokaz da je Vlada Srbije vodila odgovornu politiku. Upravo ovo priznanje "Fajnenšl Tajmsa" je još jedan pokretač i podstrek Vladi da se zadrži na tom reformskom kursu u naporima da Srbija i na dalje ostane visoko pozicionirana u oblasti investicija.

Ovakvi rezultati Vlade, naravno, pozitivno utiču na privredni rast, ali i na bolji međunarodni položaj naše zemlje i, na kraju, na političku stabilnost.

Što se tiče ove godine, samo u prvih pet meseci ostvaren je rast direktnih stranih investicija od 17% u odnosu na određeni period u 2018. godini.

Kada govorimo o odnosu domaćih i stranih investitora, njihov položaj je zakonski izjednačen. Domaći investitori još uvek nisu toliko jaki da bi baš u svemu mogli da pariraju stranim. Na primer, u 2018. godini, od 23 potpisna ugovora, 12 je potpisano sa domaćim kompanijama. Naše kompanije povukle su 80 miliona evra. Kada uporedimo stanje u 23 domaće firme koje koriste podršku, zaposleno je 2.000 ljudi, a toliko ljudi radi samo u jednoj Leonieovoj kompaniji.

Dakle, dobro je dati podršku i domaćim, ali je dobro dati podršku i stranim kompanijama. Rezultat je bolji privredni rast, nova radna mesta, bolji životni standard građana i rekordno mala stopa nezaposlenosti od 10,3%.

U tom smislu zbog evidentnih napora Vlade da Srbija napreduje na svim poljima, poslanici SNS podržaće ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.