JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 02.05.1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kome je kasnije stekla zvanje master pravnih nauka.

Po zanimanju je advokat. Radila je kao advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša.

Od juna meseca 2016. godine je narodna poslanica, u svom prvom mandatu.

Članica je Srpske napredne stranke, članica Glavnog odbora i Gradskog odbora SNS Niš, gde vodi Savet za socijalna pitanja. Živi u Nišu.

Drugi po redu mandat dobila je na izborima održan 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 328
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 21 dan

Poštovana gospođo Žarić Kovačević, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečava...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 16 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 7 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Hvala vam predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mogu da kažem da smo ovaj predlog Vlade raspravljali na sednici Odbora i utvrdili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, tako da ćemo danas moći da čujemo narodne poslanike koji će o ovoj temi moći da govore u plenumu.

Kao što smo čuli i na samom početku današnje sednice, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji su se našli u toj situaciji zbog toga što su prihvatili od strane Vlade ponudu za rešavanje viška zaposlenih ili u procesu racionalizacije ili u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Oni nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju.

Takođe, 2014. godine podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju i uvedena je prevremena starosna penzija. Međutim, uvođenje prevremene starosne penzije se negativno odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i za novčanu naknadu u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih, kao što sam rekla, ili u postupku racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju.

U cilju rešavanja nastalog problema Vlada Srbije jeste novembra 2020. godine donela zaključak, odnosno tačnije, dala saglasnost da se licima koja su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je nedostajalo do pet godina i koja su do ostvarivanja prava na penziju ostvarila pravo na posebnu novčanu naknadu, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih u skladu sa navedenom odlukom, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa nedostajalo do dve godine. Dakle, zaključkom Vlade je na jedan privremeni način rešen problem koji je nastao. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ovaj problem će se trajno rešiti. S tim u vezi ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog podnet od strane Vlade Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Predsednice Vlade, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti koji ćete danas sa balkona pratiti današnje zasedanje koje je jako važno za sve nas i za građane Srbije, na sednici održanoj 6.maja 2021. godine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je raspravljao o Predlogu Vlade za promenu Ustava koji je upućen Narodnoj skupštini decembra prošle godine i ocenili smo da jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku.

Sada smo negde, možda mogu da kažem, na polovini, odnosno u jednom delu postupka koji zahteva raspravu u plenumu i koji zahteva da se uključe apsolutno svi narodni poslanici i da kažu svoje mišljenje.

Do sada smo organizovali seriju, da tako kažem, javnih slušanja, što u Narodnoj skupštini, što van sedišta Narodne skupštine, isključivo iz razloga jer smo se trudili da sprovedemo jedan apsolutno transparentan i inkluzivan postupak u kome će učešće uzeti apsolutno svi koji su zainteresovani, ne samo koji su pozvani bili na ta javna slušanja, već i oni koji su izrazili želju da na javna slušanja dođu i da na javnim slušanjima iznesu svoje mišljenje, stavove i svoje predloge.

Danas će narodni poslanici dobiti priliku da posle tih održanih javnih slušanja iznesu svoja mišljenja, posle jednog perioda u kome je javnost rekla svoje, na neki način i da sumiraju negde te stavove kako bi mogli da iznesu svoja mišljenja u plenumu.

Vladavina prava je jedan od prioriteta rada Vlade i učešće narodnih poslanika danas je od velikog značaja, baš kao što je i praćenje sednice od uvaženih gostiju od velikog značaja, zato što smo negde na konsultacijama odlučili da radimo svi zajedno. Pre svega, da radimo svi zajedno na ustavnim promenama zbog građana Srbije koji to zaslužuju, koji će i dati konačnu reč na referendumu koji nas najverovatnije očekuje u nekom narednom periodu, ali i da radimo zbog položaja cele naše zemlje, jer smo u toliko oblasti već postigli određene uspehe da iste takve možda i veće uspehe želimo da postignemo u oblasti vladavine prava koje će kod nas svakako činiti i čini temelj našeg društva.

Ja ću kasnije detaljnije govoriti o čitavom postupku koji je iza nas i možda najaviti neke stvari koje nas očekuju posle ove današnje sednice. Za sada želim samo da pozovem narodne poslanike da podržimo ovaj predlog Vlade, jer smatram da ćemo na taj način podržati i intencije Vlade da zaista u oblasti pravosuđa budu sprovedene reforme onakve kakve se od nas očekuju da bi bilo dobro za naše građane, ali da bi bilo dobro i za Srbiju da bude punopravan član EU.

Hvala.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Brnabić, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, Vlada Republike Srbije je decembra 2020. godine podnela Predlog za promenu Ustava. Na sednici održanoj 6. maja Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je Predlog i utvrdio da isti jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku. To je formalno bio trenutak od kada počinje da teče rok koji je predviđen da bi se predlog našao u plenumu pred narodnim poslanicima, tačnije Narodna skupština je imala rok koji nije kraći od 30 dana da bismo zakazali sednicu i da bismo danas ovde u plenumu čuli stavove i svih narodnih poslanika o ustavnim promenama, pored toga što su naravno svi narodni poslanici mogli da prisustvuju i javnim slušanjima.

Naše aktivnosti međutim nisu počele 6. maja, naše aktivnosti su počele mnogo ranije, još početkom marta meseca, najpre nizom konsultacija sa kojih je važan zaključak bio da svi radimo zajedno. Dakle, Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni predlagač, Narodna skupština koja je tu da zakaže sednicu, da odredi referendum, da donese određene odluke, odnosno da raspiše referendum, i naravno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji s obzirom na ustavne odredbe i na odredbe koje stoje u Poslovniku o radu Narodne skupštine će na kraju i izraditi Nacrt akta o promeni Ustava.

Posle niza konsultacija Predlog za promenu Ustava našao se na dnevnom redu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo 16. aprila najpre, kada je premijerka sa svim ovde prisutnim ministarkama predstavila predlog. Takođe, svoj doprinos je uzeo i predsednik skupštine, kao i na svim javnim slušanjima. Tada smo, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, doneli odluku da započnemo sa određenim aktivnostima u postupku za promenu Ustava koje se odnose pre svega na organizovanje različitih oblika rasprava, kako bi se relevantnim, ali i svim zainteresovanim činiocima pružila prilika da iznesu svoja mišljenja i svoje predloge.

Podsetiću vas, a imam razlog zašto to činim, da smo posle Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali i konferenciju za novinare kako bismo upoznali javnost sa aktivnostima u postupku promene Ustava, jer naravno znamo i svesni smo toga da se promena Ustava ne tiče samo Vlade Republike Srbije, ne tiče samo narodnih poslanika, već se tiče građana Srbije koji će se na kraju izjašnjavati o referendumu i naša je obaveza da građane Srbije sa tim, odnosno sa našim aktivnostima upoznamo.

Novinari su, naravno, imali pravo da nam postavljaju pitanja. Na svako njihovo postavljeno pitanje su dobili određeni odgovor. Ovo želim da istaknem zato što uvek govorimo u ovom postupku o visokom stepenu transparentnosti i uključivanja javnosti od samog početka ovog postupka, a ja sam apsolutno sigurna da će tako biti i do kraja ovog postupka.

Podržavanjem javnih slušanja, a do sada ih je bilo ukupno sedam, pokrenuli smo najširu moguću javnu raspravu čiji rezultat treba, naravno, da bude pribavljanje određenih korisnih sugestija i mišljenja svih zainteresovanih strana.

Takođe, cilj tih aktivnosti jeste i ostvarivanje saglasnosti oko ustavnih promena među relevantnim činiocima kako bismo znali da će te ustavne promene biti pravične, efikasne i pre svega dugoročne.

Da bismo znali da li smo na dobrom putu, bila su nam potrebna javna slušanja. Da bismo sumirali ta javna slušanja, potrebno je određeno vreme i zaista, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sve svoje vreme posvećuju, pre svega javnim slušanjima ali i ovoj temi uopšte zato što je na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo velika odgovornost.

Pomenula sam sedam javnih slušanja, od kojih su tri održana van sedišta Narodne skupštine, dakle redosledom u Nišu, Novom Sadu i u Kragujevcu, kao u sedištima apelacija.

Zbog mera koje su na snazi zbog kovida-19 javna slušanja su koncipirana tako da ih bude više, ali i na taj način da na javnim slušanjima uzmu učešće apsolutno svi zainteresovani činioci za postupak promene Ustava.

Sada mislim već da su se stekli određeni uslovi da bismo možda mogli da sa svim činiocima koji su do sada učestvovali na javnim slušanjima zakažemo i jedno javno slušanje za koje će nam biti potrebna velika sala, tako da nadam se u dogovoru sa predsednikom Skupštine i sa predsednicom Vlade da ćemo moći da organizujemo jedno veliko javno slušanje, gde će biti svi pozvani ovde u velikoj sali.

Dakle, pored ministra pravde, predsednika Skupštine želim da kažem ko je sve bio pozivan na javna slušanja, zato što želim da otklonim svaku sumnji da možda neko nije bio pozvan na javno slušanje, predsednik i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac, zamenici, svi apelacioni sudovi, predsednici i sudije, Privredni apelacioni, Prekršajni apelacioni, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Državni pravobranilac, Pravosudna akademija, takođe, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za sprečavanje korupcije, predstavnici advokatskih komora, predstavnici strukovnih udruženja, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Forum sudija Srbije, Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Alumni klub Pravosudne akademije, profesori Pravnih fakulteta iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, predstavnici međunarodnih organizacija, delegacije EU u Srbiji OEBS-a i Savet Evrope, ambasadori iz zemalja članica EU, SAD i Kanade, predstavnici civilnog društva, YOUCOM, CEPRIS, Nacionalni konvent o EU, „Istina - Tamarini zakoni“, itd.

Zašto ovo ponavljam? Ponavljam zato što na ovaj način započnem svako javno slušanje. Govorim sada u plenumu i govorim pred građanima Republike Srbije koji plenum verujem da prate, a pitanje je da li će svi da pratiti javna slušanja u organizaciji bilo kog odbora Narodne skupštine i želim da obavestim sve građane Srbije da je na temu ustavnih promena pozvana da učestvuje sva stručna javnost, uzimajući u obzir apsolutno sve činioce u oblasti pravosuđa, na šta se, naravno, i odnose promene u Ustavu koje u predlogu i dolaze od strane Vlade Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo će razmatrati svaki predlog i svaku sugestiju kako bismo došli do najboljeg rešenja i ja ću iskoristiti priliku da se zahvalim i gostima koji danas sa balkona prate sednicu na učešću koje su imali na našim javnim slušanjima.

Republika Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija. Mi želimo da budemo punopravni član EU i želimo da ispunimo obaveze koje smo preuzeli. U tom smislu za nas su od posebnog značaja dva dokumenta - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Srbiju.

Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU, ali, naravno, i jedan od prioriteta politike Republike Srbije.

Zadatak Republike Srbije je najpre bio da analizira odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe sa stanovišta evropskih i međunarodnih standarda.

Utvrđeno je da bi trebalo promeniti odredbe u Ustavu koje se tiču pravosuđa. Cilj promena su pozitivni efekti koji se očekuju u uspostavljanju, pre svega, boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Ulazak u pravosuđe treba biti omogućen na osnovu objektivnih kriterijuma. Izbor treba da bude pravičan i transparentan. Sudije i tužioci treba da imaju veću odgovornost, isto tako i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Između ostalog, to će uticati i na stvaranje boljeg pravosuđa.

Neophodno je dalje precizirati razloge za razrešenje sudija i javnih tužilaca, kao i načine za vrednovanje njihovog rada, stručnosti, dostojnosti itd.

Ustavom zagarantovana stalnost sudske funkcije bi značila bi da nema probnog perioda od tri godine, što bi trebalo da podigne nivo njihove odgovornosti.

U predlogu koji je podnela Vlada jasno stoji da promene moraju biti sveobuhvatne i jasno stoji zbog čega treba menjati pojedine odredbe. Najpre stoji da odredbe nisu apsolutno sistematične, naročito one koje se odnose na sudsku vlast. Nalaze se u različitim delovima Ustava i trebalo utvrditi, zapravo, redosled prioriteta uređivanja. To su odredbe koje se odnose na stalnost sudijske funkcije, nezavisnost sudija i nepremestivost sudija.

Dalje, između pojedinih odredbi može se uočiti nedoslednost. Na primer, u jednoj odredbi vidimo da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, a kada je to previđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, dok na drugom mestu u Ustavu u odredbi stoje samo Ustav i zakon, što ukazuje na potrebu da se odredbe menjaju kao bi se možda na prvi pogled moglo zaključiti koje tačno izvore prava je ustavotvorac predvideo.

Kada govorimo o odredbama koje su podnormirane, to se odnosi na nepostojanje razloga za prestanak funkcije i razrešenje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Potrebno je i normirati pravila o disciplinskoj odgovornosti sudija.

Venecijanska komisija je u mišljenju na Ustav iz 2006. godine zaključila da jeste u redu rešenje prema kome odluke o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, naravno sa pravom na žalbu kod Ustavnog suda, ali je to potrebno urediti i Ustavom, a ne samo zakonom.

Dalje, zamerka važećem Ustavu je naziv najvišeg suda - Vrhovni kasacioni sud, koji je kontradiktoran. Vrhovni sud podrazumeva da najviši sud povodom pravnog leka odlučuje o meritumu spora, odnosno može da reši spor, a Kasacioni sud ne podrazumeva takvo odlučivanje, već podrazumeva samo pravo da se presuda poništi i da se vrati na ponovno suđenje i zbog ovakve situacije potrebno je odrediti naziv najvišeg suda u zemlji.

Kada govorimo o stalnosti sudijske funkcije, sa jedne strane, Ustav proklamuje stalnost, ali se takođe kaže da se lice koje se prvi put bira za sudiju bira na tri godine i smatra se da ovaj probni mandat od tri godine nije dao očekivane rezultate.

Istovremeno je taj probni mandat kritikovan i od strane stručne javnosti, akademske zajednice i Venecijanske komisije i, osim toga, probni mandat može da u nekom procentu uruši nezavisnost sudija ukoliko se posmatra kao vrsta pritiska u smislu lojalnosti ili poslušnosti. S druge strane, možda unosi nesigurnost, jer izbor na stalnu sudijsku funkciju čini neizvesnim, tako da zbog toga treba razmišljati i o ukidanju probnog mandata.

U našem ustavnom pravu stalnost sudijske funkcije predstavlja standard ustavne garancije sudske nezavisnost. Ovaj institut ima i dugu tradiciju, što možemo da vidimo još u Ustavu, recimo, Kraljevine Srbije iz 1903. godine.

Došli smo sada možda i do osnovnog argumenta za izmenu Ustava u delu pravosuđa, a to je prostor koji može da se iskoristi za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku vlast, što bi vodilo politizaciji izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Prema važećem Ustavu, Visoki savet sudstva ima 11 članova. Dakle, tu su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik nadležnog Obora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine kao članovi po funkciji i još osam izbornih članova koje bira Narodna skupština.

Dakle, ako gledamo šire, Narodna skupština bira i članove Visokog saveta sudstva i sudije na predlog Visokog saveta sudstva.

U akcionom planu za Poglavlje 23. stoji da izbor na ovakve funkcije treba da bude nezavisan od političkog uticaja, da kriterijumi bi trebalo da budu objektivni, a postupak pravičan i transparentan.

Postupak izbora trebalo bi da sprovode Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i to bi trebalo da učini pravosuđe nezavisnijim, ali i odgovornijim.

Pre stupanja na snagu sistemskih zakonskih izmena 2001. godine, izbor sudija je bio u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine. Postupak selekcije i određivanja kriterijuma bio je u nadležnosti ministra pravde. Može se reći da su zbog toga postojale mogućnosti za primenu raznih političkih ili stranačkih kriterijuma.

Paket sudskih zakona iz 2001. godine uveo je i instituciju Visokog saveta pravosuđa kao isključivog ovlašćenog predlagača za izbor sudija, a koji je odvojen od izvršne vlasti.

Ustav iz 2006. godine jeste učinio korak dalje uvodeći Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da budu ustavne kategorije odvojene od izvršne vlasti, kako bi se značajno smanjio uticaj politike i političkih stranaka na izbor nosilaca pravosudnih funkcija i kako bi se stvorio određeni strukovni krug koji će objektivno određivati kriterijume za izbor, odnosno za razrešenje sudija.

Međutim, 2009. godine dolazi do reforme u pravosuđu, koju sprovodi Demokratska stranka, koja je tada bila na vlasti, upravo sa ciljem izigravanja svih ovih pravila i stavljanja sudstva zapravo u službu politike. Moramo uvek da imamo na umu da je Srbiju takva reforma koštala na desetine miliona evra, a posledice i danas trpi i naše pravosuđe i naši građani, koji su, na kraju krajeva, snosili troškove, a neretko su bili i žrtve političkog naručenog presuđivanja.

Na kraju, treba promeniti formulaciju, koja glasi – odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, jer bi to moglo da znači da zakonodavna i izvršna vlast mogu da kontrolišu sudske odluke.

Dakle, poenta je da se sve tri grane vlasti prožimaju, da se međusobno proveravaju ili ograničavaju, ali nikako da se kontrolišu.

Na nama je da učinimo pravosuđe efikasnijim, stručnijim, nezavisnijim i nepristrasnim.

Kao što vidite, a važno je da građani Srbije to znaju, izmene Ustava se tiču se isključivo pravosuđa, nikako preambule i nikako Kosova i Metohije. U reformu pravosuđa ušli smo, pre svega, zbog građana, zbog naše zemlje, za koju želimo da bude na temeljima demokratije i vladavine prava, ušli smo zbog punopravnog članstva u EU, gde ćemo biti sa zemljama kojima već možemo da pariramo razvojem u svim oblastima.

Zato molim narodne poslanike da daju podršku postupku za promenu Ustava i Vladi Srbije, koja se trudi da i u ovoj oblasti postavi visoke standarde.

U svakom slučaju, danas smo svedoci jednog istorijskog trenutka koji će svakako buduće generacije pamtiti kao još jedan napor da se menjamo na bolje. Građani će reći poslednju reč na referendumu, a ja verujem da će građani i ovog puta odlučiti da idemo nezaustavljivo napred. Živela Srbija!

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala vam na odgovorima.

Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.

Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.

Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.

Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.

Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Niš, 10.07.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradske izborne komisije Skupština grada Niša Grad Jednokratno 300000.00 RSD 04.03.2016 - 11.07.2016.
Zamenik sekretara Skupštine Grada Skupština grada Niša Grad Mesečno 65000.00 RSD 12.07.2012 - 04.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -