JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 02.05.1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kome je kasnije stekla zvanje master pravnih nauka. Po zanimanju je advokat. Radila je kao advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša. Od juna meseca 2016. godine je narodna poslanica, u prvom mandatu.
Članica je Srpske napredne stranke, članica Glavnog odbora i Gradskog odbora SNS Niš, gde vodi Savet za socijalna pitanja. Živi u Nišu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 225
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 15 dana i 18 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 19 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 18.09.2019.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Evropska investiciona banka ove godine počela je novi ciklus investicija u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji koji je vredan više od pola milijarde evra i planirano je da ta sredstava budu upotrebljena do 2022. godine. Treba reći i da je Evropska investiciona banka odobrila više od dvesta miliona evra za izgradnju, modernizaciju i rekonstrukciju četiri klinička centra, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Takođe, ove godine potpisan je sporazum sa Evropskom investicionom bankom o donaciji deset miliona evra za finansiranje projekata obnove i unapređenja sistema za vodosnabdevanje. To će rešiti mnoge konkretne probleme u mnogim lokalnim samoupravama. Dakle, uz kredit od 40 miliona evra za istu namenu koji smo mi potvrdili ovde u Skupštini moći će da se zadovolji osnovna potreba za vodom, pa i da se popravi poslovanje javno komunalnih preduzeća i naravno, životni standard građana.

Želim da kažem da postoji i infrastrukturni projekat na kome zajedno treba da rade Beograd i Priština, a to je izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština. Ovaj projekat biće realizovan uz podršku Evropske investicione banke.

Iskoristiću ovu priliku da pozovem sve građane da iskoriste svoje pravo i da složno i jedinstveno podrže Srpsku listu na izborima 6. oktobra na KiM. Ukoliko bi Srpska lista osvojila svih deset mandata Srbi bi jedinstveno nastupali i pred Albancima i pred međunarodnom zajednicom. Zato je potrebno da što više Srba izađe na izbore, da se ne dozvoli da se umanjuje uticaj Srba na KiM već naprotiv da se omogući da Srbi utiču na formiranje Vlade u Prištini.

Srbi na KiM i Srpska lista imaju nedvosmislenu podršku Aleksandra Vučića i Beograda. Ovi izbori su važni i zbog dalje realizacije plana za pomoć Srbima na KiM. Do kraja godine imaćemo više od trista projekata čija realizacija je važna za naše ljude na KiM jer su u planu nove kuće, farme, klinički centri, podrška obrazovanju i razvoju banja. Podrška Aleksandra Vučića i Beograda je veća nego ikada.

Pomoć u ekonomskom i političko smislu je jača nego ikada i sa tim će se nastaviti i posle izbora 6. oktobra. Zato pozivam da se poziva da se podrži Srpska lista koja je veza Srba na KiM sa Beogradom i koja će imati legitimitet da prenese pomoć Beograda i predsednika Srbije. Jedino složni, jedinstveni mi možemo da unapredimo život Srba u našoj južnoj pokrajini i da utičemo na to da se glas Srba čuje i u institucijama. Oni koji tamo žive znaju koliko je to važno, oni veruju u našu podršku, a najmanje što mi možemo da učinimo danas je da o tome govorimo u parlamentu. Zahvaljujem.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o donošenju jednog zakona o toj istoj temi smo već raspravljali ranije i u ovom mandatu i doneli smo takav zakon, a njihovo primenjivanje jeste, zapravo, opravdano zahtevima građana koji su upućeni i vama ministre i Vladi Republike Srbije i narodnim poslanicima.

Predlog se odnosi na regulisanje statusa studenata i roka za završetak studija koje su započete u skladu sa propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.

Dakle, Zakon o visokom obrazovanju ako se malo vratimo unazad koji je donet 2005. godine je pretrpeo određene promene, naravno, zakon koji je donet 2017. godine zbog situacije u kojoj se studenti sada nalaze moraće da pretrpi određene izmene.

U vreme kada je donet zakon 2005. godine, možda odredbe nisu bile u potpunosti u skladu sa realnim stanjima stvari na fakultetima, možda su postavljeni kriterijumi koji su bili visoki, možda su postavljeni uslovi koje studenti nisu mogli da ispune, nisu bili spremni, prosto da odgovore na takve izazove. Sada je u studenskim zahtevima izražena potreba za produženjem roka za završetak studija, kako su već više godina studirali ipak nisu uspeli da odgovore tim kriterijumima i da ispune te uslove koji su postavljeni i bili 2005. godine. Zbog delikatne situacije, svakako u kojoj se ovi studenti nalaze poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog.

Ali, ja vas ministre želim nešto da pitam, već smo danas govorili o mnogim fakultetima koji su primeri dobre prakse u smislu da su sami već pokrenuli određene projekte kako bi studenti brže završavali fakultete i brže stizali do tih diploma. Želela sam da vas pitam, da li je moguće učiniti to na svim fakultetima, svim uslovno rečeno, mislim u smislu onih fakulteta na kojima postoje studenti koji čekaju donošenje ovog zakona i studenti koji žele da završe po starom programu?

Dakle, da li je moguće da se na svim fakultetima organizuje nešto slično, kako bi se tim studentima, bez obzira na to da li su to lični razlozi, profesionalni, porodični i tako dalje, o tim razlozima nećemo razgovarati, ali oni očigledno imaju neki problem sa savladavanjem gradiva sa nekim profesorom, možda sami sa sobom? Tako da sam želela da vas pitam, da li je moguće na svim fakultetima se organizuju takvi projekti?

Ono što sam još htela da kažem, danas smo svedoci jedne potpune nenormalne situacije u kojoj tzv. studenti iz organizacije, „Jedan od pet miliona“ drže pod opsadom zgradu Rektorata, ne puštaju unutra ni studente ni zaposlene, obilaze ih samo njihovi džabalebaroši koji svakodnevno pokazuju, zapravo u ovom trenutku i u ovoj konkretnoj situaciji i koliko loš odnos imaju prema sistemu obrazovanja. Pitam se, koliko neko mora nisko da padne da bi stavio šator u zgradu Rektorata i da bi tu legao da sprava.

Ponovo se postavlja pitanje, koji su njihovi zahtevi? Da li je realno da zahtev studenata bude smena nekog ministra i da li je realno da se zbog toga blokira zgrada Rektorata? Zna se šta tu studenti mogu da traže. Svi smo studirali manje-više, svi smo tražili nove rokove, svi smo tražili da im se smanje školarine ko je plaćao školarinu, svi smo tražili produžetak studija itd. Ovo su samo politički zahtevi, ovo su samo pritisci koji se vrše na vlast, nažalost, zloupotrebom studenata i zloupotrebom vrlo važnih institucija.

Tako su i 2017. godine, posle predsedničkih izbora isti ti iz, ne zna, „Jedan od pet miliona“ ili „Ne davimo Beograd“, razne žute patke, itd. pričali da su protesti studentski, da su protesti socijalne prirode, ni tada nisu bili studentski, tada su bili političke prirode sa zahtevom da se ponište izbori, jer je naravno Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio.

Tako da je vrlo jasno o čemu se ovde radi. Ovde se radi o jednoj anarhiji, radi se zloupotrebi studenata i univerziteta u interesu jedne političke opcije, i onda imamo jednu, kao što sam već rekla nenormalnu situaciju i stojim iza toga što sam rekla da ispred zgrade stoje studenti i stoje zaposleni koji ne mogu da uđu u zgradu, a u zgradi Rektorata su predstavnici jednog dela opozicije, u zgradi Rektorata su političari, kao što su Marinika Tepić, kao što je Lutovac, kao što je Boško Obradović, i on se danas prošetao do Rektorata itd, kao što su vođe organizacije čije delovanje je isključivo političko.

Ja ih ovom prilikom pozivam da se oni lepo vrate na ulice sa koje su ušli u taj Rektorat, jer očigledno ta uličarska politika im mnogo bolje leži nego da budu u bilo kom delu univerziteta ili Rektorata, a sa svojim kolegama i koleginicama ću podržati ovaj predlog zakona kao ideju da se i dalje ljudima koji žele da se školuju u ovoj zemlji da ostanu da rade u ovoj zemlji da podrška. Zahvaljujem se.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala vam, uvažena gospođo Gojković.

Dakle, član 7. Zakona o patentima propisuje koji su pronalasci pantetibilni, kao i šta se smatra pronalaskom.

Dakle, patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, ima inventivni nivo i industrijski je primenjiv. Takođe, istim zakonom, propisano je koji predmeti ne mogu biti zaštićeni patentom kao i aktivnosti koje nisu pantetibilne. Prema tome, izvodimo zaključak da patent ne može da bude priznat za predviđene predmete odnosno aktivnosti koji su izuzeti od takve vrste zaštite.

Takođe, ako uzmemo u obzir Konvenciju o evropskom patentu, u članu 52. i 53. upravo se regulišu ova pitanja, dakle šta su patentibitlni pronalasci i koji su to izuzeci od patentibilnosti. Analizom ovih odredbi možemo da vidimo zašto je zapravo Vlada dala mišljenje da se ovaj amandman odbije, sa čime se ja slažem. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Niš, 23.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradske izborne komisije Skupština grada Niša Grad Jednokratno 300000.00 RSD 04.03.2016 - 11.07.2016.
Zamenik sekretara Skupštine Grada Skupština grada Niša Grad Mesečno 65000.00 RSD 12.07.2012 - 04.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -