JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 02.05.1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kome je kasnije stekla zvanje master pravnih nauka.

Po zanimanju je advokat. Radila je kao advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša.

Od juna meseca 2016. godine je narodna poslanica, u svom prvom mandatu.

Članica je Srpske napredne stranke, članica Glavnog odbora i Gradskog odbora SNS Niš, gde vodi Savet za socijalna pitanja. Živi u Nišu.

Drugi po redu mandat dobila je na izborima održan 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 328
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 27 dana

Poštovana gospođo Žarić Kovačević, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečava...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 22 dana i 10 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 10 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Hvala vam mnogo, uvažena potpredsednice, što ste mi dali reč.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli danas više puta o čemu raspravljamo i šta je danas na dnevnom redu pa ću odmah krenuti sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Dakle, Zakon o sprečavanju korupcije, kao što znamo, usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2020. godine i u odnosu na odredbe koje su tada važile i regulisale ovu oblast, a to su bile odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, sada je to Agencija za sprečavanje korupcije, zaista ima novina koje predstavljaju zapravo ozbiljne pomake u regulisanju pre svega statusa i ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, ali i sukoba interesa, obaveza koje pogađaju funkcionere i ograničenja koja važe posle prestanka javne funkcije.

Promenjeni su rokovi za vanredno prijavljivanje imovine i prihoda. Uvedeni su kriterijumi za izradu godišnjeg plana provere imovine. Kada je reč o sankcijama možemo da primetimo i da govorimo o novčanoj kazni, ali i o kazni zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina za one javne funkcionere koji su dali lažne podatke o svojoj imovini, kojima će u tom slučaju i prestati funkcija i neće moći da obavljaju funkciju u trajanju od narednih 10 godina.

Kao šta znate, Savet Evrope formirao je grupu država za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO, tačnije 1999. godine i njihov cilj je da nadziru primenu konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima koje predlaže Savet Evrope.

Osnovna ideja jeste da se unapredi kapacitet država članica za efikasniju borbu protiv korupcije, da se identifikuju nedostaci u nacionalnim zakonodavnim rešenjima i da se ubrzaju neophodne izmene.

Srbija je, kao što znamo, članica GREKA i u skladu sa tim mi kao država moramo da ispunjavamo svoje obaveze i da uvodimo standarde u oblasti borbe protiv korupcije. Tako je Zakon o sprečavanju korupcije bio predmet evaluacije njihovih stručnjaka i sa jedne strane je zaključeno da jeste u skladu sa već datim preporukama, ali sa druge strane dobili smo i nove preporuke za unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, kako bi se zakon bez problema primenjivao u punom kapacitetu. Iz tog razloga danas upravo na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, da bismo uneli izmene koje će zapravo biti izvršenje Preporuke broj 12, koju nam je dao GREKO.

Najpre se određuje pojam korupcije u smislu zakona, tako što se taj pojam određuje kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Takođe, predlogom se uređuje obavljanje drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije. Precizirane su i nadležnosti agencija koje se odnose na davanje saglasnosti javnom funkcioneru za obavljanje drugog posla ili delatnosti, kao i ovlašćenja agencije da odredi rok javnom funkcioneru da prestane da obavlja određeni posao ili delatnost ukoliko se utvrdi da u tom slučaju ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno ako se utvrdi da to predstavlja sukob interesa.

Ono što bih izdvojila kao važno jeste utvrđivanje kruga pravnih lica koja imaju obavezu prijavljivanja agenciji određenih podataka, s tim što se to sada proširuje na pravna lica u kojima javni funkcioner ili član porodice javnog funkcionera radi, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka u kome ima udeo ili akcije, a koji učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili u bilo kom drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti.

Takođe se u cilju veće transparentnosti propisuje vođenje posebne evidencije od strane agencije o predmetnim pravnim licima kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.

Ima tu još nekih detalja koji se odnose na javne funkcionere, na postupanje javnih funkcionera i apsolutno se slažem sa predlogom koji nam je uputilo Ministarstvo pravde, jer na taj način ne samo da ćemo ispuniti obaveze koje imamo i preporuke koje nam je dao GREKO, već ćemo pokazati i da smo spremni da kao javni funkcioneri koji, napominjem, normalno je, u ovom trenutku smo uglavnom iz vladajuće koalicije, dakle, da smo spremni kao javni funkcioneri na visok stepen transparentnosti i da smo spremni da se pridržavamo zakona. To će obezbediti, smatram, i ta veća transparentnost, obezbediće, smatram, i veće poverenje građana, jer će građani imati uvid u evidencije koje su javne a odnose se na imovinu i uopšte na postupanje funkcionera.

Sa druge strane, ne znam da li GREKO uzima u obzir postupanje Agencije za sprečavanje korupcije i da li bi za GREKO bilo prihvatljivo to da određeni zaposleni u Agenciji za sprečavanje korupcije, na primer, ne prave razliku između zarade i naknade putnih troškova, odnosno naknade troškova prevoza za narodne poslanike, obzirom da sam upoznata sa tim da su vođeni određeni postupci i u samoj Agenciji, a i neki prekršajni postupci i da li bi, eventualno, postojala neka preporuka GREKA koja će se odnositi na to da se, recimo, prema javnim funkcionerima zaposleni u Agenciji ne odnose u startu kao prema nekome ko želi da sakrije svoju imovinu?

Mislim da te odnose između javnih funkcionera i Agencije za sprečavanje korupcije treba unaprediti, slažem se da na tome treba da radimo i mi kao javni funkcioneri, ali i zaposleni u Agenciji, pre svega na taj način što ćemo mi preuzeti određene obaveze, da smo spremni da preuzmemo određene obaveze, da se pridržavamo zakona, da poštujemo odredbe koje smo, između ostalog, i ovde podržali, a da nam Agencija zapravo pomogne u tome da ispunimo te obaveze.

Smatram da je vrlo lako razlikovati funkcionera koji želi da sakrije svoju imovinu od funkcionera koji ne želi da sakrije svoju imovinu, jer on neće imati nikakvu nameru u lažnom prijavljivanju svoje imovine.

Smatram i to da kada smo svesni svih ovih činjenica i kada shvatimo da smo zajedno jači na putu u borbi protiv korupcije, da će nam svima biti lakše, i zaposlenima u Agenciji za sprečavanje korupcije, koji će lakše i efikasnije obavljati svoj posao, a i nama da prijavljujemo ono što to od nas traži zakon.

Svakako sam stanovišta da između reči "funkcioner" i "korupcija" ne stoji nužno znak jednakosti, ili sam sasvim sigurna da bar tako ne bi trebalo da bude, ali, sa druge strane, postoje i takvi i one kod kojih je taj znak jednakosti očigledan treba procesuirati bez ikakve zadrške. Čak i ako neko ne zarađuje novac na sumnjiv način, kad nema takvih naznaka, da li Agenciju za sprečavanje korupcije interesuje otkud nekome automobil, džip ili bilo koji drugi, od 100 hiljada evra? Ili je interesovanje selektivno? U tom smislu smatram da bi građani Srbije trebali da budu obavešteni i o takvim slučajevima, odnosno o takvim postupanjima Agencije za sprečavanje korupcije.

Bez obzira na to da li se radi o javnom funkcioneru ili ne, jer valjda se trudimo da smo svi zajedno na istom putu, da kriminal i korupciju suzbijemo u svim segmentima društva i bez obzira na to da li je prestala njegova javna funkcija, da li onda u tim slučajevima je dobro da Agencija za sprečavanje korupcije sarađuje sa svim drugim državnim organima.

S tim u vezi, podsetila bih da ima i onih koji su nekada vršili vlast i obavljali svoje funkcije, za koje znamo ili možemo da pretpostavimo ili smo upoznati iz medija da jesu zaista bile u službi sumnjivog sticanja imovinske koristi, a nismo od Agencije dobili zvanične potvrde da li se preispitivala i njihova imovina. Pretpostavljate da ću u ovom trenutku pomenuti Dragana Đilasa na koga mislim i na tu celu njegovu ekipu koja je vršila vlast u određenom periodu, najpre u Beogradu za koji period se vezuju mnoge višemilionske afere iz kojih građani nisu izašli punih džepova, već su ostali oštećeni za novac koji je ispumpavan iz budžeta. Taj budžetski novac mogao je biti upotrebljen za mnoge druge stvari, za razne infrastrukturne projekte, da se napravi komunalna putna, železnička ili bilo koja saobraćajna infrastruktura, vrtići, ustanove kulture ili bilo šta drugo od čega bi građani Beograda imali koristi.

Nažalost, najveći deo tog novca završio je u džepovima ljudi koji su tada bili na javnim funkcijama, a bili su bliski Draganu Đilasu. Zašto ja to sada mogu otvoreno da kažem ovde u parlamentu? Zato što smo čitali, slušali i bili informisani preko medija da su mnogi od njegovih saradnika bili procesuirani. Pitanje za Agenciju je naravno ponovo - da li se i u kojoj meri proveravalo njihova imovina u periodu dok su bili na funkcijama, ali i kasnije. To bismo voleli da čujemo i mi kao narodni poslanici, ali i građani Srbije koji su oštećeni protivzakonitim ponašanjem javnih funkcionera u tom periodu.

Ono što je dobro u ovom trenutku jeste da nema više zaštićenih ili bar nema u onoj meri u kojoj ih je ranije bilo. Partijska knjižica više nije izlaz iz krivične ili bilo koje druge odgovornosti. Srpska napredna stranka je pokazala to mnogo puta od 2012. godine, pa do danas, kada je preuzela vlast i danas kada vrši vlast u punom kapacitetu. Verujem da će se privesti pravdi svi oni koji su se možda i do sada provukli u ispumpavanju novca na način kako sam malo pre navela.

Uvek ste od narodnih poslanika mogli da čujete da pozivamo državne organe, da dajemo podršku državnim organima da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer od suzbijanja kriminala i korupcije zavisi napredak Srbije i mi smo toga apsolutno svesni.

Kao što sam već navela, mi smo to i pokazali još 2012. godine dolaskom na vlast SNS, da je borba korupcije strateški cilj. Odmah smo krenuli u donošenje strategija, u donošenje akcionih planova, u popravljanje našeg zakonodavstva, jer i ovo o čemu danas govorimo nije samo puko ispunjavanje preporuka GREKO-a ili usklađivanje sa pravilima koja važe u zemljama EU, već je poboljšavanje našeg zakonodavstva kako bi i građani i privreda bili sigurni da žive i da rade u zemlji u kojoj nema opasnosti od posledica koje korupcija izaziva.

Želim i da pohvalim, ne zato što ste vi tu, gospođo Popović, već želim zaista da pohvalim rad Ministarstva pravde i posvećenost koju pokazujete i vi i vaš tim sa ciljem da reforma bude što bolja, a znamo svi da se to radi pre svega na zadovoljstvo i zbog građana Srbije.

Danas govorimo i o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika. Kada se govori o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika Odluku o usvajanja Kodeksa Narodna skupština je usvojila decembra prošle godine. Takođe, GREKO je evaluirao postupak donošenja Kodeksa i sadržinu i u vezi sa tim imamo Preporuku 2, u kojoj se konstatuje da Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja radi na Nacrtu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ali da je to u tesnoj vezi sa nedavno donetim Zakonom o lobiranju i Zakonom o sprečavanju korupcije.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog za izmenu i dopunu Kodeksa. Posle usvajanja on će, naravno, ponovo biti predmet evaluacije. Takođe se očekuju i određeni akti koji će ga pratiti, u vidu smernica, uputstava za organizovanje kroz koje bi trebalo da prođu narodni poslanici, itd. Dakle, baš kao što je i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gospodin Aleksandar Martinović rekao, izmene koje su predložene treba usvojiti. Treba ih usvojiti kako bi se ispunile preporuke GREKO-a kao tela Savete Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije i kako bismo u oktobru mogli da očekujemo pozitivnu ocenu u delu koja se odnosi na Kodeks.

Preporuke smo dobili od eksperata iz GREKO-a koji će sutradan, ja pretpostavljam učestvovati i u davanju mišljenja, da li smo zadovoljili njihove kriterijume i implementirali njihove preporuke na način kako je to predviđeno. Preporuka GREKO se odnosi na obezbeđivanje smernica za rešavanje i izlazak iz situacija koje podrazumevaju pre svega sukob interesa, ali takođe podrazumeva da sam tekst Kodeksa bude javan i dostupan građanima koji sa sadržinom tog Kodeksa žele da se upoznaju.

Još jedna važna stvar je omogućiti efikasnu primenu Kodeksa u praksi koja najpre podrazumeva upoznavanje narodnih poslanika sa standardima kojih moraju da se pridržavaju sa pravilima i to će se činiti kroz različite edukacije, seminare i obuke.

Ističe se, takođe, velika važnost Komisije za etiku koja će biti nadležna za usvajanje vodiča za primenu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, za određivanje načina na koji će se sprovodi obuke na kojima će biti predstavljena načela i standardi, kažem, kojih se moraju pridržavati narodni poslanici, pri čemu se akcenat, koliko sam mogla da vidim iz samog teksta Kodeksa, baca naročito na sukob interesa. Na taj način će se unaprediti uslovi za etičko postupanje narodnih poslanika u različitim situacijama.

U Predlogu koji je pred nama možemo da vidimo kakav će biti sastav komisije za etiku, koje su njene nadležnosti, možemo da vidimo i predlog mera koje se predviđaju za slučaj povrede Kodeksa od strane narodnih poslanika.

Sve je ovo, naravno, predloženo u skladu sa preporukama ekspertskog tima Saveta Evrope, odnosno GREKO-a sa ciljem dobijanja pozitivnog mišljenja i, naravno, u okviru postupka evrointegracija u kojima se Srbija nalazi i u okviru ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanje sa propisima EU.

Na ovaj način podižemo nivo političke kulture u parlamentu i jedna smo od retkih država koje će imati ovaj kodeks i primenjivati ga. Predlažem da ovaj Kodeks usvojimo, jer će i rasprave u plenumu biti pristojnije, samim tim i konstruktivnije bez obzira na to ko kojoj političkoj opciji pripada.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Hvala vam, gospođo Kovač.

Iskoristiću priliku da pozdravim naše uvažene goste i nastaviću dalje sa svojim izlaganjem. Dok smo na terenu ispunjavanja obaveza koje smo kao država preuzeli, a radi se o aktuelnoj temi, želela bih da kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i predsednik Radne grupe za izradu tzv. ustavnih amandmana, obavestim javnost o toku postupka, ali i da razjasnim određene dileme koje su se u toku postupka javile kod pojedinih medija, pojedinih političara ili možda i kod građana.

Ono što je najvažnije i zato to želim da kažem na samom početku jeste da se promene, ustavne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa. Dakle, promene koje predlažemo se ni u kom slučaju ne odnose na status Kosova i Metohije, niti na teritorijalni integritet ili suverenitet naše zemlje niti na ljudska prava, naročito ne na ukidanje ljudskih prava niti na bilo koju drugu oblast koju reguliše Ustav. Dakle, radi se isključivo o unošenju izmena koje će naš pravosudni sistem popraviti, pravosuđe približiti građanima, udaljiti ga još više od bilo kakvog eventualnog političkog uticaja, ali će nas i približiti EU na našem putu pristupanja.

Druga stvar, koju želim da naglasim jeste da je sav posao i sva odgovornost, naravno, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i bez obzira na to što se za narodne poslanike to podrazumeva, dakle, podrazumeva se da je to naš posao želim da iskoristim priliku da se zahvalim članovima i zamenicima članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo što su pokazali pre svega veliko interesovanje, ali i posvećenost i izuzetnu dozu ozbiljnosti tokom čitavog ovog postupka.

Odbor je formirao i Radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava i nacrt ustavnog zakona, tu Radnu grupu čine eminentni stručnjaci i ta Radna grupa je zasedala do sada ukupno 13 puta. Koliko god da se radi o izmenama koji se tiču struke zbog čega smo i formirali Radnu grupu, ipak moramo biti svesni određenog političkog momenta ako govorimo o Odboru za ustavna i pitanja i sa te strane, sagledavanja tog političkog momenta mi smo pokazali da smo posvećeni poslu koji bi trebalo da nam donese kvalitetnije pravosuđe, ali naravno i u određenom trenutku i pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. U tom smislu mogu da kažem da sam i sasvim sigurna da smo ispunili sve kriterijume koji su stavljeni pred nas.

Želim da kažem da sam zadovoljna stepenom transparentnosti i inkluzivnosti, stepenom i načinom obaveštavanja najšire javnosti o predloženim izmenama, jer kao što smo na samom početku postupka i rekli, potreban nam je najširi društveni konsenzus o pitanjima koja se tiču svih građana Srbije i o kojima će poslednju reč dati upravo građani Srbije na referendumu.

S obzirom na ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zbog javnosti želim da naglasim da je Odbor taj koji je nadležan za formiranje radne grupe, za održavanje javnih slušanja, kako u Domu Narodne skupštine, ovde u Beogradu, tako i u drugim gradovima.

Prema tome, niko drugi Ustavom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine nije ovlašćen za sprovođenje javnih rasprava. Mi smo javne rasprave, odnosno tzv. javna slušanja sprovodili u dva kruga, u Beogradu, ovde u Domu Narodne skupštine u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Dozvolićete mi sada da se osvrnem na neke i konkretne izmene, odnosno, jako kratko ću reći kako bi otprilike trebalo da izgledaju odredbe Ustava, ukoliko se naravno, postupak uspešno privede kraju.

Napominjem, i da je tekst koji je bio predmet razmatranja na javnim slušanjima i dalje podložan promeni, odnosno, Odbor nije usvojio konačni nacrt akta o promeni Ustava, baš zbog toga što smo želeli da se maksimalno uključi javnost, i da unesemo sve one dobre ideje, konstruktivne predloge i da sumiramo sve zamerke koje smo dobili na javnim slušanjima.

Dakle, kao što znate, osim tog momenta u kome vlada struka, postoji i određeni politički momenat, gde možemo da kažemo da smo bili spremni na to da Narodna skupština više ne bira sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, niti predsednike sudova.

Razgovarali smo i o sastavu Visokog saveta sudstva, koji će imati 11 članova, kao što i sada ima 11 članova, ali bi trebalo da ga čini šest sudija, koje biraju sudije. Dakle, sudije se same biraju između sebe za Visoki savet sudstva i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština Republike Srbije.

Naravno, to je jedini da kažemo, upliv Narodne skupštine prilikom izbora tih pet istaknutih pravnika, ali smo i za istaknute pravnike predvideli određene kriterijume, tako da, praktično Narodna skupština neće moći da bira bilo koga, da tako kažem, da bude član Visokog saveta sudstva, a naročito to neće biti predstavnici političkih partija ili političkih organizacija.

Shodno nekim promenama koje smo uneli, a koje se tiču sudija, tako smo imali i neke promene koje se tiču tužilaca, i otprilike smo se trudili da sve uskladimo sa onim odredbama Ustava koje važe sada, ali koje će važiti i posle ovih promena, jer jako nam je teško bilo da uklopimo sve ono što sada važi, ali će i nastaviti da važi posle primene ovih ustavnih amandmana, ako imamo na umu da ne menjamo kompletan Ustav, već menjamo samo jedan njegov deo, pa smo i u tom smislu morali da vodimo mnogo računa.

Što se tiče Ustavnog zakona, u izmenama Ustavnog zakona možda taj politički momenat preuzeo ulogu, zato što je tu trebalo odrediti rokove u kome će početi da važe ustavni amandmani, rokove za donošenje drugih zakona koji će biti doneti posle primene ustavnih amandmana i ovog Ustavnog zakona.

Ako uzmemo u obzir da se nalazimo u izbornoj godini ostavili smo da ti rokovi budu malo duži.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona…

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Nastaviću, još dva, tri minuta od vremena poslaničke grupe. Hvala.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona posebno istakla u ovom trenutku, jeste da neće biti reizbora, već organi kao što su Visoki savet sudstva, ili Državno veće tužilaca, odnosno Visoki savet tužilaca i sudije koje su izabrane nastaviće da obavljaju svoje funkcije. Podsećam vas, da ovo ni u kom slučaju ni ne liči, a kamo li, da jeste reforma koja se desila u pravosuđu 2009. godine, i kojom je, ponovo ću istaći to, Demokratska stranka sklanjala, smenjivala, isterivala, raspoređivala, proganjala, kako god hoćete, svoje političke neistomišljenike, već je ovo prava reforma pravosuđa, koja popravlja i rad samih sudija, ali i odnos prema građanima.

U mnogo stvari smo mi pokazali razliku između prethodne vlasti i vlasti koju čini, koju pre svega predvodi SNS, pa smo došli i do oblasti pravosuđa u kojoj smo takođe pokazali ogromnu razliku.

Zbog svega što sam napred navela pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo, kako Kodeks, tako i Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, jer mislim da je to pravi put kojim mi idemo, ako uzmemo u obzir sve rezultate rade koje imamo iza sebe proteklih godina. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala vam na odgovorima.

Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.

Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.

Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.

Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.

Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Niš, 10.07.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradske izborne komisije Skupština grada Niša Grad Jednokratno 300000.00 RSD 04.03.2016 - 11.07.2016.
Zamenik sekretara Skupštine Grada Skupština grada Niša Grad Mesečno 65000.00 RSD 12.07.2012 - 04.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -