| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 5 godina i 5 meseci i 24 dana
Poštovana gospođo Žarić Kovačević, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečava...
čeka se odgovor 6 godina i 8 meseci i 21 dan
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 6 meseci i 28 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem predsedavajuća, što ste mi dali reč.
Uvažene kolege ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, na tragu onoga što su moje kolege juče sve ovde izgovorile i o čemu smo diskutovali, a to su svakako, ponovo važne tačke dnevnog reda u okviru zajedničkog pretresa, ja bih želela da vas podsetim da na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između EU, koju predstavlja Evropska komisija i Narodne banke Srbije, i sa tim u vezi imam i da vas obavestim, imam i neku obavezu da vas obavestim zašto je od velike važnosti to što EU podržava reforme u vezi sa pristupanjem regiona EU, što ubrzava regionalni ekonomski rast, upravo posredstvom novog finansijskog instrumenta koji se zove „Plan rasta za Zapadni Balkan“.
Putem ovog novog finansijskog instrumenta regionu će biti obezbeđena pomoć u iznosu od šest milijardi evra, od kojih će dve milijarde evra direktno uplaćeno u budžete, a četiri milijarde evra u povoljnim kreditima.
Kao što znate cilj uspostavljanja „Plana rasta“ jeste da se zemljama u regionu omoguće neke od pogodnosti članstva u EU i pre formalnog stupanja u članstvo zemalja regiona, kao i da se pruži podrška regionu u sprovođenju reformi za održivi ekonomski rast, regionalnu integraciju i zajedničko regionalno tržište.
Poseban fokus je na sektorima koji su ključni za naš društveni razvoj za naš ekonomski razvoj, kao što su transport, dekarbonizacija, energetika, zelena i digitalna tranzicija, ali se ove stvari odnose i na neke druge oblasti koje su takođe, jako važne, kao što su obrazovanje i razvoj veština, i tu želim da naglasim da se posebno radi o mladim ljudima.
Želim da naglasim i da reforma javne uprave Republike Srbije, čija naravno, nacionalni koordinator Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ostaje i dalje među našim visokim prioritetima, efikasna, visoko odgovorna, stručna i transparentna administracija, jedan je od preduslova, upravo uspešnih reformi od kojima govorimo, upravo uspešnih reformi i u svim drugim oblastima i jedan je od ključnih aspekata procesa evropskih integracija, a na to svakako nam ukazuje i činjenica da je reforma javne uprave svrstana upravo u Klaster 1. osnove.
Želim da podsetim ovaj uvaženi dom da je kroz instrument sektorske budžetske podrške za sektor reforme javne uprave EU podržala nastavak reforme javne uprave u Srbiji sa 30 miliona evra, od čega će 26 miliona evra biti namenjeno za direktnu podršku budžetu Republike Srbije, a četiri miliona evra za projekte komplementarne podrške. Projekti komplementarne podrške, naravno, na njihove eksperte, koji će nama biti dostupni, kako za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, tako i za Ministarstvo finansija koje nam je u svakom slučaju jako važno i u ovim postupcima.
Na osnovu dosadašnjih reformskih rezultata na osnovu izrađenog izveštaja o samoj proceni rezultata, na osnovu verifikacije tih informacija od strane EU, mi očekujemo da EU uskoro uplati oko šest miliona evra u budžet Republike Srbije. potvrda toga da se krećemo u dobrom pravcu i da reformski rezultati ne izostaju, svakako jeste nalaz nedavno sprovedenog monitoringa od strane programa „Sigma“, zajedničke inicijative OECD-a i EU, u skladu sa kojim izveštajem sa kojim je Srbija označena kao država koja ima lidersku poziciju u regionu u tri od šest oblasti na koje se odnosi reforma i koje se podrazumevaju u procesu reforme, te oblasti su strateški okvir reforme javne uprave, pružanje usluga i digitalizacija i organizacija, odgovornost i nadzor, dok imamo ove tri preostale oblasti, a to su razvoj i koordinacija javnih politika, upravljanje ljudskim resursima i upravljanje javnim finansijama gde se nalazimo u okviru nekog regionalnog proseka i gde smo preduzeli određene mere i određene korake za popravljanje stanja i u tim oblastima.
Srbija svakako parira zemljama EU u domenu digitalizacije i prućanja usluga. Pomenuću samo podatak da je razvojem digitalne uprave, građanima do sada ušteđeno više od 350 miliona sati čekanja na različitim šalterima.
S obzirom na to da smo zakoračili u poslednju godina sprovođenja važećeg strateškog okvira koji je i za samo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, bio jako važan, odnosno imajući u vidu da se implementacija važećeg Akcionog plana za sprovođenje strategije i tri prateća programa, završava krajem godine, započeli smo proces planiranja novih dokumenata javnih politika, jer želimo da spremni dočekamo novi planski period, planski period obuhvata period od 2026-2030.godine, jer želimo da obezbedimo kontinuitet reformi.
Pred nama su dakle, novi zadaci, novi izazovi, koji sa sobom donose i novi ciklus planiranja nekih aktivnosti. Ukratko, pred domaćom upravom, je jedna godina koja je jako značajna godina koju će obeležiti analize, dijalog i razgovor u definisanju daljih reformskih aktivnosti.
Nama je važno da naravno pored izrade kvalitetnog strateškog okvira, ostvarimo i njegovu efikasnu implementaciju, odnosno da dostignemo rezultate koji donose praktičnu korist za naše građanke i građane.
Sa tim u vezi što se tiče upravljanja i praćenja reforme javne uprave u Srbiji, nastavljamo sa koordinacijom. Održana je četvrta sednica saveta sa reformu javne uprave, održana su dva sastanka među ministarske projektne grupe za stručne poslove u koordinaciji i praćenju sprovođenja strategija reforme javne uprave i sa tih sastanaka imamo određene zaključke koji će upravo ići u pravcu sprovođenja ove reforme.
Moram da istaknem i to da je formirana nova posebna radna grupa za praćenje stanja i za analizu mera koje su do sada sprovedene, ali i za predlaganje mera upravo u vezi ovih oblasti, za koje sam navela da ćemo se dodatno potruditi u vezi upravljanja i lica na položaju, i ta posebna radna grupa je nastavila rad na pripremi predloga jednog strateškog dokumenta koji će biti prepun inovacija i sa kojim ćemo, kada izađemo moći da govorimo o mogućim pravcima promena u upravljanju licima na položaju. Takođe, po prvi put, sprovedena je anketa o angažovanosti državnih službenika u organima državne uprave. Izrađena je metodologija za pripremu izveštaja o svim funkcijama upravljanja ljudskim resursima u organima državne uprave, i pripremljen je nacrt prvog izveštaja koji se odnosi na 2023. godinu.
Mi smo nastavili da radimo na unapređenju stručnih kapaciteta državnih službenika, ali svakako i zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.
U Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, pod kojom Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vrši nadzor, samo u ovom mandatu obuku je pohađalo 15.463 polaznika, a ukupno je bilo 579 obuka, što je svakako pokazatelj koliko smo spremni da učinimo u ovoj oblasti.
U prvoj godini od osnivanja zajedničko telo za unapređenje saradnje institucija, u čijem su delokrugu poslovi izgradnja kapaciteta i stručnog usavršavanja u državnim organima i u drugim organima, dakle, mreža škola, pored toga što je pripremila interesorane programe obuke i obučilo je u multisektorskim temama 660 zaposlenih u državnim organima i drugim organima, dakle, to se odnosi na državne službenike, ali ne samo na državne službenike i na zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, već i na sudije, tužioce itd. i upravo je ovakav pristup izazvao zapravo veliko interesovanje u javnoj upravi, ali je izazvalo i veliko interesovanje donatorske zajednice za pružanje podrške, obučavanju različitih kategorija zaposlenih, imenovanih lica, postavljenih lica, u temama koje su naravno zajedničke za sve njih i za njihov rad u okviru državne uprave ili u okviru javne uprave ako želite da šire posmatramo.
Pre par meseci održan je i četvrti po redu virtuelni sajam studenske stručne prakse u javnoj upravi. Na ponos ovog sajma stručne prakse učešće je uzelo pet državnih univerziteta, dakle, u Beogradu, u Novom Sadu, u Kragujevcu, u Nišu i Novom Pazaru, ali ono što bih želela posebno da istaknem jeste da se nama javio čak 141 organ javne uprave sa ponudom od gotovo 1.500 mesta za pohađanje stručne prakse u akademskoj 2024/25 godini u 70 gradova i opština širom Srbije.
Želim da kažem i da smo mi u sada u trenutku u kome se nalaze naši univerziteti, a to svakako nije lak trenutak, zapravo jako je teška situacija, naročito ako uzmemo u obzir studente koji žele da pohađaju fakultet, koji žele da studiraju, koji žele polažu ispit i koji žele da dobiju priliku da u ovom 141 organu negde možda i pronađu sebe i pronađu neku svoju šansu za svoj profesionalni rad, za svoju profesionalnu karijeru, a svakako će im biti pružena prilika da profesionalnu karijeru u državnim organima započnu i negde je i završe, jer nama su preko potrebni mladi kadrovi i kadrovi koji su stručni, koji su kvalitetni, kako bi mogli da nose sve ove reformske procese koji se odnose na državnu upravu.
Takođe, moram da naglasim da intenzivno implementiramo i akcioni plan za period od 2024. do 2025. godine za sprovođenje programa za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine.
Što se tiče otvaranja modernih uslužnih centara za građane i privredu, dakle, jedinstvenih upravnih mesta u našim jedinicama lokalne samouprave mogu da kažem da je do sada uz podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave otvoreno ukupno 68 jedinstvenih upravnih mesta na lokalu, što podrazumeva, naravno, 68 naših opština, gradova ili gradskih opština koje sada imaju uslužni centar koji funkcioniše pod geslom uprava radi za vas. Do kraja marta meseca očekujemo i otvaranje još jednog jedinstvenog upravnog mesta u Despotovcu.
U program osnivanje jedinstvenih upravnih mesta Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave do sada je uložilo ukupno 435 miliona dinara. Ove godine obezbeđeno je još 100 miliona dinara za otvaranje jedinstvenih upravnih mesta, koliko će biti vredan naredni javni poziv koji se uveliko u našem ministarstvu priprema.
Ja koristim ponovo priliku i svaki put kada obiđem neku lokalnu samoupravu ja iskoristim priliku da pozovem sve opštine i gradove koji nemaju jedinstvena upravna mesta ili koja nemaju jedinstvene uslužne centre za naše građane i privredu iz tih lokalnih samouprava da konkurišu i da obezbede građanima i priredi efikasne usluge kakve nudi državna uprava i zapravo usluge onakve kakve oni od nas očekuju, a zahvaljujući analizama koje smo uradili u Ministarstvu možemo da vidimo da su jednako i građani i privreda zadovoljni uvođenjem jedinstvenih upravnih mesta, isto kao što su zadovoljni i uvođenjem ePisarnice, jer, sa jedne strane, privredi je važno da ne gubi vreme. U privredi je vreme novac. S druge strane, građani koji možda nisu kompjuterski pismeni ili koji nemaju uslove da pristupe elektronskom načinu komuniciranja sa državnom administracijom moći će da se obrate jedinstvenom upravnom mestu, gde će na jednom šalteru dobiti apsolutno sve informacije koje se tiču podnošenja zahteva, dobijanje rešenja i dokumenata koja su im potrebna, a koja se ne odnose ne samo na funkcionisanje te lokalne samouprave, već i na funkcionisanje nekih republičkih organa.
Očekujemo da od ove godine faktički pola stanovnika Srbije, pola naših jedinica lokalne samouprave, uključujući i gradske opštine, ima na raspolaganju jedinstveno upravno mesto, što znači da će stanovnici u ovim krajevima imati na raspolaganju moderne šaltere koji efikasno pružaju više usluga, pri tom, naglašavam, više usluga istovremeno, sprečavaju šetnju korisnika od šaltera do šaltera i, kao što sam već rekla, štede novac i vreme korisnicima.
Dodatno želela bih da ukažem na još jednu aktivnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Zapravo, želela bih da pomenem i naš budžetski fond. U okviru budžetskog fonda prošle godine imali smo dva javna poziva ukupne vrednosti oko 465 miliona dinara za finansiranje i sufinansiranje projekata na lokalu i lokalne samouprave već jako dobro znaju, negde marta meseca, početkom godine mi imamo taj tzv. veliki javni poziv koji vredi oko 400 milina dinara, gde lokalne samouprave mogu da se jave na konkurs sa svojim projektima, a u toku prošle godine smo zapravo primetili da možemo da novac koji smo imali u ministarstvu rasporedimo i na drugi javni poziv koji je bio znatno manji. Dakle, 55,2 miliona dinara, ali je u mnogome pomogao lokalnim samoupravama za recimo završetak određenih projekata koje su započeli za započinjanje nekih projekata, za izradu projektno-tehničke dokumentacije kako bi lokalne samouprave konkurisale za neke projekte koji su mnogo vredniji bilo kod drugih ministarstava ili kod nekih drugih stranih fondova koji su stavljeni na raspolaganje lokalnim samoupravama, ali takođe i za jedan novi kriterijum koji smo uneli u uredbu i zvanično 2024. godine, a to je međuopštinska saradnja koja podrazumeva umrežavanje opština, koja podrazumeva pomoć zapravo većih gradova manjim i manje razvijenim opštinama da konkurišu za projekte za koje možda nisu u stanju zbog svojih budžeta da samostalno konkurišu.
Dakle, u prvom ciklusu 410 miliona dinara dobilo je 27 lokalnih samouprava za 29 projekata. U drugoj fazi, kao što sam rekla, sa blizu 55,3 miliona dinara dodeljeno je za 16 jedinica lokalne samouprave i to su Arilje, Bojnik, GO Savski venac, Ivanjica, Kruševac, Kuršumlija, Lapovo, Merošina, Petrovac na Mlavi, Preševo, Sremski Karlovci, Surdulicda, Čačak, Bujanovac i Niš. Za realizaciju ukupno 20 projekata i to za infrastrukturne radove na vrtićima, školama, sportsko-rekreativnim i drugim objektima javne namene, kao i za radove na komunalnoj i drugoj infrastrukturi, za nabavku savremenih tehnologija radi uvođenja eUprave i boljeg pružanja usluga građanima i privredi. Takođe, što je svakako deo naše Uredbe, i za preventivnu zaštitu od nepogoda i na kraju za uspostavljanje međuopštinske saradnje.
Budžetski fond je značajno oruđe za razvoj naših opština i gradova, a od ove godine velika je novina to što je obuhvatio i finansiranje, kao što sam pomenula, međuopštinske saradnje koju ministarstvo podržava, promoviše i pomaže, jer je od velikog značaja za manje opštine i od velikog je značaja za opštine koje nisu dovoljno razvijene.
Ministarstvo je u tom cilju doneo pravilnik, koji sam pomenula. Taj pravilnik je pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i kriterijumima raspodele sredstava za finansiranje programa podrške razvoju i funkcionisanju sistema lokalne samouprave, čime je uvedena međuopštinska saradnja kao cilj budžetskog fonda.
Koliko je značajan ovaj fond govori činjenica da smo preko budžetskog fonda od njegovog osnivanja do danas uložili više od 3,5 milijardi dinara u više od 450 projekata koji su od velikog značaja za jedinice lokalne samouprave, prvenstveno, naravno, za građane koji u njima žive.
Za ovu godinu obezbeđeno je oko 443 miliona za lokalne projekte za novi javni poziv budžetskog fonda, koji je takođe u fazi pripreme u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, pa bih ovom prilikom želela da pozovem i lokalne samouprave koje imaju već neke pripremljene projekte da se jave kada ovaj javni poziv bude raspisan, a u svakom slučaju ćemo javnost obavestiti na vreme.
Moram da spomenem i to, nakon održanog sastanka sa svim načelnicima upravnik okruga u Palati Srbija, koji je bio negde, čini mi se, juna meseca 2024. godine, kao što sam i obećala da ću obići sve upravne okruge, obišla ukupno 11 upravnih okruga, dakle, Južnobački, Jablanički, Pčinjski, Podunavski, Šumadijski, Moravički, Nišavski, Rasinski, Raški, Pirotski i Srednjobanatski, gde sam imala sastanke sa ukupno 71 gradonačelnikom, odnosno predsednikom opštine, odnosno predstavnikom jedinica lokalne samouprave i to su Novi Sad, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Temerin, Titel, Sremski Karlovci, Leskovac, Bojnik, Lebane, Medveđa, Vlasotince, Crna trava, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Rača, Aerodrom mesto Kragujevac, Pivara mesto Kragujevac, Stanovo mesto Kragujevac, Stara Varoš mesto Kragujevac, Stragari, Batočina, Knić, Lapovo, Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica, Niš, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Ražanj, Svrljig, Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Novi Pazar, Raška, Tutin, Pirot, Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Zrenjanin, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Senjač.
Planirano je da nakon obilazaka svih okruga i razgovora sa svima Ministarstvo izradi jednu sveukupnu analizu o ključnim, zajednički i pojedinačnim problemima i izazovima sa kojima se suočavaju u radu, u upravnim okruzima, dakle, ne samo u samim upravnim okruzima, već u jedinicama lokalne samouprave koji gravitiraju ka tim upravnim okruzima.
Što se tiče digitalizacije, za jačanje tehničke infrastrukture i kao podrška razvoju e-uprave na lokalu, Ministarstvo je dodelilo ukupno do sada oko 2000 laptop računara za oko 100 jedinca lokalne samouprave.
Takođe, u saradnji sa ambasadorom Narodne Republike Kine obezbeđena je donacija od ukupno 46 laptop računara za 14 škola u Srbiji i to sa područja lokalnih samouprava trećeg i četvrtog nivoa razvijenosti, odnosno nedovoljno razvijenih opština i gradova.
Sprovedena je kampanja na terenu kako bi građani znali da bez odlaska na šalter preko portala e-uprava i usluge e-pisarnica mogu da komuniciraju olakšano sa državnom administracijom i da završe oko 2000 poslova.
Naš cilj je da država bude dostupna korisnicima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, da više ne postoji rečenica „fali vam jedan papir“, da više ne postoji rečenica da li državna administracija radi samo u radno vreme ili ne. Apsolutno radimo na tome da država građanima i privredi bude dostupna konstantno.
Sproveli smo sveobuhvatnu kampanju kako bi građani znali da bez odlaska na šalter, preko portala e-uprava i usluge e-pisarnica mogu da završe oko 2.000 poslova, zapravo mogu da pokrenu oko 2.000 postupaka. Posredstvom ove usluge građani mogu elektronski da podnesu zahteve bez prethodnog znanja o nadležnom organu, odnosno bez prethodnog znanja o tome koji organ je nadležan za njihov postupak. Pretragom prema ključnoj reči izaberu jedan od dostupnih postupaka i jednim klikom elektronski zahtev stiže državnom organu kome bi trebalo i da stigne.
Takođe, građani dobijaju obaveštenja o statusu predmeta u realnom vremenu, uz obaveštenja putem mejla ili SMS-a, onako kako su građani rekli da će njima biti lakše, a dostave rešenja ili drugog akta vrši se u e-sanduče na jedan vrlo profesionalan, efikasan i odgovoran način.
Sve ovo je nova realnost. Uvodi se, naravno, moderno kancelarijsko poslovanje. Organi koriste centralizovanu knjigu za zavođenje predmeta i na brz i jednostavan način komuniciraju između sebe i apsolutno nema razloga da takva komunikacija bude uspostavljena i sa svim građanima Srbije.
Srbija u ovom trenutku ima više od 2,2 miliona e-građana. To su ljudi koji su registrovani na portalu E-uprava i koriste servise države. Ukupno je 350 elektronskih usluga. Srbija je napredovala u razvoju e-uprave velikom brzinom poslednjih nekoliko godina i želimo da tim putem i nastavimo.
Prema poslednjem indeksu UN koji meri razvoj elektronskih uprava u 193 zemlje, Srbija je na 39. mestu po razvijenosti e-uprave. Nalazi se iznad evropskog proseka i spada u grupu država koje imaju visoko razvijenu elektronsku upravu.
S druge strane, ono što je još uvek u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, vodimo računa i o reformi inspekcija i o tome želim da kažem takođe koju reč. U planu su izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim bi se unapredio rad inspekcija, poboljšali uslovi rada inspektora, povećala delotvornost inspekcijskog nadzora i obezbedila bolja raspodela resursa inspekcija.
Trenutno radimo na analizi postojećeg zakona kako bismo izmenama adekvatno odgovorili na probleme koji se javljaju u primeni trenutno važećeg zakona.
Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor održala je tri sednice, formirali smo pet radnih grupa, od kojih po prvi put radnu grupu za razmatranje mogućnosti poboljšanja statusa inspektora, koja će se baviti razmatranjem mogućnosti za poboljšanje statusa inspektora, uzimajući u obzir nešto slabiji materijalno-pravni status inspektora i eventualni nedostatak zainteresovanog kadra za inspektorski poziv, tako da ćemo i tu oblast maksimalno unapređivati.
Rad kontakt centra republičkih inspekcija ostao je i dalje efikasan kao što je i bio. Kontakt centar primio je i obradio više od 6105 predstavki građana, od čega najveći broj iz nadležnosti poreske inspekcije, negde oko 19%.
Za naše evrointegracije važna je regionalna saradnja. Ministarstvo je veoma aktivno u umrežavanju sa zemljama iz regiona i deljenju primera dobrih praksi. Najvažnije nam je svakako Memorandum o saradnji između Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije i Ministarstva uprave i lokalne samouprave Republike Srpske, koji je potpisan na dan održavanja prvog Svesrpskog sabora u Beogradu. Posle toga, prilikom prve zvanične posete inostranstvu, posetili smo Banja Luku, kada je ozvaničen Akcioni plan za sprovođenje memoranduma, koji predviđa sprovođenje niza konkretnih aktivnosti u oblastima kao što su razvoj elektronske uprave, međuopštinska saradnja, upravljanje ljudskim resursima, stručno usavršavanje, osposobljavanje, inspekcijski nadzor, jedinstveno upravno mesto, matične knjige i e-usluge iz matičnih knjiga, evrointegracije, međunarodna saradnja i projekti.
Da se sada vratim na inostranstvo. Potpisali smo Memorandum o saradnji sa Ministarstvom državne uprave Republike Severne Makedonije u oblasti reforme javne uprave. Postigli smo dogovor o potpisivanju Memoranduma o saradnji sa Ministarstvom državne uprave i regionalnog razvoja Mađarske. Saradnja je dogovorena na sastanku koji sam imala sa ministrom u Budimpešti 27. januara. Imala sam priliku 27. januara i da obiđem jedno jedinstveno upravno mesto koje se nalazi u Budimpešti i, sa jedne strane, uvek je dobrodošla dobra praksa, uvek su dobrodošli primeri dobre prakse i načini na koje mi možemo da unapređujemo naša jedinstvena upravna mesta ali, sa druge strane, želim da vam kažem i svoje utiske, a moj utisak je da smo apsolutno na istom nivou razvoja i unapređivanja jedinstvenih upravnih mesta, kao i zemlje članice EU.
Sve ovo što Ministarstvo radi na polju reforme javne uprave, a značajno je za naše građane, značajno je za našu državu, naše evrointegracije i potpora je realizaciji plana rasta, jer samo jaka administracija može da podrži i poboljša sprovođenje Reformske agende. Ovo je samo jedan deo onoga što mi radimo u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Pošto sam već uzela dovoljno vremena, želim da vam se zahvalim na pažnji, želim da vam se zahvalim na prilici da iznesem sve ono na čemu radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a samim tim želim da kažem i da poručim građanima Srbije da apsolutno mogu da veruju svojoj državi, da apsolutno mogu da veruju u to da će naše institucije raditi i da apsolutno mogu da veruju u to da i danas ovi ljudi, članovi Vlade i narodni poslanici vladajuće koalicije koji sede u sali će uvek ići ka tome da obezbede, osiguraju rad naših institucija i da zaštite građane Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da se i vama najpre uvažena potpredsednice Narodne skupštine zahvalim, ali sa ovog mesta da se zahvalim i predsednici Narodne skupštine, Ani Brnabić na istrajnosti koju je pokazala pre dva dana i tokom ove rasprave, a to je da zadrži dostojanstvo ovog visokog doma. Želim da se zahvalim i poslanicima SNS i vladajuće koalicije na dostojanstvenom držanju u jednoj teškoj, opasnoj, najblaže rečeno neartikulisanoj situaciji, apsolutno politički i kolegijalno nekorektnoj situaciji koju su izazvali poslanici opozicije na samom početku ove sednice.
Ono što bih na samom početku svog izlaganja želela da istaknem i da zamolim sve građane Srbije da budu mirni i da veruju svojoj državi, da ne budu zabrinuti zbog dešavanja u Narodnoj skupštini, jer ćemo uvek tu biti mi koji ćemo se zalagati za mir i stabilnost i koji ćemo se zalagati za to da institucije rade svoj posao koji bi trebalo da rade. Opozicija je naravno po ko zna koji put pokazala jednu nedoslednost i jednu ne brigu o zahtevima građana, konkretno o zahtevima studenata. Članovi Vlade su zajedno sa predsednicom parlamenta obećali ispunjenje zahteva i to obećanje će biti i ispunjeno, kako vidimo shodno toku sednice.
Četvrti studentski zahtev će naravno biti ispunjen donošenjem zakona i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Javnost treba da zna da opozicija nije želela da glasa da ovaj zakon bude na dnevnom redu i javnost treba da zna da je opozicija čak želela i da opstrujiše donošenje ovog zakona i to na jedan način koji je izuzetno bio opasan po živote i narodnih poslanika i ministara. Kao što ste videli uvaženi građani Srbije, mi smo bili ovde i svakoga dana ćemo biti ovde da donosimo zakone za koje smatramo da su najbolji za građane Srbije.
Preći ću sada na zakone o izmenama i dopunama Zakona o državinim službenicima. Žao mi je što poslanici poslaničke koja u svom nazivu ima Novo lice Srbije, a ja se nadam da nikada Srbija neće doživeti takvo novo lice koje je do te mere, videli smo jutros i sinoć i pre dva dana, vulgarno, bezobrazno i nevaspitano. To građani Srbije nisu zaslužili. Građani Srbije su zaslužili da se u ovom visokom domu diskutuje o Predlogu zakona i o amandmanima, a oni su podneli sve amandmane koje su podneli glase – briše se, što znači da su samo pravili prostor kao rezervu za eventualnu diskusiju.
Ono što ja vama želim da kažem vezano za zakone o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, dakle, mi ovde predlažemo izmenu odredbe zakona o sprovođenju javnog konkursa na određeno vreme. Bitno je napomenem da je prijem u radni odnos državnih službenika na neodređeno vreme u državnim organima moguć na osnovu sprovedenog konkursnog postupka koji ima sve elemente jedne meritorne i transparentne pre svega procedure u kojoj se vrši detaljna provera kompetencija i drugih uslova potrebnih za rad u državnim organima.
Zbog dalje reforme javne uprave koja nam je jako važna i nije nam važna samo zbog toga što se nalazimo na putu ulaska u EU već nam ja važna zbog određenih postulata i principa koji važe u našoj državi, a to nas je i opredelilo da predvidimo sprovođenje konkursnoga postupka i za angažovanje službenika na određeno vreme zbog povećanog obima posla.
Istovremeno predlažemo da se uvede obavezna provera kompetencija kandidata i za druge osnove angažovanja na određeno vreme nezavisno od toga što za njih ne mora da prethodi obavezna konkursna procedura.
U periodu do stupanja na snagu ove odredbe koja je planirana za sledeću godinu uspostaviće se neophodni procesi kroz uredbu Vlade kojom će se definisati sprovođenje ovog konkursnog postupka. Procedura koja po postojećem zakonu je definisana za konkurs za neodređeno vreme nisu u potpunosti prilagođene ovom novom vidu konkursa koji svakako mora biti brži, efikasniji i da bi se blagovremeno angažovao potreban nedostajući kadar. Trenutno sa drugim organima državne uprave razgovaramo da usaglasimo postupak za ovaj vid konkursa kako bismo se na vreme pripremili za početak primene zakona u ovom delu.
Moram da kažem i to da je nažalost stanje koje nas je zateklo i nateralo da pristupimo teškim merama fiskalne konsolidacije uslovilo da pre nekoliko godina moramo da sprovodimo racionalizaciju i otpuštanje zaposlenih, da smo jedno vreme imali potpunu zabranu zapošljavanja u javnom sektoru i da tek od skoro, a to je isključivo zbog našeg odgovornog upravljanja javnim finansijama i državom možemo da relaksiramo kontrolu prijema zaposlenih na neodređeno vreme.
Posledice svih ovih teških mera osetio je javni sektor i državni organi koji još uvek imaju jedan vid kontrole zapošljavanja usled čega je i dalje određeni broj radnih mesta ostao nepopunjen trajnim zapošljavanjem. To je donekle povećalo i produžilo privremeno angažovanje ljudi na onim poslovima koje postojeći zaposleni ne mogu da postignu da izvrše, a hitni su.
Stoga ovim izmenama predlažemo da svi oni koji su radili duže od godinu dana na određeno vreme imaju pravo da učestvuju na internim konkursnim postupcima za prijem na neodređeno vreme. Iako Vlada i ministarstva, naravno u saradnji sa Ministarstvom finansija, pre svega svake godine unapređuju položaj zaposlenih u svim segmentima, ne možemo da zaboravimo da više ne smemo da se nađemo u sličnoj situaciji i zato svih ovih prethodnih godina planiramo i sprovodimo odgovornu politiku u cilju sprovođenja reforme javne uprave.
Jedan od najvažnijih prioriteta je prijem stručnih kadrova, jačanje administrativnih kapaciteta, bez narušavanja fiskalne stabilnosti, pa se toga trajno angažovanje zaposlenih planira krajnje odgovorno. Ono što smo zapravo i radili jeste da smo formirali različite radne grupe koje su činili predstavnici i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i naravno, Ministarstvo finansije koje nam je jako važno u svim ovim reformama, ali i svih drugih ministarstava i velikih sistema i mi smo se dogovorili da sada ne idemo na odlaganje od dve godine, već da tražimo odlaganje od godinu dana, a da ćemo se za tih godinu dana potruditi da najefikasnije moguće i najkvalitetnije moguće za sve državne službenike koji su zaposleni u državnoj, odnosno javnoj upravi i za sve one koji će se zapošljavati, a želimo da privučemo i mlade kadrove i kvalitetne kadrove koji će započeti i završiti svoju profesionalnu karijeru u državnoj upravi da to sprovedemo onako kako treba i onako kako odgovara našem sistemu.
Zahvaljujem vam se što ste me saslušali. Ja se od prvog dana nisam javljala, negde sam očekivala da će se možda situacija smiriti i da ćemo moći konstruktivnije da razgovaramo o ovim predlozima za koje je formalno zaduženo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Na kraju želim svima da se zahvalim, a posebno želim da vam se zahvalim za ovaj transparent koji možemo da vidimo na balkonu Narodne skupštine – „živeće Gavrilo“ je svakako transparent, a ja sam mnogo godina provela u Narodnoj skupštini koji najbolje pokazuje istrajnost ljudi koji se nalaze, da tako kažem, u ovom delu sale, iako ne želim da nas negde različite pripadnosti političkim partijama opredeljuju. Ali ono što govori parola, odnosno poruka – „živeće Gavrilo“ je poruka koja se odnosi na našu državu. Živeće Srbija. Hvala.
Ja vam se zahvaljujem na konstruktivnoj raspravi, apsolutno smo razumeli suštinu amandmana koji je podnet, bez obzira na to što postoji jedna tehnička, rekla bih, greška oko stava oko koga ste se pozvali kada ste podneli amandman, ali onako kao što sam i malopre rekla, država jeste opredeljena da i tim ljudima koji se već dugo godina nalaze u statusu zaposlenja na određeno vreme pomogne u smislu prevođenja tih ljudi u status zaposlenih na neodređeno vreme, odnosno da rade za stalno, kako bi naš narod to voleo da kaže, međutim, upravo zbog toga smo i predvideli njihovo učešće na internom konkursu, međutim u skladu i sa zakonima koji važe u našoj zemlji, ali i sa pravilima EU, kojima mi želimo da se negde rukovodimo, prilikom procesa pristupanja EU, i moraju se poštovati pravila i neki kriterijumi koje ti ljudi moraju da ispunjavaju prilikom konkurisanja za rad na neodređeno vreme.
Mi imamo i Zakon o državnim službenicima, koji važi iz 2006. godine, i jako je visoke ocene dobio od Evropske komisije i koji predviđa koji su kriterijumi za ljude koji se zapošljavaju na određeno i neodređeno vreme. Ljudi će morati da ispune te kriterijume, ali svakako oni ljudi koji su mnogo godina u sistemu, država će misliti na njih i oni će moći kroz interni konkurs da se prevedu na neodređeno vreme.
Ono što sada nama ostaje jeste da sarađujemo sa svim ministarstvima međusobno, da sarađujemo sa velikim sistemima, postoje veliki sistemi i mnogo ljudi koji su zaposleni na carini, u RGZ, Ministarstvu pravde, MUP, itd. tako da ćemo nadam se naći najbolje moguće rešenje i naravno sa tim predlogom izaći pred Narodnu Skuppštinu, jer se mi zapravo nadamo da uvek dobijamo neki konstruktivan predlog.
Ja vam se zahvaljujem.
Hvala predsedniče Dačiću.
Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.
Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.
Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.
Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?
Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?
Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?
Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?
Hvala.
Hvala vam na odgovorima.
Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.
Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.
Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.
Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.
Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?
Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.
Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.
Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?
Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.
Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.
Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.
Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.
Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.
Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.
Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.
Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.
Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.
Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.
Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.
Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.
Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.
Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.
To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.
Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.
Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.
Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.
(Niš, 08.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 68000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27200.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 68000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27200.00 | RSD | 01.08.2022 - |