Hvala vam predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge koji su danas pred nama i ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Ostaje nam danas da čujemo od ministara nešto detaljnije, na koji način će to doprineti građanima Srbije i koji će biti benefiti, a od narodnih poslanika različita mišljenja. Ja se nadam na koji način ćemo možda kroz amandmane i unaprediti ove predloge.

Ono što bih ja želela da kažem jeste da se na dnevnom redu danas nalazi, ne jedan od najvažnijih, već smatram i najvažniji zakon za našu državu, za funkcionisanje, za dalji razvoj naše države, to je Zakon o budžetu, naravno sa svim predlozima koji ga prate.

Posle rebalansa budžeta koji smo nedavno usvojili, koji smo osvojili kao razvojni nastavljamo sa domaćinskim rukovođenjem državnom kasom, tako da za ovaj budžet možemo da kažemo da je uravnotežen, da je razvojni i da dalje nastavlja sa podizanjem životnog standarda građana.

Pre svega mislim na povećanje plata u javnom sektoru od deset posto, mislim na povećanje minimalne zarade za 17,8%, povećanje penzija za 14,8%. Sećate se da smo prilikom usvajanja rebalansa budžeta govorili o povećanju plata i penzija i davanjima koje je država odvojila kao pomoć građanima, tačnije majkama dece starosti do 16 godina, sada možemo ponovo da govorimo o takvoj vrsti pomoći, dakle, možemo da govorimo o jednokratnoj pomoći za penzionere krajem novembra u visini od 20 hiljada dinara.

U decembru ove godine, očekuje se da će prosečna zarada biti 840 evra, a ono što je planirano do kraja 2024. godine jeste prosečna zarada od oko 950 evra i sa ovim povećanjima o kojima smo danas govorili možemo da kažemo da će biti omogućen, ono što smo planirali, ono na čemu je Vlada Srbije radila i ono o čemu je, naravno, i predsednik Aleksandar Vučić govorio, a to je da je cilj naše države da prosečna plata, odnosno zarada do 2025. godine bude hiljadu evra.

Ono što bih takođe istakla kao jako važnoj, jeste i činjenica da se nastavlja sa investicijama u saobraćajnice i za te projekte je izdvojeno oko 600 milijardi dinara. Možemo da govorimo o tri nova projekta, to su obilaznica oko Kragujevca, brza saobraćajnica na severu Vojvodine i auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Sve su to projekti koji su jako važni za našu državu. Sve su to projekti koji nastavljaju izgradnje naše Srbije, povezivanje naših gradova, samim tim povezivanje i ljudi, a sve će to uticati na rast privrede, razvoj ekonomije, na otvaranje radnih mesta, u krajnjem i na bolji život i standard građana.

Očigledno je da iz ovih predloga koje možemo da vidimo danas da je cilj da se nastavi sa razvojem Srbije. Vlada Srbije je pokazala da je naša država dobar partner svim razvijenim zemljama sa kojima smo radili na mnogo projekata koji su od izuzetnog značaja za našu zemlju. Iz tog razloga smatram i iz svih razloga koje sam navela, smatram da je dobro da i danas podržimo predloge zakona koji su pred nama na dnevnom redu, jer to je način na koji ćemo mi odavde, iz Narodne skupštine dati podršku i Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću da se Srbija i dalje razvija. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća, što ste mi dali reč.

(Tamara Milenković Kerković: Povreda Poslovnika.)

Hvala vam predsedavajuća što ste mi dali reč.

Javila sam se po amandmanu. Naravno, smatram da ovaj amandman kao i sve prethodne amandmane na ovaj Predlog zakona za koji smatram da je dobar, treba odbiti, odnosno da ih ne treba prihvatiti, a javila sam se između ostalog i zbog toga što sam iz Niša i zbog toga što ovde pojedini opozicioni poslanici koriste razne laži i izmišljotine koje se odnose upravo na ovu temu o kojoj govorimo, na temu gradnje, kako bi prikupljali jeftine političke poene.

Dakle, ja ću vam to i dokazati, pa da li su bezobrazni ili nisu to vi znate bolje, pošto dobacujete. Dakle, mi imamo naravno, Lidiju Stefanović Nikolić koja je diplomirani inženjer arhitekture, koja je glavni urbanista grada Niša i koja je dala saopštenje.

Pošto je saopštenje zvanična stvar, ja ću to i pročitati, da bi građani Niša znali čime se zapravo služe pojedini opozicioni poslanici kada ovde pokazuju slike i kada iznose neistine koje se tiču građana Niša, funkcionisanja grada Niša, naročito opštine Palilula.

Dakle, Gradska uprava za građevinarstvo grada Niša, 13. decembra 2022. godine po zahtevu privrednog društva „Tesla park“ d.o.o. izdala je građevinsku dozvolu za lokaciju koja nije deo obuhvata na kome je predviđena izrada planskog dokumenta nižeg reda, već se za predmetni prostor primenjuju u direktnom sprovođenju važeći plan generalne regulacije područja GO Palilula druga faza.

Planirano stanovanje je srednje gustine na predmetnoj lokaciji za koju je izdata građevinska dozvola, predviđeno je osnovnim generalnim urbanističkim planom objavljenim u „Službenom glasniku“ grada Niša br. 43/2011 i planom generalne regulacije područja GO Palilula – druga faza objavljenim u Službenom listu grada Niša br. 73/2013 i na snazi je i danas.

Prema tome, postoje određena dokumenta koja su proverljiva, postoje određene odluke koje su proverljive. Iskrena da budem već je preterano to, što pojedinim poslanicima opozicionim, smeta što SNS već u trećem mandatu ima gradonačelnika i ja samo imam jednu stvar da im poručim, a to je – dokle god bude gradonačelnik iz SNS na čelu grada Niša, Niš će se graditi i izgrađivati za dobrobit građana Niša. Hvala.

(Tamara Milenković Kerković: Replika.)

Hvala vam, predsedavajuća.

Najpre, smatram da nije bilo osnova da date repliku i želela sam da se javim po Poslovniku, ali pošto ste i meni dali repliku onda se neću javljati po Poslovniku po članu 27, iako određene persone urlaju dok ja govorim, vi ste dužni da vodite računa o redu na ovoj sednici.

Ja se ne bavim sa rekla-kazala, znate? Rekla-kazala možete kada pravite konferenciju za novinare na ulici ili konferenciju za novinare ispred „Belami“ televizije kada plačete zašto niste pozvani da gostujete, jer, zaboga, svašta nešto imate vi lepo da kažete. Takva je bila konferencija jedne naše koleginice.

Ja ću se držati činjenica i nastaviću sa saopštenjem koje je javno, koje je zvanično i koje je dostupno i nastaviću sa tim da možete da nađete ma koliko vi vikali ovde sada dok ja pričam i ometali me, što je takođe za povredu Poslovnika, možete da nađete u „Službenom listu“ grada Niša. Dakle, samo je potrebno da već ako ste doktor pravnih nauka lepo pročitate, ali potrebno je i da znate šta se dešava u vašem gradu, pa bi ste onda znali da je u Oficirskom domu 15. juna ove godine održana javna sednica Komisije za planove grada Niša, sa dnevnim redom sumiranja javnog uvida drugih izmena i dopuna PGR područja GO Palilula druga faza.

Dakle, radi se o prostoru planirane mešovite namene, a ne o prostoru koji se graniči sa predmetnom namenom za koju je već predviđena namena stanovanja generalnim urbanističkim planom grada Niša, koji važi od 2010. godine do 2025. godine.

Molim narodne poslanike da pre nego što bilo šta iznesu ovde se upoznaju sa činjenicama. U suprotnom, naravno da je moje pravo da ja smatram da su to laži, izmišljotine i sve ono na čemu neko može da gradi politiku koju zapravo i nema. Hvala.

(Tamara Milenković Kerković: Replika.)

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, dosta predloga zakona i važnih odluka je pred nama. Govorila sam već o merama populacione politike i uspehu koja je dala primena tih mera, jer najvažnije je da se deca u Srbiji rađaju, ali i da država omogući mladim ljudima da ostanu u zemlji, da planiraju i osnivaju porodice i da obezbede kvalitetan život i budućnost svojih porodica. U tom smislu, smatram da ove izmene koje su predložene, a tiču se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom treba podržati.

Na javnom slušanju, to je druga stvar, u organizaciji Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu iznela sam stavove zašto treba podržati Zakon o planiranju i izgradnji. Istina, govorila sam o unapređenju sistem, uvođenju tzv. zelene gradnje, o nameri da postupci budu transparentni, lakši za građane i privredu, takođe, o dobrim rešenjima koja se tiču upravljanja građevinskim otpadom. Sve to smo povezali sa nekim potrebama koje postoje u lokalnim samoupravama.

Međutim, danas želim da pomenem i predlog da se ukine Zakon o konverziji uz naknadu za određene kategorije lica, a razlog zašto sam želela da zapravo ponovo činjenice koje su već izneli i ministar Vesić i premijerka Brnabić je jedna nebuloza koju sam čula od pojedinih predstavnika opozicije i ovde u plenumu, ali i na javnom slušanju, a ona glasi – gradnja u Srbiji treba da se zaustavi. Ne slažem se sa idejom da gradnja u Srbiji treba da se zaustavi. Naprotiv, smatram da je predloženo rešenje dobro, naročito ako znamo da će se na taj način osloboditi ozbiljne površine građevinskog zemljišta i da će to podrazumevati nove investicije, nova radna mesta i porast BDP-a.

Ako je razlog da se ne podrži ovakva izmena novac od naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine koji država uzima, radi se zaista o zanemarljivom iznosu na godišnjem nivou koji nam ne znači mnogo, ako uzmemo u obzir da se već nalazimo na visokom nivou razvoja i da ne moramo da se vezujemo za zanemarljive naknade.

Sa druge strane, ovom izmenom ćemo omogućiti da zapravo mnogo više novca uđe u državnu kasu. Dakle, neophodno je da izaberemo najbolje moguće rešenje i za građane i za privredu i da omogućimo dalji razvoj, ali i da podstaknemo građevinski sektor koji će dovesti do dobrih ekonomskih efekata.

Mnogo je primera o kojima nismo govorili na javnom slušanju, bar ja nisam govorila. Dakle, mnogo je primera o kojima možemo da govorimo, odnosno primera lokacija koje čekaju usvajanje ovih izmena kako bismo dobili nove kvadrate stambenog ili poslovnog prostora i gradnje koja će širom Srbije imati, naravno, pozitivne efekte.

U svakoj lokalnoj samoupravi, verujem, da postoje takvi slučajevi. Ja mogu da vam navedem primere iz Niša. Nekadašnja fabrika „Jastrebac“ čeka ukidanje konverzije da bi se gradio stambeno-poslovni centar. Ta fabrika je proizvodila pumpe za vodu, naftu, motorne, brodske pumpe itd. i ta fabrika je otišla u stečaj 2010. godine i svih 250 radnika je ostalo bez posla. Njihova borba da fabriku vrate radnicima bila je bezuspešna i kasnije je, kako su sve privatizacije bile neuspešne, doneta odluka o prodaji te fabrike. Recimo, ta fabrika čeka na usvajanje ovog zakona.

Takođe, „Filip Moris“ čeka kako bi započeli drugu fazu izgradnje. O tome smo već mogli da slušamo i od predstavnika „Filip Morisa“ na samom javnom slušanju, tako da to ne bih ponavljala.

Imam još jedan primer Ciglane, koja takođe čeka usvajanje ovog zakona, odnosno ovih izmena, kako bi se gradio stambeni kompleks u Nišu, itd. Sve su to ogromne površine i velike investicije. Želim i da vas podsetim da je u ovom trenutku Niš prvi po broju izdatih građevinskih dozvola i lokacijskih uslova. U širem centru grada smo i povećali, dali mogućnost za veću spratnost objekata, povećali kvadrature.

Grad Niš i sve službe pružaju odličnu logistiku i to znači mnogo svima koji žele da grade, koji su zainteresovani za gradnju. Sa ukidanjem konverzije, biće mnogo više gradilišta i u Nišu, stvoriće se nove šanse za privlačenje investicija. Radi se zaista o gradu koji se nalazi na odličnom mestu, u povoljnom poslovnom okruženju i uz brzo izdavanje dozvola i uz ažuran rad službi grada Niša mnogi će želeti da investiraju.

Uz sve to, radi se i na rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mreže, što će takođe stvoriti bolje uslove za naš grad.

Želim da kažem i da je broj nezaposlenih smanjen na 18.394 a broj zaposlenih povećan na 92.000.

Smatram da gradnju ne treba prekinuti, smatram da ovakvim tempom moramo da nastavimo, da bismo stvorili nove mogućnosti za građane i privredu, da bismo postigli rezultate na lokalnom nivou u oblasti gradnje koji će Niš uvesti u nove investicione poduhvate.

Razumem ja da je neko opozicija i razumem da neko kao opozicija ne želi da glasa "za", ali ne razumem da to može da bude jače od želje da se u našoj zemlji gradi.

Prema tome, pozivam sve da dobro razmisle i da damo novu šansu u oblasti gradnje i šansu daljem privrednom i ekonomskom jačanju Srbije. Hvala.

Hvala vam, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da su predlozi o kojima ćemo raspravljati u plenumu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ja ću iskoristiti ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora i posebno se na kratko osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz razloga što je i ministarka Kisić-Tepavčević bila na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i zbog toga što smatram da tu postoje informacije koje su važne da ih evo ja ponovim posle ministarke i predsednice Vlade.

Izmene se dakle odnose na žene preduzetnice kako bi ostvarivale ista prava kao i žene koje su u radnom odnosu. Dakle, izmena se odnosi na dužinu porodiljskog odsustva nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta, gde period odsustva nije više od godinu dana, već dve godine.

Takođe je izmena u korišćenju odsustva radi nege deteta, odnosno to je odsustvo posle trećeg meseca od rođenja deteta, gde je omogućeno da zapravo očevi dece žena preduzetnica mogu da koriste porodiljsko odsustvo, baš kao i očevi dece žena koje su u radnom odnosu.

Najvažnija činjenica zapravo koju bih ja želela da sada istaknem jeste da su mere populacione politike koje smo primenjivali u proteklom periodu dale rezultate, jer statistika kaže da Srbija ima porast broja novorođene dece u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu i sada se nalazimo na prvom mestu u regionu po broju novorođene dece.

Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju saopštilo je, a to je važno za naše građane da čuju da od 1. jula roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta iznosi 366.122 dinara, roditeljski dodatak za drugo dete sada iznosi 324.772 dinara, za treće dete milion 948 hiljada 632 dinara, za četvrto dete dva miliona 922 hiljade 948 dinara. Naravno, isplate se vrše u više mesečnih rata određeni broj meseci.

Što se tiče jednokratne pomoći, ona za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu 1. jula i kasnije sada iznosi 122.040 dinara, a paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.766 dinara.

Zašto sam ovo pomenula? Zbog toga što sam i sama mnogo puta pitana i od žena i uopšte od građana i od mojih sugrađanki iz Niša kako se sada kreću ove jednokratne pomoći i davanja.

Želim da vas sve podsetim da se iznosi roditeljskog dodatka i paušala za opremu za dete, dakle cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i iznos tog dodatka usklađuju dva puta godišnje 1. januara i 1. jula na osnovu naravno podataka organa nadležnog za poslove statistike i sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u Srbiji u prethodnih šest meseci.

Ovo samo znači da ćemo mi nastaviti dalje sa merama populacione politike. Naravno, ja se nadam i znam da se svi ostali nadamo da će te mere i nadalje dati dobre rezultate.

U svakom slučaju, smatram da su izmene koje su predložene u zakonskom tekstu o kome sam govorila dobre, kao i drugi predlozi zakona i odluka koji su na dnevnom redu na ovoj sednici i zbog toga ću na kraju samo iskoristi priliku da koleginice i kolege pozovem da u Danu za glasanje ponovo damo podršku Vladi Republike Srbije za zakonska rešenja koja su pred nama. Hvala.

Hvala vam, predsedniče.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima o kojima ćemo raspravljati i u plenumu. Ono što mogu da kažem, a što je zajedničko za sve predloge jeste da su zaista dobra rešenja mnogih pitanja i problema koja su predložena, a tiču se različitih oblasti.

Da bih ispoštovala vreme koje mi stoji na raspolaganju, ja ću se najpre skoncentrisati na predlog koji se odnosi na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ova tema je važna za grad iz kog ja dolazim i za opštinu Crveni krst, koja je jedna od gradskih opština u Nišu i na čijoj teritoriji postoje 23 sela u kojima se ljudi bave poljoprivredom. Zaista, ja sam se često susretala sa mnogim pitanjima koja su se odnosila na subvencije prilikom obilazaka gazdinstava i smatram da o tome zaista dosta treba i govoriti.

Vlada Srbije je donela Uredbu o raspodeli budžetskih sredstava za podsticaje za 2023. godinu u ukupnom iznosu od oko 60 milijardi dinara. U okviru uredbe opredeljena su finansijska sredstva za direktna plaćanja, za mere ruralnog razvoja, za posebne podsticaje, za kreditnu podršku i svakako za IPARD podsticaje. Planirano je da se u 2023. godini definišu i novi kriterijumi za svaki podsticaj u okviru nacionalnih mera koje se sprovode, kako bi sredstva dobili poljoprivredni proizvođači kojima su ona najpotrebnija, a takođe i da bi se na pravi način pomoglo određenim specifičnim kategorijama proizvođača kao što su žene ili mladi.

Kad smo kod mladih, želim da se zahvalim ministrima i predstavnicima Vlade Srbije, želim da vas sve upoznam sa projektom na koji će grad Niš biti ponosan, a tiče se ulaganja u budući Omladinski centar, koji će se nalaziti na mestu današnjeg Učiteljskog doma. Naime, Vlada, odnosno Ministarstvo omladine i sporta podržaće projekat sa 95 miliona dinara, kako bi se rekonstruisala zgrada na više spratova u kojoj će mladi ljudi jugoistočne Srbije dobiti prostor za rad, za okupljanja, za razonodu, sale za sastanke, kongresna dvorana, pres-centar, veliki čak balkon za odmor, čak i prostor za rekreaciju i bavljenje sportom, ali i kancelarije koje su namenjena za udruženja koja se bave pitanjima mladih. Sve će to uticati na razvoj omladinskog aktivizma, koji je u Nišu svakako prisutan, ali u svakom slučaju umnogome će biti olakšano učešće mladih u kreiranju omladinske politike.

Drago mi je da je danas ovde i ministarka Irena Vujović. Želim da kažem i da smo nedavno zajedno u Nišu obišli radove na izgradnji kolektorske mreže i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, što je najveći takav projekat u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, koji je vredan oko 85 miliona evra, što znači da Vlada Republike Srbije izuzetno ulaže u jug, odnosno u jugoistok Srbije i Nišlije su sasvim sigurno, verujem, zbog toga zadovoljne.

Na kraju, želim da vas pozovem da podržimo predloge koji su na dnevnom redu, jer samo iz ovih primera koje sam navela možemo da vidimo da borba za bolja rešenja ne prestaje, borba se nastavlja. Uloga narodnih poslanika u svakom slučaju je velika u donošenju zakona i zakonskih rešenja koja će nam omogućiti još bolji napredak i razvoj. Hvala.

Hvala vam predsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije danas je značajan dan u kome ćemo raspravljati i ovih dana i izabrati Zaštitnika građana. Dakle, danas na dnevnom redu imamo donošenje odluke o izboru Zaštitnika građana, na predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pa ću i kao predsednik Odbora i kao izvestilac i kao predlagač u najkraćim crtama podsetiti na sam tok ovog postupka.

Na osnovu Zakona o zaštitniku građana, predsednik Narodne skupštine, gospodin Orlić raspisao je javni poziv za prijavljivanje kandidata koji su zainteresovani i koji naravno, ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom, da bi bili Zaštitnik građana i ta odluka je objavljena takođe, u skladu sa zakonom na veb prezentaciji Narodne skupštine i u dnevnom listu Politika.

Na javni poziv prijavilo se ukupno pet kandidata, petoro kandidata koji su dostavili svoju dokumentaciju sa svojim biografijama. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zamenici članova bili su obavešteni o tome kada su mogli da vide tu dokumentaciju i kada je ta kandidatura stavljena na uvid, kako bi se upoznali sa kandidaturama, kako bi se upoznali sa kandidatima i kako bi se pripremili za sednice Odbora koje su posle usledile.

Dakle, dovoljno je vremena bilo za narodne poslanike da se pripreme, a sednica Odbora je čini mi se 24. marta bila najavljena da će biti održana 13. aprila. Dakle, 13. aprila smo razgovarali sa kandidatima. Svi, apsolutno, narodni poslanici koji su želeli mogli su da dođu na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da postave pitanja kandidatima i da na kraju krajeva sa kandidatima i komentarišu o tome kako i šta bi trebalo da radi Zaštitnik građana. Dakle, rok za prijavljivanje kandidata bio je 30 dana od objavljivanja javnog poziva, poslednji dan za prijavljivanje je bio 13. mart. Da vas podsetim, za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava određene uslove. Svi kandidati koji su se prijavili su ispunjavali ove uslove, dakle imali su stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama sa najmanje 240 bodova ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, poseduju visoke moralne i stručne kvalitete i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana, što smo mogli da budem iskrena da čujemo i od kandidata koji su pristupili sednici. Troje kandidata je dobilo podršku poslaničkih grupa i sa troje kandidata smo i razgovarali na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Želim da se osvrnem i na neke izjave koje sam čula, odnosno na nešto što sam čula u izjavama pojedinih opozicionih poslanika, kako link sa snimkom sednice koja je održana 24. marta nije mogao da se otvori, kako narodni poslanici nisu bili obavešteni o tome kakvu listu kandidata je utvrdio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Želim da kažem da to nije tačno, da je javnost apsolutno bila upoznata, da ne samo da smo odmah na veb prezentaciji Narodne skupštine postavili listu kandidata, već sam i ja lično u određenim medijima videla da je saopšteno, odnosno izveštaj sa sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u kome je mogla da se vidi lista kandidata, a i sama sam više puta proveravala i taj link sa sednice. Apsolutno može da se pusti. Dakle, 24. marta smo mi na sednici Odbora se već dogovorili da ćemo 12. aprila imati sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj ćemo razgovarati sa kandidatima koji su dobili podršku poslaničkih grupa. Tako da ponavljam, narodni poslanici su mogli vrlo dobro, kao što i jesu na kraju krajeva da se pripreme za razgovor sa kandidatima.

Još jednu stvar želim da kažem. Radilo se o sednici Odbora, nije se radilo o javnom slušanju, jer sam videla da postoje neke nedoumice koje su vezane za to. Dakle, postoji razlika između sednice Odbora, na koju mogu da dođu svi narodni poslanici, i javnog slušanja, na koji je pozvana široka zainteresovana javnost ili stručnjaci koji su se prethodno javili Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Svi narodni poslanici koji su prisustvovali sednici Odbora, bez obzira na to da li su članovi ili zamenici članova ili su narodni poslanici koji nisu članovi, mogli su da razgovaraju sa kandidatima, svakome je bilo omogućeno da postavi i po više pitanja i da da svoj komentar.

Od kandidata, shodno Zakonu o Zaštitniku građana, na sednici Odbora pozvani su oni čiju su kandidaturu podržale poslaničke grupe i to su bili Miloš Janković, Zoran Pašalić i Nataša Tanjević.

Na kraju, kandidat Zoran Pašalić je dobio najveću podršku poslaničkih grupa, samim tim i članova Odbora i doneli smo odluku da kao predlog za izbor na funkciju Zaštitnika građana Narodnoj skupštini uputimo kandidata Zorana Pašalića. Verujem da ćemo danas diskutovati o tome i u plenumu i verujem da ćemo odlučiti da podržimo kandidata koji je dobio najveću podršku poslaničkih grupa i koji je kao takav predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom menja se odredba člana 42. stav 3. Predloga zakona, isključivo u cilju preciziranja postupanja Saveta, dakle amandman se tiče objavljivanja rezultata prilikom izbora kandidata za člana Saveta iz reda javnih tužilaca.

Još nešto želim da kažem. Tu je gospodin Vinš, kratko želim da se nadovežem na neke prethodne diskusije, a koje su se ticale raznih predmeta pred tužilaštvima i sudovima koji izazivaju pažnju javnosti, pa pažnja javnosti je vrlo važna i vrlo škakljiva. Može da bude u tim postupcima.

Vi se sećate, gospodine Vinš da sam ja u prošlom mandatu prisustvovala sastancima kojima je prisustvovala i Zagorka Dolovac, koju toliko danas svi prozivaju kako je nevidljiva i na njima je bilo reči o tome da ne bi trebalo da se dešava da narodni poslanici komentarišu sudske ili tužilačke postupke. Neretko su poslanici SNS bivali razapinjani u medijima, izvrgavani kritici, ali i pretnjama, jer su u Narodnoj skupštini iznosili svoja mišljenja i svoja razmišljanja o tome kako bi moglo na javnost da utiče obrazloženje jedne presude u kojoj se npr. kaže - da je u Romskoj zajednici silovanje normalno ili očekivano.

Shodno tome želim da vam ukažem na mnogo diskusija opozicionih poslanika ili na mnogo pomenutih postupaka koji su pri tom ili izmišljeni ili su namerno pokrenuti i tuču se ili toga kako tužilaštvo ne radi svoj posao ili toga kako se kriminalizuje porodica Aleksandra Vučića ili bilo kog funkcionera SNS ili rukovodioca državnog organa.

Smatram da moramo da vodimo računa o tim stvarima, jer posledice po društvo naše mogu biti jako velike, ukoliko dozvolimo dalje iznošenje neistina u tom smislu. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Pošto sam prozvana ponovo kao predsednik Odbora, a to se činilo juče izuzetno neuspešno tokom celog dana, vezano za interpelaciju ili za bilo šta drugo što je u nadležnosti Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Evo reći ću svima. Reći ću narodnim poslanicima i građanima Srbije šta to zavređuje kako vi kažete i kakvo je naše ponašanje ovde. ponašanje sa ove strane sale na kojoj se ja nalazim i izuzetno sam ponosna na to, je da uporno pokušavamo da građanima Srbije ukažemo na sve laži koje se iznose sa one strane sale koja je preko puta mene. Ne samo danas, već i juče.

Što se tiče interpelacije i svih drugih pitanja koja ste imali, niti je danas dan za postavljanje poslaničkih pitanja i dobijanja obaveštenja, niti sam ja ta koja je dužna da vam odgovara na ta pitanja, ali mogu da vam kažem, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravlja se o utvrđenom dnevnom redu za koji glasaju ili ne glasaju i članovi pozicije i članovi opozicije.

Prema tome, to kako će raditi Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne zavisi od mene, zavisi od primenjivanja Poslovnika narodne skupštine koji ćemo poštovati. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 49. stav 4. kojim se ovaj stav, koji sam ja dodala, zamenjuje postojeći zato što sam smatrala da nije primereno da nadležni odbor Narodne skupštine dva puta odlučuje o utvrđivanju predloga kandidata za člana Saveta.

Takođe, slušamo ovde o uticaju izvršne ili zakonodavne vlasti na pravosuđe, o kontroli pravosuđa, ponovo bih zaključila da je kontrola pravosuđa ipak bila najbolja 2009. godine. Upravo kao rezultat sprege između politike, odbora Narodne skupštine, predstavnika pravosuđa i u vidu Snežane Malović ili Nate Mesarović, sudova, tužilaštva itd. Nažalost, za našu državu, kao posledica, javili su se otkazi, porodice nosilaca pravosudnih funkcija koji su ostali na ulici, a šteta po budžet je bila oko 4,5 miliona evra.

Sa druge strane želim da kažem i kakva je situacija danas. Danas se garantuje, pre svega, sigurnost nosiocima pravosudnih funkcija. Najpre, možemo da govorimo o ukidanju probnog perioda, tzv. probnog perioda od tri godine za sudije, čime se stavlja tačka na svaki uticaj na pravosuđe sa strane, ali pomenula bih da iz ovih predloga možemo da vidimo da npr. svi članovi Državnog veća tužilaca mogu biti ponovo birani ili npr. da sudije i tužioci nastavljaju da obavljaju svoje funkcije ili npr. predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Republički javni tužilac nastavljaju da vrše funkciju kao predsednik Vrhovnog suda i vrhovni tužilac. Dakle, zaključiću, da naša reforma koju sprovodimo, koju sprovodi ova Vlada Srbije, nikoga ne izbacuje na ulicu, već naprotiv stvara bolje uslove za rad nosilaca pravosudnih funkcija. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.

U amandmanu koji sam podnela radi se o pravu žalbe Ustavnom sudu protiv odluke o izboru sudija na sudijsku funkciju, o čemu je, naravno bilo reči i u toku postupka promene Ustava. Želim da kažem da mi je zaista drago da vidim da CEPRIS-ov ima narodne poslanike u ovom sazivu i pretpostavljam da će biti zadovoljni sada stepenom transparentnosti rada institucija u koje su i sami uključeni. Računam, već imaju sudije i tužioce koji su članovi Upravnog odbora nevladine organizacije, a sada imaju narodne poslanike. Verujem da ti ljudi i dalje nisu u sukobu interesa i da će to u mnogome popraviti njihovu stručnost.

U svakom slučaju ovim amandmanom principi javnosti i transparentnosti su dodatno ispoštovani, pa se zahvaljujem što je prihvaćen. Hvala.

Hvala vam gospođo Božić što ste mi dali reč.

Želim samo kratko dok smo na terenu predloga Zakona o sudijama da ukažem ministarki i uopšte Vladi Srbije na važnost pravosudne infrastrukture u svakom slučaju postoji određeni Izveštaj koji se odnosi na kapitalna ulaganja za 2022. godinu i koji moram reći da je impozantan, jer možemo da govorimo o cifri od 202 miliona 520.000 dinara.

Dakle, samo u Nišu je projekat vredan više od 660 miliona dinara. Radi se o radovima na rekonstrukciji bivše kasarne „Filip Kljajić“ za potrebe pravosudnih organa u Nišu. Osim toga, kada govorimo o pravosudnoj infrastrukturi treba pomenuti i Osnovni sud u Ubu, Viši sud u Valjevu, izgradnju pravosudnih organa u Novom Sadu, izgradnju potpuno novog objekta koji bi sa postojećim objektom Specijalnog suda u Beogradu, činio jedan pravosudni kompleks, kompletnu rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, izgradnju, odnosno rekonstrukciju i adaptaciju Privrednog suda u Somboru i tako dalje.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da amandmanima svakako možemo da radimo na tome da popravimo predloge zakona, ali smatram da treba da ukažemo i na rezultate, kao i na potrebe naših lokalnih zajednica. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Jako kratko. Ovaj član se odnosi na izbor predsednika suda. Smatram da je formulacija koju sam predložila adekvatnija u odnosu na onu formulaciju koja je bila data u Predlogu zakona.

Svakako, najvažnija novina u Predlogu zakona, koja je posledica rešenja iz amandmana na Ustav Republike Srbije, jeste da predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, a ne više Narodna skupština.

Radne grupe formirane i prošle godine u Skupštini i ove godine u Ministarstvu pravde upravo su ispoštovale kritike i preporuke evropskih institucija, zahteve struke, civilnog sektora, tako da smatram da treba pružiti podršku Predlogu zakona o sudijama.

Zahvaljujem se što je ovaj amandman prihvaćen. Hvala.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Jako ću kratko. Ako uzmemo u obzir da je svrha disciplinske odgovornosti da se sudija upozori ili sankcioniše zbog neprimerenog ponašanja ili propusta u radu koji ugrožava autoritet i nepristrasnost suda. Ako uzmemo u obzir da su članom 97. predviđeni taksativno disciplinski prekršaji kao nesavesno vršenje sudijske funkcije ili ponašanje sudije koje je nedostojno sudijske funkcije. Do tačke 21) sam samo izvršila dopunu. Tačka 22) glasi: "ne dostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje prigovora protiv odstupanja od redosleda prijema predmeta ili oduzimanja predmeta". U tom smislu je samo dopunjena odredba člana 97. Hvala.