Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jelena Žarić Kovačević

Jelena Žarić Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, danas govorimo o otvorenim investicionim fondovima, kao jednom od načina za dalje jačanje srpske ekonomije. Potrebno nam je kreiranje novih poslovnih prilika za domaće i strane investitore, kao i nove aktivnosti u cilju razvoja tržišta kapitala.

Svetska banka, to smo mogli da čujemo i u raspravi u načelu, Svetska banka je procenila da naš BDP može da raste i do 7% godišnje i da je značajan deo rasta uslovljen upravo razvojem tržišta kapitala. Zbog toga je Ministarstvo i radilo na Strategiji za razvoj tržišta kapitala. Pre sveta, treba obezbediti regulatorni okvir koji će olakšati dalji razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji.

Tačka 6) u članu 1. glasi: „i druga pitanja od značaja za oblast otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom“ i svakako obuhvata širi krug pitanja u odnosu na predloženo amandmansko rešenje koje se odnosi na zaduživanje.

Kada smo kod zaduživanja, u predlogu se član 57. odnosi na to pitanje, pa je možda trebalo podneti amandman na taj član, ukoliko je predlagač amandmana želeo da interveniše u tom smislu. Samo moram da kažem da se slažem sa mišljenjem Vlade da se ovaj amandman odbije. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, pa kada govorimo o visini osnovnog kapitala, društvo za upravljanje, novčani deo iznosi najmanje 125.000 eva u dinarskoj protivvrednosti i to je važno reći. Taj iznos se uplaćuje na privremeni račun.

Ono što je takođe važno, jeste da kapital društva za upravljanje mora u svakom trenutku da bude veći od minimalnog iznosa osnovnog kapitala. Komisija za hartije od vrednosti je ta koja je nadležna za donošenje podzakonskih akata koji regulišu primenu zakona iz ove oblasti, ali je isto tako nadležna i za vršenje nadzora i za izricanje određenih nadzornih mera o aktivnostima u razvoju tržišta kapitala, nije moglo mnogo da se govori i da se razmišlja pre nekoliko godina, a sada govorimo o zakonskim rešenjima koje se tiču učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije, kako bi baš prisustvo preduzeća izvorima finansiranja bio bolji.

Radi se na tome da trgovina bude intenzivnija, da se pruži veća sigurnost i domaćim i stranim investitorima, da se domaće tržište učini još atraktivnijim. To nam pokazuje i da su reforme koje smo sproveli bile dobre, ali nam to i otvara nove puteve u razvoju naše privrede i naše ekonomije. To je samo jedan od faktora za rast našeg BDP, pored domaćih i stranih investicija o konkurentnosti tržišta pored razlike između uvoza i izvoza, što će na kraju rezultirati rastom naše privrede. To nam sa druge strane pokazuje i koliko su se promenile stvari o kojima govorimo.

Pre nekoliko godina, pričali smo o deficitu, pričali smo o tome da nema para za plate i penzije, pričali smo o ogromnom javnom dugu, a danas govorimo o povećanju minimalne cene rad, o povećanju plata i penzija, o suficitu u budžetu, o javnom dugu koji je sada pod kontrolom o nezaposlenosti koja je na 10% i svemu tome još boljim rezultatima, smatram da će upravo doprineti i predlozi zakona o kojima mi danas raspravljamo. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dakle, državna pomoć u sektoru poljoprivede nije predmet razmatranja Komisije, jer imamo posebnu poljoprivrednu politiku sa Evropskom zajednicom. Takođe, poljoprivredni proizvodi nisu obuhvaćeni odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje se odnose na državnu pomoć.

Mi smo proteklih dana imali priliku da raspravljamo i o rebalansu budžeta i da raspravljamo i o mogućnostima da se, recimo, suficit od 46 milijardi dinara rasporedi sa da po prioritetima. Ja verujem da Vlada Srbije zna koji su prioriteti u skladu sa već započetim projektima ili u skladu sa konkretnim potrebama građana. Tako, na primer, imamo povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru, koje će biti u rasponu od 8 do 15%, odnosno u proseku 9,6%.

Ali, ako govorimo i o nekim drugim parametrima koji čine jednu celinu, kada govorimo i dan danas o ovom predlogu zakona, ako znamo da se javni dug kontinuirano smanjuje, pre nekoliko godina bio je veći od 70% BDP, sada je oko 50%. Znamo da imamo stopu privredno rasta veću od 4,5%, stopu nezaposlenosti smanjujemo sa 10,3%. Imamo nisku inflaciju koja nije veća od 2,2% i sve su to parametri koje moramo uzeti u obzir kada i danas govorimo o predlogu ovog zakona.

Ovi parametri su važni i kada govorimo o poljoprivredi. Poljoprivreda, naravno, zauzima značajno mesto i u budžetu Srbije. Ali, što se tiče poljoprivredne politike sa EU, tu je i Poglavlje 11, koje ima za cilj obezbeđivanje, snabdevanja tržišta poljoprivrednim proizvodima što, naravno, podrazumeva stalni prihod za proizvođače.

Kako je ministar rekao, ako je SSP sporazum koji je neophodan da bi se razvijala naša privreda i da bi se razvijala naša ekonomija, u krajnjoj liniji i životni standard naših građana, a druge strane, država će pomagati u ovim oblastima, ako govorimo konkretno o poljoprivredi i ribarstvu i van SSP-a i bez ograničenja, zašto bismo onda brisali član čime postoji mogućnost da ćemo ugroziti ukupnu trgovinsku razmenu sa EU? Zahvaljujem.
Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dakle, govorimo o terminu „de minimis“ koji se odnosi upravo na pravila za dodelu državne pomoći male vrednosti.

Danas smo već govorili o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i to je svako međunarodni krovni sporazum kojim se utvrđuju neke prioritetne aktivnosti koje bi Srbija trebalo da ispuni da bi se približila privrednim tokovima, da bi se integrisala u privredne tokove i u političke tokove EU.

Jedna od prioritetnih oblasti za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Srbije i EE je upravo ova oblast o kojoj danas govorimo, a to je kontrola državne pomoći. Kontrola državne pomoći spada u pregovaračko poglavlje 8. Ovo su obaveze koje je naša zemlja preuzela potpisivanjem Sporazuma, o kojem sam već govorila.

Takođe, tu imamo članove 107, 108. i 109. iz Ugovora o funkcionisanju EU i to su pravila koja su, takođe značajna za oblast kontrole državne pomoći.

Ova državna pomoć male vrednosti se od 2013. godine, zapravo ne prijavljuje komisiji. Znači, davalac takve državne pomoći sam odlučuje o opravdanosti davanja takve pomoći, dodele takve pomoći, pritom poštujući određene minimalne i maksimalne iznose. Maksimalan iznos je 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Dakle, upravo se obrazloženje Vlade koje je dato u mišljenju koje smo dobili, odnosi na propise o kojima sam ja sada dogovorila, pa se s tim u vezi slažem da se ovaj amandman odbije. Hvala.
Hvala vam predsedavajući.

Samo zbog javnosti, dakle jedno od neophodnih merila za zatvaranje Poglavlja 6, koje glasi – pravo privrednih društava, jeste i donošenje novog zakona o računovodstvu, kojem će se odredbe, odnosno pravne tekovine EU, uneti u naše zakonodavstvo.

Ovi amandmani su uglavnom slični, osim što se traži brisanje različitih tačaka u članu 2. u stavu 1. U ovom članu dodate su pojedine definicije, kako bi se olakšala primena zakona, ali isto tako i da bi se zakonska rešenja, zaista uskladila sa definicijama iz direktive 2013/34 EU.

Ova direktiva unela je novine u računovodstvenu regulativu. Osnovni razlozi za njeno donošenje bili su pre svega ne razumljive odredbe koje su ranije postojale, a koje su do tada važile, ali je cilj i trend u razvoju i unapređenju računovodstvene regulative koje je trebalo pratiti pre svega zbog srednjih i malih preduzeća, odnosno srednjih i malih pravnih lica.

Ciljevi koji se postižu ovakvom regulativom usmereni su na pre svega, smanjenje administrativnih troškova, na poboljšanje poslovnog okruženja srednjih i malih pravnih lica i na uštede u privredi u zemljama EU. Da bismo mogli da pristupimo EU mi moramo da ispunimo određene uslove, a jedna od njih je upravo i prihvatanje i primena ovakvih direktiva. U svakom slučaju, radi se o pravilima sa kojima naše zakonodavstvo usklađujemo ali ipak možemo da zadržimo određeni stepen slobode prilikom uređivanja nacionalne regulative. Rezultat svega je i ovaj predlog zakona koji je danas pred nama, o kome raspravljamo u pojedinostima, kako bismo uzeli učešće u jednoj od tih poslednjih faza u procesu harmonizacije računovodstvene regulative i u Evropi i u svetu. Hvala vam.
Hvala, vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo i danas govorimo o predlozima zakona koji praktično prate budžet, odnosno rebalans budžeta o kome smo raspravljali protekle nedelje.

Zakon o otvorenim investicionim fondovima donet je još 2006. godine i zaista više puta su rađene izmene i dopune tog zakona. Sada je očigledno vreme da se usvoji novi zakon koji će obuhvatiti sve te odredbe i zakonodavstvo još više približiti normama, odnosno pravilima koja važe u EU. Slična je situacija i sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, Poglavlje 9. - finansijske usluge je jako važno za našu pregovaračku poziciju i usvajanjem ovih predloga mi ćemo se još više približiti zemljama EU.

Jedno od rešenja koje daje ovaj predlog je oslobađanje od poreza na kapitalni dobitak u cilju da pospeši tržište kapitala i da se privuče što više finansijskih sredstava. Uvode se mere koje treba da doprinesu konkurentnijem i boljem poslovanju privrede. Tako ćemo osigurati veći BDP, nova zapošljavanja i veće plate. Alternativni fondovi ulažu u mlade. Ulažu u preduzetnike, u razvoj novih ideja u smislu njihovog finansiranja na pravi način, a tu su i neke poreske olakšice koje su predviđene, tako da će se zapravo svaki potencijal iskoristiti, a da oni nastave i dalje bez problema da se razvijaju.

Na ovaj način će se planom mera Vlade dati podrška i inovativnim delatnostima i IT industriji u kojima sve više mladih ljudi radi i u kojima oni vide svoju budućnost, a tu je takođe i budućnost i rast naše ekonomije. Dakle, radi se na kreiranju novih poslovnih prilika, ali i na održavanju finansijske stabilnosti. Radi se na privlačenju većeg broja učesnika na tržištu i stranih investitora, ali i na obezbeđivanju stabilnosti za domaće tržište, tome će doprineti i omogućavanje alternativnih modela za investiranje.

Važne institucije i državni organi kao što smo od samog ministra i mogli da čujemo, kao i učesnici na tržištu i savet stranih investitora radili su na ovim predlozima zakona koji su danas pred nama u načelnoj raspravi. Nce sumnjam da će predložena zakonska rešenja pokazati se na kraju kao dobra i da će zaista biti pokretačka snaga za razvoj tržišta kapitala za rast naše ekonomije, a samim tim i za rast BDP-a.

Još nam je ostalo da ovim predlozima raspravljamo u pojedinostima, ali evo praktično na kraju ove načelne rasprave ja želim da kažem da ćete od poslanika SNS imati podršku i mi ćemo glasati za njih u danu za glasanje. Zahvaljuje.
Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja pozdravljam dobre vesti i rezultate koje ste nam predstavili. Imamo priliku da raspravljamo o pozitivnom rebalansu, o sredstvima koja će biti raspoređena, kako ste rekli, po prioritetima u iznosu od 46,6 milijardi dinara, koliko zapravo iznosi suficit u prvih osam meseci u 2019. godini. Imamo prilike da raspravljamo o stopi privrednog rasta od 4,4%, o milijardama evra direktnih stranih investicija, na kraju, o sveukupnom napretku naše ekonomije.

Sada je najvažnije zaista da sačuvamo fiskalne rezultate i da nastavimo putem rasta i razvoja. U tom smislu, ja verujem da će Vlada Srbije nastaviti sa racionalnim merama i sa odgovornim raspolaganjem budžetom, kako bi javne finansije i na dalje bile sigurne i stabilne. I predlozima o kojima danas raspravljamo ide se na unapređenje privrednog ambijenta.

Kao što smo mogli da vidimo, budžet npr. Ministarstva privrede za 2019. godinu iznosio je 35,3 milijarde dinara. Rebalansom će ovaj budžet biti manji za oko 3,5 milijarde dinara. Ostvarene su uštede, takođe, i navedeni iznos će biti vraćen u budžet Republike Srbije.

Uštede su ostvarene u okviru subvencija za ulaganja od posebnog značaja stanogradnje infrastrukturnih projekata.

Dakle, radi se o rezervisanim sredstvima po ugovorima za podsticaje. Pošto investitori iz nekog razloga nisu povukli sredstva podsticaja koja su bila opredeljena, biće preneta za sledeću godinu. Inače, bez toga, realizacija budžeta Ministarstva privrede je viša od 70%, a u toj sumi diskrecioni rashodi su manji od 15%. I upravo ovakav podatak nam pokazuje domaćinski odnos u okviru ministarstva.

Sami ste rekli u načelnoj raspravi, britanski list "Fajnenšl Tajms" je potvrdio da je Srbija lider kada je reč o privlačenju direktnih stranih investicija. Srbija je u 2018. godini privukla skoro 12 puta više investicija u poređenju sa zemljama slične veličine i ostvarila odličan priliv. To je dokaz da je Vlada Srbije vodila odgovornu politiku. Upravo ovo priznanje "Fajnenšl Tajmsa" je još jedan pokretač i podstrek Vladi da se zadrži na tom reformskom kursu u naporima da Srbija i na dalje ostane visoko pozicionirana u oblasti investicija.

Ovakvi rezultati Vlade, naravno, pozitivno utiču na privredni rast, ali i na bolji međunarodni položaj naše zemlje i, na kraju, na političku stabilnost.

Što se tiče ove godine, samo u prvih pet meseci ostvaren je rast direktnih stranih investicija od 17% u odnosu na određeni period u 2018. godini.

Kada govorimo o odnosu domaćih i stranih investitora, njihov položaj je zakonski izjednačen. Domaći investitori još uvek nisu toliko jaki da bi baš u svemu mogli da pariraju stranim. Na primer, u 2018. godini, od 23 potpisna ugovora, 12 je potpisano sa domaćim kompanijama. Naše kompanije povukle su 80 miliona evra. Kada uporedimo stanje u 23 domaće firme koje koriste podršku, zaposleno je 2.000 ljudi, a toliko ljudi radi samo u jednoj Leonieovoj kompaniji.

Dakle, dobro je dati podršku i domaćim, ali je dobro dati podršku i stranim kompanijama. Rezultat je bolji privredni rast, nova radna mesta, bolji životni standard građana i rekordno mala stopa nezaposlenosti od 10,3%.

U tom smislu zbog evidentnih napora Vlade da Srbija napreduje na svim poljima, poslanici SNS podržaće ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.
Hvala vam, gospodine Marinkoviću, što ste mi dali reč.

Gospođo Janković sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer će i narodni poslanici, a i građani koji ovo prate moći da se upoznaju sa rezultatima koji su do sada postignuti u oblastima kojih se tiče izveštaj, ali moramo misliti i na to šta još možemo da uradimo da stepen ravnopravnosti bude veći, odnosno da diskriminacije u našem društvu bude manje. I dalje su pred nama svakodnevni izazovi u ovoj oblasti i to zahteva zaista kontinuirani rad na zakonima koji sadrže norme za suzbijanje diskriminacije, u smislu usaglašavanja sa međunarodnim pravilima i u smislu usaglašavanja sa standardima EU.

Izveštaj jeste zaista sveobuhvatan, pruža uvid u rezultate analiza i istraživanja koje bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom preduzimanja nekih daljih koraka u borbi protiv diskriminacije, ali isto tako moramo znati na koji način je sačinjena ova statistika, da je statistika koja je data u izveštaju urađena zapravo u okviru delokruga rada Poverenika, a to je postupanje po pritužbama. Zato je dobro da čujemo i neke pozitivne stvari, stvari koje su urađene da bi građani imali kompletniju sliku o onome o čemu govorimo.

U vašem izveštaju u 2018. godini najčešće je bila diskriminacija po osnovu invaliditeta, uglavnom zbog nemogućnosti da se pristupi javnim objektima, kako bi se lica informisala ili ostvarila neka svoja prava ili zadovoljila neke svoje potrebe. Naravno, slažem se da i u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite postoje stvari na kojima tek treba raditi, koje možda treba promeniti ili unaprediti. I na nama narodnim poslanicima je deo posla i deo odgovornosti da prilikom donošenja zakona uzmemo u obzir sva pravila, pa i Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koja nam takođe može pomoći u kreiranju normi.

Logično je da primenu mera Vlade Srbije prate u ovoj oblasti i jedinice lokalne samouprave. Kao što i mi dobijamo podatke iz vašeg izveštaja, isto tako mislim da je dobro da narodni poslanici vama daju neke podatke, kako biste i vi imali kompletniju sliku u ovom trenutku o našem društvu.

Nakratko ću se osvrnuti na grad Niš iz koga dolazim. Naime, dobro je reći da je 21 milion dinara izdvojen iz budžeta za udruženja osoba sa invaliditetom, grad je bio inicijator dosta stvari, ne samo pokretanja priče o rađanju svesti kod ljudi o problemima koje imaju osobe sa invaliditetom, već i poslova oko afirmacije tih udruženja, čak i uklanjanja nekih fizičkih barijera i pokretanja mnogih usluga. Najvažnija usluga trenutno u Nišu je usluga personalnog asistenta i njih je trenutno u Nišu 36. Možemo reći da je to dobra stvar koja je urađena za naš grad, ako uzmemo u obzir da ih je u Beogradu 50 i nešto, odnosno da ih je u celoj Srbiji 94.

Takođe, pri kabinetu gradonačelnika formiran je i Savet za rad sa osobama sa invaliditetom. Dobro je to što su članovi tog saveta zapravo i članovi udruženja osoba sa invaliditetom, tako da oni mogu odmah da prenesu probleme koje imaju i potrebe sa kojima se susreću svakodnevno.

Na drugom mestu, kod vas je kao osnov diskriminacije dato starosno doba, uglavnom u kombinaciji sa invaliditetom ili sa zdravstvenim stanjem. Apelovala bih na vas, pošto vidim da radite obuke i istraživanja, da se zaista možda kod našeg naroda malo i promeni svest u tom smislu da kada je neki naš sugrađanin stariji, da ne bude odmah da je star i neproduktivan. U tom smislu se govori i o zdravstvenom stanju, kao jednom od osnova za diskriminaciju, uglavnom kod ljudi koji su bolesni od autizma, od HIV-a itd. Dakle, predrasude i dalje postoje, verovatno u mnogo manjoj meri nego ranije, ali možda bi trebalo prvo raditi na proširenju svesti kod ljudi o tim problemima, pa onda možda na nekim kvalitetnijim zakonskim rešenjima.

Zadržala bih se malo na diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla. Vi ste taj osnov diskriminacije u izveštaju za 2018. godinu naveli kao šestu po učestalosti navođenja i da su najčešće pritužbe došle od pripadnika romske nacionalne manjine. Složićete se, u poslednje vreme je dosta stvari učinjeno što se tiče zakonodavnog okvira i što se tiče konkretne podrške Vlade Srbije nacionalnim manjinama, odnosno manjinskim narodima i tu postoje podaci koji govore o tome koliko smo ozbiljno shvatili pitanje unapređenja položaja manjina. Negde moj lični utisak bi bio da je u Srbiji daleko bolji položaj nacionalnih manjina nego u ostalim zemljama u regionu.

Najpre u tom smislu želim da kažem da je dobra vest da postoji budžetski fond za nacionalne manjine za 2019. godinu za projekte u oblasti kulture čija je vrednost 30 miliona dinara. Tu oblast su, inače, izabrali sami saveti nacionalnih manjina, a Sektor za ljudska i manjinska prava i slobode nadgleda sprovođenje tih projekata. Korisnici sredstava su ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači upravo saveti nacionalnih manjina, kao i organizacije civilnog sektora koje se bave zaštitom i unapređenjem prava pripadnika nacionalnih manjina.

Dobro je reći da je podršku Vlade dobio čak 91 projekat, od čega se 14 projekata upravo odnosi na unapređenje kulture romske nacionalne manjine, a u 27 drugih projekata koji su multikulturalni zastupljeni su i Romi, pored drugih manjina. Dobar primer kako se unapređuje položaj Roma jeste i projekat Fonda za obrazovanje Roma, koji je podržala Vlada, kojim je organizovana obuka za dve stažistkinje romske manjine, u trajanju od tri meseca.

Ono što bih istakla takođe kao važno jeste prikupljanje podataka o broju podržanih projekata od strane jedinica lokalne samouprave. Mnogo je važno spustiti rešenje nekog problema sa republičkog nivoa na nivo lokalne zajednice. Za sada, 131 jedinica lokalne samouprave dostavila je podatke, od toga 82 već sprovode takve projekte, što je dobar podatak. Takođe, uz podršku Saveta Evrope sprovodi se projekat "Upravljanje ljudskim resursima u jedinicama lokalne samouprave", a tiče se boljeg sagledavanja pripadnika romske manjine prilikom zapošljavanja, što će svakako uticati na to da njihov položaj u našoj zemlji bude bolji.

Svedoci smo pozitivnih makroekonomskih kretanja u prethodnom periodu, što je rezultat dobre politike i odgovarajućih mera koje sprovodi Vlada, sa ciljem rasta privredne i investicione aktivnosti, razvoja preduzetništva, razvoja naučnih tehnologija, naprednih tehnologija, otvaranja novih radnih mesta i pre svega sa ciljem smanjenja stope nezaposlenosti.

Ako posmatramo poslednje tri godine, doći ćemo do informacije da je u jednom trenutku u 2017. godini stopa nezaposlenosti bila 11%, u istom trenutku stopa zaposlenosti je bila 48%. Dakle, sada se nastavlja sa reformom radnog zakonodavstva, unapređuje se rad inspekcijskih službi, radi se na promovisanju investiranja iz subvencija i, sve u svemu, stvara se bolja klima za zapošljavanje. Cilj jeste da stopa nezaposlenosti bude ispod 10%, na čemu radi, između ostalog, i Nacionalna služba za zapošljavanje sa sprovođenjem svojih programa i projekata. Od početka avgusta ove godine, recimo, imamo podatak da je nezaposlenost 10,3%, što je pokazatelj da se mi nalazimo na dobrom putu, ako se malo vratimo unazad, što nije bilo tako davno, i ako se setimo da je 2012. godine nezaposlenost prelazila 25%.

Dakle, u prilog naporima da se smanji siromaštvo i da se popravi životni standard građana ide i plan za jednokratnu isplatu od 5.000 dinara svim penzionerima.

Takođe, u narednim danima nas očekuje i rasprava o rebalansu budžeta gde ćemo moći da čujemo šta se to desilo u prethodnoj godini, odnosno kakva sve povećanja plata i penzija, šta nas očekuje do kraja ove godine, ali ćemo moći da raspravljamo i o nekim stvarima koje nas očekuju u sledećoj godini.

Pred Vladom Srbije su zadaci, pred Vladom Srbije su izazovi da se spreči socijalno raslojavanje, da se spreče negativni trendovi iz prošlosti, da se omogući da Srbija bude socijalno pravednije društvo i da se do kraja sprovedu mere koje će smanjiti siromaštvo i bolje zaštiti najugroženije stanovništvo.

Od značaja je još jedan projekat koji želim da pomenem, nosi naziv - Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe, koji podrazumeva saradnju Vlade Srbije i jedinica lokalne samouprave. Radi se o unapređenju usluga socijalne zaštite koje se uprave odnose na osetljive grupe, dakle na osobe sa invaliditetom, decu, žene, starije osobe, žrtve nasilja, uopšte Rome, migrante itd. Jako je važna podrška rešavanju problema u lokalnim zajednicama gde ti problemi i nastaju.

Iz svega što sam navela možemo da zaključimo da je veliki broj preporuka koje možemo da vidimo u vašem izveštaju zapravo ispoštovan, odnosno i da se dalje radi na tome samim tim što se sprovode mere koje su već isplanirane u svakom ministarstvu. Da, postoje pomaci kako na republičkom, tako i na pokrajinskom, ali i na lokalnom nivou jer se pokrenulo rešavanje problema koji su nastali zbog bilo kog osnova za diskriminaciju. Pozitivno je i to što u poslednje vreme sve češće vidimo da se deluje i preventivno, što zapravo i jeste najpotrebnije.

Na primer, jedna od preporuka u vašem izveštaju jeste jačanje kapaciteta centara za socijalni rad. Ovaj izveštaj se odnosi na 2018. godinu. Upravo u 2018. godini je održan niz sastanaka sa direktorima svih centara za socijalni rad i ustanova socijalne zaštite kako bi se utvrdile konkretne mere za unapređenje njihovog rada. I u 2019. godini nastavljena je podrška Vlade centrima za socijalni rad. To se odnosi pre svega na pomoć jedinicama lokalne samouprave upravo kroz namenske transfere i kroz neka projektna finansiranja.

Dakle, moramo imati kompletnu sliku. Da bismo mogli da govorimo o nekoj oblasti moramo da imamo i analize koje ste vi dali u izveštaju, ali i, sa druge strane, moramo da znamo i neke druge stvari na kojima je radila Vlada Srbije i na kojima će se nastaviti sa radom.

Poslanici SNS će u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Mi ćemo glasati za usvajanje tog izveštaja.

Samo želim da, sa time ću i završiti, želim na kraju nešto da kažem, ne mogu da se otmem utisku kada već govorimo o diskriminaciji, znate da su na Kosovu i Metohiji izbori 6. oktobra, pa kada se vrši pritisak na Srpsku listu da iz predizbornog spota izbaci „Srbija“ i stavi „Država Kosovo“ a radi se o delu Srbije o Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini, želim da vas pitam da li je to diskriminacija? Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o produženju roka za završetak studija, ili ako govorimo o predlogu da ne postoji rok, već da vreme za diplomiranje bude neograničeno, sama sam u nekom trenutku podeljena i možda bih ja lično podržala različita rešenja.

Ali, ako uzmemo u obzir da smo mi ovde danas zbog studenata i da bismo odgovorili na njihove zahteve, onda smatram da treba, ipak podržati predlog Vlade da se za određeni rok produži taj rok za završetak studija, jer ne samo što je možda taj rok potreban u nekom zakonskom smislu, nego, ja se nadam da će to imati neki psihološki efekat na njih da se još više potrude i da u saradnji sa fakultetima, naravno, okončaju svoje studije.

Mi smo u načelnoj raspravi govorili o razlozima koji postoje kod studenata koji su raznovrsni, koji postoje kod studenata koji nisu do sada mogli da okončaju svoje studije i verovatno su važni za svakog od njih lično, ali mi o njima ovde ne moramo da raspravljamo. U ovom trenutku je važno da im pomognemo i da im damo podršku da završe svoje studije.

Na taj način smatram da bi trebalo da razmišljaju i profesori na fakultetima i sami fakulteti kao ustanove, da tim studentima pruže konkretnu pomoć na fakultetima. Na taj način neće pomoći samo studentima, pomoći će i svima nama, pomoći će i Vladi Srbije.

Evo, navodili smo i u načelnoj raspravi kao dobar primer, Ekonomski fakultet u Nišu. Na njihov poziv se odazvalo čak 135 studenata, od kojih je u proteklim mesecima diplomiralo 28.

Dakle, i sami studenti koji do sada nisu mogli da završe studije pokazali su nam spremnost, pokazali su nam želju i volju da diplomiraju ono što su oni sami izabrali da završe i da se sutradan bave onim što su oni želeli.

Smatram da smo mi ovde da im to omogućimo i da treba da radimo na tome da svi oni koji nisu uspeli da završe studije to i učine. Zahvaljujem.
Hvala vam, gospodine Arsiću.

Želim samo da dam mali doprinos. Mislim da bi trebalo da se i u ovoj raspravi dotaknemo aktuelnih dešavanja u zgradi Rektorata, jer oni kažu da su studenti, a mi danas o studentima raspravljamo i neki od njih verovatno i jesu, ali ono o čemu smo mi raspravljali u načelnoj raspravi, naravno, opozicione televizije su drugačije prenele. Na primer televizija N1.

Oni su preneli u smislu da mi sada sa ovog mesta, zaboga, branimo studentima da se bave politikom. To nije tačno, ali ono što jeste tačno je da su u zgradi Rektorata predstavnici političkih organizacija, da su u celu priču uključeni političari iz Saveza za Srbiju, da su njihovi zahtevi političke prirode, a ne zahtevi koji se odnose na studente i studiranje, da su se oni predstavili kao studenti i samo kao studenti, a ne kao „1 od 5 miliona“ i da su izneli zahteve koji nisu politički, mi o njima ne bismo ni raspravljali na takav način.

Niko njima ne osporava pravo da se bave politikom, niti da se priklone bilo kojoj političkoj opciji, ali ta zloupotreba studenata i zloupotreba institucija jednostavno nije dobra. Na taj način se narušava autonomija fakulteta.

To podseća jedino na upad u RTS, što je takođe bio politički čin sa nekim drugim zahtevima.

Dakle, da se razumemo o čemu pričamo, a vrlo je jasno da će naravno ponovo televizija N1 sve izvrnuti da bi nas napala, da bi napala i Aleksandra Vučića i SNS, da bi nas kritikovali. Zamislite kako to deluje kada se sa jedne televizije ovima u šatoru u Rektoratu kaže „bravo“ ili „tako treba“ ili „samo tako nastavite“. Dakle, oni svesno podrivaju sistem i obrazovanja i države, jer to što oni rade u Rektoratu je krivično delo, a podržavati nekoga u vršenju krivičnog dela je takođe krivično delo, osim što je skandal i što je apsolutno nedopustivo ponašanje.

Bez obzira na reakcije države, ja bih ipak sa ovog mesta pozvala državne organe da reaguju u skladu sa zakonom. Zahvaljujem.
Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Evropska investiciona banka ove godine počela je novi ciklus investicija u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji koji je vredan više od pola milijarde evra i planirano je da ta sredstava budu upotrebljena do 2022. godine. Treba reći i da je Evropska investiciona banka odobrila više od dvesta miliona evra za izgradnju, modernizaciju i rekonstrukciju četiri klinička centra, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Takođe, ove godine potpisan je sporazum sa Evropskom investicionom bankom o donaciji deset miliona evra za finansiranje projekata obnove i unapređenja sistema za vodosnabdevanje. To će rešiti mnoge konkretne probleme u mnogim lokalnim samoupravama. Dakle, uz kredit od 40 miliona evra za istu namenu koji smo mi potvrdili ovde u Skupštini moći će da se zadovolji osnovna potreba za vodom, pa i da se popravi poslovanje javno komunalnih preduzeća i naravno, životni standard građana.

Želim da kažem da postoji i infrastrukturni projekat na kome zajedno treba da rade Beograd i Priština, a to je izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština. Ovaj projekat biće realizovan uz podršku Evropske investicione banke.

Iskoristiću ovu priliku da pozovem sve građane da iskoriste svoje pravo i da složno i jedinstveno podrže Srpsku listu na izborima 6. oktobra na KiM. Ukoliko bi Srpska lista osvojila svih deset mandata Srbi bi jedinstveno nastupali i pred Albancima i pred međunarodnom zajednicom. Zato je potrebno da što više Srba izađe na izbore, da se ne dozvoli da se umanjuje uticaj Srba na KiM već naprotiv da se omogući da Srbi utiču na formiranje Vlade u Prištini.

Srbi na KiM i Srpska lista imaju nedvosmislenu podršku Aleksandra Vučića i Beograda. Ovi izbori su važni i zbog dalje realizacije plana za pomoć Srbima na KiM. Do kraja godine imaćemo više od trista projekata čija realizacija je važna za naše ljude na KiM jer su u planu nove kuće, farme, klinički centri, podrška obrazovanju i razvoju banja. Podrška Aleksandra Vučića i Beograda je veća nego ikada.

Pomoć u ekonomskom i političko smislu je jača nego ikada i sa tim će se nastaviti i posle izbora 6. oktobra. Zato pozivam da se poziva da se podrži Srpska lista koja je veza Srba na KiM sa Beogradom i koja će imati legitimitet da prenese pomoć Beograda i predsednika Srbije. Jedino složni, jedinstveni mi možemo da unapredimo život Srba u našoj južnoj pokrajini i da utičemo na to da se glas Srba čuje i u institucijama. Oni koji tamo žive znaju koliko je to važno, oni veruju u našu podršku, a najmanje što mi možemo da učinimo danas je da o tome govorimo u parlamentu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o donošenju jednog zakona o toj istoj temi smo već raspravljali ranije i u ovom mandatu i doneli smo takav zakon, a njihovo primenjivanje jeste, zapravo, opravdano zahtevima građana koji su upućeni i vama ministre i Vladi Republike Srbije i narodnim poslanicima.

Predlog se odnosi na regulisanje statusa studenata i roka za završetak studija koje su započete u skladu sa propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.

Dakle, Zakon o visokom obrazovanju ako se malo vratimo unazad koji je donet 2005. godine je pretrpeo određene promene, naravno, zakon koji je donet 2017. godine zbog situacije u kojoj se studenti sada nalaze moraće da pretrpi određene izmene.

U vreme kada je donet zakon 2005. godine, možda odredbe nisu bile u potpunosti u skladu sa realnim stanjima stvari na fakultetima, možda su postavljeni kriterijumi koji su bili visoki, možda su postavljeni uslovi koje studenti nisu mogli da ispune, nisu bili spremni, prosto da odgovore na takve izazove. Sada je u studenskim zahtevima izražena potreba za produženjem roka za završetak studija, kako su već više godina studirali ipak nisu uspeli da odgovore tim kriterijumima i da ispune te uslove koji su postavljeni i bili 2005. godine. Zbog delikatne situacije, svakako u kojoj se ovi studenti nalaze poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog.

Ali, ja vas ministre želim nešto da pitam, već smo danas govorili o mnogim fakultetima koji su primeri dobre prakse u smislu da su sami već pokrenuli određene projekte kako bi studenti brže završavali fakultete i brže stizali do tih diploma. Želela sam da vas pitam, da li je moguće učiniti to na svim fakultetima, svim uslovno rečeno, mislim u smislu onih fakulteta na kojima postoje studenti koji čekaju donošenje ovog zakona i studenti koji žele da završe po starom programu?

Dakle, da li je moguće da se na svim fakultetima organizuje nešto slično, kako bi se tim studentima, bez obzira na to da li su to lični razlozi, profesionalni, porodični i tako dalje, o tim razlozima nećemo razgovarati, ali oni očigledno imaju neki problem sa savladavanjem gradiva sa nekim profesorom, možda sami sa sobom? Tako da sam želela da vas pitam, da li je moguće na svim fakultetima se organizuju takvi projekti?

Ono što sam još htela da kažem, danas smo svedoci jedne potpune nenormalne situacije u kojoj tzv. studenti iz organizacije, „Jedan od pet miliona“ drže pod opsadom zgradu Rektorata, ne puštaju unutra ni studente ni zaposlene, obilaze ih samo njihovi džabalebaroši koji svakodnevno pokazuju, zapravo u ovom trenutku i u ovoj konkretnoj situaciji i koliko loš odnos imaju prema sistemu obrazovanja. Pitam se, koliko neko mora nisko da padne da bi stavio šator u zgradu Rektorata i da bi tu legao da sprava.

Ponovo se postavlja pitanje, koji su njihovi zahtevi? Da li je realno da zahtev studenata bude smena nekog ministra i da li je realno da se zbog toga blokira zgrada Rektorata? Zna se šta tu studenti mogu da traže. Svi smo studirali manje-više, svi smo tražili nove rokove, svi smo tražili da im se smanje školarine ko je plaćao školarinu, svi smo tražili produžetak studija itd. Ovo su samo politički zahtevi, ovo su samo pritisci koji se vrše na vlast, nažalost, zloupotrebom studenata i zloupotrebom vrlo važnih institucija.

Tako su i 2017. godine, posle predsedničkih izbora isti ti iz, ne zna, „Jedan od pet miliona“ ili „Ne davimo Beograd“, razne žute patke, itd. pričali da su protesti studentski, da su protesti socijalne prirode, ni tada nisu bili studentski, tada su bili političke prirode sa zahtevom da se ponište izbori, jer je naravno Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio.

Tako da je vrlo jasno o čemu se ovde radi. Ovde se radi o jednoj anarhiji, radi se zloupotrebi studenata i univerziteta u interesu jedne političke opcije, i onda imamo jednu, kao što sam već rekla nenormalnu situaciju i stojim iza toga što sam rekla da ispred zgrade stoje studenti i stoje zaposleni koji ne mogu da uđu u zgradu, a u zgradi Rektorata su predstavnici jednog dela opozicije, u zgradi Rektorata su političari, kao što su Marinika Tepić, kao što je Lutovac, kao što je Boško Obradović, i on se danas prošetao do Rektorata itd, kao što su vođe organizacije čije delovanje je isključivo političko.

Ja ih ovom prilikom pozivam da se oni lepo vrate na ulice sa koje su ušli u taj Rektorat, jer očigledno ta uličarska politika im mnogo bolje leži nego da budu u bilo kom delu univerziteta ili Rektorata, a sa svojim kolegama i koleginicama ću podržati ovaj predlog zakona kao ideju da se i dalje ljudima koji žele da se školuju u ovoj zemlji da ostanu da rade u ovoj zemlji da podrška. Zahvaljujem se.
Hvala vam, uvažena gospođo Gojković.

Dakle, član 7. Zakona o patentima propisuje koji su pronalasci pantetibilni, kao i šta se smatra pronalaskom.

Dakle, patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, ima inventivni nivo i industrijski je primenjiv. Takođe, istim zakonom, propisano je koji predmeti ne mogu biti zaštićeni patentom kao i aktivnosti koje nisu pantetibilne. Prema tome, izvodimo zaključak da patent ne može da bude priznat za predviđene predmete odnosno aktivnosti koji su izuzeti od takve vrste zaštite.

Takođe, ako uzmemo u obzir Konvenciju o evropskom patentu, u članu 52. i 53. upravo se regulišu ova pitanja, dakle šta su patentibitlni pronalasci i koji su to izuzeci od patentibilnosti. Analizom ovih odredbi možemo da vidimo zašto je zapravo Vlada dala mišljenje da se ovaj amandman odbije, sa čime se ja slažem. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsednice.

Nadovezaću se na kolegu Marijana Rističevića. Dakle, mi smo i u načelnoj raspravi i, evo, danas govorimo o ovom Predlogu zakona u kontekstu značaja za privredu, u kontekstu direktnog uticaja na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa.

Cilj svakako Vlade Srbije jeste stvaranje boljeg poslovnog okruženja, višeg stepena pravne sigurnosti za domaće privredne subjekte, ali isto tako i za strane investitore. Tako je od 2012. godine kako bi jedan od rezultata bilo prvo mesto za Srbiju u privlačenju direktnih stranih investicija.

Šta je bilo sa privredom do 2012. godine? Između ostalog, to možemo da vidimo i na primeru PKB, o kome se ovih dana priča. Borko Stefanović je pričao o PKB-u. Ima neke primedbe. Isti taj Borko Stefanović bio je u vlasti u periodu od 2011. do 22013. godine na visokoj poziciji u Ministarstvu spoljnih poslova. Upravo u tom periodu država je PKB-u otpisala 80 miliona evra duga. To su, dame i gospodo, platili građani Srbije.

Đilas je kao gradonačelnik 2011. godine, kao gradonačelnik Beograda, postavio generalnog direktora PKB, koji je za samo dve godine zadužio PKB za 20 miliona evra, a iza njih je na kraju ostao dug veći od 40 miliona evra. To je ona istina koju zaslužuju građani Srbije.

Da su oni brinuli o državi bilo bi drugačije. Međutim, izgleda po ovim najnovijim najavljenim istragama njihovih afera, izgleda da su brinuli samo o svojim ličnim budžetima. Inače, danas od prodajne cene PKB namireni su svi poverioci, zaposleni su dobili socijalni program, a firma je dobila novu šansu da posluje.

Tako to radi odgovorna vlast na čelu sa SNS za razliku od vlasti koja je postojala do 2012. godine, a čiji sada ostaci uporno pokušavaju da građanima manipulišu iznoseći laži i obmane kako je to zapravo bilo. Zahvaljujem.
Hvala vam predsedavajući, gospodine Milićeviću.

Evo u kontekstu onoga o čemu su moje kolege pre mene govorile i o odnosu zaposlenih i poslodavaca i o tome sa druge strane da li se i kako zakoni primenjuju i da li se zakoni poštuju i ako se ne poštuju na koji način, kako to N1 televizija primenjuje zakone i da li ih poštuje.

Mi imamo još nekoliko amandmana na ovaj Predlog zakona, a kasnije prelazimo na Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima. Ja sam želela samo da napravim paralelu.

Dakle, taj Predlog zakona reguliše emitovanje i reemitovanje autorskog dela. Postavlja se pitanje, da li N1 televizija, koja je registrovana u inostranstvu ima pravo da sadržaj koji emituje stvara u Srbiji, da emitovanje vrši u Srbiji, odnosno da li ima pravo da emitovanje vrši u Sloveniji, a reemitovanje vrši u Srbiji? Postavlja se pitanje da li se na taj način izbegavaju određene obaveze prema Republici Srbiji i da li se na neki način zaobilazi zakon?

Sa druge strane, da li oni rade upravo ono zašta optužuju Aleksandra Vučića i SNS? Dakle, ako ste iz opozicije i ako gostujete u nekoj od emisija na televiziji N1, tu naravno mislim na ove razne predstavnike Saveza za Srbiju, „Jedan od pet milion“a i njima slične, a ako ste iz bilo koje struke, a priklonili ste se Savezu za Srbiju pa želite da pljujete po Aleksandru Vučiću, po SNS, po čak i narodnim poslanicima SNS, onda može.

Ako ste slučajno poslanik SNS pa gostujete u nekoj od emisija na N1 i još postavite neka nezgodna pitanja, onda se taj deo emisije iseče je zašto bi građani znali kako oni isplaćuju 140 plata zaposlenima, a u minusu su 7,5 miliona evra. Zašto bi građani znali da li su te pozajmice kojima se oni finansiraju u skladu sa zakonom i li nisu u skladu sa zakonom?

Upravo takvi svakodnevno hvale Savez za Srbiju. Dakle, ne samo da im daju medijski prostor da bi pljuvali po svima nama, već zajedno sa njima vode politiku. Ono što je strašno, nažalost, i na taj način oni pokazuju kako su neozbiljni jer u Srbiji je danas njihova politika politika bojkota.

Ja vas pitam, dame i gospodo, da li ozbiljni političari bojkotuju? Da li se ozbiljni političari kriju iza bojkota plašeći se da izađu na izbore?

Aleksandar Vučić i SNS u svakom trenutku su spremni da provere svoju podršku, da provere koliko im narod veruje, odnosno koliko nam narod veruje i to se, dame i gospodo, radi na izborima, a o kakvoj opoziciji se radi imamo i danas jedan primer i to primer iz Narodne skupštine. Naša koleginica Aleksandra Jerkov se potpisala u holu, odnosno na ulazu da bi pored plate koju ne zarađuje ovde u sali dobila i putne troškove.

Dakle, to je njihov odnos prema budžetu Republike Srbije – kakav je bio, takav je i ostao.

Poštovani građani, mislite o tome u budućnosti kada nam se budu približili parlamentarni izbori pa to i cenite. Zahvaljujem.