Hvala vam, predsedavajući.

Želela sam da reagujem. Meni je jasno da će se svašta spočitavati SNS, ali baš nepoštovanje građana Srbije i kršenje ljudskih prava i dostojanstva su teške optužbe na koje sam ja želela da reagujem, pri tom vrlo jasnim podacima koje ću vam izneti sada.

Što se tiče izvršnog postupka i zaštite izvršnih dužnika na kojima je svakako Vlada Srbije radila u ovom mandatu, jedno od najvažnijih rešenja odnosi se upravo na zabranu određivanja izvršenja prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica, radi namirenja potraživanja iz komunalne ili srodne delatnosti. Doći ćemo i dotle kako je, vezano za komunalne delatnosti, određen iznos od pet hiljada evra, jer je ministarka, gospođa Kuburović, zaista o tome i govorila kada smo radili izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Dakle, toliko SNS i ova vlast ne misli o građanima Srbije da se više ne zadužuju dve trećine primanja, nego jedna polovina, da se više ne zadužuju dve trećine penzije nego jedna trećina, a kod penzija koje ne prelaze iznos prosečne penzije, prema poslednjem objavljenom podatku Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, desetina, kada je reč o penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije. Toliko o tome da SNS i ova Vlada ne vode računa o građanima Srbije.

Kada je reč o antikoruptivnim merama, tačno je da je prepoznata potreba da se u ovom delu značajnije interveniše, i u samom tekstu zakona, i to smo radili kada su bile izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada je pojačano pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja - javni izvršitelji, njihovi zamenici, pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja. Ona su u potpunosti izuzeta od mogućnosti da kupe nepokretnost, pa čak ministarstvo vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja. Nemoguće je da ljudi koji su u ministarstvu i koji vrše nadzor takođe kupe neku nepokretnost. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Nismo mi ovde danas da pričamo šta se prvi put u istoriji desilo, da li se desilo ovo ili se desilo ono u Republici Srbiji. Ovde smo da pričamo neke konkretne stvari i da baratamo konkretnim podacima.

Pošto se SNS spočitava da nastavlja rad DS, prvo, šta znači kontinuitet vlasti? Znači, postojala je Vlada tada, donosila je određene zakone, postoji Vlada sada, Skupština donosi određene zakone, ali znam da se ovde o kontinuitetu priča na jedan ružan način, u smislu kakve su zakone donosili do 2012. godine. Pa, evo ja ću da vam kažem.

Dakle, 2011. godine Zakon o izvršenju i obezbeđenju, apsolutno nije bilo predviđeno da javni izvršitelji moraju da imaju, kao jedan od uslova koje će ispuniti za izbor, položen pravosudni ispit.

Godine 2015, koliko se ja sećam, SNS i vladajuća koalicija su bile na vlasti, pa smo rekli da javni izvršitelji moraju da imaju položen pravosudni ispit. Ali, podsetiću vas, kao dodatnu kvalifikaciju rekli smo da moraju da imaju i završenu obuku da bi znali šta rade i kako rade.

Podsetiću vas na još jednu stvar. Zakon iz 2011. godine oduzeo je pravo dužniku na osnovno pravno sredstvo, na pravni lek. Izvršni dužnik tada nije imao pravo na podnošenje žalbe. Od 2011. godine do 1. jula 2016. godine, kad su izmene i dopune stupile na snagu, koje su donete 2015. godine, izvršni dužnici imali su samo pravo korišćenja prigovora i zahteva za otklanjanje nepravilnosti, jer žalba nije postojala u izvršnom postupku. Godine 2015. je strašna vlast SNS dovela do toga da naši građani koji su u ulozi izvršnog dužnika mogu da podnesu žalbu u izvršnom postupku.

Ako hoćete da s vratimo još malo unazad, taman toliko vremena imam, zakon iz 2000. godine uveo je dužničko ropstvo, odnosno dužnički zatvor, zato što je tada rečeno – ukoliko lice ne ispuni svoju obavezu, odnosno obavezu činjenja, ta se obaveza zamenjivala novčanom kaznom ukoliko ne isplatite novčanu kaznu, vi ste 2000. godine išli u zatvor.

U tome je razlika između SNS i svih partija koje su ranije bile na vlasti.

Hvala vam, predsedavajući.

To što sam i ja govorila ranije na sednicama Narodne skupštine – žuti sudovi, žute sudije itd, nažalost, ja jako dobro znam kakva je bila reforma sudstva 2008. i 2009. godine, jer sam ja tada radila u advokaturi. Što reče jedna koleginica odavde – bilo, ne ponovilo se. Znamo i kakvi su bili kadrovi koje su doveli žuti da sude, a znamo i kakva kadrove su oterali iz sudova na najstrašniji mogući način. Ali, da se ne vraćamo na to, biće prilike da pričamo o tome.

Meni je potpuno jasno da neko smatra da neki zakon ne treba da postoji ili da neko ima neke primedbe, ali šta ćemo sa zaštitom dužnika, ako smo ovde, recimo, sada u ovom delu rasprave stavili dužnike u prvi plan? Uočeno je dosta situacija u kojima postoji situacija tzv. „cepanja zahteva“.

Dakle, protiv jednog istog dužnika jedno isto preduzeće podnese više predloga za izvršenje. Znate koliki je dug onda tog dužnika kad jedno isto preduzeće podnese više predloga za izvršenje, a predlozi za izvršenje podnose se svakog meseca? Svakog meseca se prekida tok zastarelosti i na kraju, kad se svi ti predlozi za izvršenje spoje u jedan, onda je dužnik dužan onoliko, a vi se pitate ovde odakle 5.000 evra? Neko može da bude dužan malo za neki komunalni dug, ali kada se to desi onda bude dužan i preko 5.000 evra. Zato je u tom Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju dat limitiran iznos od 5.000 evra.

Takođe, htela sam da vam kažem, jedan od razloga kako se došlo do 5.000 evra jeste i zato što se gledala prosečna zarada na godišnjem nivou. Kad izračunate 12 meseci puta prosečna zarada, to je otprilike taj iznos.

Znači, sa jedne strane prosečna zarada na godišnjem nivou, a sa druge strane imali su u vidu, Radna grupa u Ministarstvu pravde imala je u vidu i predmete koji su stari, koji su po sudovima, potraživanja određenih ljudi su u pitanju, sa zaračunatom zateznom kamatom na period duži od 10 godina, vrlo lako može da se dođe do cifre koja i prelazi 5.000 evra. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Pošto smo prešli na drugi teren, a to je da su građani dužni banci i pošto kolega Arsić kaže da ne pričamo populistički, evo, ja ću reći nešto što se možda neće svideti mnogima, a to je da, građani su dužni banci, ali da li znate koliko ja ljudi poznajem da su ušli u zaduživanja potpuno ne razmišljajući na koji način će vratiti te kredite? Uzimali su kredite za godišnje odmore, uzimali su kredite za automobile, uzimali su kredite za stanove a da prethodno te ugovore o kupoprodaji stanova nisu gledali, nisu konsultovali advokate, nisu konsultovali pravnike i onda su u problemu i oni, ali u problemu je i banka.

Sa druge strane, kaže – zarađuje izvršitelj, pa izvršitelj mora da zarađuje. Javni izvršitelj pruža određenu uslugu, kao što advokat pruža određenu uslugu i najnormalnije je i najlogičnije je da za taj svoj posao zarađuje određeni novac.

Što se tiče zaštite dužnika, nisu samo izvršni dužnici građani Srbije i izvršni poverioci su građani Srbije. Ministarstvo pravde je formiralo disciplinsku komisiju koja nadzire rad izvršitelja i u tu komisiju se biraju većinom članovi iz reda sudija koji kontrolišu rad u tom delu.

Takođe, na oglasnoj tabli Komore izvršitelja sa svakim zaključkom o prodaji, o javnoj prodaji neke nepokretnosti, svako može da se upozna da i da dođe ako je zainteresovan i da prisustvuje javnoj prodaji.

Prema tome, nije baš situacija da se ništa ne kontroliše. Nije baš situacija da ne postoji nikakav nadzor. Jeste situacija da od 2000. godine pa nadalje, odnosno do 2019. godine se Zakon o izvršenju i obezbeđenju mnogo menjao, ali se menjao zato što je SNS, pre svega, sa svojim kolegama poslanicima iz vladajuće koalicije želela da unapredi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, da izjednači položaj izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, da obezbedi određenu zaštitu izvršnim poveriocima, da obezbedi određenu zaštitu izvršnim dužnicima. A, što se tiče sudova, o tome možemo da pričamo, ali ja sam već vreme prekoračila. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Neću reći ono što mi je rekao kolega Arsić.

Postavlja se pitanje zašto su uvedeni sudski izvršitelji? Pre svega, sudski izvršitelji su posledica odluka Evropskog suda za ljudska prava, gde su donošene odluke protiv Republike Srbije zbog nepoštovanja razumnog roka za suđenje, jer suđenje u razumnom roku obuhvata i parnični postupak i izvršni postupak i najveći broj predstavki koje su bile pred Evropskim sudom za ljudska prava odnosile su se na neisplaćene zarade radnice u restruktuiranim preduzećima.

Mi smo imali na desetine, na stotine odluka Evropskog suda za ljudska prava gde su utvrđene izuzetno visoke obaveze neizvršenja odluka u izvršnom postupku. To je sa jedne strane.

Sa druge strane, ja zaista smatram da nije u redu satanizovati jednu struku, da nije u redu satanizovati jedan postupak. Izvršni postupak javlja se kao kruna parničnog postupka. Ukoliko ste vi završili parnični postupak i ako ste dobili presudu i ako ste uzeli klauzulu izvršnosti i ako vam je presuda pravnosnažna i izvršna, vi tu presudu ne možete da sprovedete u delo. Vi ne možete da je izvršite. Vi ne možete da naplatite svoja potraživanja.

Šta onda to znači za izvršni postupak? Onda izvršni postupak ne treba da postoji. Kako ćete naplatiti svoj dug ako ste nekome pozajmili novac za izvršnom presudom ako smatramo da izvršni postupak ne treba da postoji, odnosno da javni izvršitelji ne treba da postoje? I javni izvršitelji i sudski izvršitelji postupaju isključivo po sudskom rešenju. Dakle, sud donese rešenje po kome će postupati javni izvršitelj ili sudski izvršitelj.

Još nešto da kažem samo u prilog tome. Dok su izvršenja bila u sudovima, prema zvaničnim podacima Saveta Evrope, Srbija je imala 408.000 nerešenih izvršnih predmeta, od kojih je 90.000 čekalo duže od dve godine, a evropski prosek tada za izvršenje u tom trenutku bio je između 30 i 40 dana. To je ono zašto ja kažem – žuta vlast, jer to je informacija, odnosno podatak iz 2009. godine.

Ovo je bila jedna od glavnih stvari u to vreme koja je odvraćala i investitore i strane investitore i investicije i sve za ostatak u sprovođenju izvršnog postupka. Hvala.

Samo još neke podatke da iznesem poštovani predsedavajući, i ja se više za replike neću javljati, biće još vremena u toku današnjeg dana.

Ono što je poražavajuće za Republiku Srbiju jeste žuta reforma žutog pravosuđa 2008. i 2009. godine. Ono što je poražavajuće bilo za Republiku Srbiju i što je bilo poražavajuće za grad Niš je Zoran Živković koji je izneo kontejnere na Trg kralja Milana i pozivao ljude da pale račune za struju, pa su tim ljudima ispred vrata bili izvršitelji, a ne Zoranu Živkoviću koji se odlično ovde provodio u Beogradu.

Što se tiče razlike između sudskih izvršitelja i javnih izvršitelja, sudski izvršitelji su uglavnom bila lica koja su sprovodila izvršenje u sudovima, bili su državni službenici, ali vrlo često su bili sa, recimo, srednjom školom. Sada izvršitelji moraju da imaju pravni fakultet, moraju da imaju pravosudni ispit i moraju da prođu određene obuke. Upravo zbog toga, evo, koliko je bio efikasan sistem u izvršenju u sudovima. O tome govori podatak da smo od 2015. godine imali preko 2.000 izvršnih predmeta u sudovima koji su trajali i više desetina godina.

Da li znate da sam u praksi videla primere kada izvršni poverilac podnese inicijalni akt i zajedno sa tim inicijalnim aktom, odnosno predlogom za izvršenje izvršni predmet stoji u sudu godinu, dve, tri, pet, 10, 15 i nikako da se sudski izvršitelj seti da radi.

Sa druge strane, sretala sam i sudske izvršitelje koji su odlično radili svoj posao, ali ne može zbog toga samo da se kaže - sudovima je potreban veći broj sudskih izvršitelja. Koliko ima stanovnika u Srbiji? Srazmerno tome ima i zaposlenih sudija, sudskih izvršitelja i ostalih ljudi koji rade u pravosuđu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste, tačno je da je praksa nametnula potrebu da danas govorimo o donošenju autentičnog tumačenja. Ja sam na početku dala neke primere iz prakse zašto bi donošenje autentičnog tumačenja pomoglo i zašto će pomoći i strankama u postupku, sa jedne strane, i advokatima sa druge strane. Prosto, povećanju stepena pravne sigurnosti u našoj zemlji.

Smatram da nije potrebno autentično tumačenje za svaki član ovog zakona. Govorim o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Meni je jasno da postoje poslanici koji ne bi želeli da ovakav zakon postoji ili koji imaju predlog da se ukinu javni izvršitelji, ali takođe smatram i da je bilo potrebe za autentičnim tumačenjem baš svakog člana ovog zakona, takva potreba bi se pojavila.

Nikako da napravimo razliku između donošenja zakona za vreme vlasti DS i SNS. Ja sam i danas govorila o tome, ali, evo, ponoviću. Dakle, 2011. godine bila je potpuno drugačija situacija. Moram da kažem da se nije baš najozbiljnije prilazilo problemima koji reguliše, odnosno pitanjima koja reguliše Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Pre svega, tada nije bilo predviđeno da izvršitelji imaju kao jedan od uslova za izbor položen pravosudni ispit. To se otklonilo 2015. godine. Znamo ko je 2015. godine bio na vlasti. Kao dodatnu kvalifikaciju, mi smo tražili da je završena i određena obuka.

Takođe, zakon iz 2011. godine, podsetiću vas, oduzeo je pravo dužniku na osnovno pravno sredstvo, na pravni lek, a to je pravo žalbe. Od 2011. godine do 2016. godine kada su izmene i dopune iz 2015, kada je zakon stupio na snagu, u tom periodu izvršni dužnici nisu imali pravo na žalbu, imali su samo pravo korišćenja prigovora i zahteva za otklanjanje nepravilnosti. Žalba nije postojala.

Ono što bih ja želela da kažem, a što se tiče tarife javnih izvršitelja, završiću u još jednoj rečenici, tarifu javnih izvršitelja ne donose sami izvršitelji, tarifu donosi ministar pravde.

Poslednje izmene, gospođa Kuburović dala je 23. decembra 2019. godine kada je korigovana tarifa iz 2016. godine. Prema tome, ne stoji baš konstatacija da mi ne želimo da popravimo stanje ili da i ove odredbe ovog zakona idu na bolje, jer postoji nadzor koji se vrši od strane ministarstva i postoje mere koje je ministarstvo preuzelo, upravo se tiču smanjenja tarife javnih izvršitelja. Hvala.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Ja sam takođe simbolično govorila kada sam rekla da nije svakom članu ovog zakona potrebno autentično tumačenje, jer sam želela zapravo da kažem da postoji dosta odredbi u glavnom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji jeste dobar.

Kažete da je situacija lošija po dužnike. Ja ne znam kako situacija može da bude lošija po dužnike ako smo, kada smo govorili i o izmenama i dopunama ovog Predloga zakona, u prvi plan isticali pre svega zaštitu izvršnih dužnika, do te mere da smo morali na kraju da stavimo do znanja da smo svesni da postoje i izvršni poverioci i da smo svesni da su izvršni poverioci takođe građani Srbije.

Jedno od najbitnijih i najosetljivijih pitanja je svakako pitanje srazmere koje se odnosi, s jedne strane, na visinu duga izvršnog dužnika, a sa druge strane na vrednost imovine izvršnog dužnika koja predstavlja predmet izvršenja. Kaže se da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. Može da se promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja ukoliko postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.

Prema tome, ovo je još jedan primer na osnovu koga bih ja zaključila da situacija nije lošija po izvršne dužnike.

Danas u prvom delu sednice sam takođe govorila, ako smo ranije imali situaciju da može da se zapleni dve trećine plate a danas jedna polovina plate, i ako smo imali situaciju da se ranije radilo o dve trećine penzija a danas o jednoj trećini, pa čak jednoj desetini penzije, to je takođe zaštita dužnika.

Na kraju, samo da kažem, pošto smo na terenu situacije koja je navodno lošija po dužnike, ono što je bitno jeste da ovaj zakon ima socijalni karakter, iako se od Zakona o izvršenju i obezbeđenju zaista ne očekuje da ima socijalni karakter, ograničenja koja se odnose na prinudna izvršenja, na platama i naknadama izvršnih dužnika, na prinudna izvršenja kada je reč o penzijama, kada je reč o ograničenju na kojim stvarima izvršenje apsolutno ne može da se izvrši.

I još jedna stvar o kojoj smo mi govorili kada smo usvajali izmene i dopune ovog zakona jeste da su izuzeta od izvršenja sva primanja koja se dobijaju na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici, da su izuzeta izvršenja i sva sredstva koja koriste državni organi za obavljanje svojih delatnosti, tako da se više neće desiti u Srbiji da se licitacija sprovodi na medicinskoj opremi ili na sredstvima za obavljanje delatnosti u okviru sudova, kako se ranije dešavalo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ja bih vas na početku zamolila da kada dajete reč, date je na osnovu osnova za reč i da vodite računa o tome ko je, kako i zbog čega dobio reč i da li ima osnov za javljanje ili nema osnov za javljanje.

Takođe, želim da kažem da i oni ljudi koji se ne slažu sa politikom koju sprovodi Aleksandar Vučić ili sa politikom koju sprovodi SNS, uopšte nisu u obavezi da izađu na izbore sa SNS u koaliciji, nego neka izađu samostalno na izbore i umesto što neki poslanici se vuku uz najbrojniju poslaničku grupu koju, čine pre svega poslanici SNS, evo sada ćemo spustiti na 3% cenzus pa ćemo da vidimo ko će, koliko da dobije glasova na sledećim izborima. Ja im svu sreću u tome želim.

Što se tiče moje replike, pre svega želim da se osvrnem na izjavu Jelene Deretić, pomoćnika ministra pravde. O tome se govorilo i kada smo radili izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i pošto ja kod sebe imam steno beleške ja ću pročitati, to bi bilo najbolje da ne parafraziram, to bi bilo najbolje da brzo pričam, zato što nekako uvek malo vremena imam.

Da ne bih prepričavala šta je gospođa Kuburović rekla, dakle, citiram gospođu Kuburović, kaže – pošto moj pomoćnik ne može da se obraća u Skupštini, moram da kažem da nije tačno to što ste naveli na početku da je Jelena Deretić rekla, tako da, ja mogu još jednom da kažem, s obzirom da sam imala prilike i da pročitam taj intervju u integralnom obliku, da takvu rečenicu pomoćnik nikada nije izgovorila.

Tako da to što sada ovde na sednici trenutno nije gospođa ministar Nela Kuburović, ne znači da mi ne znamo o čemu se raspravljalo na sednicama koje smo ranije imali u ovom sazivu.

Što se tiče novčanog kažnjavanja, novčano kažnjavanje, apsolutno nije u nadležnosti javnih izvršitelja i ja pozivam svakoga ko je bio u situaciji da ga javni izvršitelj novčano kazni, mada ja smatram da je to nemoguće, da protiv istog podnese krivičnu prijavu i da nadležni državni organi u skladu sa tim reaguju.

Što se tiče prodaje imovine u bescenje i zloupotrebe od strane izvršitelja, pre svega postoji elektronski nadzor rada javno izvršiteljskih kancelarija, Ministarstvo je donelo pravilnik u vezi toga tako da na dnevnom nivou sada Ministarstvo može da prati šta se dešava u javno izvršiteljskim kancelarijama, čak znaju i do koliko sati uveče.

Inače, ustanovljeno je da javna aukcija, kao centralna faza prodaje nepokretnosti jeste najslabija karika bila godinama unazad i oko toga su se desile neke promene o kojima smo mi takođe tada govorili, a to su da javni izvršitelj, saradnici njegovi iz kancelarije, pa čak i zaposleni u Ministarstvu koji prate javne aukcije ne mogu više da se nađu na mestu kupca neke nepokretnosti.

Za kraj bih rekla, ipak i pored svega što smo danas čuli i pored svih napora i pored svih intencija Vlade da se bilo koji zakon u ovoj zemlji poboljša, ako su se desile neke promene, desile su se kasno, ako se te promene nisu desile, opet smo pogrešili, tako da ja mislim da se ja više neću javljati za replike. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, želim da govorim o jednoj vesti koju smo juče čuli, koja ohrabruje i potvrđuje namere Vlade Srbije da se nastavi sa trendom smanjenja stope nezaposlenosti.

Više od 122.000 nezaposlenih osoba ove godine će dobiti šansu za posao preko programa Nacionalne službe za zapošljavanje, a akcenat je na pružanju podrške teže zapošljivim licima.

U tom smislu je i potpisan Sporazum o učinku za 2020. godinu između Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Za te namene preko Nacionalne službe za zapošljavanje, planirano je izdvajanje u iznosu od 3,7 milijardi dinara, 550 miliona dinara obezbeđeno je za Fond za profesionalnu rehabilitaciju a iz IPA programa biće obezbeđeno 24 miliona dinara. Ono što je novina jeste i prekvalifikacija u IT oblasti za šta je odvojeno 150 miliona dinara.

U 2020. godini treba napomenuti da više od sedam hiljada invalida dobiće šansu za posao. Dakle, govorimo o merama koje će dati rezultate prilikom smanjenja stope nezaposlenosti i koje će pre svega povećati efikasnost prilikom zapošljavanja. To je jedan od prioriteta na kome je Vlada Srbije radila i tokom prethodnih godina.

Činjenica je da je 2012. godine nezaposlenost bila u procentu od 26%, a da je sada ispod 10%. Za to je potrebno vreme, ali su potrebne i dobro promišljene mere koje će dati rezultate. Još uvek imamo posledice koje su nastale u vreme dosovske vlasti, kada su fabrike prodavane u bescenje i zatvarane, kada su radna mesta bila zatvarana. I u Nišu je mnogo ljudi izgubilo posao u fabrikama koje su nekada bile giganti, a mnogi od tih ljudi još uvek čine teško zapošljive kategorije. Taj problem moramo da rešavamo.

Dakle, pored nezaposleni koji su stariji od 50 godina, mi imamo i lica koja su nekvalifikovana, imamo i one kojia čekaju na posao duže od godinu dana, a posebna pažnja će biti usmerena na zapošljavanje žena. Sa druge strane, imamo mlade ljude koji zaslužuju šansu, koji zaslužuju da steknu prvo radno iskustvo i koji takođe zaslužuju da budu zaposleni.

Postoji jedna novina koja će u mnogome doprineti sprovođenju ovih mera, a to je da će zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, raditi na terenu i kroz direktnu komunikaciju sa poslodavcima, videti kakve su potrebe tržišta rada, kako bi se u skladu sa tim obezbeđivala radna snaga, a nezaposlenima sa druge strane će shodno tome biti omogućena prekvalifikacija ili dokvalifikacija.

Zbog svega što sam navela, smatram da treba dati podršku ovakvim merama Vlade, kako bi se nastavilo sa reformama i sa rešavanjem problema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala biće omogućena veća baza potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti. Usaglasiće se i odredbe Zakona o tržištu kapitala sa odredbama Zakona o javnom dugu.

Kada smo kod javnog duga, ja bih podsetila na neke podatke o kojima smo imali prilike da čujemo i u načelnoj raspravi, ali i ranije tokom novembra i decembra meseca kada smo raspravljali o rebalansu budžeta i o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

U 2008. godini javni dug je porastao sa 8,7 milijardi na 17,7 milijardi dinara. Na kraju 2018. godine javni dug jeste bio 23 milijardi dinara, ali to ne znači da je to bilo povećanje zaduženosti, jer je smanjeno učešće javnog duga u BDP na 51,3%.

Ako posmatramo deficit u budžetu od 2008. do 2012. godine, vrednosti su se kretale od minus 2,5 do minus 6,4%. Godinama posle toga javni dug je zapravo pokrivao te deficite. Taj dug je 2014. godine bio 70% PDB, a posle toga je počeo da pada i došao na nešto više od 50% PDB. Ovi podaci nam pokazuju da je javni dug…

Hvala vam, predsedavajući.
Dakle, kao što sam govorila, ovi podaci pokazuju da je sada javni dug pod kontrolom. Zaustavljeno je povećanje javnog duga koje je započeto u 2008. godini.
Srbija se nalazi na međunarodnom tržištu kapitala i imali smo dve uspešne emisije evro obveznica. To utiče na dalji ekonomski razvoj naše zemlje i treba zadržati efikasnost na tržištu kapitala i očuvati poverenje investitora.
Srbija prvi put ima emisiju obveznica u evrima na period od 20 godina, a tako dug period upravo govori o tome da investitori imaju poverenje u našu ekonomiju. Radi se i na tome da se Srbija poveže sa evropskim tržištima. U tom smislu je dobro što je Srbija otvorila Poglavlje 4 u pregovorima sa EU, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala.
Zbog svega navedenog treba glasati za ovaj predlog, jer će u određenoj meri pomoći u održavanju kredibiliteta ekonomije koji smo podigli na zadovoljavajući nivo. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nećete mi zameriti, nisam stigla u načelnoj raspravi da govorim o nekim stvarima, pa za početak želim samo na kratko da se osvrnem na Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na poljoprivredu, a svakako je u delokrugu rada Ministarstva finansija. Zaista, ja ovde često nisam govorila o poljoprivredi. Želela bih da vam prenesem neka razmišljanja i neka ulaganja iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, ali bih na kraju želela i da vam postavim neka pitanja.

Jasno nam je i dobro je što je 54 milijardi dinara opredeljeno u budžetu za poljoprivredu i ja pozdravljam napore Vlade Republike Srbije da se poljoprivreda unapređuje.

Što se tiče ovog sporazuma, on podrazumeva više od 45 miliona evra za konkurentnu poljoprivredu. Zbog građana Srbije koji se bave poljoprivredom važno je govoriti o ovoj temi i objasniti im o čemu se tačno radi. Želim samo da kažem da ovaj projekat podrazumeva povećanje produktivnosti i jačanje tržišnih veza malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, davanje podrške novim investicijama, ali i bolju komunikaciju države sa proizvođačima.

Cilj ovakvog sporazuma je svakako reforma poljoprivrede i poljoprivredne politike u smislu ulaganja u ruralni razvoj, ali i u smislu korišćenja javnih resursa npr. u vidu subvencija. Možda ne znate, ali teritorija grada Niša obuhvata čak 61 selo. Opština sa koje ja dolazim, a to je gradska opština Crveni Krst u Nišu, obuhvata 23 sela i veliki broj obradivih površina i teritorijalno je najveća gradska opština u Nišu. Čelnici opštine su kao prioritet za 2020. godinu, prilikom kreiranja lokalnog budžeta, prepoznali izgradnju atarskih puteva, za čije namene je izdvojeno pet miliona dinara. Na taj način bi ljudi lakše i brže mogli da dođu do svojih parcela i da sačuvaju mehanizaciju od oštećenja.

Želim da vam kažem i da opština Crveni Krst pomaže i podstiče udruživanje poljoprivrednika u proizvodnji mleka za prerađivačku industriju.

U 2019. godini imali smo situaciju da su se podneti zahtevi građana najčešće odnosili na izgradnju plastenika, nabavku mehanizacije i nabavku različite opreme. Za prošlu godinu je zbog toga bilo izdvojeno iz gradskog budžeta čak 50% više sredstava u odnosu na 2018. godinu. Izdvajanja iz budžeta grada za poljoprivredu u 2020. godini iznosiće 103 miliona dinara. Oko 60 miliona dinara grad će davati za subvencije i ono što je dobro je što grad vraća i po 80 i po 90% sredstava za nabavku opreme.

Na kraju, pomenula sam izdvajanja za atarske puteve, pa bih želela da vas pitam da li gradska opština, ako uzmemo u obzir da imamo pet gradskih opština koje nemaju status jedinice lokalne samouprave, da li takva gradska opština može konkurisati kod Ministarstva za neku pomoć, učešće ili subvenciju da bi lakše mogla i rasterećenije da uđe u projekat izgradnje atarskih puteva? Ukoliko to nije moguće, da li postoji mogućnost da grad konkuriše za neka sredstva kod Ministarstva, pa da ih kasnije prebaci kao transferna sredstva ili na neki drugi način gradskim opštinama da bi mogle da ispune plan koji su postavile krajem 2019. za 2020. godinu? Zahvaljujem unapred.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, ja volim da kažem da je statistika neumoljiva, a statistika nam ukazuje na uspehe i na dobre rezultate i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, a naročito na saradnju sa lokalnim samoupravama.

Ono o čemu ja želim vrlo često da iskoristim priliku da govorim, jeste da sa ovog mesta nešto kažem o onome što je urađeno u lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim, ili da postavim neko pitanje. Želim sada da govorim o niškom aerodromu i da vam ukažem na neke stvari.

Dakle, ne samo zbog vas, jer vi te sve informacije imate i znate, već i zbog javnosti, zbog građana Srbije, ali pre svega zbog građana Niša, pri čemu su neki od njih doveli u pitanje postojanje niškog aerodroma. Kao što vidimo, aerodrom u Nišu postoji, nalazi se na istom mestu, nije ga država otela od Nišlija, niti ga je odnela kući. Niški aerodrom je u 2019. godini imao više od 422 hiljade putnika, a u 2018. godini oko 350 hiljada putnika. To samo znači da je država pomogla da se niški aerodrom razvija u dobrom pravcu.Zahvaljujući pokretanju linija od javnog interesa i dolaska ER Srbije u Niš, danas se može leteti na duplo više destinacija nego pre preuzimanja aerodroma od strane države.

Moram da kažem i kako je najviše primedbi putnika na zgradu i unutrašnje sadržaje, raspisana je javna nabavka za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju pet hiljada kvadrata nove zgrade i za tako nešto nam je, naravno, potrebna podrška Vlade. Kako god okrenemo, mi dođemo kod vas u Ministarstvo i u Vladu Republike Srbije da tražimo podršku za neke stvari za koje zaista ne bi bilo logično da se očekuje od takve lokalne samouprave da izdvoji tolike iznose.

Dakle, oprema jeste dotrajala, grad nije imao sredstava da sve finansira, Aerodromi Srbije nisu u stanju da sve te potrebe sami zadovolje, jer sa jedne strane aerodromska taksa nije velika, a što je više putnika, sa druge strane, veće su i potrebe i veći su i troškovi.

Želim da kažem i da je dobro da se razvijaju i ostali aerodromi u Srbiji. Na taj način će Aerodromi Srbije dobiti formu zbog koje su i osnovani, a to je upravljanje aerodromom sa jednog mesta, što se u svetu pokazalo kao najbolja praksa.

Ove godine, želim i to da kažem, država je izdvojila veliki iznos, a to je 654 miliona dinara za Aerodrome. Ja ću iskoristiti ponovo priliku da apelujem na vas da bude izdvojeno još više novca, jer će se na taj način kvalitetnije upravljati istovremeno i sa jednog mesta.

I vi i mi ovde i menadžment Aerodroma Srbije, svi smo tu zbog građana, jer su nas oni birali i očekuju, što je logično, da radimo u njihovom interesu. U tom smislu, želim da vam prenesem neke utiske, a to je jako važno - da su ljudi zadovoljni. Zadovoljni su zaposleni zbog boljih uslova u kojima rade. Takođe, podsetiću vas da je bilo 110 zaposlenih, a sada je 250 zaposlenih, i oni ljudi koji rade tamo znaju da aerodrom ima budućnost.

Što se tiče putnika, nešto što bi se nama činilo kao sitnica, ali zapravo nije sitnica, već je pomoć svim ljudima koji putuju ili koji čekaju nekoga, od velikog je značaja što je cena parkinga smanjena i što je besplatno parkiranje povećano na 15 minuta. Zapravo je olakšano funkcionisanje putnika i zadržavanje na aerodromu.

Menadžment je potpisao ugovor i o zakupu zemljišta za izgradnju tornja. Dakle, radi se o ugovoru koji su Niš i Srbija godinama čekali i sve ovo pokazuje koliko mi zapravo napredujemo. Decenijama unazad nije ulagano u razvoj infrastrukture, a to je najvažniji preduslov za dolazak kompanija koje će leteti i iz Niša.

Ono što je satisfakcija Ministarstva, možemo reći da je to što će 2019. godina zaista ostati upisana u istoriju centralne i zapadne Srbije, a pre svega zbog aerodroma "Morava", ali tu je i sa druge strane, što je meni važnije, naravno satisfakcija Nišlija jer se aerodrom u Nišu razvio do granica koje nikada ranije nije uspeo da dostigne. Ja ću iskoristiti priliku da vam se na tome i zahvalim. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, ja želim da govorim o velikom značaju projekta koji je podržalo vaše Ministarstvo i Vlada Srbije, a tiče se već višegodišnjeg programa koji sprovodi JP Gradska stambena agencija u Nišu, a radi se o programu socijalnog stanovanja, odnosno stanovanja uz podršku kako je to definisano novim zakonom.

Dakle, počela je izgradnja tri stambena objekta lamela 7, 8 i 9 na lokaciji Majakovskog u Nišu. To je četvrta, zadnja faza izgradnje na ovoj lokaciji gde je završeno i useljeno šest stambenih objekata od L1 do L6 sa ukupno 235 stanova.

Imamo lamele L5 i L6 koje su završene i useljene u periodu od decembra 2017. godine do marta 2018. godine sa 70 stanova. Vlada Republike Srbije je preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture finansirala sa 46 miliona dinara izgradnju 18 stanova za davanje u zakup pod neprofitnim uslovima, a koji ostaju u vlasništvu gradske stambene agencije. Sredstva od zakupa ostaju kao prihod gradskoj stambenoj agenciji i koriste se za dalju izgradnju.

Grad Niš je finansirao izgradnju 14 stanova za porodice čije su kuće srušene na klizištu u selima Mramor i Krušce.

Vredi napomenuti i da je interesovanje na prethodnom konkursu za dodelu stanova bilo izuzetno veliko, naročito u lamelama L5 i L6. Za zakup jednog stana konkurisalo je čak pet porodica, a za kupovinu jednog stana konkurisale su po tri porodice. To je realan pokazatelj da ovakvim vidom gradnje, uz podršku Vlade Republike Srbije i grada Ništa, treba nastaviti i u narednom periodu, jer za to postoji potreba stanovništava koje svoje pravo na stan, odnosno na neku nekretninu, odnosno nepokretnost ne može ostvariti po tržišnim uslovima.

Sredstvima koje javno preduzeće Gradska stambena agencija ostvaruje od zakupa i od prodaje stanova finansira se izgradnja novih objekata, u ovom slučaju kroz finansiranje dela troškova izgradnje lamela 7, 8 i 9, na lokacijama Jakovska u Nišu, koju sam već pomenula.

Donošenjem Zakona o stanovanju i održavanju zgrada Vlada Republike Srbije, u saradnji sa lokalnim samoupravama, rešava stambeno pitanje porodicama koje po tržišnim uslovima nisu u mogućnosti da reše stambeno pitanje, i to je od velikog značaja za moje sugrađane.

U tri stambena objekta, L7 do L9, bruto površina objekata je čak oko 8.000 kvadrata, izgradiće se 106 stanova površine oko 6.000 kvadrata, različite strukture, od jednosobnih preko jednoiposobnih, pa sve do troiposobnih stanova. Stanovi su projektovani prema najnovijim standardima i normativima koji se odnose na stambene objekte, kao i prema Pravilniku za energetsku efikasnost objekata.

Stanovi su namenjeni, kao što sam rekla, pre svega porodicama bez stana, odnosno licima koja nemaju u svojini stan ili porodičnu kuću na teritoriji Republike Srbije i licima koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i za svoju porodicu, za svoje porodično domaćinstvo, a pod uslovima i kriterijumima koje propisuje Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Prednost će imati lica koja pripadaju ranjivim društvenim grupama, što je još jedna od stvari koje bih ja pohvalila.

Takođe, izgradnju objekta Gradska stambena agencija finansiraće iz sopstvenih sredstava od ranije prodatih stanova i to u iznosu od 40% ili 60%, a u iznosu od 60% npr. potrebnih sredstava obezbediće kreditom komercijalnih banaka namenjenih projektnom finansiranju stanova. Stanovi su namenjeni za prodaju. Devedeset stanova za prodaju i 16 stanova za davanje u zakup.

Ono što je jako važno da se kaže zbog mojih sugrađana, jeste da su cena stana i visina zakupa određeni prema kriterijumima koje propisuje zakon, a u skladu sa odgovarajućim uslovima programa stambene podrške.

Projektovana cena stana iznosi oko 700 evra po metru kvadratnom, bez PDV. Konačna prodajna cena stana, kao i visina zakupa biće utvrđena u završnoj fazi realizacije projekta. Ukupna vrednost investicije sa svim pratećim troškovima je oko 500 miliona dinara i to je veliki projekat za grad Niš.

Javno preduzeće Gradska stambena agencija, još samo nekoliko rečenica želim da kažem, sa ovim ne staju, sa sprovođenjem programa održivog stanovanja, već nastavljaju aktivnosti. Imamo još jednu lokaciju u Nišu, to je ulica Petra Ranđelovića na Ledenoj steni, gde je predviđena izgradnja četiri stambena objekta sa preko 200 stambenih jedinica.

Zbog izmene i dopune Plana detaljne regulacije opštine Palilu, koji je usvojen 2015. godine, za tu lokaciju na Ledenoj steni postojeći urbanistički plan iz 2010. godine je prestao da važi, tako da je tamo neophodna sada izrada novog projekta, nova projektna dokumentacija, čekaće se građevinska dozvola i konačno projekat za izvođenje radova. Planirana je izgradnja objekta u dve faze, a za ovu namenu u 2020. godini planirana su sredstva od 12 miliona dinara. Lokaciju na Ledenoj steni čine katastarske parcele koje su ukupne površine oko 6.000 kvadrata i početak izgradnje očekuje se u 2021. godini.

Dakle, paralelno se različite aktivnosti vode u gradu Nišu, koji je zaista postao mesto na kome se svakodnevno gradi. Dakle, paralelno sa izgradnjom novih 106 stambenih jedinica, radi se kompletna projekta dokumentacija za novih preko 200 stambenih jedinica.

Želim da vam kažem da ovakvi projekti zaista imaju veliki značaj za lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim i za stanovnike grada Niša. To su pokazale i analize koje su vršene i koje su pokazale da i dalje postoji potreba za jeftinijim stanovima i to po kriterijumima koji su već unapred određeni.

Ja vas pozivam da i dalje sarađujete sa gradom iz kog ja dolazim, jer će vam grad Niš uvek biti dobar partner na ovakvim projektima. Zahvaljujem.