Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman da bi smo izvršili ispravku ove odredbe praktično dodavanjem jedne reči i to kako bi ova odredba do kraja dobila pravo značenje u jezičkom smislu.

Takođe, ponovo, da bi odredba bila razumljivija, bez mešanja u suštinu i bez mešanja u stručni deo, ja ću ovo svoje javljanje iskoristiti da vam kažem da se neću više javljati u ovoj raspravi u pojedinostima i da se zahvalim ministru i Vladi Republike Srbije na pozitivnom mišljenju i na prihvaćenim našim amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji se odnosi na ovu temu, a važi sada, je Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji nije usaglašen ni sa ostalim našim zakonima, ni u potpunosti sa propisima EU. Zbog toga je vrlo važno donošenje novog Zakona o medicinskim sredstvima.Direktive EU sa kojima se vrši usaglašavanje odnose se na humanu medicinu, dok će propisi koji se odnose na medicinska sredstva u veterinarskoj medicini nastaviti da se primenjuju.Dalje, donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za sprovođenje većeg broja kliničkih ispitivanja u zdravstvenim ustanovama, podstiče se razvoj medicinske nauke i omogućava se veća dostupnost najnovijih naučnih dostignuća zdravstvenim radnicima, a pacijentima se obezbeđuje primena savremene terapije.Vrlo važan razlog za donošenje zakona jeste svakako i razvoj privrede u Srbiji. Naime, usklađivanjem propisa, a kasnije i njihovom primenom, stvaraju se uslovi za domaće proizvođače medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemlje EU, što će imati pozitivne efekte na razvoj privrede u Srbiji u celini.Takođe, ovim zakonom sprečiće se ulazak nesigurnih medicinskih sredstava na tržište i u zdravstvene ustanove. Zbog toga je donošenje zakona hitno i neophodno.Kako su mnoge zemlje usaglasile svoje zakonodavstvo sa propisima EU, tržište Srbije je ostalo nezaštićeno od nekvalitetnih i nesigurnih medicinskih sredstava. Donošenjem ovog zakona ustanovljava se kontrola sigurnosti medicinskih sredstava pre stavljanja na tržište, u smislu ispunjenosti uslova, ali i posle stavlja na tržište tih medicinskih sredstava.Donošenje ovog zakona je najbolje za rešavanje problema, što zbog neusaglašenosti propisa, ali i zbog uređivanja uslova za proizvodnju i promet medicinskih sredstava. Odredbe zakona će pozitivno uticati na privredne subjekte, tela za ocenjivanje usaglašenosti, pacijente i zdravstveni sistem uopšte.Ministarstvo zdravlja je pokazalo veliku spremnost da zdravstveni sistem podigne na onaj nivo koji to zaslužuje. Najbolji primer za to je i Klinički centar u Nišu. Mi smo imali konstruktivnu raspravu, ali pored toga, imali smo sitne ispade nekih poslanika bivšeg režima koji, moram da naglasim, danas ni jednog trenutka nisu bili u sali da bi ispratili ovaj drugi dan načelne rasprave o predlozima zakona. Oni su izneli besmislene optužbe na račun Kliničkog centra Niš. Moram da podsetim da je Niš sada, a tek će biti, veliki zdravstveni centar sa 55.000 novih kvadrata prostora, u kome će biti najmodernija oprema i visokokvalifikovani kadar. Otvara se mogućnost lečenja najkvalitetnijim medicinskim sredstvima za ljude iz više okruga.Zbog vremena i zbog toga što je dosta mojih kolega već govorilo o Kliničkom centru u Nišu i zbog velikog uspeha što će Niš imati tako veliki zdravstveni centar, ja ću se zahvaliti na pažnji i pozvati sve poslanike da u danu za glasanje podržimo predloge Ministarstva zdravlja. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, član 15. govori o sadržini ugovora o dualnom obrazovanju. Sadržina ugovora je nešto što je predviđeno, što će biti predviđeno ovim zakonom kada on bude usvojen i nešto što nikako ne može da sadrži stvari koje su predviđene u obrazloženju ovog amandmana. Naravno, radi se u učenju uz rad i radi se o radu uz učenje, tako da se teorijska nastava praktično spaja sa praktičnom nastavom i radi se o osposobljavanju učenika. Da li će ti učenici kasnije biti zaposleni kod tih poslodavaca ili kod nekih drugih poslodavaca, to u ovom trenutku nije bitno u raspravi ovog amandmana, zato što će svakako ti učenici biti osposobljeni i više upošljivi nego što su bili do tada. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, javila sam se da govorim o ovom amandmanu ali govoriću i o svim amandmanima koji glase – briše se, jer je struka sada na mojoj strani i na strani poslanika i na strani poslanika SNS koji danas uporno pokušavaju da vrate raspravu na predlog zakona.

Da, govoriću o ovom amandmanu.
Govoriću o amandmanu na koji sam se javila i hoću da kažem da je struka danas na mojoj strani, na strani poslanika SNS koji su uporno celog dana pokušavali, dakle, sve vreme smo pokušavali da vratimo diskusiju na Predlog zakona o dualnom obrazovanju.
Predlog jeste važan i tačno je da je danas drugi dan rasprave u pojedinostima u kome se govori o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju, ali mi konačno sada povezujemo privredu sa obrazovanjem i to je jako važna tema i potrebno je o tome govoriti. Naravno, složila bih se apsolutno sa mišljenjem Vlade da i ovaj amandman koji glasi – briše se treba odbiti. U načelnoj raspravi a i danas smo slušali različita obrazloženja međutim ono što meni nije jasno jeste zašto opozicija koja ima prilike da bude konstruktivna i da pomogne da ovi predlozi budu još bolji nije konstruktivna u tom smislu već iznosi u obrazloženju da su zakone koje donosimo štetni, da su predlozi zakona čak gluposti, da imamo različite varijante plašenja naroda, da legalizujemo dečiji rad, da od naše dece pravimo jeftinu radnu snagu.
Molim vas da budemo konstruktivniji u raspravi. Upravo iz svih ovih razloga podržaću mišljenje Vlade i odluku da se ovakvi amandmani odbiju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da razrešimo dilemu upotrebe termina zakonski zastupnik i termina staratelj.

Dakle, termin zakonski zastupnik podrazumeva sva lica koja mogu zastupati interese dece, odnosno interese maloletnih lica. Termin zakonski zastupnik je širi od termina staratelj. Termin zakonski zastupnik obuhvata roditelje, kao zastupnike svoje maloletne dece, obuhvata staratelje koji su sa ovlašćenjem organa starateljstva zastupali i maloletnu decu ili odrasla lica koja su lišena poslovne sposobnosti, ali termin zakonski zastupnik takođe obuhvata i zastupnike preduzeća. Dakle, zašto bismo taj širi termin menjali nekim užim terminom staratelj, ako već postoji termin zakonski zastupnik koji se koristi u nekim zakonima.

Takođe, ako hoćete možemo pričati o definiciji zakonskog zastupnika i staratelja koja je ako ne ista, jako slična. Dakle, to je poslovno sposobno lice koje štiti prava interesa drugog lica.

Ovaj amandman nema nikakvog smisla i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ali ovo svoje obraćanje završiću kao moja koleginica Vlahović u duhu današnjeg dana. Obraćam se sada koleginicama i takođe kažem, da nema smisla ni plašiti se jednog od podnosilaca amandmana Boška Obradovića, ja kao žena ga se ne plašim jer samo mogu da sažaljevam muškarce koji svoju snagu crpe iz nasilja nad nežnijim polom. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj načelnoj raspravi imamo set jako važnih predloga zakona o kojima ćemo raspravljati u narednim danima i meni je veoma veliko zadovoljstvo što ćemo ponovo govoriti o predlozima iz obrazovanja ne samo što je to jako važna tema za našu zemlju već i zbog toga što se ovo ministarstvo koje je resorno i nadležno za ova pitanja jako potrudilo i sa dosta predloga izašlo pred narodne poslanike.

Moram da kažem da mi je pripala i ta čast da evo vratim ovu diskusiju na temu, odnosno na tačku dnevnog reda. Možda je poštovani predsedavajući bilo pametnije da vam dam jedan predlog da kažete opoziciji da nema više prenosa, pa možda bismo brže prešli na listu govornika.

Što se tiče Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Ovaj zakon je donet pre sedam godina, a izmene i dopune zakona su donete više puta u tom periodu. Takođe, ove godine smo mi ponovo doneli Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je stupio na snagu i sasvim je logično da se pred nama nalazi predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju jer sa jedne strane postoji potreba za usklađivanjem odredaba sa novim zakonom, ali sa druge strane postoji i potreba za unapređenjem dostupnosti i kvaliteta samog predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Upravo je i ovo razlog za to da se pred nama nađe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a to je usklađivanje sa novim odredbama, odnosno sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a sa druge strane javile su se neke sporne situacije u praktičnoj primeni ovog zakona, pa će se novim zakonom o izmenama i dopunama tog zakona to i bliže rešiti.

Što se tiče ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, preciznije će se urediti upisivanje učenika u srednju školu, ocenjivanje učenika, nagrađivanje učenika za trud,takođe.

Molim vas, predsedavajući, da uvedete malo reda kako bih mogla da nastavim. Hvala.

Dakle, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, preciznije će se urediti upisivanje učenika u srednju školu, ocenjivanje i nagrađivanje učenika za veći trud. Posebno je važan onaj segment koji će se odnositi na učenike koji su iz osetljivih društvenih grupa, kao što su deca romske populacije, kao što su deca iz siromašnih porodica, i naročito na kraju bih napomenula i uvođenje dualnog obrazovanja.

Dosta smo danas čuli o tom dualnom obrazovanju, dosta smo čuli kritika na račun dualnog obrazovanja. Međutim, dualno obrazovanje je ono što je u ovom trenutku jedna od novina i nešto što je najpotrebnije našoj zemlji, a što će povezivati privredu i obrazovanje.

Ono što bih ja sada istakla jesu, u stvari, ti pozitivni efekti zakona, koje će primenom zakona kada bude usvojen, koji će se osetiti praktično u celom našem društvu, a to će se pre svega odnositi na učenike i na zaposlene u tim ustanovama, na same ustanove, ali će se odnositi i na roditelje i na kraju na privredu i preduzetništvo. Za učenike to će značiti kvalitetnije obrazovanje i svu potrebnu podršku, naravno bolje ocenjivanje, bolje nagrađivanje učenika i uključivanje dece iz osetljivih društvenih grupa. Za zaposlene to će značiti bolje uslove rada. Međutim, i neke novine koje će se tu sprovesti kao što su različiti seminari, simpozijumi i slično. Za roditelje to će naravno značiti kvalitetnije obrazovanje za njihovu decu, ali će sutradan po završetku školovanja značiti i veću uposlenost njihove dece. Za ustanove će značiti veću autonomiju, ali će značiti i veću odgovornost.

Na kraju došli smo do privrede i preduzetništva, gde će naročito veliki uticaj imati to dualno obrazovanje i povezivanjem privrede i obrazovanja će se u najmanju ruku ostvariti dvostruka korist. To je sa jedne strane veća zaposlenost, s druge strane više osposobljenih kadrova, koji su praktično u ovom trenutku najpotrebniji našoj privredi kako bi se razvijala kako treba.

Važnost ovih Predloga zakona se ogleda i u pristupanju i u postupku pridruživanja EU. Naime, Poglavlje 26. obuhvata, između ostalog i oblast obrazovanja.

Samo funkcionisanje EU postavljeno je tako da sama Unija praktično podstiče zemlje članice EU, upravo u ovoj oblasti, dok zemlje članice EU sarađuju po pitanjima sadržaja nastave, organizacije sistema obrazovanja i stručnog osposobljavanja i to pre svega putem razmene iskustava, ali i putem razmene zakonskih regulativa što je jako važno.

Praktično, mi donošenjem ovih zakona i predlaganjem ovakvih akata, idemo sve brže ka pridruživanju EU, i jednog dana možemo da kažemo da ćemo pratiti članice EU u korak.

U ekonomski razvijenim zemljama EU prepoznat je taj ljudski kapital, odnosno ljudski resurs, koji je jako važan za privredni razvoj tih zemalja, a njegov kvalitet zavisi upravo od dobrog obrazovanja.

Tako je i Srbiji cilj da ima razvijenu privredu koja je utemeljena na znanju, koja je sposobna za održivi ekonomski rast, sa većim mogućnostima zapošljavanja, boljim socijalnim statusom ljudi, boljim poslovima. Sve ovo zavisi od dobrog obrazovanja i vaspitanja.

Naglasila bih samo još i to da postoji Sporazum o podršci EU, koji je potpisan sa našom zemljom, i to je prvi Sporazum koji je potpisan sa nekom od zemalja Zapadnog Balkana. To je samo još jedan znak da je naša zemlja na dobrom putu razvoja, uopšte u oblasti obrazovanja, ali i na dobrom putu u procesu pridruživanja EU.

Detalji iz odredaba koje sadrže ovi predlozi bih ostavila za raspravu u pojedinostima gde ćemo se, nadam se, na konstruktivan način raspravljati o amandmanima. Sada bih iskoristila samo priliku da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Sada sam slušala koleginicu i obrazloženje ovog amandmana koji je podnela, pa moram da kažem da je ona na neki način sama sebi i odgovorila zašto ovaj amandman ne može da bude prihvaćen.

Znači, s obzirom na to da se traži dodavanje stava koji se odnosi na izabrana, imenovana i postavljena lica, ovaj amandman je neprihvatljiv jer se radi o Zakonu o državnim službenicima koji ne uređuje položaj lica koja su funkcioneri, već državni službenici.

Takođe, amandman se odnosi ovde i na republiku, autonomnu pokrajinu i lokalnu samoupravu, što je regulisano drugim zakonom, Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Dakle, iako su nešto hteli ovim amandmanom, nije trebalo podneti ovaj amandman na ovaj predlog zakona. Zato predlažem da se amandman ne prihvati. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se po amandmanu koji glasi – član 8. Predloga zakona – briše se.

Ovde izgleda ponovo imamo amandmane koji su jednobrazni, da ne kažem ponovo kopi-pejst varijante jedne iste, koje se podnose na sve članove zakona. Prosto se pitam kako je zamišljeno od strane podnosilaca ovakvih amandmana da se izbrišu svi članovi predloga i šta oni podnošenjem ovakvih amandmana misle da postignu.

Takođe se pitam dokle će se vreme, koje je predviđeno za korišćenje obrazloženja amandmana, koristiti za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Zadržala bih se, ako nemate ništa protiv poštovani predsedavajući, na obrazloženju amandmana koje je dato od strane poslanika kojima je očigledno lakše da unesu kamen u Skupštinu, nego da daju dobar amandman. Obrazloženje amandmana se sastoji uglavnom od napada na SNS, sastoji se od optužbi koje su upućene na račun partijskih kadrova i navodno kupljenih diploma. Jako sam zadovoljna što građani mogu da prate ovaj prenos i da vide šta bi se desilo kada bi neki od tih poslanika došli na vlast, koji u ovom visokom domu svoje kolege nazivaju parazitima, šta bi onda radili sa građanima.

Na kraju, čuli smo i u obrazloženju amandmana, na koje sam se ja skoncentrisala, da se nije dovoljno čuo glas opozicije. Gospodo, glas opozicije se ne može čuti u ta dva minuta, u obrazloženju amandmana, već se čuje na izborima.

Predlažem da se ovaj amandman odbije.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća. Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, meni je veliko zadovoljstvo što danas čujem da se dosta poslanika danas koncentrisalo na Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i ja ću o tome nešto reći. Trudiću se da se ne ponavljam i da bude kratko. Pre svega, rekla bih da ću govoriti o ovom predlogu zakona ne samo iz razloga što bih ja uvek struku stavila na prvo mesto, već iz tog razloga što će primenom odredaba ovog zakona se primat dati stručnosti i profesionalizmu i što će na kraju uz efikasniji rad državnih službenika biti samo na dobrobit građana.

Pravni okvir koji uređuje ovu materiju je raznovrstan, što je upravo posledica jednog opšteg ne sistemskog pristupa uopšte problemu stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi.

Mi sada imamo više različitih državnih organa i više službi Vlade u oblasti stručnog usavršavanja javnih službenika. Takođe, zaposleni ne ostvaruju isti obim stručnog usavršavanja, što isto dovodi do razmimoilaženja u znanju i u stečenim veštinama zaposlenih u državnoj upravi, ali na kraju krajeva stvaraju se i troškovi za državu koji su sve veći, tako da se troškovi onda nalaze u nesrazmernosti sa efektima usavršavanja.

Danas trendovi stručnog usavršavanja u javnoj upravi podrazumevaju proces unapređenja postojećih znanja, sticanja novih znanja i veština, a sve da bi se obezbedila zakonitost, kompetentnost u radu i celishodnost u obavljanju poslova u javnoj upravi.

Podsetila bih na jedan paradoks, a to je da je ovaj problem rešen tek za vreme Vlade Aleksandra Vučića i sada za vreme ove Vlade Ane Brnabić. Toliko se ranije govorilo o tome da se treba uraditi modernizacija javne uprave u tom smislu. Još prilikom donošenja Ustava 2006. godine građanima, privrednicima i međunarodnim partnerima obećano je da će Srbija biti moderna, evropska zemlja u kojoj vlada pravo. Da se to tada desilo, mi sada o tome ne bismo imali prilike da razgovaramo. Takođe, ni do 2012. godine, nije urađeno ništa, odnosno urađeno je samo ono što je bilo u suprotnosti sa obećanjima koja su data građanima i sa onim što je građanima zaista bilo potrebno.

Danas Srbija u oblasti stručnog usavršavanja zaposlenih se približila zemljama koje su se do kraja razvile. Kao dobre primere prakse, ja bih uzela Francusku i Mađarsku. Mađarsku iz razloga što su ove institucije postale deo vojne i policijske akademije.

Na kraju bih samo rekla da se od ovog zakona dosta očekuje. Pre svega, imaće pozitivan uticaj na sve korisnike usluga Nacionalne akademije, zaposlene u državnim organima, u jedinicama lokalne samouprave, u preduzećima, ustanovama

kojima su poverena javna ovlašćenja. Takođe, pozitivno će uticati na visokoškolske ustanove, naučno-istraživačke organizacije, a o velikom i pozitivnom uticaju zakona koji će se odnositi na građane i privrede mislim da je u ovom trenutku suvišno i govoriti. Zbog svega navedenog, ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podrže ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Ja sam se javila po amandmanu, ali posle podrobnog objašnjenja ministra, ja u drugom stručnom smislu ne bih imala šta da dodam. I pored toga sam osetila potrebu da građanima Srbije ukažem na jednu stvar, a to je da sam ja listajući ove amandmane koje smo dobili u materijalu, uočila ponavljanje jednog istog amandmana koji je podnet na više članova ovog zakona. Tako se predlaže ovde dodavanje tog člana kao 4a i onda idemo dalje, 5a, 6a, pa onda čitate amandmane i dođete do predloga za član 19, za član 30. i onda vidite da se jedan isti amandman ponavlja više puta na različite članove zakona.

Neverovatno je da se na svaki član gde je predložen jedan isti amandman, i zamislite kako bi izgledao taj zakon kada bi smo mi sve te amandmane usvojili.

Upravo zbog građana koji nemaju ove materijale, a koje mi imamo pred sobom, ovo navodim, jer će oni verovatno, imati prilike da u toku današnjeg zasedanja Narodne skupštine slušaju najrazličitija obrazloženja jedne kopi pejst varijante koja je učinjena, ne iz razloga da bi opozicija u konkretnom slučaju bila konstruktivna, već da bi se vreme dobijeno na osnovu amandmana, koristilo za političku, ličnu ili bilo kakvu drugu promociju.

Smatram da to nije u redu ni prema drugim poslanicima u Narodnoj skupštini, a ni prema građanima Srbije.

Više se neću javljati po ovom amandmanu, ali napominjem da ih neću podržati u danu za glasanje na bilo koji član zakona da su podneti. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i

gospodo narodni poslanici, sistem obrazovanja i vaspitanja je u Srbiji uređen setom zakona, među kojima su danas i zakoni koji su pred nama i dalje u formi predloga, i to predloga za donošenje novih zakona.

U skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine i pratećim akcionim planom, mi moramo da kroz izmene postojećeg zakonskog okvira obezbedimo potrebne uslove za celovitu primenu akcionog plana i postizanje strateških ciljeva.

Kada je reč o Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, sa jedne strane imamo tradicionalne vrednosti našeg obrazovnog i vaspitnog sistema, ali sa druge strane imamo potrebu za usaglašavanjem sa evropskih sistemom školstva i za transformacijom obrazovanja i vaspitanja u skladu sa potrebama društva, Obrazovni i vaspitni sistem mora se pratiti na sistematičan način, kao i promene koje dolaze sa novim vremenom i razvojem društva. To je i glavni cilj donošenja ovog zakona, sagledavanje procesa školovanja od početka do kraja i postizanje najboljih mogućih rezultata.

Konkretniji rezultati primene ovog zakona će se odnositi i na neke primere koje ću samo izdvojiti iz Predloga ovog zakona. Na primer, uvođenje dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju, dualno obrazovanje će podstaći bolje povezivanje privrede i obrazovanja na svim nivoima. Radi se o modelu obrazovanja koji je kreiran prema potrebama tržišta rada i obuhvata sve profile obrazovanja. Ono što smo mogli i da vidimo još iz programa Vlade, koji je predstavila ovde premijerka Brnabić, jeste da je već postojala jaka podrška različitih kompanija koje su zainteresovane za saradnju sa školama i sa učenicima koji se budu odlučili za pohađanje ovakvih profila.

Dalje, u Predlogu zakona se još kaže da i radni odnos zaposlenog prestaje sa navršenih 65 godina života, odnosno najmanje 15 godina staža osiguranja. Takođe, otvara se mogućnost osnivanja ustanove po modelu javno privatnog partnerstva.

Konkretni rezultati primene zakona videće se i u oblasti bezbednosti, zaštite i odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, i to svih učesnika. Proširena je odgovornost za ponašanje kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo, takođe, bliže se uređuje i postupanje ustanove kada se bude utvrdilo diskriminatorno ponašanje, pojačana je odgovornost i učenika i same ustanove. Ovo su samo neke stvari iz navedenog Predloga zakona.

Malo ću se osvrnuti i na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Dakle, ovaj Predlog nam predstavlja probleme koje će rešiti i na koji način će povećati fleksibilnost normi u odnosu na potrebe tržišta rada. Tu takođe imamo neke konkretne primere koji su jako dobri. Visokoškolske ustanove će moći da organizuju kratke programe studija u trajanju od jednog ili dva semestra i da izdaju sertifikat o završenom kratkom programu studija. Sa jedne strane, visokoškolske ustanove na taj način odgovaraju potrebama tržišta rada, a sa druge strane, lica koja su stekla kvalifikacije poboljšavaju svoju zapošljivost i na taj način smanjuju ukupan broj nezaposlenih.

Takođe, ono što važećim zakonom nije uređeno je studiranje uz rad, koje takođe organizuje visokoškolska ustanova i to za one studente koji se pri upisu opredeljuju za predmete koji nose najmanje 30 bodova, što je dvostruko manje od onoga na šta su upućeni studenti koji se finansiraju iz budžeta. Na ovaj način studentima koji su prinuđeni da rade ili koji žele da rade za vreme studija data je mogućnost da to i ostvare. Tu je i stručna praksa, koja je važan deo studentskih programa. Dalje, predlog rešavanja problema neujednačenih kriterijuma za ocenjivanje, takođe, unapređenje kvaliteta postupka akreditacije, uvođenje kategorije predavača van radnog odnosa, odnosno uvođenje stručnjaka itd.

Videćemo kakve promene će pretrpeti ovi predlozi, usvajanjem eventualno nekih amandmana, čemu i služi zasedanje Narodne skupštine, ali uglavnom donošenje ovih zakona je samo još jedan korak napred na putu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji i podržaću ove predloge u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se danas u svom izlaganju osvrnuti na institut Zaštitnika građana. Jako je važno što je to danas na dnevnom redu, ne samo jer će se i formalno prekinuti sa zloupotrebama te funkcije, već i zbog izbora novog Zaštitnika građana, čiji će zadatak biti da u skladu sa važećim propisima postavi ili vrati ovaj institut na mesto gde je i pripadao, što se vidi iz samog njegovog naziva.

Ono kako ću ja započeti svoje izlaganje jesu odredbe koje se odnose na samog Zaštitnika građana, koje kažu da je on dužan da postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa, ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. On posebnu pažnju posvećuje zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode i ravnopravnosti polova. Zaštitnik građana je nezavistan u svom radu.

Sa razlogom sam započela na ovaj način svoje izlaganje, jer smatram da ove odredbe moraju biti dostupne i moraju se ponavljati, kako bi svi ljudi znali ko je u stvari zadužen da štiti njihova prava, ali sa druge strane, to ukazuje i na ono što bih ja očekivala i što će građani očekivati od budućeg Zaštitnika građana, a pri tome te odredbe čine samo jedan okvir tog instituta.

Kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ukazala bih takođe i na član koji se nalazi u Zakonu o Zaštitniku građana, a koji kaže da nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, može zakazati sednicu, što je i učinjeno, ali znači da nije bilo obavezno. Dakle, može zakazati sednicu na kojoj će se kandidati predstaviti. Kandidati ne samo da su se predstavili, već su i odgovarali na pitanja kako poslanika koji su članovi tog odbora, tako i poslanika koji nisu članovi tog odbora ali su predstavnici poslaničkih grupa na čiji predlog su ti kandidati uopšte i došle kao predlog za izbor za Zaštitnika građana.

Što se tiče zakonske procedure Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je učinio sve onako kako je bilo po zakonu. Tako da, te neke primedbe koje su iznete ove na Skupštini u prethodnom danu i na samom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo su apsolutno neosnovane o održavanju tog odbora ili izjašnjavanju kandidata o tome kako će oni ukoliko budu izabrani za Zaštitnika građana se ponašati.

Što se tiče kandidata koga ću ja podržati, to će biti gospodin Pašalić, ne samo zato što sam ja deo poslaničke grupe koja je dala predlog gospodina Pašalića za kandidata za izbor za Zaštitnika građana, već i kao advokat sa određenim iskustvom smatram da mogu da komentarišem izbor Zaštitnika građana i to u sledećem smislu. Iz njegove opširne biografije može se zaključiti i o njegovom dosadašnjem uspešnom i posvećenom radu, ali se može pretpostaviti i da će on vršiti tu funkciju efikasno i u interesu građana. Sa druge strane, ako imamo nekoga ko je bio na čelu Višeg prekršajnog suda ili Prekršajnog apelacionog suda, kao čoveka sa položenim pravosudnim ispitom i, što bi se reklo, kao čoveka iz prakse, ja verujem u njegove organizacione sposobnosti i da će na najbolji mogući način uposliti i svoje zamenike i celu službu u cilju delotvornijeg rada.

Institut Zaštitnika građana je relativno mlad, ali ako uzmemo u obzir ranije ponašanje Zaštitnika građana i ako izvršimo detaljnu analizu o tome kako je postupao Zaštitnik građana, možemo doći do zaključaka kako se neke stvari ne bi smele ponoviti.

Ako znamo činjenicu da je prošli, odnosno prethodni Zaštitnik građana selektivno birao skupove koje će nadgledati, pa je tako rešio da se pojavi na protestu „Ne davimo Beograd“ i na taj način se lično uključio u proteste pod simbolom „Žute patke“, možemo zaključiti da je institucija Zaštitnika građana ozbiljno iskompromitovana i u tom smislu, od svakog sledećeg Zaštitnika građana očekujem da se takvo ponašanje ne ponovi.

Zaštitnik građana je tu da bi štitio prava svih građana, a ne da bi određenim grupacijama bio privržen u cilju građenja svoje političke karijere i na taj način postupao protivno zakonu. U skladu sa tim, i nezavisnosti u radu Zaštitnika građana je stavljena pod znak pitanja. Funkcija Zaštitnika građana je ispolitizovana, a vrhunac zloupotrebe te funkcije u političke svrhe dostignut je kandidaturom Zaštitnika građana za predsednika Republike Srbije.

Dalje, jedan banalan primer kome ne moramo poklanjati mnogo pažnje, ali zamislite samo Zaštitnika građana koji za svoja službena vozila traži posebne oznake, odnosno posebne nalepnice koje će značiti da policija neće smeti da zaustavlja Zaštitnika građana i ne samo to, nego je policija dužna da u slučaju da na raskrsnici bude gužva ili da dođe do zastoja, Zaštitnik građana ima prvenstvo prolaza, pa čak su dužni da mu pruže pomoć u parkiranju.

O čemu se ovde radi? Da li se ovde radi o obavljanju posla Zaštitnika građana? Šta je to Zaštitnik građana imao u planu da prevozi svojim službenim automobilima pa je tražio propusnice te vrste da policija ne sme da izvrši kontrolu?

Tu se postavljaju pitanja, da li je možda to koristilo građanima? Ja ću odgovoriti da ne. Postavlja se pitanje da li je to pomoglo da Zaštitnik građana kvalitetnije obavlja svoj posao? Takođe ću odgovoriti ne. I mi ovako možemo ovim primerima iz zloupotrebe u zloupotrebu, ali ovde ću završiti zbog vremena i reći ću samo na kraju da budućem Zaštitniku građana želim da ima snage da zaštiti prava građana, da očuva nezavisnost te institucije…

(Balša Božović: Šta gledaš?)

…Da se nikada više ne dozvoli da se ta institucija zloupotrebljava u političke svrhe i da se ne dozvoli zloupotreba institucije radi zadovoljenja ličnih potreba i pribavljanja privilegija.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ja ću takođe biti kratka, a prosto sam samo htela i osetila potrebu da progovorim i ja o ovom ministarstvu za evropske integracije, jer bih samo dala podršku kolegama koji su diskutovali pozitivno za uvođenje tog ministarstva.

Kako je pristupanje Srbije EU jako važno i otvaranje poglavlja i zatvaranje tih poglavlja i rad, a na kraju krajeva na nekim stvarima koje se sada možda po prvi put stavljaju pred Republiku Srbiju, a u tesnoj vezi su sa evrointegracijama, smatram da je potrebno i apsolutno opravdano uvođenje ministarstva za evropske integracije.

Ministarstvo za evropske integracije obavljaće poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove i ja iz Predloga ovog zakona ne bih ponavljala koji su ti poslovi, sve taksativno navedeni, a koji će regulisati ovu oblast.

Dakle, smatram da amandman koji predlaže brisanje člana kojim bi se ovo ministarstvo ukinulo, odnosno koje se odnosi na to da ovo ministarstvo ne postoji, smatram da ne treba prihvatiti, jer pre svega, želimo brži i bolji razvoj Srbije na putu pridruživanja EU, a to je jedan od strateških ciljeva. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se danas osvrnuti na predloge zakona koji se odnose na vazdušni saobraćaj, i to na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, kojim Republika Srbija preuzima nadležnost za pružanje usluga u delu vazdušnog prostora Republike Hrvatske koji je potreban za bezbedan i efikasan protok vazdušnog saobraćaja. Takođe, Republika Hrvatska preuzima nadležnost za pružanje usluga u delu vazdušnog prostora Republike Srbije u pograničnom području, zbog bezbednog i efikasnog poletanja odnosno sletanja na aerodrom Osijek.

Osvrnuću se i na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine. Inače, inicijativa za zaključivanje ovog sporazuma je došla od strane avio-prevoznika „Er Srbija“. Napomenula bih da je „Er Srbija“ proglašena za lidera na tržištu avio-kompanija u 2017. godini od strane jedne prestižne avio-informativne kuće iz Sjedinjenih Američkih Država, iz razloga što je nadmašila brojne avio-kompanije koje su na tržištu mnogo duže od nje. Negde je to došlo i kao nagrada za dosadašnja dostignuća, za uvođenje veoma uspešnih letova, za strategije koje su razvijene da bi „Er Srbija“ se razlikovala od ostalih avio-kompanija i da bi unapredila svoju mrežu.

Ono što bih ja posebno istakla kada sam već u temi vazdušnog saobraćaja, jeste razvoj aerodroma u Nišu, ne samo iz razloga što sam ja iz Niša, već zato što on predstavlja plod velikog rada Vlade Srbije i Niša kao jedinice lokalne samouprave i međusobne saradnje.

Poslovanje aerodroma u Nišu je unapređeno po svim parametrima. Uvedeno je 10 novih avio linija u redovnom putničkom avio-saobraćaju i jedna linija u kargo avio-saobraćaju. Takođe, realizovan je niz investicionih projekata, smanjena zaduženost preduzeća i nabavljen je značajan deo aerodromske opreme.

Ukoliko posmatramo način na koji je poslovao aerodrom u Nišu od 1986. godine do danas, mi možemo da konstatujemo samo veliki napredak. Naime, 1986. godine skoro da nije bilo putnika. Recimo, u periodu od 2000-2003. godine putnika nije bilo uopšte, a 2016. godine je bilo više od 120 hiljada putnika. Zaključno sa 1. aprilom 2017. godine, broj putnika je veći od 60 hiljada, sa tendencijom rasta.

Što se tiče kargo avio-saobraćaja, uspostavljena je redovna kargo avio linija i ja sam i prilikom svog govora koji sam imala prilikom donošenja Zakona o transportu opasne robe podsetila da zahvaljujući toj kargo avio liniji Niš-Istanbul, godišnje se može prevesti i do 4.000 tona robe, što će aerodrom u Nišu učiniti regionalnim kargo centrom, što Niš, naravno, nije imao, a srpska roba će moći da se izvozi. Takođe, planirana je i modernizacija aerodroma i produženje piste, dakle, dalje se daje šansa razvoju privrede.

Podsetila bih, takođe, da je aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu po rastu u kategoriji 4, a u kategoriji 4 su aerodromi koji imaju čak i do pet miliona putnika godišnje.

Veliki planovi su od strane Vlade Srbije izraženi za aerodrom u Nišu, i to da do 2021. godine se broj putnika popne za oko 650 hiljada putnika i da se do 2021. godine preveze i više od pet hiljada tona robe.

Vlada Srbije nastavlja sa jakim tempom da radi na zakonima koji poboljšavaju kvalitet života građana Srbije. Srbija jeste postala čvorište vazdušnog saobraćaja za ceo region, onako kako je to premijer i naveo u svom ekspozeu da će se desiti.

Na kraju, zašto podržati predloge koji su pred nama a dolaze od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Propisi koji su promenjeni jesu sada u skladu sa zahtevima i u skladu sa evropskim propisima. Donet je set zakona koji regulišu oblast saobraćaja, a samim tim i vazdušnog saobraćaja. Potpisano je i ratifikovano više od 30 sporazuma o vazdušnom saobraćaju, što je dva puta više nego u periodu od 2000. do 2013. godine. Po prvi put je urađena strategija transporta opasne robe, unapređena je kontrola transporta i podignuta je opšta bezbednost.

O velikom radu ovog Ministarstva i Vlade uopšte u ovoj oblasti može se govoriti jako dugo, ali, evo, i zbog ovoga što sam ja sada u kratkim crtama iznela, ja negde sebi dajem pravo da pozovem kolege i koleginice narodne poslanike da ove predloge koji su danas pred nama a stigli su od Vlade Republike Srbije u Danu za glasanje podržimo. Hvala.