Hvala vam, uvažena gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se po amandmanu zato što želim da reagujem na jednu stvar koja se spočitava ovde vladajućoj koaliciji, naročito SNS, odnosno narodnim poslanicima SNS.

Stalno se priča o tome kako ćemo mi na osnovu pripadnosti nekoga određenoj političkoj partiji, odnosno SNS, birati kandidate odnosno istaknute pravnike.

Moram da kažem da to nije tačno, s obzirom na to da sam učestvovala i u prošlom mandatu kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u sprovođenju promena i ovih pravosudnih reformi, slobodno mogu tako da nazovem. Nije tačno i nije lepo da se sa ovog mesta iz Narodne skupštine obmanjuju građani Srbije.

Tačno je koliko članova ima Odbor za pravosuđe, ali je takođe i tačno da će svaki član Odbora za pravosuđe ili zamenik člana moći da predloži kandidata za istaknutog pravnika.

Dakle, ako sa jedne strane možemo da kažemo da će kandidate moći da predlažu narodni poslanici SNS ili naše koalicije, možemo da kažemo da će moći da ih predloži i opozicija. Pa šta to znači – da ću ja sada ovde da kažem da će opozicija predložiti zaboga kandidata koji će doći na plenum Narodne skupštine o kome će se odlučivati.

Dakle, ako smo želeli sa jedne strane da politika izađe iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija, dajte da onda do kraja ostanemo stručni i da na taj način i raspravljamo. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Javila sam se za repliku, s obzirom da je pomenut Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Želim da kažem da me je pre svega sramota. Znate kada vas je sramota u tuđe ime, zato što narodni poslanik koji je član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne zna ni kako se zove taj odbor, pa kaže da se zove Odbor za ustavnost i pravosuđe. Evo, mene će biti sramota danas, umesto da bude sramota nekog drugog.

Sa druge strane, nije mi jasno kako neko do te mere ne može da razume o čemu mi govorimo na Odboru. Ako nešto nije stiglo na dnevni red odbora, odbor na toj sednici o tome ne može da raspravlja, jel tako? Pa tako nije stiglo ni autentično tumačenje. Što se tiče interpelacije, prosto ne mogu da verujem da mi od jutros, i da ja sam se i prošli put na zasedanju javila da objašnjavam stvari koje se dešavaju u Skupštini, u praksi, u nekom postupanju koje je sasvim normalno, kao što je, recimo, komunikacija između predsednika Skupštine i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Razvlači se ovde Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine, kako nije dostavio interpelaciju Odboru za ustavna pitanja, i pored toga što je čovek rekao više puta da je dostavio. Evo, sad vam ja kažem – predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić dostavio je interpelaciju Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U Poslovniku ne postoji rok u kome će Odbor staviti interpelaciju na dnevni red. Rok je 30 dana za Vladu.

Nemojte da vičete. Ja znam da ste vi nervozni, zato što ne znate, neznanje je mnogo strašna stvar kada dođete u parlament i hoćete da predstavljate građane Srbije, na način na koji vama odgovara, a ne na način koji će to odgovarati građanima Srbije koji su za vas glasali, jer vas to ne interesuje.

I na kraju, izvinite, još jedna rečenica samo, na kraju da vam kažem, da, ja jesam vojnik partije Srpske napredne stranke, i na to sam ponosna. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Naravno znate da se ne bih javila da nije iznet niz optužbi, ne samo na moj rad, već na rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, aplaudirajte vi članovima Poslovnika, aplaudirajte zbog članova Poslovnika onima koji sede sa vaše desne strane.

Nije SNS pravila taj Poslovnik, nije SNS niti njeni poslanici učestvovali u tome na koji način će se doneti Poslovnik. To što brišemo suze sad, evo sada oni, ja ne znam da li predsedavajuća vidite da oni sada meni ovako pokazuju, kao brišu suze, evo ja ću suzu da pustim što vam članovi Poslovnika nisu odgovarajući i zato što će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo se ponašati po tom Poslovniku, jer to je važeći Poslovnik.

Koliko se sećam predsedavajuća, ovde se paradiralo pre nekoliko dana kada je Aleksandar Vučić bio na sednici, jel tako, paradiralo se sa Poslovnicima visoko podignutim, da se poštuju članovi Poslovnika, a kad se to radi na sednicama Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, to nije dobro. A znate zašto nije dobro? Zato što se ne razume. Zato što se na te sednice kasni. Zato što poslanici opozicije ne dolaze da bilo šta pitaju, pogledajte imate Jutjub kanal - Parlament Srbija se zove, pa pogledajte sve sednice Odbora za ustavna pitanja, izvolite, dođite, pitajte šta hoćete, ali pre svega vas molim, nemojte se brukati narodni poslanici ste, pročitajte Poslovnik.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kao što ste mogli da vidite, ja sam podnosila neke amandmane, podnela sam amandman na član 4. Smatram da je dobro podnositi amandmane sa jedne strane zato što u svakom slučaju u komunikaciji sa resornim ministrom možemo ovde u plenumu da doprinesemo tome da zakoni budu bolji.

Sa druge strane smatram da nije dobro podnositi amandmane, recimo njih 500, koji glase - briše se i da poslanici ustaju i sa svog mesta na potpuno isti način obrazlažu svaki amandman bez obzira na to na koji predlog zakona su ga podneli. To ne unosi samo zabunu među građanima Srbije, to unosi zabunu i ovde kod nas, narodnih poslanika koji pratimo celoga dana rad Narodne skupštine, rad drugih narodnih poslanika kako bismo mogli da se uključimo u diskusiju.

Osvrnuću se, odnosno nadovezaću se na svog kolegu, Uglješu Mrdića, koji je ponovo govorio o tome kako se narodnim poslanicima, odnosno našoj poslaničkoj grupi SNS i našoj koaliciji spočitava kako zapravo umesto da reformišemo pravosuđe i da ispunimo neke uslove koji su se ranije zamerali, nama se spočitava zapravo da uvodimo politiku u pravosuđe. Dakle, sa jedne strane, imali smo zahteve i struke, i pojedinih, mogu da kažem i političkih partija, i pojedinih udruženja civilnog društva, da politika ima ozbiljan upliv u pravosuđe, samim tim što su narodni poslanici koji sa jedne strane jesu predstavnici građana, ali sa druge strane jesu predstavnici određenih političkih partija, ovde u plenumu odlučuju o tome ko će biti nosilac pravosudne funkcije, dakle, učestvuju u izboru sudija i tužilaca.

To smo se trudili da, kako da kažem, u skladu sa i pravilima Venecijanske komisije i u skladu sa njihovim preporukama prenebregnemo i da maksimalno isključim uticaj politike na pravosuđe. Prema tome, to što pojedini poslanici danas ustaju iz obrazloženja jednog amandmana u obrazloženje narednog amandmana i konstantno ponavljaju kako će SNS zapravo birati istaknute pravnike, odgovorno tvrdim da nije tačno. Odbor za pravosuđe se sastoji i iz poslanika opozicije koji će moći da predlažu kandidate za istaknute pravnike. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalog, danas su pred nama i tzv. pravosudni zakoni i iako se nalazimo na samom početku rasprave o tim predlozima zakona, možemo reći da se nalazimo na kraju jednog jako važnog postupka koji je sprovela država, Vlada Srbije i Ministarstvo pravde, koje je u tesnoj i odličnoj saradnji sa Narodnom skupštinom sprovelo ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Kako bi to trebalo da bude, ali i kako nalažu zakoni, naravno, narod je dao poslednju reč i građani su potvrdili ustavne promene u oblasti pravosuđa na republičkom referendumu, koji je održan 16. januara 2022. godine.

Dakle, u narednim danima govorićemo o predlozima zakona koje je Ministarstvo pravde izradilo u ostavljenom roku i koji će za nas značiti viši stepen vladavine prava, nezavisnost i samostalnost nosilaca različitih pravosudnih funkcija, bolje pravosuđe u smislu stavljanja akcenta na struku i sa kojom se građani svakodnevno susreću, ali i ono što se u proteklom periodu zameralo ili se o tome govorili ili se to zahtevalo, a to je izlazak Narodne skupštine iz izbora sudija i tužilaca, dakle, Narodne skupštine kao jedne političke institucije.

Takođe, važno je istaći da je Srbija dobila pohvale od određenih evropskih institucija zbog toga što smo bili istrajni na svom evropskom putu i zbog toga što smo bili istrajni u tome da pokažemo da i u oblasti pravosuđa zapravo možemo da pratimo visoko postavljene kriterijume najrazvijenijih zemalja.

Iza nas je postupak kojim možemo samo da se pohvalimo, postupak koji je bio transparentan i inkluzivan kao retko koji postupak koji je ranije vođen zaista, u koju su bili uključeni svi činioci koji su bili zainteresovani, a u svakom slučaju struka, odnosno predstavnici struke koji su imali zadatak najpre da izrade Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, a onda i ove predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Uloga Narodne skupštine bila je ogromna. Dakle, narodni poslanici nisu samo učestvovali u raspravi ili glasali samo o tim predlozima, već su mogli da učestvuju i na svim javnim slušanjima koja su bila organizovana širom čitave Srbije.

Jedan od prioriteta rada Vlade je svakako vođenje računa da stepen vladavine prava bude izuzetno visok u našoj zemlji, od čega će, naravno, zavisiti i stepen poverenja građana u pravosudne institucije, a to poverenje su građani izgubili negde 2009. godine, posle katastrofalne reforme koja je politički nepodobne sudije i tužioce i njihove porodice ostavila na ulici.

Od izuzetnog značaja je za naš pravosudni sistem za očuvanje struke, ali i iza budžet Republike Srbije da se takve reforme više ne ponavljaju.

S druge strane, želim da vas podsetim da je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike bio prvi koji je na nedvosmislen i snažan način dao podršku državnim organima u borbi protiv kriminala i korupcije. U tom smislu smatram da zaista širok diapazon zakonskih rešenja koja su pred nama nam ostavlja mogućnost da i u načelu i u pojedinostima učinimo napore da ove predloge poboljšamo i da ih stavimo u okvire onako kako bismo mogli da dobijemo pozitivne efekte primene ovih zakona sutradan.

Usvajanjem predloga koji su pred nama stvorićemo i još bolji ambijent za dalja ulaganja u pravosudnu infrastrukturu, jer ako smo vreme, znanje i sva sredstva uložili u ove predloge, to samo znači da ćemo i na dalje ulagati sve što nam stoji na raspolaganju kako bismo popravili uslove za rad pravosudnih organa, ali i približili njihove nadležnosti građanima Republike Srbije.

Država se bori za razvoj svih oblasti, pa se tako bori i za razvoj pravosuđa ne samo da bismo ispunili obaveze koje su pred nama zato što želimo punopravno članstvo u EU, već i da bismo popravili stepen, ali popravili i svest o značaju vladavine prava, ali isto tako i da bismo postavili bolje temelje za razvoj Srbije.

Na kraju, tu su i drugi sporazumi i drugi predlozi koji su danas pred nama o kojima možemo da govorimo u oblasti nauke ili u oblasti bezbednosti unutrašnjih poslova ili vojne saradnje, koji će takođe doprineti u određenoj, odnosno u velikoj meri razvoju naše zemlje.

Želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da damo podršku predlozima koji su danas na dnevnom redu, jer ćemo na taj način popraviti ne samo razvoj, odnosno dobar razvoj našeg pravosudnog sistema koji je jedan od temelja stabilnosti naše države, već na taj način možemo da radimo i na razvoju nauke i drugih oblasti.

Hvala.

Hvala predsedavajući.

Želim samo kratko da kažem da se apsolutno slažem sa mišljenjem koje smo dobili od strane Vlade Srbije da ovakav amandman treba odbiti.

Malopre smo mogli da čujemo i razloge zbog čega, a to je isključivo zbog toga što se svako obrazloženje bilo kog opozicionog amandmana odnosi isključivo na napade SNS. Ovde se radi na tome da se sada napadnu članovi ili funkcioneri SNS u Nišu i iznose se neistine na koje sam ja zaista želela da reagujem. Sa druge strane želim da kažem i neke pozitivne stvari, jer ovde smo u Skupštini da bismo kritikovali, ali smo ovde u Skupštini i da bismo izneli određene podatke.

Žao mi je što malopre nisam mogla da čujem da su mladi ljudi u Nišu izuzetno cenjeni i to pre svega od gradskog rukovodstva, ali naravno uz veliku pomoć i veliku podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Kako? Tako što postoje programi za mlade bračne parove koji mogu da kupe stan u Nišu, postoje programi tzv. održivog stanovanja, koji određuju određene kriterijume po kojima ljudi mogu da kupe stanove. Projekti za izgradnju stanova u Nišu su bili najveći i najznačajniji projekti u državi.

Dakle, pored Vranja i pored Kraljeva, čini mi se, ako ne grešim, to su bili projekti izgradnje najvećeg broja stanova i sa najvećim pogodnostima koje su pružane stanovnicima Niša, juga ili jugoistoka Srbije.

Što se tiče podrške mladim ljudima, želim da napomenem da postoje određene mere populacione politike koje sprovodi naša država, koje se sprovode kako na republici, tako i na gradu. Želim da kažem da će grad Niš uvek biti dobar partner Vladi Republike Srbije za sve projekte koje podrazumevaju velika ulaganja kao što je to npr. Naučno-tehnološki park u Nišu. Za jednu gradsku oštinu Crveni krst sa koje dolazim, investicija od preko 80 miliona evra se nije desila nikada do onog trenutka kada su o tome odlučili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić upravo da bi pružili priliku mladim ljudima, koji kako sam i pre nekoliko dana ovde u plenumu kazala, imaju sada platu i do 2.500 evra i povezuju se sa privrednim subjektima gde se i zapošljavaju.

Prema tome, želim da kažem da postoje i dobri aspekti ove diskusije, da postoje i one stvari koje će ukazati na to da danas kada govorimo o republičkom budžetu, recimou Nišu će se sprovesti u šest sati popodne javna rasprava o gradskom budžetu na koju su svi mogli da odu, jer je postojao javni poziv i da kažu šta misle o budućem budžetu koji će biti usvojen na Gradskoj skupštini. Hvala

Hvala vam, predsedavajući.

Trudiću se da budem kratka. Javila sam se zato što sam osetila potrebu kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da zarad istine i zbog građana Srbije koji su obmanjivani celog jutra, što od strane poslanika opozicije ovde u plenumu, što od strane poslanika koji su držali pres konferencije, navodeći kako su, zaboga, njihovi amandmani odbačeni od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zato što su ih podneli poslanici opozicije.

Dakle, da počnem od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, znate, članovi tog odbora su i poslanici koji su iz opozicionih poslaničkih grupa i ti poslanici nisu bili zainteresovani da dođu na sednicu Odbora. Došao je samo jedan kolega koji je iz opozicije. Nemam namere da proizvodim replike ili da se ovde prepucavam. Hoću samo da vam kažem kako radi taj Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i pored toga što smatram da smo svi imali dovoljno vremena da to shvatimo i da naučimo.

Što se tiče obrazloženja, obrazloženje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo se ne zove obrazloženje, već se zove izveštaj. Taj izveštaj sam ja sinoć potpisala. Izveštaj je umnožen i podeljen je svim poslanicima u sali koji su ga dobili. Pored tog izveštaja, vi dobijate i izveštaj o tome koji amandmani nisu prihvaćeni, odnosno odbijeni od strane Vlade Republike Srbije.

Dakle, na sednici Vlade se odlučuje o tome da li će se amandmani prihvatiti ili odbiti, isto kao što ministar ili predsednik Vlade mogu to da kažu i ovde u plenumu, a na sednici Odbora smo radili nešto drugo. Dakle, to smo sada ustanovili. Samo da znamo da smo to zapamtili.

Što se tiče obrazloženja, od Vlade ste dobili i za svakog odbijenog člana postoji dole obrazloženje zbog čega je odbijen.

E, sad, hoću da vam kažem i nešto drugo. Dakle, osim toga što na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije bilo poslanika opozicije, osim jednog kolege, niste mogli ni da se informišete, pa niste mogli ni da znate. Ranije ste dolazili češće na sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i taj jedan kolega nije imao nikakve zamerke o kojima se priča danas. Uglavnom su zamerke bile političke prirode, kako se amandmani odbacuju zato što su podneti od strane poslanika opozicije itd, a ja ću vam sada reći da to nije tačno, zato što su odbijeni, recimo, i amandmani koje su podneli poslanici iz poslaničke grupe SDPS, za koje znamo da nisu opozicija, već su vrlo dobra koalicija SNS. Dakle, te optužbe ponovo ne stoje.

Još nešto sam želela da kažem. Kažete, nepotpuni amandmani ili uvredljivi. Nigde u izveštaju ne stoji da je neki amandman ovog puta bio uvredljiv. Takve amandmane smo imali kada smo raspravljali o rebalansu budžeta. Sada su amandmani nepotpuni, po tom članu koji ste naveli Poslovnika. Ja vidim da je sada galama i da poslanike opozicije ne interesuje mnogo o čemu ja pričam, samo zato što su shvatili da će građani Srbije shvatiti da oni nisu u pravu i da se zapravo ovo sve odnosi na opstrukciju rada Narodne skupštine.

Dakle, Zakon o budžetskom sistemu imate, izvolite, pročitajte članove koji se odnose na to da taksativno uređuju kakvi amandmani moraju da budu kada se podnose na budžet.

Iskrena da budem, nemam namere ni na sednicama odbora, ni ovde u plenumu da predstavljam besplatnu pravnu pomoć zajedno sa skupštinskom službom, to sam nekoliko puta kazala, samo vas sve molim da se držite Poslovnika, da čitate zakone i da znate kad nešto tražite, da znate šta hoćete i šta tražite, ne samo tim amandmanom, nego i obrazloženjem amandmana.

Kad smo kod obrazloženja amandmana, želim takođe da vam kažem da na odboru uopšte nijednog trenutka nismo ulazili u suštinu amandmana, već samo u to da li su u formalno-pravnom smislu ispunjeni uslovi da taj amandman dođe na plenum.

A kad smo kod suštine amandmana, imamo ovde jednu situaciju koja se desila 15. jula 2009. godine, kada je gospodin Vlatko Ratković, a svi znamo iz koje partije je on bio, odbio 113 amandmana SRS zato što mu se nije sviđala suština amandmana.

Dakle, sa jedne strane vama ne odgovara da se nastavi sa praksom koja postoji ovde desetinama godina unazad, ali sa druge strane, vi hoćete da vi možete da vi imate dvostruke aršine, ali da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne radi svoj posao kako treba.

Ono što sam još htela da kažem, suština je ako vidite obrazloženja pojedinih amandmana ili neke amandmane, suština je zapravo bila, hajde da svi priznamo da je to tako, suština je zapravo bila da se svako ko je podneo amandman javi da bi nešto pričao, bilo šta, jer kad vidimo, u mnogo amandmana je situacija da je dodat jedan broj, da je broj promenjen za 10.000 dinara, za pet dinara. Šta ćete vi promeniti na nekoj budžetskoj poziciji za pet dinara? Isuviše je očigledno, kažem, iako nismo ulazili u suštinu amandmana.

Prema tome, ja se nadam da sam sada objasnila situaciju. Nemojte, molim vas, zloupotrebljavati, nemojte obmanjivati građane Srbije. Nemojte zloupotrebljavati Poslovnik Narodne skupštine i zakone koji su tu da bismo ih mi primenjivali i kao narodni poslanici i kao skupštinska služba.

Već sam mnogo odužila i neću se više javljati. Hvala.

Hvala vam uvaženi predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, ministri sa saradnicima, poštovana gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije će ovih dana pratiti raspravu o predlozima koji ne samo da će obeležiti ovu sedmicu, već će obeležiti i čitavu narednu godinu.

Kada govorimo o budžetu na samom početku dobro je da istaknemo karakteristike tog budžeta, a ovaj Predlog budžeta koji je pred nama, pre svega možemo za njega da kažemo da je realističan, odnosno, da je postavljen na realnim osnovama, da je domaćinski, da je predložen u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo, u skladu sa krizom koja je pogodila i našu zemlju i zemlje u regionu, na kraju krajeva i zemlje Evrope. Možemo da kažemo sa druge strane i da je razvojni, zato što vidimo da ćemo nastaviti započete projekte, zato što vidimo da ćemo ulagati u neke vrlo velike kapitalne investicije. Možemo da vidimo i da se posebna pažnja poklanja i sve aktuelnijoj temi koja se odnosi na energetiku, pa tako možemo da kažemo i da vidimo da ćemo imati u budžetu rezervu koja se odnosi na nabavku energenata, a uporedo sa tim, naravno, Vlada Srbije radi i na restrukturiranju preduzeća koja posluju u ovoj oblasti.

Ono što bih istakla kao najvažnije, a što smo mogli da čujemo na javnom slušanju u organizaciji Odbora za finansije i što smo mogli da čujemo i od ministra Malog i od gospođe Tabaković, jeste da su naše javne finansije stabilne. To je vrlo važno da znaju građani Srbije i da budu sigurni u to. I, pored krize u kojoj smo se našli, najpre sa Kovidom -19, a kasnije sa globalnom krizom sa kojom smo se suočili zbog rata u Ukrajini, i uprkos tome što imamo obaveze koje smo morali da ispunimo, ali i uprkos tome što smo pomagali građanima i privredi, mi smo uspeli da zadržimo stabilnost javnih finansija. Na računu budžeta je oko 285 milijardi dinara, i to nas upravo uverava da su naše javne finansije stabilne.

Ako na to dodamo činjenicu koju smo mogli da čujemo od NBS, da su devizne rezerve ne samo stabilne, već su i u većane u odnosu na kraj prethodne godine za oko 800 miliona evra, i činjenicu da su rezerve zlata na zadovoljavajućem nivou, možemo da kažemo da to sve zajedno čini finansijsku stabilnost naše zemlje. Zapravo, možemo samo da pohvalimo jedan koordinisani rad institucija države, najpre Vlade Srbije i Ministarstva finansija, onda NBS i uopšte državnih institucija na kreiranju i sprovođenju makroekonomske politike.

Ono što bih dalje želela da pohvalim, jeste stopa rasta BDP, koja je pozitivna i koja će do kraja godine iznositi oko 60 milijardi evra. Stopa nezaposlenosti je i dalje na istorijskom minimumu oko 8,9%, što dalje znači da je naravno, investiranje u fabrike, otvaranje radnih mesta, ili izgradnju nekih objekta koji će se koristiti u privredi dalo rezultate. S tim u vezi, želim da vam dam još jedan podatak koji smo mogli da čujemo od ministra Malog, a to je da je priliv od direktnih stranih investicija iznosi preko četiri milijarde evra.

Dakle, kada govorimo o Predlogu budžeta, koji je pred nama, i o tri stuba o kojima smo slušali u prethodnim danima na kojima se on zasniva, ono što bih na kraju istakla, kao jedan od tih stubova na koji je stavljen akcenat, jeste upravo životni standard građana, što naravno, podrazumeva i povećanje penzija kumulativno za 20%, povećanje plata u javnom sektoru za 15%, povećanje plata vojsci za 25%, povećanje minimalne zarade za preko 14,3%, jednokratna davanja mladima itd. Naravno, boljem životnom standardu će u svakom doprineti i ulaganje u nove kapitalne investicije koje su planirane.

U ovom trenutku želim da se još jednom u ime građana Niša zahvalim premijerki Brnabić i celokupnoj Vladi, koja je radila na izgradnji Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Pre nekoliko dana sam dobila informaciju od jednog IT-jevca, da tako kažem, slabo se razumem u to što oni tačno rade, ali znate kad vam mlad čovek na jugu Srbije kaže da je njegova plata koju sada zarađuje oko 2500 evra, onda možete da mislite koliko to znači za jug, odnosno, jugo-istok Srbije i za sve mlade ljude koji gravitiraju ka tom naučno-tehnološkom parku. Prema tome, u njihovo ime se zahvaljujem.

Na kraju kada sve saberemo i oduzmemo, zaključak je da je ovaj predlog dobar, zato što će na dalje doprinositi popravljanju životnog standarda. Evidentno je da su građani ponovo na prvom mestu i potrebe građana Srbije i upravo zbog novih mogućnosti koje pruža ovaj budžet za brži i bolji rast i razvoj ekonomije i privrede i za dalju izgradnju Srbije, ja koristim na kraju priliku, koleginice i kolege da vas pozovem da glasamo za ove predloge. Hvala vam.

Hvala vam, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge o kojima ćemo raspravljati u narednim danima i doneli smo odluku da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Čuli smo i neka pitanja i predloge koji možda nisu bili baš u nadležnosti tog odbora, tako da smo imali i malo širu raspravu, više su bili za sednice nekih drugih odbora, kao što je recimo upravo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ja sam apsolutno sigurna, uvaženi gospodine Mali, da ćete im vi odgovoriti na sva pitanja koja će narodni poslanici imati.

U svakom slučaju, ono o čemu bih ja želeo da govorim jesu dobre i pozitivne stvari za građane Srbije, koje su urađene ili najavljene. Najpre iz samog Predloga rebalansa možemo da vidimo da nastavljamo borbu sa ekonomskom krizom koja je pogodila ceo svet, što zbog epidemije virusa koja se desila, što zbog rata koji svakako proizvodi negativne posledice i po našu zemlju. U ovom trenutku možemo da govorimo i o energetskoj krizi i o posebnim naporima koje ulažemo za nabavku energenata.

Dakle, rebalans je predložen i zbog određenih povećanih izdvajanja za nabavku energenata, s tim u vezi je i poruka koju želim da pošaljem iz Narodne skupštine i koju treba da pošaljemo građanima Srbije, da mogu da budu mirni jer će naša država imati dovoljno i nafte i gasa i uglja i da ćemo kao država učiniti sve da zima protekne u najboljem redu.

I pored svih kriza o kojima sam govorila, naše javne finansije su stabilne, to je najvažnije i to je upravo ono što nam daje mogućnost da nadalje popravljamo životni standard građana Srbije. Od 1. novembra možemo da kažemo da imamo rast penzija za 9%, od 1. januara, pored povećanja penzija, imaćemo i povećanje minimalne zarade i plata u javnom sektoru.

Ono što bih posebno želela da istaknem jeste podrška koju država pruža mladim ljudima. U prošloj godini mladi ljudi su dobili dva puta po sto evra, sada ih očekuje uplata od 5.000 dinara, kao mera kojom država pokazuje da misli na mlade ljude i na njihove potrebe, pored naravno svih ostalih mera koje sprovodimo, a koje se tiču zapošljavanja, tu su i mere pronatalitetne politike i mere investiranja u sektore koji imaju za cilj naročito podršku mladim ljudima.

Dakle, ako se prisetimo sa jedne strane perioda pre 2012. godine, možemo reći da je situacija sada mnogo bolja, možemo da kažemo da je ambijent mnogo drugačiji i da omogućava napredak i razvoj u svim segmentima, jer podrška države svakako ne izostaje. Možemo da se prisetimo da smo tada mogli da govorimo o stopi nezaposlenosti koja se kretala oko 26%, danas smo na istorijskom minimumu od oko 9%. Tada nismo bili sigurni ni da li će plate i penzije biti isplaćene danas. Evo, iz meseca u mesec možemo da govorimo o povećanju plata i penzija.

Tada se nije vodila briga o mladim ljudima, a danas se vodi briga na način kako sam to do sada govorila, primenom mera možemo da pomenemo pored toga i izgradnju naučno-tehnoloških parkova i druge mogućnosti koje se tiču npr. IT industrije ili nekih naprednih tehnologija koje su danas mladim ljudima na raspolaganju. Da ne govorimo o kilometrima auto-puteva koji su sada izgrađeni, a kojih je do 2012. godine bilo sveukupno nula.

Zašto sve ovo navodim? Želim da ukažem samo na neke razloge iz kojih smatram da treba podržati Ministarstvo finansija i Vladu Srbije uopšte, jer iza Ministarstva finansija u proteklom periodu su stajali samo i isključivo rezultati. To je ono što je najvažnije, to je ono što nam otvara put za dalji razvoj ekonomije i privrede i investiranja u velike projekte u našoj zemlji.

Zbog svega što sam navela, na kraju, iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da u danu za glasanje podržimo predloge koji su danas pred nama.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, dobra je prilika da podvučemo crtu i da kao narodni poslanici, ali i građani na koje se jednako odnose svi zakoni, možemo da damo mišljenje o tome na koji način su radila ministarstva, da ih ocenimo, ali, sa druge strane, i da kažemo šta mislimo o predlogu koji je pred nama.

Ovom pitanju, složićete se, treba pristupiti sa visokom dozom ozbiljnosti, jer su ministarstva ta koja će sutradan biti zadužena za obezbeđivanje boljih uslova za život i rad u Srbiji.

Kažemo – očekujemo Vladu kontinuiteta. I mnogi opozicioni političari su različito gledali na izjave nekih od nas iz SNS, to su kritikovali ili čak zloupotrebljavali.

Reći ću vam šta znači, odnosno šta podrazumeva Vlada kontinuiteta - skup resora i odgovornih ljudi koje mi želimo na njihovom čelu koji će obezbediti brži ekonomski i privredni rast i razvoj, ali i očuvanje mira i stabilnosti, kako finansijske, tako i političke.

Ako uzmemo u obzir rezultate koje je postigla aktuelna Vlada ili prethodna Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, ništa drugo ne bismo mogli ni da očekujemo. Lestvica uspeha odavno je podignuta i iz godine u godinu mi nižemo rezultate na svim poljima, u svim oblastima, i to brzinom kojom to nije bilo moguće pre 15 ili 20 godina. Upravo smo stvorili šansu da Srbija bude među najrazvijenijim zemljama Evrope i tu šansu smo i iskoristili.

Ako pomenemo samo deo rezultata, a svakako neću imati dovoljno vremena da govorim o svim rezultatima, ali mogu da postavim pitanje – zašto je loše da želimo ili da govorimo o Vladi kontinuiteta? Osvrnite se oko sebe, krenite kroz Srbiju, vidite puteve, pruge, bolnice, kliničke centre koji su podignuti, vidite fabrike, naučno-tehnološke parkove, investicije kakve Srbija nikada nije imala. Prođite kroz opštine u kojima sada ne postoje nezaposleni, zbog čega se investicije preusmeravaju. Budite svedoci novih gasovoda, naftovoda, novih kapitalnih projekata koje smo započeli, a nova Vlada će ih završiti. To je Vlada kontinuiteta.

Sa druge strane, potpuno bez osnova, spočitava nam se veći broj ministarstava kao jedno loše rešenje koje navodno nameće SNS da bi zbrinula kadrove i iskoristila resore zbog pronevere para. Ako vidite koji političari o tome govore i na koji način su diskutovali, možete zaključiti da su upravo oni ti za kojima se vuku repovi afera, kršenja zakona, ispumpavanja para iz raznih preduzeća, pa nije ni čudo što polazeći od sebe imaju takav stav.

Takođe, pojavila se i naknadna pamet pa sada oni koji su učestvovali ranije u vladama koje su brojale više od 25 ministarstava, sada su za to da Vlada ima manje ministarstava.

Rezultati se vide i građani ih prepoznaju. Borba za Srbiju, koja je svakodnevna, se vidi. Želimo jaku Srbiju i svoju, onu koja nije podložna uticajima ni ucenama, a to je najteže ostvariti. Želimo mir i stabilnost. Želimo da budemo samostalni i nezavisni u vođenju države i da narod koji je dao legitimitet vlasti vrši vlast.

Slušamo građane, obraćamo pažnju na njihove potrebe i zajedno sa njima hvatamo se ukoštac sa izazovima koja pred nas stavljaju ili međunarodna kriza ili situacija na Kosovu i Metohiji ili naša jednostavno sposobnost i odgovornost koju moramo pokazati u vršenju vlasti.

Da bismo to obezbedili, potrebna nam je jaka Vlada sa resorima koji su predloženi upravo sa ovakvim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, potrebni su nam ljudi koji će biti na čelu tih ministarstava, koji će misliti dobro Srbiji, koji će raditi za Srbiju, koji će nastaviti započetu borbu i izgradnju i jačanje naše zemlje. Moramo da prebrodimo sve krize, da idemo napred u nove investicije, u veće plate i penzije, u nova radna mesta i u bolje uslove za život u Srbiji.

Zbog svega što sam navela, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog zakona, kako bismo krenuli korak dalje u izboru Vlade Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, hvala vam što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas, a biće i u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima koji je takođe bio i tema sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo na sednici ocenili da ovaj predlog zakona jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Ukratko u ovom javljanju mogu da se osvrnem na celokupan predlog. Želim da kažem da sam mišljenja da je ovaj predlog dobar i da su izmene koje možemo iz ovog predloga da vidimo, dobre u odnosu na prethodni sastav Vlade ili na neke ranije sastave Vlade, utoliko što ćemo moći da govorimo o mnogo većim rezultatima kada budemo sagledali sve pozitivne efekte koji se očekuju od ovog zakona onda kada on bude bio usvojen.

Posebno bih možda istakla u ovom trenutku samo oblast na koju je stavljen akcenat i to bih pohvalila. To je oblast trgovine, odnosno akcenat je stavljen na kako unutrašnju tako i spoljašnju trgovinu i to bih učinila iz dva razloga. Prvo zato što se celokupna Međunarodna zajednica nalazi u specifičnim okolnostima, a razume se najpre i zbog toga što je ekonomija jako važna za našu zemlju.

Važno je da možemo da radimo na unapređenju ekonomskih odnosa i sa inostranstvom i da sprovodimo mere koje će dati rezultate kada govorimo o različitim mogućnostima koje će moći da budu otvorene za Srbiju. Bez obzira na to da li se radi o zaključivanju nekih novih trgovinskih sporazuma ili se radi o merama koje ćemo sprovoditi, a koje se tiču uvoza ili izvoza ili se radi o sredstvima koje ćemo povući, iskoristiti iz određenih predpristupnih fondova.

U svakom slučaju, sve to zajedno očekujem da će rezultirati novim investicijama, novim radnim mestima i na kraju i boljim životnim standardom naših građana, čemu naravno i težimo.

U svakom slučaju, detaljnije i više ću govoriti u plenumu. Mislim da je ovo dobar trenutak da se podvuče crta, da se govori o nekim rezultatima, ali da se govori o nekim projektima koji očekuju našu zemlju.

Za kraj ovog javljanja iskoristiću samo priliku da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog, jer nam je potrebno da nastavimo sa jačanjem, potrebno nam je da nastavimo sa razvojem naše Srbije u svim oblastima i da pokažemo da nam je zaista značajan put sveukupne stabilnosti na kome se nalazimo.

Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Javila sam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu zato što smo mogli da čujemo određene informacije koje sam ja morala, smatrala da moram i želela da reagujem.

Dakle, vrlo je jasno da se ne radi ni o kakvoj diskriminaciji, već o ispunjavanju kriterijuma koji se tiču pre svega stručnosti. Koliko se sećam, u Bujanovcu je duže vremena tužilac bio Albanac. Dakle, ne postoji nikakav nacionalni predznak, već postoji kriterijum koji se zove stručnost.

Sada četiri sudija od 12, sudija u Bujanovcu su Albanci, iako nemam nikakvu nameru da ovde prebrojavam ljude po nacionalnoj pripadnosti, ali ako ćemo da govorimo na taj način, postoje i četiri tumača za albanski jezik koji pripadnicima te nacionalne manjine omogućavaju da rade svoj posao. Od tri sudijska pomoćnika, dva su Albanci. Direktna diskriminacija svakako ne postoji kada govorimo o sudijama, o tužiocima, postoje prevodioci koje omogućavaju i pripadnicima albanske nacionalne manjine da učestvuju u postupcima i u radu.

U svakom slučaju, ako već razgovaramo na taj način, ja želim da iznesem i druge podatke koji se tiču opštine Preševo i opštine Bujanovac. Dakle, predsednik opštine Preševo je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, predsednik skupštine je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, sekretar i zamenik sekretara su Albanci, svi načelnici opštinskih uprava su Albanci.

U Bujanovcu gde živi 40% Srba, predsednik opštine je takođe Albanac, zamenik predsednika je Albanac i svi funkcioneri u opštini Bujanovac su Albanci iako je SNS na poslednjim izborima dobila 10 mandata, odnosno u glasovima 1.300 glasova više od onih koji tamo vrše vlast. Prema tome jednonacionalna vlast je isključila Srbe iz vođenja te opštine, iz rukovođenja poslova koji se tiču te opštine, iako tamo ima 40% Srba.

Dakle, ne znam zašto danas pričamo o diskriminaciji u pravosuđe za koju verujem da apsolutno ne postoji, a evo čujem da se i gospođa Popović javila za reč, pa ću onda ostaviti i njoj da dopuni ili da me ispravi ukoliko sam iznela neke informacije koje nisu tačne. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, naravno sa obrazloženjem i sa biografijama kandidata.

Shodno Zakonu o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je objavilo oglas za izbor javnih tužilaca u Srbiji, nakon čega je, naravno, formiralo Komisiju za utvrđivanje blagovremenosti i potpunosti podnetih prijava kandidata, koje je kasnije, koje su bile blagovremene i potpune, prosledilo Veću na dalje odlučivanje.

Formirana je i Komisija za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva.

Državno veće tužilaca je svakako vrednovalo stručnost i osposobljenost kandidata, predstavljanje programa, organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva i druge kriterijume koji su od važnosti za predlaganje kandidata.

Nadam se da će ovi kandidati na pravi način odgovoriti, pre svega, svim profesionalnim izazovima koji ih očekuju, da će postupati u skladu sa Ustavom i zakonima koji važe u našoj zemlji i da će raditi na tome i dati svoj doprinos da situacija u Srbiji bude bolja kada govorimo o vladavini prava onoliko koliko je to, naravno, u njihovoj nadležnosti.

Verujem da će to zahtevati mnogo odricanja sa njihove strane, ali ja ih pozivam da ne pokleknu, naročito kada se radi o borbi protiv kriminala i korupcije, jer, koliko vidim, ovde u dokumentaciji imamo i jedan predlog za Javnog tužioca za organizovani kriminal, a državi je u svakom slučaju potrebna pomoć da ostane dosledna u toj borbi.

Suzbijanje kriminala i korupcije je još uvek i biće jedan od strateških ciljeva Vlade Srbije ne samo zbog članstva u EU, već pre svega zbog toga što želimo da živimo u zdravom društvu i zbog sigurnosti naših građana.

Kada smo kod sigurnosti naših građana, ja mogu da postavim danas pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin Srbije i da li je bezbedan? Da li na ovo pitanje mogu da odgovore državni organi koje svakodnevno pozivamo da reaguju, jer napadi na Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu ne prestaju i da li činjenica da je Aleksandar Vučić predsednik države kvalifikuje ponašanje koje često ima elemente krivičnih dela?

Drugo je pitanje koliko je loše to što smo navikli da je predsednik države svakoga dana meta napada, pa to ne samo više da nije ni vest, nego nije ni osnov izgleda da državni organi reaguju.

Kako je moguće da psovanje majke predsedniku Republike bude kreativni bes, da je seksističko vređanje ministarki čin intelektualne kritike, da su naslovne strane na kojima je predsedniku meta na čelu normalna stvar, da elektronski mediji plasiraju afere o porodici predsednika bez ikakvih činjenica i argumenata, da su najstrašnije pretnje upućene predsednikovoj deci i da su objavljene na društvenim mrežama, što pod pravim imenima i prezimenima, što pod lažnim nekim profilima, a da to nije ispitao niko?

Kako je moguće da danas reči streljanje, vešanje, krvavi scenario, revanšizam, bitange iz Skupštine, zatvaranje ljudi, osveta, itd. ne znače ništa i državne organe ne interesuje u kom kontekstu su te reči izgovorene?

Da li je moguće da se za takvo ponašanje ne snose nikakve posledice i da li to znači da postaje normalno da se šikanira i porodica Vučić, ali i svi funkcioneri i članovi SNS?

Zgodno je danas kada govorimo o izboru na funkcije javnih tužilaca da se osvrnemo i na stanje u pravosuđu, ali takođe i da se prisetimo nekih situacija koje su obeležile period propadanja, mogu slobodno da kažem, našeg pravosuđa do 2012. godine, ali je zgodno da govorimo i o nekim aktuelnim političkim temama, pa možda i dnevno-političkim koje su od značaja za naše sugrađane, a koje naše sugrađane interesuju, jer zaista žele da budu informisani i da razumeju, na primer, na koji način se to trošio budžet Srbije do 2012. godine ili, na primer, budžet grada Beograda dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Ova tema o kojoj ću govoriti ima vrlo mnogo veze sa današnjom tačkom dnevnog reda. Ima mnogo veze sa nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno sa obavezom sudija da presuđuju u skladu sa zakonom, da donose odluke bez obzira na to da li neko pripada političkoj partiji i kojoj, ali i sa obavezom tužilaca koje danas biramo da pokreću postupke u skladu sa svojim nadležnostima.

Tako očekujem reakciju državnih organa u jednoj konkretnoj stvari o kojoj je mnogo mojih koleginica i kolega pričalo ovde u parlamentu. Iako znamo da ćemo biti targetirani, da ćemo biti pominjani u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, da ćemo biti obeleženi na različite načine, da će nas vređati i omalovažavati, ali zarad istine koju smo mi dužni da pružimo građanima Srbije, mi ćemo nastaviti ovde u parlamentu da se borimo i da damo svoj doprinos u borbi i protiv lopovluka, i protiv kriminala, i protiv obmanjivanja građana, i plasiranja kojekakvih laži i izmišljotina.

Naime, mogli smo da vidimo rezultate istraživačkog novinarstva sa kojima su javnost upoznali novinari „Novosti“ i mislim da je mnoge od nas, mene svakako, iznenadila količina novca koja se povezuje sa Draganom Đilasom, odnosno količina novca koja se nalazi na njegovim računima ili računima njegovih firmi koje on ima u inostranstvu. U pitanju su svakako iznosi koje on nije prikazao, odnosno nije prijavio nadležnim državnim organima kada je ušao u politiku, što dalje nas navodi na pitanje na koji način je stečen toliki novac i da li je bilo eventualno zloupotreba položaja na kojima se on u svojoj političkoj karijeri nalazio.

Dalje, kako je moguće da u vreme kada je Đilas bio na vlasti Srbija propadala i siromašila, a njegovi računi su se punili novcem? Da li taj novac ima veze sa aferama koje se vezuju za period njegovog vršenja vlasti kada je bio na mestu gradonačelnika grada Beograda? Podsetiću vas da su neki tragovi postojali i da su neki tadašnji njegovi saradnici i hapšeni, i procesuirani upravo zbog afera i zloupotreba za koje se utvrdilo da su ispumpavali novac iz budžeta grada, dok su se kažem, pojedinci bogatili.

Zbog svih ovih pitanja koja muče i narodne poslanike, ali muče i građane Srbije sa kojima smo mi u svakodnevnom kontaktu i koji nas to pitaju, insistiram na istrazi, ali i na primeni zakona, a pre svega na tome da se građanima Srbije kaže istina, jer se radi o njihovom novcu, odnosno o novcu iz budžeta. Građani Srbije moraju da saznaju da li je Dragan Đilas preko izvesnog Paskala Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj, jer pretragom švajcarskih poslovnih portala možete videti da je upravo Paskal Šmit ovlašćeno lice u 34 firme, između ostalog i u firmi Dragana Đilasa.

Dakle, radi se o firmi koja do 28. decembra prošle godine nosi naziv Multikom Open AG kada menja naziv u Open Internešenal AG, čiji su potpisnici upravo Đilas i Šmit, a činjenica da je tri puta izvršena dokapitalizacija, odnosno povećanje sredstava na računu i promena imena. Upravo te činjenice izazivaju sumnju da se radi ili o pranju novca, ili o izbegavanju plaćanja poreza.

Osim toga, sumnjivo je poslovanje i firme Askanius ltd, iza koje takođe stoji ime Dragana Đilasa, na čijem računu na Mauricijusu ima skoro šest miliona evra. Dalje, Đilas ima račun i u Hong Hongu na kome se nalazi više od tri miliona evra, a ponovo se kao ovlašćena lica javljaju Dragan Đilas i Paskal Šmit, kao i lica koja su vezana za desetine drugih računa u čak 17 zemalja.

Osim toga što očekujem da naši državni organi rade svoj posao i provere ove navode, postoji mogućnost da se u istragu uključe državni organi drugih zemalja, dakle zemalja u kojima postoje ti računi, i potpuno je jasno koje razmere je dobio ceo ovaj slučaj zbog čega je Dragan Đilas nervozan. Dakle, on nije nervozan samo zbog političke kampanje koju bi trebalo da sprovede ukoliko planira da učestvuje na izborima aprila sledeće godine, već on ni sam, čini mi se, nije siguran u kojim sve zemljama postoje računi i koliko ima para na svojim računima.

Naravno, umesto da građanima razjasni sve ovo, umesto da da odgovore na pitanja odakle milionske cifre u evrima, on se uvlači sve dublje, ide iz laži u laž, i to smo već mesecima unazad mogli da konstatujemo, ali kada ga nešto pitate, jedini i glavni cilj je odgovor da je za sve kriv Aleksandar Vučić koji instruira napade na njega i, naravno, SNS. Krivi su mu bili i novinari kada su postavljali ovakva pitanja. U svojoj nervozi, a kažem, nadam se da će pored naših državnih organa učestvovati i državni organi iz drugih zemalja u toj istrazi, on ide iz greške u grešku pokušavajući da sakrije poreklo novca.

Dakle, ovde ne osporavam činjenicu da u Srbiji treba da postoje bogati ljudi, naravno, ali političari koji su stekli toliki novac u vreme dok su bili na vlasti i na funkcijama su posebna kategorija i njihova imovina treba da se ispita, odnosno način na koji su oni stekli svoju imovinu. Nedopustivo je, naravno, da neko koristi svoje pozicije i bavljenje politikom za lično bogaćenje. Prema tome, nadležni organi treba da ispitaju sve sumnje u poreklo imovine i da onda provere da li su obaveze prema državi izmirene.

Ako malo dublje zagrebemo ispod površine Đilasovih laži, možemo da naiđemo i na skandalozno velike količine novca koji je možda novac građana Srbije, ali nailazimo i na rezultate istraživačkog novinarstva u vidu miliona evra na računima u inostranstvu. Možemo da naiđemo i na dokumente koji to dokazuju i na vrlo jake činjenice koje bacaju ozbiljnu sumnju na način sticanja imovine.

Zamislite kakve nas informacije očekuju ako zaista ova istraga od strane naših državnih organa ili državnih organa drugih zemalja bude sprovedena, o koliko transakcija koje su protivzakonite ćemo govoriti, koliko je tu bilo zloupotreba položaja, koliko ispumpavanja državnog novca, koliko trgovina uticajem i koliko stanova za Dragana Đilasa i njegovog brata.

Naravno, između ostalog, kada govorimo o tužiocima moramo imati u vidu i ovakve stvari, moramo državnim organima dati podršku sa ovog mesta da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer samo kroz institucionalno delovanje moći ćemo da saznamo istinu, ali ćemo moći da budemo sigurni da će pravda biti zadovoljena. Kažem, drugo je pitanje da li će taj novac, na kraju svih krajeva, na bilo kakav posredan način biti oduzet ili vraćen u budžet odakle je i uzet, ako se tako bude ispostavilo.

Isti taj Dragan Đilas se svakoga dana oseća pozvanim da na najgori mogući način vređa predsednika Aleksandra Vučića, da mu upućuje pretnje, da plasira izmišljotine, i ne samo protiv predsednika Aleksandra Vučića, već protiv svih iz SNS koji dignu glas i kažu istinu. Kreira se jedna politika linčovanja, jedna kampanja progona, što na društvenim mrežama, što na medijima koje upravo on finansira, a gde smo bez prestanka predmet omalovažavanja i na ličnom i na profesionalnom planu.

Sećate se da smo brzinom svetlosti postojali predlozi u kojekakvim emisijama i da su za nas glasali, a pri tom su davali komentare koji naravno ni u kom slučaju nisu primereni.

Oni, naravno, izvlače i naše rečenice iz konteksta, daju im potpuno drugačije značenje i na ovaj način radeći sve to, naravno, vređaju naše dostojanstvo, govore o tome kako izgledamo ili kako govorimo, da nam Aleksandar Vučić piše govore koje čitamo, trude se da na sve načine unize naš lični i profesionalni integritet.

To beskrupulozno targetiranje narodnih poslanika iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, naravno članova predsedništva ili članova glavnog odbora SNS obično dolazi od ljudi za koje ja volim da kažem kad se pogledaju u ogledalo uglavnom vide jedno veliko ništa.

Takvi ljudi upravo pretenduju da dođu na vlast, da zauzmu fotelje u kojima su nekada bili i da što pre nastave tamo gde su stali kako bi se osigurali, kako bi obezbedili svoje lično bogaćenje, ali sa druge strane to, mi smo svi svesni toga, naravno znači jednu nebrigu o građanima Srbije i apsolutno o njihovim potrebama.

Iz svega ovoga što sam iznela, naravno, može da se izvede zaključak zašto o tome danas govorim, zato što su na dnevnom redu predlozi za nosioce pravosudnih funkcija, predlozi za javne tužioce od kojih očekujem da profesionalno i odgovorno sutradan kada ih ovde izaberemo rade svoj posao.

Želim sada da neko vreme posvetim i aktuelnoj temi republičkog referenduma, jer mi možemo u javnosti da čujemo različite informacije, pa bi bilo dobro da sa ovog mesta koje naravno nosi i podrazumeva veliku dozu odgovornosti kažemo građanima šta jeste, a šta nije tačno. Nemamo mi poslanici sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ništa da krijemo, a politika koju sprovodimo i koju sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić nam nalaže da narodu kažemo uvek istinu.

Proteklih dana smo mogli da vidimo mnoge opozicione političare koji vode anti-referendumsku kampanju ili negativnu referendumsku kampanju ili pozivaju građane da uopšte ne izađu na Republičku referendum ili ih pozivaju da na referendumu zaokruže „ne“.

Najpre, želim da kažem da je jako loše dovoditi u vezu Republički referendum sa izborima koji nas očekuju aprila sledeće godine. Zatim, jako je loše uticati na ljude ne iskoriste svoje pravo i da ne izađu na referendum jer to znači da ih oni pozivaju da ne učestvuju u donošenju odluka koje su važne za Srbiju, ali koje će se naravno reflektovati na sve njih.

Na kraju, niko nije ovlašćen da utiče na to kako će se i na koji način građani izjašnjavati i da li će na referendumu zaokružiti „da“ ili „ne“, osim pravnih lica koja su se u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnu inicijativi uredno prijavila i dobila dozvolu da sprovode referendumsku kampanju.

Dakle, radi se o mešanju političke izborne kampanje sa referendumskom kampanjom. Radi se o kršenju Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i jednoj svojevrsnoj zloupotrebi republičkog referenduma u političke svrhe, jer ako nekome kažete da je „ne“ na referendumu zapravo „ne“ za Aleksandra Vučića i SNS, a referendum nije izlazak na izbore koji će se desiti 3. aprila sledeće godine, već je referendum odluka da li su Srbiji potrebne ustavne promene u oblasti pravosuđa ili ne, onda ste učinili zloupotrebu i onda ste prekršili Zakon o referendumu.

Izlazak na referendum nije glasanje za ocepljenje Kosova i Metohije, niti za ukidanje ljudskih prava, niti za uvođenje obavezne vakcinacije, niti za uvođenje ili ulazak ili izlazak, kako god su to oni nazvali, migranata u našu zemlju.

Bez ikakve potrebe opozicione partije plaše ljude, obmanjuju ljude danima govoreći da će se bilo koje od ovih pitanja koje sam pomenula naći pred njima na referendumu 16. januara.

Želim da iskoristim priliku i da sa ovog mesta zamolim građane Srbije da odvoje malo vremena i da pročitaju obaveštenje koje će svi dobiti na kućnu adresu, a koje je već RIK dostavila trećini, otprilike, našeg stanovništva, koje je i sastavljala i usvojila na sednici RIK i koja sadrži sve potrebne informacije koje su građanima potrebne da bi odlučili kako da se izjasne na referendumu.

Takođe, moći će iz štampanih i elektronskih medija da vide spotove koje će napraviti upravo RIK koja je za to ovlašćena, a koja će pružati informacije koje su od značaja za izlazak na referendum.

Kada smo imali ovde na dnevnom redu Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, istakli smo značaj više vrsta referenduma. Zbog čega? Zbog toga što se taj značaj ogleda upravo u učešću građana u donošenju odluka, bez obzira na to da li se radi o republičkom ili o bilo kom drugom referendumu.

Takođe, želim da objasnim i zbog čega je raspisan referendum za 16. januar sledeće godine. Samim Ustavom su taksativno navedeni razlozi, odnosno situacije u kojima je raspisivanje republičkog referenduma obavezno.

Dakle, radi se o promenama u oblasti pravosuđa kada se menja uređenje vlasti, što je ovde slučaj jer se radi o sudskoj vlasti, raspisivanje republičkog referenduma je obavezno po samom Ustavu.

Dakle, ništa se ovde ne radi ispod žita, ništa se ne krije, ceo postupak je bio i ostaće javan i transparentan i na kraju krajeva svi koji smo u tom postupku učestvovali ili još uvek učestvujemo, potpuno to argumentovano radimo i svesni smo odgovornosti koju podrazumeva obaveštavanje građana o ovim pitanjima.

Prema tome, opozicija koja kaže zaokružite „ne“ na referendumu, recite „ne“ Aleksandru Vučiću ili SNS, čini zloupotrebu referenduma, krši zakon i vodi negativnu kampanju pred izbore koji nas očekuju aprila meseca sledeće godine.

U nedostatku naravno politike koju bi ponudili građanima, oni se hvataju za slamku, oni izvrću sve što mogu kako bi obmanjivali narod i na taj način sebi privukli glasače. Oni plaše narod povezivajući referendum sa statusom naše južne pokrajine Kosovom i Metohijom, autonomne pokrajine ili bilo kojim drugim pitanjem na koje se republički referendum opšte ne odnosi.

Oni su počeli sa pričom da je napravljena greška u postavljanju referendumskog pitanja, što takođe nije bio slučaj i nije bilo tačno i sada nastavljaju dalje da bezobzirno izmišljaju i plasiraju neistine.

U toku postupka koji je dugo trajao, kao što i sami znate, nije se promena Ustava desila preko noći, bio je javan i transparentan i mi smo u svakom delu tog postupka isticali zbog čega ustavne promene u oblasti pravosuđa. Želimo da pravosudni sistem dodatno ojačamo jer nam je cilj punopravno članstvu u EU.

Dakle, zapravo je situacija vrlo prosta i tu situaciju koju mi odavde objašnjavamo građanima, opozicione političke partije žele da na ne znam koji način, odnosno na vrlo pogrešan način okrenu u svoju korist. Ničeg tu ni skrivenog ni lažnog nema.

Naša borba za bolju Srbiju je vrlo jasna, svakodnevna i zbog građana Srbije koji nam daju legitimitet, mi ćemo nastaviti punom parom napred u nove pobede, pa i na sledećim izborima koji nas očekuju aprila, a posle aprila meseca kada pobedi Aleksandar Vučić i SNS, Srbija će pobeđivati u svim oblastima na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo predloge zakone koje je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, od kojih bih ja najpre izdvojila predlog koji se odnosi na mere pomoći i podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije bolesti Kovid-19.

Svi smo svesni činjenice da je pandemija Kovid-19 loše uticala na evropsku i svetsku privredu. Naravno da je normalno da se posledice osećaju i kod nas. Međutim, iz sednice u sednicu ovde u Narodnoj skupštini mi možemo da vidimo da Vlada Srbije intenzivno radi na ublažavanju negativnih posledica uticaja pandemije, što prema građanima kao fizičkim licima, što prema pravnim licima, odnosno prema privredi Srbije uopšte.

Treba podsetiti da smo u jeku korone za samo četiri meseca otvorili dve nove Kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici, a onda još jednu u Novom Sadu. Zdravlje ljudi je bilo i uvek će biti na prvom mestu.

Na samom početku izborili smo se na tržištu za dovoljan broj respiratora, posle toga smo akcenat bacili na imunizaciju stanovništva i obezbedili više različitih vakcina, od kojih su građani mogli da izaberu i da ih prime naravno besplatno, za razliku od mnogo država i u našem okruženju i u Evropi, a kojima smo mi pomagali određenim brojem doza vakcina ili na taj način što su njihovi državljani mogli da dođu u našu zemlju i da se vakcinišu naravno potpuno besplatno.

Sada možemo da govorimo i o leku koji je stigao u Srbiju protiv korona virusa. Pre nekoliko dana smo čuli i predsednika Aleksandra Vučića koji je predstavio lek i rekao da će najpre stići za 50 hiljada ljudi, a onda će stići i za sve ostale kojima je naravno taj lek potreban.

Osim toga, vidimo i čuli smo danas i od Siniše Malog ministra finansija da država radi i na sprovođenju mera koje će pomoći našoj privredi na koju je pandemija negativno uticala i smatram da treba u svakom slučaju podržati ovaj predlog.

Još jedan predlog koji sam želela danas da istaknem, odnosi se na izgradnju državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac, što pokazuje da i pored negativnih posledica Kovid 19 mi nastavljamo da u godini koju je obeležila pandemija da završavamo projekte ali i da započinjemo projekte izgradnje naše zemlje. Nismo stali sa izgradnjom puteva, modernizacijom pruga, niti sa projektima u bilo kojoj delatnosti, jer naša država sada ima para, imamo sigurnu državnu kasu, ali naravno imamo i uslova da stanemo iza svakog započetog projekta i da ga dovršimo u predviđenom roku.

Predsednik Aleksandar Vučić je na otvaranju radova na izgradnji autoputa Niš – Merdare u dužini od 76,3 kilometra poručio da će to biti put koji je građen za razvoj Toplice i svakako dela Nišavskog okruga, ali i za uspostavljanje boljih odnosa sa Srbima sa Kosova i Metohije i bližih odnosa sa Albancima.

Tada je podsetio, ja bih to želela da ponovim, da će se ovog meseca raditi na izgradnji istovremeno čak deset autoputeva, odnosno deonica i to su Fruškogorski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik i obilaznica oko Kragujevca.

Prema tome, smatram da su predlozi zakona koji su danas pred nama dobri, smatram da zaslužuju podršku i pozivam na kraju koleginice i kolege da ih u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i danas na dnevnom redu imamo predloge zakona koji će bitno unaprediti naše zakonodavstvo u oblastima u kojima su predloženi.

Predlozi jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa možemo o njima danas da raspravljamo u plenumu. I šta da kažem posle moje uvažene koleginice Sandre Božić, koja vodi resorni Odbor za kulturu i informisanje, skupštinski odbor, zaista nam je, pored gospođe Gojković, pružila dosta informacija. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ipak na drugačiji način posmatra predloge zakona, pa će moje izlaganje možda biti malo drugačije.

Dakle, mi smo danas ovde da po ko zna koji put pokažemo da se i u Skupštini borimo za uređenu i pristojnu Srbiju i da smo sa Vladom Srbije zaista proteklih godinu i po dana ponovo bili na zajedničkom zadatku.

Predlozi Vlade će uvek imati podršku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, i trudićemo se i na dalje da zajedno, kao i do sada, unapređujemo akte za čije donošenje je Narodna skupština nadležna.

U tom smislu, želim da kratko prokomentarišem i poslednje istraživanje agencije „Faktor plus“, koje pokazuje da SNS ima podršku čak 57% građana Srbije i to nam govori da smo do sada dobro radili, naravno, uvek možemo bolje, menjajući stvari koje nam se nalaze na putu još jače i ubedljivije pobede na predstojećim izborima.

S druge strane, uglavnom na ulici, na društvenim mrežama, ali i u mnogim medijima čiji su vlasnici pripadnici bivšeg režima, imamo one koji ne žele pristojnu i uređenu Srbiju, već žele nasilje, haos i potpunu devalvaciju sistema vrednosti.

Zašto ja to kažem? Zato što je psovanje majke predsedniku pre nekog vremena bio kreativni bes. Uvrede koje su upućene ministru Dariji Kisić Tepavčević su, kako oni kažu, kritička reč intelektualaca, i naravno, na raznim naslovnim stranama jedna od tih je i ova naslovna strana, možemo da vidimo na raznim tajkunskim medijima i portalima da se vodi svakodnevna besomučna kampanja protiv svih nas iz SNS, naravno, pre svega, protiv predsednika Aleksandra Vučića, pritom iznoseći neistine zbog kojih bi i Aleksandar Vučić i SNS izgledali loše, odnosno bili prikazani u lošem svetlu.

Nažalost, na taj način oni samo privlače pažnju. Oni zdravu politiku koju će ponuditi građanima Srbije nemaju. Oni koriste teške reči, kao što su vešanje, streljanje, šišanje. Njihova politika je politika nasilja i politika mržnje.

Ja ću samo na kraju da kažem da ćemo mi nastaviti da se borimo, ne na prljav način, kao što to čine Đilas, Jeremić, Lutovac i njima slični nazovi političari, i trudićemo se da ovih 57% podignemo, jer narod zaslužuje puteve, škole, narod zaslužuje mostove i pruge, zaslužuje pravnu državu, a ne demonstracije, uličarenje i vešala ako slučajno neko ne podrži tajkunsku politiku.

Svakako ću predloge zakona u danu za glasanje podržati, jer smatram i da će danas biti konstruktivna rasprava između ministara i svih narodnih poslanika koji su danas ovde u sali, a smatram i da su predlozi zakona odlični, da se Srbija razvija u svim onim oblastima u kojima su predloženi. Hvala.