Hvala vam predsedavajuća.

Iskoristila sam priliku da se ipak javim po Poslovniku zato što želim da napomenem, da vam kažem da je Ustav najviši akt Republike Srbije, u kojoj pored Srba žive i pripadnici nacionalnih manjina.

Danas raspravljamo o pitanjima koja se odnose na sve građane Srbije. Molim vas da u tom duhu danas i raspravljamo, da danas govorimo o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa koje će pogoditi sve građane Srbije.

Potpuno mi je jasno da kolege žele da kroz povredu Poslovnika repliciraju jedni drugima, ali smatram da bi danas ova sednica trebalo da ima drugačiji karakter i da bismo mogli da se usredsredimo na ove ustavne promene u oblasti pravosuđa kako bismo znali da će to biti najbolje što smo mi uradili za građane Srbije koji prate ovu sednicu. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Popović, dragi gosti na galeriji u Narodnoj skupštini, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas je za nas značajan dan, značajan dan za našu zemlju. Danas ćemo pokazati na kakve smo sve promene spremni, na kakva odricanja i da smo apsolutno posvećeni ostvarivanju ciljeva kojima se rukovodimo, sa namerom da građanima Srbije bude bolje u svakom smislu, pa i kada govorimo o oblasti pravosuđa.

Iza Predloga za promenu Ustava Republike Srbije u ovoj oblasti koji je danas pred nama stoji mnogo rada, mnogo sastanaka, sednica, radnih grupa, javnih slušanja, uključivanja javnosti u najširem mogućem smislu i smatram da smo ovaj posao koji ćemo danas, nadam se, privesti kraju uradili najbolje što smo umeli, tako da nadalje uzdignute glave možemo da idemo u reforme koje se tiču pravosuđa.

Danas je poseban dan u kome ćemo početi da pišemo stranice moderne političke istorije. Danas je dan na koji ćemo biti ponosni kada buduće generacije o našem zalaganju i o našem radu budu učile, jer od reformi koje sprovodimo mnogo toga zavisiće za našu zemlju.

Koliko je velika uloga ovog skupštinskog saziva možemo da zaključimo i zbog činjenice da se, od kako je višestranačje zastupljeno u našoj zemlji poslednjih tridesetak godina, ovakav postupak sprovodio 1990, 2006. godine, pa danas. Da li je ranije trebalo ući u ove promene ili ne, o tome možemo da diskutujemo, ali ono što je važno jeste da u ovom trenutku postoji politička volja oličena u nameri da se unapredi naše zakonodavstvo, da se pravosuđe detaljnije uredi, da se uvedu evropski postulati u funkcionisanje našeg pravosudnog sistema.

Svima nama koji smo učestvovali u ovom postupku zadatak je bio da dostignemo apsolutni politički i društveni konsenzus, jer samo na taj način možemo biti sigurni da smo pred građane Srbije izašli sa predlogom koji je dobar upravo zbog istorijske odgovornosti koju ćemo nositi.

Nije bilo lako sprovesti ovaj postupak. Radna grupa je imala težak zadatak da promene koje uvodimo budu komplementarne sa drugim delovima Ustava, da novine budu u skladu sa našim zakonodavstvom, a da ipak ispunimo obaveze koje smo preuzeli zarad punopravnog članstva u EU i da uspemo da na pravi način implementiramo pravila koja važe u evropskim zemljama.

Između ostalog, zbog dostizanja najšireg konsenzusa bila je sazvana i sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sa predstavnicima vanparlamentarne opozicije. Jedina takve vrste sasvim sigurno u ovom sazivu, a rekla bih i u prethodnim sazivima Narodne skupštine da to nije bila praksa. Zašto mislim da je ovo od velikog značaja? Zašto mislim da je ovo dobro?

Prvo, čuli smo i drugačije stavove onih koji su se odazvali pozivu, a drugo videli smo i ko je bez razmišljanja odbio da dođe i na taj način građanima Srbije stavio do znanja da ih ne zanimaju važna politička pitanja, odnosno pitanja od velike važnosti za Srbiju u svakom slučaju. Boško Obradović je sam stvorio utisak o sebi da ga interesuje da bude u prelaznoj vladi ili da razgovara o izbornim uslovima kojima samo što se nisu građani Srbije i SNS obavezali da ćemo svi glasati za njega. O takvim ustupcima se radi. Lutovac je takođe izdao saopštenje u kome se javno protivi da učestvuje u dijalogu o ustavnim promenama. Na moju dušu greh, moj je utisak da ne zna šta sve ovo tačno znači.

U svakom slučaju, neretko se dešava da pojedinci iz te vanparlamentarne opozicije, iz vanparlamentarnih opozicionih redova grade priču na neistinama i zasipaju građane dezinformacijama kako su ustavne promene u oblasti pravosuđa samo paravan za nešto što ćemo uraditi ispod žita, što ćemo sakriti, što ćemo slagati, kako ćemo izbaciti preambulu koja se odnosi na našu južnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju, kako ćemo danas iskoristiti ovu sednicu da obmanemo narod i kroz ustavne promene koje se tiču pravosuđa provučemo nešto sa čim javnost nismo upoznali. Ništa od navedenog mi danas nećemo uraditi, jer se ustavne promene tiču samo i isključivo oblasti pravosuđa.

Juče smo mogli da vidimo kako se putem pojedinih medija šire dezinformacije i iznose neistine kada se radi o izuzetno važnim pitanjima, kakvo je referendumsko pitanje. Mi narodni poslanici iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smo tu da objasnimo građanima o čemu se radi. Naša je obaveza da reagujemo u svakom trenutku kada ih neko obmanjuje, jer mi smo njihovi predstavnici ovde u Narodnoj skupštini, a u koju oni imaju poverenje, a to će, nadam se, sasvim sam sigurna u to ponovo pokazati u aprilu mesecu. Naime, pojedini mediji su juče preneli da je Odbor napravio grešku sa referendumskim pitanje, pa da je to posle ispravljeno, a to se u stvari nije desilo.

Potpuno mi je neshvatljivo kako je moguće da dozvole sebi da su toliko otvoreno zlonamerni i maliciozni u svojoj nameri da vrše opstrukciju svega dobrog što se radi za Srbiju, ako znamo da se sednice Odbora snimaju i da svi koji su zainteresovani mogu da čuju koje odluke su na sednici Odbora i ne samo Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, već svih odbora Narodne skupštine, koje odluke su donete.

Važno je da kažemo građanima Srbije kako će referendumsko pitanje glasiti, jer će, očekujemo 16. januara, upravo oni odlučiti da li se ide u ustavne promene u oblasti pravosuđa ili ne.

Dakle, na prvoj jučerašnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdili smo referendumsko pitanje koje će glasiti – da li ste za potvrđivanje Akta o promeni ustava Republike Srbije?

U skladu sa novim Zakonom o referendumu koji je stupio na snagu, ispunili smo obavezu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i poslali referendumsko pitanje na mišljenje RIK i dobili mišljenje da je pitanje ispravno na jasan i nedvosmislen način formulisano, bez sugestivnog navođenja na davanje odgovora, kao i da su ponuđeni odgovori odgovarajući i upravo smo to konstatovali na drugoj jučerašnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Kao što vidite, nije Odbor napravio nikakvu grešku, već se putem medija koji opoziciji inače za to služe, građani namerno zbunjuju i sasvim svesno obmanjuju.

Želim da kažem i da ove ustavne promene nisu uvod ni u kakvu tzv. „reformu pravosuđa“ koja se desila već 2009. godine, svi se toga jako dobro sećamo, a koja je za rezultat imala samo paralizu rada i paralizu rada sudova, a sudije na pravdi Boga izbačena na ulicu i milionske troškove koje je pretrpeo budžet Republike Srbije.

U to vreme uticaj politike na pravosuđe i na izbor nosilaca pravosudnih funkcija bio je ogroman, a sada smo spremni čak i na to da Narodna skupština izgubi svaku ulogu u izboru sudija i predsednika sudova.

Velika je razlika, složićete se kada odbori DS biraju sudije po političkoj podobnosti od situacije u kojoj ćemo biti ukoliko se ovi predlozi koji su danas pred nama usvoje večeras, a koja podrazumeva da se sudije biraju same između sebe, odnosno da mnogo veću ulogu ima Visoki savet sudstva.

Konkretnije, posle usvajanja ovih promena neće više biti tzv. „probnog trogodišnjeg perioda“ za sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Imali smo i promene koje nisu bile suštinske prirode, kao što su promene u nazivima, pa će npr. Vrhovni kasacioni sud biti Vrhovni sud, a republički, npr. javni tužilac biti vrhovni javni tužilac. O tome ćemo nešto kasnije.

Dalje, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva koji će činiti šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Izbor istaknutih pravnika detaljno je regulisan. Dakle, biraju se među kandidatima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini, a nadležni skupštinski odbor je u obavezi da predloži dupli broj kandidata od onog broja kandidata koji je potreban.

Ukoliko to nije moguće iz bilo kog razloga, te članove će birati komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i to onda među svim kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor.

Iako deluje komplikovano, izbor ovakve vrste je moguće sprovesti na jednostavan i Ustavom predviđen način. Možda je važno naglasiti da član Visokog saveta sudstva koga bira Narodna skupština ne sme biti član političke partije.

Podsetiću vas da sada Visoki savet sudstva čine predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine kao članovi po položaju, odnosno po funkciji i osam članova koje bira Narodna skupština.

Dalje, neće biti više zamenika javnog tužioca, već će svi biti tužioci. Ako pogledamo hijerarhiju, odnosno ko sve vrši funkciju javnog tužilaštva, to će biti Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Državno veće tužilaca zvaće se Visoki savet tužilaštva, a promeniće se i sastav. Činiće ga pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Radi poređenja, podsetiću vas da sastav Državnog veća tužilaca danas čine Republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine po položaju, odnosno po funkciji i osam članova koje bira Narodna skupština.

Ove novine koje sam kratko navela, svakako možda nisu najvažnije i sasvim sigurno nisu jedine, ali sam želela da pokušam da kod građana koji prate današnju sednicu stvorim sliku o tome o kakvim izmenama se radi, da se zaista radi o izmenama koje se tiču isključivo oblasti pravosuđa.

Kada govorimo o Ustavnom zakonu, on je važan zbog sprovođenja promena koje su predložene kroz Akt o promeni Ustava. Moram da kažem i to da se Radna grupa nije mnogo bavila samom sadržinom Ustavnog zakona zato što se u jednom delu radi više o političkom pitanju nego o stručnom. Zbog toga se više time bavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i na sednici Odbora smo se složili da rokovi koje predviđa Ustavni zakon budu duži nego što je to bio slučaj kada govorimo o ustavu iz 2006. godine zato što sada imamo na umu da se nalazimo u izbornoj godini i svesni smo činjenice da to podrazumeva pauzu u radu Vlade, ali isto tako i Narodne skupštine.

Vlada će, naravno, biti ta koja će morati da predloži određene zakone Narodnoj skupštini. Narodna skupština će u određenom trajanju biti raspuštena. Zbog toga su predviđeni duži rokovi u Ustavnom zakonu. Prema tome, Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o VSS i Zakon o DVT uskladiće se sa izmenama, ukoliko one naravno budu prihvaćene od strane građana Srbije u roku od godinu dana, a odredbe svih ostalih zakona biće usklađene sa izmenama u roku od dve godine.

Ono što je važno, a takođe znači da se u Srbiji neće ponoviti nikakva slična reforma pravosuđa kakva se desila 2009. godine jesu odredbe koje garantuju nosiocima pravosudnih funkcija da će nastaviti sa obavljanjem svojih funkcija.

Dakle, članovi postojećeg saziva VSS i DVT iz reda sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca nastavljaju da obavljaju te funkcije do isteka mandata na koju su izabrani. Sudije Vrhovnog kasacionog suda i sudsko osoblje nastavljaju svoje funkcije, odnosno radni odnos do donošenja zakona koji se usklađuju sa ustavnim promenama koje se odnose na naziv suda. Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su izabrani na stalnu funkciju, nastavljaju da vrše svoje funkcije u sudovima, odnosno tužilaštvima za koje su izabrani, a sudije i zamenici javnih tužilaca koji su izabrani na funkciju na tri godine, danom proglašenja Ustavnog zakona, smatraju se izabranim na stalnu funkciju.

Dakle, niko neće primoravati nosioce pravosudnih funkcija da odu sa svog posla, niko neće sprovoditi nasilni reizbor, niti se dešava bilo šta što može da podseća na reformu iz 2009. godine. Prema tome, oni mogu mirno da nastave da rade svoj posao.

Dok sam se juče pripremala za današnju sednicu, razmišljala sam kako nekome ko nije zainteresovan ili nekome ko nije dovoljno informisan, kako objasniti o čemu se radi? Kako nekome približiti uopšte ideju o referendumu? Šta bih ja rekla, zbog čega da neko izađe na referendum? Mislim da je dobra ideja da ovu današnju skupštinsku raspravu iskoristimo i da pozovemo građane da se zainteresuju, ali isto tako i da ostvare svoje Ustavom i zakonom zagarantovana prava da odluče da učestvuju u donošenju odluka koje su važne za državu i za sve nas, ali da ih pozovemo i da nam pomognu da sprovedemo reforme u oblasti pravosuđa i da svi zajedno kreiramo budućnost naše zemlje.

Ovo je pravi način za uključivanje građana, njihovo delovanje kroz institucije ove države, ne blokadom puteva, ne ograničavanjem prava drugih ljudi na slobodno kretanje ili nekih drugih prava, ne na ulici, već na referendumu i na izborima. I, eto prilike, 3. aprila.

Na nama je da nastavimo da radimo, da sprovodimo reforme koje će doneti dobro Srbiji, da vodimo borbu za uspešniju i uređeniju Srbiju za koju su nam građani dali legitimitet i da ih pitamo, da pitamo narod šta misli. Narod će odlučiti na referendumu da li su nam potrebne ustavne promene u oblasti pravosuđa. Mi smo tu da im sve pripremimo, da im predložimo. Tako radi odgovorna vlast. To je rezultat politike koju sprovodi Aleksandar Vučić. Neka se građani pitaju. Živela Srbija!

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sam naziv Predloga zakona o kome danas raspravljamo govori o tome koliko je važno pitanje danas na dnevnom redu - Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Ustav Republike Srbije kaže: „Suverenost potiče od građana koji vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“.

Važeći Zakon o referendumu donet je 1994. godine. Ustav Republike Srbije donet je 2006. godine i očigledno je da nije postojala politička volja da se ovako važan zakon uskladi sa Ustavom i donese do kraja 2008. godine, kako je to propisano Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je, kažem, donet 2006. godine.

Sada, ne samo da postoji politička volja, već je jednostavno prihvaćeno da taj posao mora biti završen, da nije zdravo za naš zakonodavni sistem, da postoji zakon koji nije u saglasnosti sa Ustavom i zbog toga je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i formiralo Radnu grupu koja je radila na ovom predlogu. Najznačajnija odredba koju bih ja istakla, na čijem usaglašavanju se radi, odnosi se na propisivanje cenzusa za uspeh referenduma.

Član 203. stav 8. Ustava Republike Srbije kaže: „Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača“.

U važećem Zakonu o referendumu stoji odredba da je za uspeh referenduma potrebno da na referendum izađe više od polovine upisanih birača. Ova odredba nije u skladu sa napred navedenim članom Ustava, prema tome postoji realna potreba da se novi Zakon o referendumu u ovom delu uskladi sa važećim Ustavom.

Osim usklađivanja sa Ustavom, bilo je važno da se u zakonu prepozna i primena najviših standarda za sprovođenje referenduma i narodnih inicijativa koje su uspostavljene u evropskim državama, ali i u drugim demokratskim zemljama i najznačajniji standardi su u stvari preporuke Saveta Evrope.

U tom smislu, mogu da ocenim da je od velike važnosti bila saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa Venecijanskom komisijom, čiji eksperti su mnogo pomogli u sačinjavanju ovog predloga, baš kao što su pomogli i u sačinjavanju Nacrta akta o promeni Ustava.

Ne radi se tu o tome da smo mi samo sve njihove preporuke prepisali, da smo mi te preporuke usvojili i stavili ih u bilo koji akt ili u zakon, radi se o tome da ćemo prema njihovim smernicama popraviti naše zakonodavstvo kako bismo dostigli standarde koji važe u evropskim zemljama. To možemo samo ako pravila koja važe u EU prilagodimo našem pravnom i političkom sistemu, uopšte društvu u kome živimo, a naš sistem tim pravilima.

Svesni smo činjenica da je jedan od prioriteta rada Vlade Srbije dostizanje punopravnog članstva u EU i da nas na tom putu očekuje mnogo izazova na koje ćemo morati da odgovorimo i to nadam se uspešno i činimo. U tom smislu je saradnja sa Venecijanskom komisijom bila od presudnog značaja, kako za izradu akta o promeni Ustava, tako i saradnja sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je radilo na izradi ovog Predloga zakona o referendumu o kome danas raspravljamo.

Ustav definiše više vrsta referenduma i dobro je što u ovom predlogu možemo da vidimo da su sve te vrste regulisane. Dakle, radi se o republičkom, pokrajinskom i lokalnom referendumu.

Dalje, tu je referendum za celu teritoriju ili za deo teritorije, obavezni i fakultativni, prethodni i naknadni, ustavotvorni, zakonodavni i upravni i savetodavni.

Logično je da se za različita pitanja raspisuje druga vrsta referenduma. Na ovaj način za pitanja koja su definisana Ustavom i za koje je potrebno da se izjasne svi građani, raspisaće se republički referendum, ali ako se neko pitanje tiče, recimo, lokalne zajednice, raspisaće se lokalni ili neki drugi referendum koji je od značaja kako bi se rešilo pitanje koje je takođe od značaja za taj deo teritorije naše zemlje.

Na ovaj način omogućeno je stalno izjašnjavanje građana, učestvovanje građana u donošenju odluka koje se tiču, na kraju, upravo njih samih. Sa druge strane, to znači i veliku pomoć državi i lokalnoj samoupravi, jer ćemo onda znati, onda će institucije države i lokalne samouprave znati na koji način razmišljaju građani i u kom smeru bi trebalo da se ide u budućnosti.

Smatram da je od presudnog značaja za primenu ovog zakona i učestvovanje šireg kruga ljudi na referendumu, što će biti omogućeno na taj način što će ovaj zakon predvideti da mogu da glasaju i interno raseljena lica prema boravištu na glasačkom mestu u Srbiji koje izaberu ili prema boravištu na glasačkim mestima u inostranstvu.

Na taj način možemo očekivati primenu zakona u punom kapacitetu kada se radi o omogućavanju građanima da učestvuju u donošenju odluka, što je takođe jedan od prioriteta za donošenje ovog zakona.

Ono što bih želela da istaknem kao posebno važno jeste javnost, kojoj ovoj predlog pridaje veliku pažnju. Uvodi se obaveza nadležne izborne komisije, što je u ovom slučaju RIK, da pripremi akt kojim se građanima pružaju tzv. „objektivne informacije“ o predmetu referenduma upravo iz razloga da bi građani mogli da dobiju potrebne informacije, da bi mogli da sagledaju sve argumente i da odluče na koji način će se izjasniti, na koji način će odgovoriti na referendumsko pitanje, da li će njihov odgovor biti za ili protiv u skladu sa pitanjem koje se postavlja, a koje se odnosi na teritoriju cele naše zemlje ili je vezano za lokalnu zajednicu. Objektivne informacije biće dostupne, odnosno biće u formi dopisa, dostavljene svim biračima na njihove adrese prebivališta.

Dalje, zaštita prava tokom sprovođenja referenduma je još jedno vrlo važno pitanje koje ovaj zakon reguliše. Građanin koga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, ali i ovlašćeni predlagač, svaki poslanik, narodni poslanik ili odbornik povodom donete odluke, izvršene radnje ili učinjenog propusta nadležne komisije, glasačkog odbora ili potkomisije, ima pravo na prigovor nadležnoj komisiji u roku od 48 sati.

Ovim odredbama koje se odnose na ova pitanja dalje se regulišu rokovi. Dakle, nadležna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 96 sati. Protiv rešenja nadležne komisije, donetog po prigovoru, podnosilac prigovora može podneti žalbu upravnom sudu. Rok je takođe 96 sati, ali ono što je za građane Srbije možda važnije od rokova u ovom trenutku, jeste da je obezbeđena dvostepenost u odlučivanju, čime će svakako zaštita prava građana tokom sprovođenja referenduma biti jača.

Želim na kratko da se osvrnem i na odredbe koje se odnose na narodnu inicijativu. Narodna inicijativa će moći da dovede do raspisivanja referenduma na zahtev građana. Dakle, najmanje tri birača formira inicijativni odbor sa predlogom za narodnu inicijativu.

Pre početka prikupljanja potpisa, inicijativni odbor dostavlja predsedniku nadležne Skupštine predlog narodne inicijative, kako bi se sproveo verifikacioni postupak.

Predsednik Skupštine utvrđuje da li se predlog narodne inicijative odnosi na pitanja o kojima se ne može raspisati referendum, da li je predlog podnet u propisanom obliku koji zakon predviđa u zavisnosti od toga, naravno, kakva vrsta narodne inicijative se predlaže, da li je predlog podneo inicijativni odbor koji je formiran u skladu sa ovim Zakonom o referendumu i da li je predmet referenduma, naravno, u nadležnosti Skupštine kojoj je inicijativa upućena. Ukoliko je predlog narodne inicijative u skladu sa zakonom i sa svim uslovima čije se ispunjenje traži, predsednik Skupštine obavestiće inicijativni odbor kada počinje da teče rok od 90 dana za prikupljanje potpisa za listu potpisnika.

Ono što je drugačije predloženo, što možemo da vidimo u ovom predlogu u odnosu na važeći zakon jeste rok za prikupljanje potpisa koji je proširen sa sedam na 90 dana i na taj način želim da kažem da je ostavljeno skoro 13 puta duže vreme u odnosu na ono koje važi danas za prikupljanje potpisa, što će naravno u mnogome olakšati sam postupak jer građani mogu da mnogo lakše organizuju svoje obaveze u ovoj fazi postupka.

Legitimitet narodne inicijative ostvaruje se upravo overom ovih potpisa, ali značajna novina je, što smo mogli da čujemo i od ministarke Obradović, mogućnost prikupljanja elektronskih potpisa građana koji ne podležu overi potpisa.

Predlogom zakona je takođe ukinuta obaveza prijavljivanja Ministarstvu unutrašnjih poslova mesta za prikupljanje potpisa. Nakon predaje liste potpisnika Skupštini vrši se provera podnete liste i naravno upoređivanje sa biračkim spiskom.

Ukoliko je prikupljen dovoljan broj potpisa narodna inicijativa se smatra pokrenutom. Ako je narodna inicijativa pokrenuta sa ciljem raspisivanja referenduma, nadležni odbor, odnosno nadležno radno telo Skupštine potvrđuje da li su ispunjeni i ostali uslovi koji su predviđeni ovim zakonom i prosleđuje Skupštini zahtev za raspisivanje referenduma. Sednicama radnih tela može da prisustvuje i predsednik inicijativnog odbora, što je od velikog značaja za uključivanje građana, a tokom ovog postupka, naravno, može se i odbaciti neki predlog.

Nakon provere liste sa potpisima, liste potpisnika i prilikom odlučivanja o zahtevu za raspisivanje referenduma inicijativni odbor, naravno, ima pravo da podnese tužbu Upravnom sudu ukoliko smatra da Skupština nije pravilno odlučila.

Narodna inicijativa kao oblik direktne demokratije je važan postupak za našu zemlju. Prisutan je dakle u našem sistemu i jako je važan ako želimo da pratimo demokratski nivo evropskih zemalja i u ovoj oblasti.

Ono što je važno jeste da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave shvatilo zadatak da na odgovarajući način izradi predlog koji je danas pred nama. Šta znači na odgovarajući način? Znači da pre svega uskladi odredbe sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom, da odredbe izradi i u normativnom i u sadržinskom smislu na način koji će biti kompatibilan sa našim pravnim sistemom i drugim zakonima koji su od važnosti za pitanje referenduma, ali i da ispoštuje pravila koja važe u EU i da na pravi način implementira preporuke koje su dobijene od Venecijanske komisije bilo u toku samog postupka izrade nacrta zakona, bilo na kraju sa dobijanjem pozitivnog mišljenja na nacrt zakona.

Zbog položaja Srbije u procesu dobijanja punopravnog članstva u EU mnogo se mora voditi računa o svim detaljima koje sam upravo navela jer sa jedne strane mi se jesmo obavezali da implementiramo pravila ili postulate EU, ali sa druge strane to moramo učiniti tako da to ne remeti naš zakonodavni ili politički sistem ili norme koje danas kod nas važe.

U tom smislu želim da kažem da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave apsolutno ispunilo zadatak i prema Venecijanskoj komisiji, ali je ispunilo i rokove koji su možda malo bili nametnuti zbog sprovođenja ustavnih promena. Drago mi je da smo na kraju pokazali da smo tim koji je na jednom zadatku. Radili smo na različitim aktima, ali ti akti su teško povezani. Naravno, ovde mislim osim Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i na Ministarstvo pravde i na Narodnu skupštinu.

Ono zbog čega bih želela da reagujem jer smatram da je važno jeste plasiranje laži i insinuacija koje su upućene na to da se nešto radi ispod žita, kao da niko ne može da ode na sajt Vlade ili na sajt Narodne skupštine i da proveri koji su akti u proceduri, a naravno da može i te laži se naravno koriste za pozivanje ljudi da ne izađu na referendum. Dakle, ja ovde ne govorim o tome da se možda pozivaju ljudi da daju negativan odgovor na primer kada se radi o ustavnim promenama na referendumu. Ovde se radi o tome da se pozivaju ljudi da uopšte ne izađu na referendum. Smatram da je to mnogo opasnija situacija jer izaziva nezadovoljstvo kod građana zašto nisu pitani. Dalje, oni misle da je donošenje ovakvog zakona pogrešno slušajući isključivo dezinformacije.

Sa druge strane, zakon neće moći da se primenjuje u punom kapacitetu ako građani nisu zainteresovani da daju svoje mišljenje na referendumu o važnim pitanjima. U svakom slučaju, to nanosi štetu državi, a na kraju i svim građanima Srbije.

Stvara se loša atmosfera, građani se odvraćaju od ostvarivanja svojih prava a sve zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, toliko jeftinih da se čak koristi i status naše južne pokrajine KiM u te svrhe, naravno kada govorimo o raspisivanju referenduma zbog ustavnih promena koje se, naglašavam, dešavaju u oblasti pravosuđa.

Neistine se naravno šire preko dela tajkunskih medija i pojedinaca koji pokušavaju da steknu pristalice na bilo koji način. Ma koliko to prljava kampanja bila mi nećemo dozvoliti da više puta ponovljena laž postane istina. Narod će odlučivati i odlučiti i ništa se neće desiti dok narod ne odluči. Mi iz SNS smo uvek bili spremni na to da pitamo narod, da poslušamo narod, da pitamo građane i kakva je njihova izborna volja i građani Srbije su nam od 2012. godine pa do danas davali legitimitet da Srbiju vodimo napred.

Kao da izmišljaju po šablonu – izmišljotine se plasiraju i oko Rio Tinta i životne sredine, oko Zakona o eksproprijaciji, pa naravno da se to koristi i danas kada bi trebalo da usvojimo Zakon o referendumu.

Šta god da je aktuelno i dobro za građane odmah tajkunski mediji i neki kvazi političari počnu da se bave time na dnevnom nivou i da optužuju vlast bez ikakvih argumenata.

Pogledajte samo, izdvojiću jednog koji mi nije nešto preterano zanimljiv jer je strašno vulgaran i bezobrazan, Marko Vidojković, sa naslovom, ako bi mogla neka kamera ovo da uhvati „Šta to smrdi?“. Njegova emisija se emituje na Đilasovoj platformi Nova.rs i on obmanjuje narod navodima da Ustav može da se promeni bilo kako i da će se čak promeniti i preambula i da će KiM biti izbačeni iz sastava Republike Srbije i to sve pod naslovom „Šta to tačno smrdi?“, a ja bih rekla da smrde isključivo njegove neistine ovde.

Srpska napredna stranka, za razliku od ovakvih ljudi, ne obmanjuje narod. Mi na tome nismo gradili ni politiku SNS, ni politiku države Srbije. Aleksandar Vučić je uvek sve činjenice iznosio građanima, uvek je obrazložio svaku odluku koja je bila doneta isključivo zarad toga da građanima bude bolje. Mi nemamo čega da se plašimo. Čega da se plašimo? Velikog i marljivog rada? Politike ozbiljnosti i odgovornosti koju sprovodimo od 2012. godine? Politike u kojoj su građani Srbije na prvom mestu a mnogo puta smo to pokazali i dokazali? Mi se ne plašimo i ovde to ponavljam – ni tajkuna, ni njihovih medija, ni njihovih laži, ni prljave kampanje, a svesni smo da zbog predsedničkih izbora koji nam predstoje ta prljava kampanja će biti još jača.

Ne postoji ništa što može anulirati naše rezultate. Ne postoji ništa što može da sruši politiku izgradnje i razvoja zemlje, podizanja Srbije na svim nivoima i u svakoj oblasti. Videćete šta znači ozbiljna politička partija kada iznesemo program na skupštini stranke koja nas očekuje pa ćete onda videti koliko, uz dužno poštovanje svih ovih koji su u različitim kolonama i kolosecima ujedinjeni i razjedinjeni, koliko oni nemaju nikakvu politiku na kojoj će graditi političku priču koja će biti dobra za građane Srbije već svoju politiku grade isključivo na izmišljotinama i tračevima. Kad god uradimo nešto, a to se kritikuje bez argumenata, bez predloga na osnovu kojih bismo mi možda nešto unapredili, ja znam da to što je kritikovano da smo dobro uradili.

Između ostalog, poslednjih dana se vodi hajka i protiv, iskoristiću još malo vremena od poslaničke grupe, ako mi dozvolite, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kako na društvenim mrežama tako i na tajkunskim medijima, mi smo valjda sada u fokusu zato što pripremamo ustavne promene. Glavna zamerka, više nego nebulozna i očigledno je maliciozna, glasi da sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo traju kratko i odnosi se na to koliko ja brzo čitam ili pričam na tim sednicama.

Neprijatno sam iznenađena i time što su se tome pridružili neki opozicioni političari koji su bili poslanici i koji na taj način, po meni, pokazuju koliko ih nije zanimalo da rade ovde svoj posao, da se upoznaju sa radom Narodne skupštine i da ovde predstavljaju svoje političke partije, ali pre toga da ovde predstavljaju sve građane Srbije.

Neka budu sigurni da ću na svaku laž i insinuaciju odgovoriti, pre svega zato što predstavljam građane Srbije, ali i zato što vodim računa i o integritetu Skupštine, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i svojih kolega koji vrlo korektno rade svoj posao.

Dakle, uopšte nije važno koliko mi brzo pričamo ili čitamo, važno je da o svim predlozima, kao što je i Zakon o referendumu, kao što vidite, raspravljamo u plenumu, jer su na našem Odboru predlozi samo formalno ocenjeni kao predlozi koji su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ali, dobro, neznalice i sitne političke duše to ne žele da priznaju, a verujem i da ne znaju, jer, čim radite, niste dobri, čim radite za Srbiju niste dobri, to kažu oni koji su u raznim opozicionim kolonama, a ako ste još u SNS, onda ste na stubu srama, iako ni za šta niste krivi.

Kada pokušate da se branite od takvih ljudi, oni vam kažu da narodu u stvari mislite loše, iako ste mnogo puta dokazali suprotno, i da taj možda sa Tvitera na čijem je profilu slika krave, koji se krije iza nekog imena i prezimena koje nije njegovo ime i prezime, neće glasati za vas. U redu. Evo, trpećemo. Bićemo džak za udaranje, ali ćemo usvajati dobre zakone u Narodnoj skupštini. Vodićemo Republiku Srbiju napred. Takvi će ostati na političkom dnu, da se koprcaju u svojoj mržnji i u svom neznanju, a Srbija će se, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i sa politikom SNS, dalje razvijati i građanima pružati dobar život. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Nemojte od mene očekivati krug replika. Oni koji dobro poznaju Poslovnik, a ja sam jedna od njih, neće izazvati repliku u svom javljanju.

Osnovni moto SNS jeste da se narod pita i narod će se pitati na sledećem referendumu i na svakom drugom referendumu, u skladu sa zakonom koji danas budemo izglasali. Srpska napredna stranka pod pritiskom Brisela ne radi ništa. Prethodna vlast je radila mnogo toga pod pritiskom raznih stranih ambasada.

Ono zbog čega sam se najviše javila jeste da upoznam građane sa jednom činjenicom, a to je da cenzus ne prestaje da postoji. Ovaj predlog zakona usklađuje se sa Ustavom koji je donet 2006. godine, po kome cenzus postoji i iznosi većina od izašlih birača, a ne većina od upisanih birača. Prema tome, usklađivanje ovog predloga zakona sa Ustavom iz 2006. godine ne znači ukidanje cenzusa.

To koliko nas ima u SNS, hvala bogu, ima nas mnogo i biće nas još više, a Srbiju nismo oslobodili ni od Kineza ni od NATO trupa, oslobodili smo Srbiju od žute tajkunske vlasti koja ovom narodu nije ništa pružila, jer su se građani pitali 2012. godine da li će imati para za plate i penzije, jer su se građani pitali do 2012. godine da li će moći deci nešto da pruže, jer su se pitali da li je Dragan Đilas u Beogradu ostao dužan porodiljama 400.000 ili 400 miliona, ili koliko god miliona da je ostao dužan građanima Srbije. Od toga je SNS oslobodila Srbiju. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi gospođo Brnabić, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo važna sednica danas na kojoj ćemo govoriti o Predlogu budžeta.

Svakako je ovaj predlog bio predmet rasprave na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo kada smo ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, da bismo o istom mogli da govorimo u plenumu.

Nedavno smo u Skupštini raspravljali o rebalansu budžeta i ja ću se nadovezati na vaše izlaganje. Ja sam i prilikom izlaganja o rebalansu budžeta govorila, posebno sam izdvojila Ministarstvo pravde i u tom smislu sam govorila o rebalansu budžeta. Danas bih nastavila u tom duhu pre svega zbog toga što je reforma pravosuđa sada u fokusu i svakako pod budnim okom javnosti, ali i zbog činjenice da nas uskoro očekuju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Pored toga ne smemo da zaboravimo i da je jedna od osnovnih mera koje su definisane u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa – jačanje pravosudne infrastrukture u cilju unapređenja efikasnosti pravosuđa.

Ministarstvo pravde je u proteklih godinu, godinu i po dana velike napore uložilo u izgradnju novih pravosudnih zgrada, ali i renoviranje, rekonstrukciju i adaptaciju postojećih. Tu svakako treba pomenuti, Palatu pravde u Kragujevcu, rekonstrukciju bivše kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu, za smeštaj Privrednog i Prekršajnog suda, izgradnju zgrade Upravnog suda u Beogradu, izgradnju zgrade pravosudnih organa u Kruševcu, izgradnju aneks zgrade, posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, u Ustaničkoj ulici, naravno za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal, rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, rekonstrukciju zgrade pravosudnih organa u Somboru itd.

Ono što ja želim dalje da kažem, jeste da se u sastavu Ministarstva pravde svakako nalazi i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je nadležna za sprovođenje izvršenja kazne zatvora, maloletničkog zatvora, mera takođe i u okviru tog sistema postoji čak 29 ustanova. Dakle, 16 okružnih zatvora, 11 kazneno-popravnih zavoda, vaspitno-popravni dom i specijalna zatvorska bolnica, Složićete se da, možda narodni poslanici, ali svakako građani Srbije o tome ne znaju mnogo i da o tome treba govoriti.

Prošlog meseca, kao članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija Narodne skupštine, mi smo bili u obilasku Centralnog zatvora u Beogradu i uverili smo se da je rad Ustanove uspostavljen, zaista po pravilima naprednih evropskih zatvorskih sistema, da se tamo radi na stručnom usavršavanju i osposobljavanju zaposlenih. Posebno bih istakla rad sa osuđenim licima, dakle rad na resocijalizaciji osuđenih lica i podatak da godišnje do 10% osuđenih lica stekne neki vid diplome i da se povećava broj radno angažovanih lica, među osuđenim licima.

Kao, što sam rekla malo građana zna da je ovo u nadležnosti Ministarstva pravde. U svakom slučaju ostaviću detalje resornim odborima, resornim odborima Narodne skupštine, koji će detaljnije govoriti o svakom ministarstvu. Želim da pohvalim rad Ministarstva pravde, ali želim da pohvalim i rad Ministarstva finansija i svih ostalih ministarstava. Vi ste pokazali da ste jedan tim koji radi zajedno i koji, naravno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vodi ovu državu napred.

Na kraju ću iskoristiti samo priliku, da pozovem koleginice i kolege da podržimo budžet za 2022. godinu, jer želimo da živimo u naprednoj, u uređenoj zemlji, u zemlji koja će svojim građanima pružiti bolji život, baš onako kako je to pokušavala i proteklih godina. Hvala.

Hvala.

Gospođo Vujović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlozima koji su stigli na predlog Vlade, tačnije resornog Ministarstva zaštite životne sredine. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da ovi predlogu jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i sada nam ostaje da o njima raspravljamo u plenumu i da na pravi način prestavimo građanima Srbije zbog čega su ova zakonska rešenja važna.

Ako ćemo govoriti o biocidnim proizvodima, treba istaći da su od velikog značaja u borbi protiv Kovida 19, jer su to hemikalije koje suzbijaju organizme koji su štetni za zdravlje ljudi i životinja. Koriste se sa dezinfekciju površina, ali i kože ljudi, opreme, ali i objekata, što je naročito značajno sada u borbi protiv Kovida 19, kao što su škole, obdaništa, bolnice, fabrike itd.

Sa druge strane, zbog osobina koje imaju ovakvi proizvodi mogu biti i štetni po ljude i životinje i životnu sredinu. Zbog toga postoji potreba da se njihova upotreba zakonski reguliše kako bi se sprečili svi eventualni štetni uticaji.

Kada pomenemo zaštitu životne sredine, možemo da kažemo da je to tema koja je svakako obeležila poslednju godinu u Srbiji. Mislim da se nikada ranije nije ovoliko govorilo o zaštiti životne sredine, ali se svakako nikada ranije nije ovoliko ni radilo na promovisanju zaštite životne sredine. Svesni smo da postoji mnogo problema koji čekaju rešavanje iz oblasti zaštite životne sredine i dobro je što je to jedan od prioriteta rada Vlade Srbije. To nam govore i sredstva koja su opredeljena za sprovođenje plana zaštite životne sredine za tekuću godinu, a verujem da ćemo o tome moći da govori i u okviru rasprave o budžetu za 2022. godinu.

Želim da istaknem i važnost rada na terenu. To je vaše ministarstvo pokazalo. Želim da se zahvalim na saradnji sa lokalnim samoupravama, jer smo svi svesni da je drugačije kada se ministar lično uveri u probleme i kroz saradnju sa gradskim i opštinskim rukovodstvima da podršku republike da se ti problemi reše.

Na početku smo mogli i od vas, gospođo Vujović, da čujemo da recimo 28 fabrika za preradu otpadnih voda nedostaje jedinicama lokalnih samouprava, tu je naravno i prateća infrastruktura, primarna i sekundarna kanalizaciona mreža, očekuje nas izgradnja regionalnih centara za reciklažu kada govorimo o čvrstom otpadu.

Gradovi i opštine su dobile mogućnost da konkurišu projektima kod vašeg ministarstva za zamenu kotlarnica u institucijama čiji su osnivači gradovi, opštine, naravno građani su dobili mogućnost da konkurišu kod jedinica lokalne samouprave, kako bi se radilo i na smanjenju aero zagađenja. To su sve stvari sa kojima bi trebalo da se upoznaju građani Srbije.

Dakle, pokrenuto je mnogo projekata. Pitanje ekologije i zaštite životne sredine je ozbiljno shvaćeno i da bi se išlo u planiranom smeru smatram da bi trebalo da podržimo i ove predloge koji su danas pred nama kako bi Ministarstvo zaštite životne sredine moglo sa Vladom Srbije i dalje da radi na pitanjima koja su od ključnog značaja za građane Srbije. Hvala.

Hvala.

Uvažena gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge koji su danas pred nama i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa će danas narodni poslanici imati priliku da o njima diskutuju.

Kada govorimo o Zakonu o Zaštitniku građana i o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svakako moramo imati u vidu Strategiju reforme javne uprave koja je doneta za period od 2021. do 2030. godine, koju je Vlada usvojila upravo na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a naravno, onda možemo da govorimo i o unapređenju zakonodavnog okvira koji će doprineti i unapređenju odgovornosti državne uprave i transparentnosti njenog rada.

Govoriću sa aspekta Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ono što je zanimljivo u ovom predlogu koji se pred nama nalazi jesu nova zakonska rešenja koja propisuju izbor Zaštitnika građana, s obzirom na to da je odbor koji je nadležan za izbor Zaštitnika građana upravo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Dobro je što će predsednik Narodne skupštine objavljivati javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata. Naravno, poslaničke grupe će predlagati kandidate resornom odboru i kao ovlašćeni predlagači moći će kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika predložiti isključivo lice koje se nalazi na spisku kandidata koji je prethodno utvrdio nadležni odbor.

Na ovaj način garantuje se veća transparentnost postupka izbora Zaštitnika građana i Poverenika i, naravno, obezbeđuje se viši stepen kontrole od strane javnosti.

Takođe, zanimljiva su rešenja koja predviđaju duži mandat Zaštitnika građana i poverenika. Kada ste pomenuli Venecijanske principe o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsmana, tamo se navodi da mandat Ombudsmana treba da bude duži od mandata organa koji ga bira, da funkcija treba da se ograniči na jedan mandat, kao i da jedan mandatni period ne bi trebalo da traje kraće od sedam godina. Ja mislim da su ova rešenja dobra i da ćemo ova rešenja moći da implementiramo i da uklopimo u zakonodavni okvir, onakav kakav postoji u Republici Srbiji.

Kada smo kod tih Venecijanskih principa, želim da kažem i da u razgovorima sa predstavnicima Venecijanske komisije u postupku promene Ustava jesam zaista uočila koliki značaj oni pridaju instituciji Ombudsmana u zemljama EU. Konkretno, tokom ustavnih promena videla sam da oni prosto podrazumevaju njihovo učešće prilikom izbora, recimo, članova VSS, ukoliko to ne bude uspela da učini Skupština dvotrećinskom većinom.

Dakle, hoću da kažem da postoje pravila koja ćemo mi implementirati i na najbolji način uklopiti u naše zakonodavstvo, jer smo sa jedne strane potpuno posvećeni procesu čiji će krajnji rezultat biti punopravno članstvo naše zemlje u EU.

Ono što je važnije možda, da se danas kaže, za građane Srbije jeste da ćemo mi na taj način obezbediti građanima Srbije dobru upravu koja je okrenuta njihovim potrebama, koja im je približena, koja će stručno i efikasno odgovarati na njihove zahteve, naravno, postupati po zakonu u skladu sa svojim ovlašćenjima, ali i poštovati prava i dostojanstvo građana Srbije.

To je ono što je najvažnije i što smatram da će biti očekivani pozitivni efekti od primene predloga, odnosno zakona sutradan kada ih budemo izglasali, u praksi. Tako da ja na kraju pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da ove predloge u danu za glasanje i podržimo. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predlog koji se danas nalazi pred nama i ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Ono što svakako treba istaći, kada govorimo o rebalansu budžeta, jesu činjenice koje govore u prilog tome da možemo da zaključimo da Vlada Srbije vodi dobru finansijsku politiku, a zaključak je da je ostvaren rezultat mnogo bolji od očekivanog i to za oko 1,5 milijardi evra i da će BDP ove godine zabeležiti rast od najmanje 7%. Deficit budžeta će iznositi 4,9% umesto očekivanih 6,9%, a javni dug na kraju ove godine biće 58,2%.

Ima mnogo oblasti u kojima smo ostvarili rezultate koji su, naravno, u direktnoj vezi sa budžetom, o kojima će i moje kolege danas govoriti. Ja ću se kratko osvrnuti na deo sredstava koji se odnosi na Ministarstvo pravde.

Naime, jedna od osnovnih mera definisanih i u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa jeste upravo jačanje pravosudne infrastrukture u cilju unapređenja pravosuđa. Ministarstvo pravde je resorno ministarstvo koje je dužno da obezbedi bolje uslove za rad svih zaposlenih u pravosudnom sistemu i zbog toga je bila potrebna rekonstrukcija, ali i izgradnja mnogih objekata.

Počeću sa gradom iz koga ja dolazim. Završena je prva faza radova na rekonstrukciji nekadašnje kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu. Završetkom prve faze radova u Nišu, stekli su se uslovi za premeštaj Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva, kao i odeljenja Upravnog suda.

Moramo da znamo da su radovi obuhvatali površinu od oko 2.600 metara kvadratnih, a celokupni objekat je površine čak oko 10.000 kvadratnih metara. U delu objekta koji će biti predmet rekonstrukcije obezbeđeni su uslovi i za smeštaj Privrednog i Prekršajnog suda.

Imamo dalje i izvođenje radova na izgradnji Palate pravde u Kragujevcu. Useljenje u objekat planira se do kraja godine, a ovaj objekat predviđen je za smeštaj svih pravosudnih organa u Kragujevcu i odeljenja Državnog pravobranilaštva. Tamo će biti smešteno čak oko 11 pravosudnih organa i to na površini od oko čak 24.000 kvadratnih metara.

Što se tiče planova za naredni period, planira se izgradnja aneksa zgrade Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici, a za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal i time bi se u Beogradu stvorili još adekvatniji uslovi za sankcionisanje organizovanog kriminala.

Za narednu godinu planira se projektovanje objekta i ugovaranje radova na izgradnji objekta. Započeti su radovi na projektovanju radova na rekonstrukciji takođe i Trećeg osnovnog suda u Beogradu i na taj način će se zaokružiti smeštajni kapaciteti beogradskih pravosudnih organa.

Pomenuću i Kruševac. U Kruševcu je obezbeđen prostor za izgradnju nove zgrade za smeštaj svih pravosudnih organa u Kruševcu. Tamo će biti ukupno šest pravosudnih organa.

Započeta je izrada projekta za rekonstrukciju zgrade Osnovnog suda u Ubu. Pored navedenih projekata, u planu je do kraja godine nastavak adaptiranja i sređivanja prostora na pravosudnim objektima širom Srbije, kao i obezbeđivanje potrebne opreme za nastavak rada na osavremenjavanju informacionih aplikacija za evidentiranje i praćenje predmeta u pravosudnim organima.

Osim ovih koje sam navela, da ne bih oduzimala mnogo vremena, naravno, postoji još mnogo rezultata koje je ostvarilo Ministarstvo pravde. I u saradnji sa Narodnom skupštinom, doneli smo mnoge zakone koje je to ministarstvo, a naravno, i u cilju, pre svega, uspostavljanja efikasnijeg sistema pravosuđa, pravosuđa koje ćemo na taj način i približiti građanima i koje će u neku ruku i biti na usluzi građanima, ali sa druge strane, i sa ciljem ispunjavanja određenih obaveza koje smo preuzeli kako bi naš zakonodavni okvir bio usklađen sa evropskim trendovima.

Podsetiću vas i da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na tekst ustavnih amandmana i da je to postupak koji će obeležiti ovo skupštinsko zasedanje i postupak koji se već privodi kraju.

Na ovaj način na koji sam ja govorila o rezultatima rada Ministarstva pravde možemo da govorimo o svim ministarstvima. Ministarstva su pokazala, odnosno Vlada Srbije je pokazala da zajedničkim radom i dobrim odnosom prema našim finansijama je itekako moguće ostvariti rezultate. Upravo zbog toga bih i završila izlaganje na način da ću pozvati koleginice i kolege da u danu za glasanje ovaj predlog i podržimo. Hvala.

Hvala vam mnogo, uvažena potpredsednice, što ste mi dali reč.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli danas više puta o čemu raspravljamo i šta je danas na dnevnom redu pa ću odmah krenuti sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Dakle, Zakon o sprečavanju korupcije, kao što znamo, usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2020. godine i u odnosu na odredbe koje su tada važile i regulisale ovu oblast, a to su bile odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, sada je to Agencija za sprečavanje korupcije, zaista ima novina koje predstavljaju zapravo ozbiljne pomake u regulisanju pre svega statusa i ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, ali i sukoba interesa, obaveza koje pogađaju funkcionere i ograničenja koja važe posle prestanka javne funkcije.

Promenjeni su rokovi za vanredno prijavljivanje imovine i prihoda. Uvedeni su kriterijumi za izradu godišnjeg plana provere imovine. Kada je reč o sankcijama možemo da primetimo i da govorimo o novčanoj kazni, ali i o kazni zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina za one javne funkcionere koji su dali lažne podatke o svojoj imovini, kojima će u tom slučaju i prestati funkcija i neće moći da obavljaju funkciju u trajanju od narednih 10 godina.

Kao šta znate, Savet Evrope formirao je grupu država za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO, tačnije 1999. godine i njihov cilj je da nadziru primenu konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima koje predlaže Savet Evrope.

Osnovna ideja jeste da se unapredi kapacitet država članica za efikasniju borbu protiv korupcije, da se identifikuju nedostaci u nacionalnim zakonodavnim rešenjima i da se ubrzaju neophodne izmene.

Srbija je, kao što znamo, članica GREKA i u skladu sa tim mi kao država moramo da ispunjavamo svoje obaveze i da uvodimo standarde u oblasti borbe protiv korupcije. Tako je Zakon o sprečavanju korupcije bio predmet evaluacije njihovih stručnjaka i sa jedne strane je zaključeno da jeste u skladu sa već datim preporukama, ali sa druge strane dobili smo i nove preporuke za unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, kako bi se zakon bez problema primenjivao u punom kapacitetu. Iz tog razloga danas upravo na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, da bismo uneli izmene koje će zapravo biti izvršenje Preporuke broj 12, koju nam je dao GREKO.

Najpre se određuje pojam korupcije u smislu zakona, tako što se taj pojam određuje kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Takođe, predlogom se uređuje obavljanje drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije. Precizirane su i nadležnosti agencija koje se odnose na davanje saglasnosti javnom funkcioneru za obavljanje drugog posla ili delatnosti, kao i ovlašćenja agencije da odredi rok javnom funkcioneru da prestane da obavlja određeni posao ili delatnost ukoliko se utvrdi da u tom slučaju ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno ako se utvrdi da to predstavlja sukob interesa.

Ono što bih izdvojila kao važno jeste utvrđivanje kruga pravnih lica koja imaju obavezu prijavljivanja agenciji određenih podataka, s tim što se to sada proširuje na pravna lica u kojima javni funkcioner ili član porodice javnog funkcionera radi, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka u kome ima udeo ili akcije, a koji učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili u bilo kom drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti.

Takođe se u cilju veće transparentnosti propisuje vođenje posebne evidencije od strane agencije o predmetnim pravnim licima kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.

Ima tu još nekih detalja koji se odnose na javne funkcionere, na postupanje javnih funkcionera i apsolutno se slažem sa predlogom koji nam je uputilo Ministarstvo pravde, jer na taj način ne samo da ćemo ispuniti obaveze koje imamo i preporuke koje nam je dao GREKO, već ćemo pokazati i da smo spremni da kao javni funkcioneri koji, napominjem, normalno je, u ovom trenutku smo uglavnom iz vladajuće koalicije, dakle, da smo spremni kao javni funkcioneri na visok stepen transparentnosti i da smo spremni da se pridržavamo zakona. To će obezbediti, smatram, i ta veća transparentnost, obezbediće, smatram, i veće poverenje građana, jer će građani imati uvid u evidencije koje su javne a odnose se na imovinu i uopšte na postupanje funkcionera.

Sa druge strane, ne znam da li GREKO uzima u obzir postupanje Agencije za sprečavanje korupcije i da li bi za GREKO bilo prihvatljivo to da određeni zaposleni u Agenciji za sprečavanje korupcije, na primer, ne prave razliku između zarade i naknade putnih troškova, odnosno naknade troškova prevoza za narodne poslanike, obzirom da sam upoznata sa tim da su vođeni određeni postupci i u samoj Agenciji, a i neki prekršajni postupci i da li bi, eventualno, postojala neka preporuka GREKA koja će se odnositi na to da se, recimo, prema javnim funkcionerima zaposleni u Agenciji ne odnose u startu kao prema nekome ko želi da sakrije svoju imovinu?

Mislim da te odnose između javnih funkcionera i Agencije za sprečavanje korupcije treba unaprediti, slažem se da na tome treba da radimo i mi kao javni funkcioneri, ali i zaposleni u Agenciji, pre svega na taj način što ćemo mi preuzeti određene obaveze, da smo spremni da preuzmemo određene obaveze, da se pridržavamo zakona, da poštujemo odredbe koje smo, između ostalog, i ovde podržali, a da nam Agencija zapravo pomogne u tome da ispunimo te obaveze.

Smatram da je vrlo lako razlikovati funkcionera koji želi da sakrije svoju imovinu od funkcionera koji ne želi da sakrije svoju imovinu, jer on neće imati nikakvu nameru u lažnom prijavljivanju svoje imovine.

Smatram i to da kada smo svesni svih ovih činjenica i kada shvatimo da smo zajedno jači na putu u borbi protiv korupcije, da će nam svima biti lakše, i zaposlenima u Agenciji za sprečavanje korupcije, koji će lakše i efikasnije obavljati svoj posao, a i nama da prijavljujemo ono što to od nas traži zakon.

Svakako sam stanovišta da između reči "funkcioner" i "korupcija" ne stoji nužno znak jednakosti, ili sam sasvim sigurna da bar tako ne bi trebalo da bude, ali, sa druge strane, postoje i takvi i one kod kojih je taj znak jednakosti očigledan treba procesuirati bez ikakve zadrške. Čak i ako neko ne zarađuje novac na sumnjiv način, kad nema takvih naznaka, da li Agenciju za sprečavanje korupcije interesuje otkud nekome automobil, džip ili bilo koji drugi, od 100 hiljada evra? Ili je interesovanje selektivno? U tom smislu smatram da bi građani Srbije trebali da budu obavešteni i o takvim slučajevima, odnosno o takvim postupanjima Agencije za sprečavanje korupcije.

Bez obzira na to da li se radi o javnom funkcioneru ili ne, jer valjda se trudimo da smo svi zajedno na istom putu, da kriminal i korupciju suzbijemo u svim segmentima društva i bez obzira na to da li je prestala njegova javna funkcija, da li onda u tim slučajevima je dobro da Agencija za sprečavanje korupcije sarađuje sa svim drugim državnim organima.

S tim u vezi, podsetila bih da ima i onih koji su nekada vršili vlast i obavljali svoje funkcije, za koje znamo ili možemo da pretpostavimo ili smo upoznati iz medija da jesu zaista bile u službi sumnjivog sticanja imovinske koristi, a nismo od Agencije dobili zvanične potvrde da li se preispitivala i njihova imovina. Pretpostavljate da ću u ovom trenutku pomenuti Dragana Đilasa na koga mislim i na tu celu njegovu ekipu koja je vršila vlast u određenom periodu, najpre u Beogradu za koji period se vezuju mnoge višemilionske afere iz kojih građani nisu izašli punih džepova, već su ostali oštećeni za novac koji je ispumpavan iz budžeta. Taj budžetski novac mogao je biti upotrebljen za mnoge druge stvari, za razne infrastrukturne projekte, da se napravi komunalna putna, železnička ili bilo koja saobraćajna infrastruktura, vrtići, ustanove kulture ili bilo šta drugo od čega bi građani Beograda imali koristi.

Nažalost, najveći deo tog novca završio je u džepovima ljudi koji su tada bili na javnim funkcijama, a bili su bliski Draganu Đilasu. Zašto ja to sada mogu otvoreno da kažem ovde u parlamentu? Zato što smo čitali, slušali i bili informisani preko medija da su mnogi od njegovih saradnika bili procesuirani. Pitanje za Agenciju je naravno ponovo - da li se i u kojoj meri proveravalo njihova imovina u periodu dok su bili na funkcijama, ali i kasnije. To bismo voleli da čujemo i mi kao narodni poslanici, ali i građani Srbije koji su oštećeni protivzakonitim ponašanjem javnih funkcionera u tom periodu.

Ono što je dobro u ovom trenutku jeste da nema više zaštićenih ili bar nema u onoj meri u kojoj ih je ranije bilo. Partijska knjižica više nije izlaz iz krivične ili bilo koje druge odgovornosti. Srpska napredna stranka je pokazala to mnogo puta od 2012. godine, pa do danas, kada je preuzela vlast i danas kada vrši vlast u punom kapacitetu. Verujem da će se privesti pravdi svi oni koji su se možda i do sada provukli u ispumpavanju novca na način kako sam malo pre navela.

Uvek ste od narodnih poslanika mogli da čujete da pozivamo državne organe, da dajemo podršku državnim organima da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer od suzbijanja kriminala i korupcije zavisi napredak Srbije i mi smo toga apsolutno svesni.

Kao što sam već navela, mi smo to i pokazali još 2012. godine dolaskom na vlast SNS, da je borba korupcije strateški cilj. Odmah smo krenuli u donošenje strategija, u donošenje akcionih planova, u popravljanje našeg zakonodavstva, jer i ovo o čemu danas govorimo nije samo puko ispunjavanje preporuka GREKO-a ili usklađivanje sa pravilima koja važe u zemljama EU, već je poboljšavanje našeg zakonodavstva kako bi i građani i privreda bili sigurni da žive i da rade u zemlji u kojoj nema opasnosti od posledica koje korupcija izaziva.

Želim i da pohvalim, ne zato što ste vi tu, gospođo Popović, već želim zaista da pohvalim rad Ministarstva pravde i posvećenost koju pokazujete i vi i vaš tim sa ciljem da reforma bude što bolja, a znamo svi da se to radi pre svega na zadovoljstvo i zbog građana Srbije.

Danas govorimo i o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika. Kada se govori o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika Odluku o usvajanja Kodeksa Narodna skupština je usvojila decembra prošle godine. Takođe, GREKO je evaluirao postupak donošenja Kodeksa i sadržinu i u vezi sa tim imamo Preporuku 2, u kojoj se konstatuje da Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja radi na Nacrtu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ali da je to u tesnoj vezi sa nedavno donetim Zakonom o lobiranju i Zakonom o sprečavanju korupcije.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog za izmenu i dopunu Kodeksa. Posle usvajanja on će, naravno, ponovo biti predmet evaluacije. Takođe se očekuju i određeni akti koji će ga pratiti, u vidu smernica, uputstava za organizovanje kroz koje bi trebalo da prođu narodni poslanici, itd. Dakle, baš kao što je i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gospodin Aleksandar Martinović rekao, izmene koje su predložene treba usvojiti. Treba ih usvojiti kako bi se ispunile preporuke GREKO-a kao tela Savete Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije i kako bismo u oktobru mogli da očekujemo pozitivnu ocenu u delu koja se odnosi na Kodeks.

Preporuke smo dobili od eksperata iz GREKO-a koji će sutradan, ja pretpostavljam učestvovati i u davanju mišljenja, da li smo zadovoljili njihove kriterijume i implementirali njihove preporuke na način kako je to predviđeno. Preporuka GREKO se odnosi na obezbeđivanje smernica za rešavanje i izlazak iz situacija koje podrazumevaju pre svega sukob interesa, ali takođe podrazumeva da sam tekst Kodeksa bude javan i dostupan građanima koji sa sadržinom tog Kodeksa žele da se upoznaju.

Još jedna važna stvar je omogućiti efikasnu primenu Kodeksa u praksi koja najpre podrazumeva upoznavanje narodnih poslanika sa standardima kojih moraju da se pridržavaju sa pravilima i to će se činiti kroz različite edukacije, seminare i obuke.

Ističe se, takođe, velika važnost Komisije za etiku koja će biti nadležna za usvajanje vodiča za primenu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, za određivanje načina na koji će se sprovodi obuke na kojima će biti predstavljena načela i standardi, kažem, kojih se moraju pridržavati narodni poslanici, pri čemu se akcenat, koliko sam mogla da vidim iz samog teksta Kodeksa, baca naročito na sukob interesa. Na taj način će se unaprediti uslovi za etičko postupanje narodnih poslanika u različitim situacijama.

U Predlogu koji je pred nama možemo da vidimo kakav će biti sastav komisije za etiku, koje su njene nadležnosti, možemo da vidimo i predlog mera koje se predviđaju za slučaj povrede Kodeksa od strane narodnih poslanika.

Sve je ovo, naravno, predloženo u skladu sa preporukama ekspertskog tima Saveta Evrope, odnosno GREKO-a sa ciljem dobijanja pozitivnog mišljenja i, naravno, u okviru postupka evrointegracija u kojima se Srbija nalazi i u okviru ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanje sa propisima EU.

Na ovaj način podižemo nivo političke kulture u parlamentu i jedna smo od retkih država koje će imati ovaj kodeks i primenjivati ga. Predlažem da ovaj Kodeks usvojimo, jer će i rasprave u plenumu biti pristojnije, samim tim i konstruktivnije bez obzira na to ko kojoj političkoj opciji pripada.

Hvala vam, gospođo Kovač.

Iskoristiću priliku da pozdravim naše uvažene goste i nastaviću dalje sa svojim izlaganjem. Dok smo na terenu ispunjavanja obaveza koje smo kao država preuzeli, a radi se o aktuelnoj temi, želela bih da kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i predsednik Radne grupe za izradu tzv. ustavnih amandmana, obavestim javnost o toku postupka, ali i da razjasnim određene dileme koje su se u toku postupka javile kod pojedinih medija, pojedinih političara ili možda i kod građana.

Ono što je najvažnije i zato to želim da kažem na samom početku jeste da se promene, ustavne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa. Dakle, promene koje predlažemo se ni u kom slučaju ne odnose na status Kosova i Metohije, niti na teritorijalni integritet ili suverenitet naše zemlje niti na ljudska prava, naročito ne na ukidanje ljudskih prava niti na bilo koju drugu oblast koju reguliše Ustav. Dakle, radi se isključivo o unošenju izmena koje će naš pravosudni sistem popraviti, pravosuđe približiti građanima, udaljiti ga još više od bilo kakvog eventualnog političkog uticaja, ali će nas i približiti EU na našem putu pristupanja.

Druga stvar, koju želim da naglasim jeste da je sav posao i sva odgovornost, naravno, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i bez obzira na to što se za narodne poslanike to podrazumeva, dakle, podrazumeva se da je to naš posao želim da iskoristim priliku da se zahvalim članovima i zamenicima članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo što su pokazali pre svega veliko interesovanje, ali i posvećenost i izuzetnu dozu ozbiljnosti tokom čitavog ovog postupka.

Odbor je formirao i Radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava i nacrt ustavnog zakona, tu Radnu grupu čine eminentni stručnjaci i ta Radna grupa je zasedala do sada ukupno 13 puta. Koliko god da se radi o izmenama koji se tiču struke zbog čega smo i formirali Radnu grupu, ipak moramo biti svesni određenog političkog momenta ako govorimo o Odboru za ustavna i pitanja i sa te strane, sagledavanja tog političkog momenta mi smo pokazali da smo posvećeni poslu koji bi trebalo da nam donese kvalitetnije pravosuđe, ali naravno i u određenom trenutku i pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. U tom smislu mogu da kažem da sam i sasvim sigurna da smo ispunili sve kriterijume koji su stavljeni pred nas.

Želim da kažem da sam zadovoljna stepenom transparentnosti i inkluzivnosti, stepenom i načinom obaveštavanja najšire javnosti o predloženim izmenama, jer kao što smo na samom početku postupka i rekli, potreban nam je najširi društveni konsenzus o pitanjima koja se tiču svih građana Srbije i o kojima će poslednju reč dati upravo građani Srbije na referendumu.

S obzirom na ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zbog javnosti želim da naglasim da je Odbor taj koji je nadležan za formiranje radne grupe, za održavanje javnih slušanja, kako u Domu Narodne skupštine, ovde u Beogradu, tako i u drugim gradovima.

Prema tome, niko drugi Ustavom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine nije ovlašćen za sprovođenje javnih rasprava. Mi smo javne rasprave, odnosno tzv. javna slušanja sprovodili u dva kruga, u Beogradu, ovde u Domu Narodne skupštine u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Dozvolićete mi sada da se osvrnem na neke i konkretne izmene, odnosno, jako kratko ću reći kako bi otprilike trebalo da izgledaju odredbe Ustava, ukoliko se naravno, postupak uspešno privede kraju.

Napominjem, i da je tekst koji je bio predmet razmatranja na javnim slušanjima i dalje podložan promeni, odnosno, Odbor nije usvojio konačni nacrt akta o promeni Ustava, baš zbog toga što smo želeli da se maksimalno uključi javnost, i da unesemo sve one dobre ideje, konstruktivne predloge i da sumiramo sve zamerke koje smo dobili na javnim slušanjima.

Dakle, kao što znate, osim tog momenta u kome vlada struka, postoji i određeni politički momenat, gde možemo da kažemo da smo bili spremni na to da Narodna skupština više ne bira sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, niti predsednike sudova.

Razgovarali smo i o sastavu Visokog saveta sudstva, koji će imati 11 članova, kao što i sada ima 11 članova, ali bi trebalo da ga čini šest sudija, koje biraju sudije. Dakle, sudije se same biraju između sebe za Visoki savet sudstva i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština Republike Srbije.

Naravno, to je jedini da kažemo, upliv Narodne skupštine prilikom izbora tih pet istaknutih pravnika, ali smo i za istaknute pravnike predvideli određene kriterijume, tako da, praktično Narodna skupština neće moći da bira bilo koga, da tako kažem, da bude član Visokog saveta sudstva, a naročito to neće biti predstavnici političkih partija ili političkih organizacija.

Shodno nekim promenama koje smo uneli, a koje se tiču sudija, tako smo imali i neke promene koje se tiču tužilaca, i otprilike smo se trudili da sve uskladimo sa onim odredbama Ustava koje važe sada, ali koje će važiti i posle ovih promena, jer jako nam je teško bilo da uklopimo sve ono što sada važi, ali će i nastaviti da važi posle primene ovih ustavnih amandmana, ako imamo na umu da ne menjamo kompletan Ustav, već menjamo samo jedan njegov deo, pa smo i u tom smislu morali da vodimo mnogo računa.

Što se tiče Ustavnog zakona, u izmenama Ustavnog zakona možda taj politički momenat preuzeo ulogu, zato što je tu trebalo odrediti rokove u kome će početi da važe ustavni amandmani, rokove za donošenje drugih zakona koji će biti doneti posle primene ustavnih amandmana i ovog Ustavnog zakona.

Ako uzmemo u obzir da se nalazimo u izbornoj godini ostavili smo da ti rokovi budu malo duži.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona…

Nastaviću, još dva, tri minuta od vremena poslaničke grupe. Hvala.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona posebno istakla u ovom trenutku, jeste da neće biti reizbora, već organi kao što su Visoki savet sudstva, ili Državno veće tužilaca, odnosno Visoki savet tužilaca i sudije koje su izabrane nastaviće da obavljaju svoje funkcije. Podsećam vas, da ovo ni u kom slučaju ni ne liči, a kamo li, da jeste reforma koja se desila u pravosuđu 2009. godine, i kojom je, ponovo ću istaći to, Demokratska stranka sklanjala, smenjivala, isterivala, raspoređivala, proganjala, kako god hoćete, svoje političke neistomišljenike, već je ovo prava reforma pravosuđa, koja popravlja i rad samih sudija, ali i odnos prema građanima.

U mnogo stvari smo mi pokazali razliku između prethodne vlasti i vlasti koju čini, koju pre svega predvodi SNS, pa smo došli i do oblasti pravosuđa u kojoj smo takođe pokazali ogromnu razliku.

Zbog svega što sam napred navela pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo, kako Kodeks, tako i Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, jer mislim da je to pravi put kojim mi idemo, ako uzmemo u obzir sve rezultate rade koje imamo iza sebe proteklih godina. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali ovaj Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama u načelnoj raspravi i ocenili smo da njegove odredbe jesu u skladu sa Ustavom i zakonskim rešenjima Republike Srbije.

Naravno, uvek moramo imati u vidu, analizu efekata zakona, kao i rad Radne grupe kako je ministarka upravo navela. Sa druge strane moramo i dati šansu nekim novim zakonskim rešenjima od kojih očekujemo pozitivne efekte, pre svega, koji će se odnositi na popravljanje položaja potrošača i koji će se odnositi na kvalitetnije ostvarivanje njihovih prava.

Predlog zakona o zaštiti potrošača, osim što vrši usklađivanje sa pravilima koja važe u EU, unaprediće rad udruženja i Saveza za zaštitu potrošača, uvešće efikasniji sistem kazni, kreiraće jednu politiku zaštite potrošača, uspostaviće evidencije potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima, ali i regulisaće, recimo, vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Biće tu još detalja koje ćemo moći da čujemo u načelnoj raspravi. Imaćemo raspravu i u pojedinostima.

Pružanjem odgovarajućeg pravnog okvira, donošenjem ovog zakona u mnogome ćemo doprineti brzom postizanju efekata koje je, verujem i radna grupa imala pred sobom kao cilj prilikom izrade teksta koji je danas pred nama u formi predloga.

Ja bih iskoristila priliku da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da ovaj Predlog zakona u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovi predlozi koji su danas pred nama su raspravljani na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa će danas o njima poslanici moći da diskutuju. Naravno, moje koleginice i kolege koji su govorili pre mene su u suštinskom smislu kao izvestioci resornih odbora u tom smislu i govorili.

Želela bih da iskoristim ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora da se osvrnem, odnosno da se malo zadržim na ovom finansijskom Ugovoru između Evropske investicione banke i Republike Srbije, koji podrazumeva podršku Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije.

Dakle, znamo da je Evropska investiciona banka Republici Srbiji odobrila zajam u iznosu od 200 miliona evra i da će ta sredstva biti usmerena preko Ministarstva privrede, odnosno preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Svesni smo i činjenice da postoji značajan pad prihoda u prethodnom periodu zbog epidemije koja nas je pogodila i da je likvidnost privrede u jednom trenutku i značajno bila ugrožena. Na najvećem udaru bili su i preduzetnici, bila su mala i srednja preduzeća čiji su prihodi u velikoj meri pali i u jednom trenutku zaustavljena je i investiciona aktivnost.

Potrebno je i na dalje ublažavati posledice, pre svega koje su usmerene od strane epidemije na sektor malih i srednjih preduzeća. Potrebno je očuvati stabilnost finansijskog i privrednog sistema i zbog toga je Vlada Republike Srbije donela i uredbu, na predlog Ministarstva privrede, kada je utvrđen program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled epidemije koja nas je pogodila.

Takođe, želim da pomenem i ovaj program pod nazivom „Oporavak i razvoj“, gde se uspostavlja posebna kreditna linija za dodelu povoljnih kreditnih sredstava privrednim subjektima za realizaciju novih investicionih ulaganja. To bi svakako trebalo da ubrza, odnosno da utiče na to da oporavak i rast privrede i privredne aktivnosti u Republici Srbiji se dese odmah. Namera je naravno da se kroz podršku za nova investiciona ulaganja podrži i oporavak malih i srednjih preduzeća.

Situacija u kojoj se našao ceo svet zbog epidemije prouzrokovane korona virusom pokazala nam je koliko je teško boriti se na svim poljima, ali i ko je bio spreman na takvu vrstu borbe. Srbija je pokazala spremnost, to svakako, ne bi smo mogli da nemamo stabilne finansije, stabilan zdravstveni sistem, što nam je dalo mogućnost da u kratkom vremenskom periodu, čak nekada i u trenutku, donosimo mere koje podrazumevaju pomoć države privredi, ali i građanima Srbije. Za kratko vreme smo s jedne strane, izgradili bolnice, kako bismo radili na kolektivnom zdravlju, obezbedili uslove kako bismo radili na kolektivnom imunitetu, ali smo za kratko vreme uspeli i da vodimo računa o ublažavanju posledica koje su pogodile privredu.

Imajući u vidu sve što sam iznela, ali i očiglednu potrebu da se nastave preduzete mere podrške za očuvanje finansijske i privredne stabilnosti iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da ovaj predlog o kome sam govorila, ali i ostale predloge koji su na dnevnom redu u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala predsedavajući. Uvažena gospođo Popović sa saradnicima, uvaženi predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo važne predloge ne samo predloge zakona, već imamo i predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, kao i predlog odluke za izbor predsednika sudova, koji je podnet od strane VSS.

Najpre, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i predlog dopuna, Predlog zakona o dopuni Zakona o VSS, predstavljaju korake koje preduzimamo u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23, koje se zove – Pravosuđe i osnovna prava, u kome stoji da je potrebno izmeniti ili dopuniti ova dva zakona, u smislu predviđanja etičkog odbora, kao radnog tela VSS, kao stalnog radnog tela VSS, pri čemu će se današnjim predlozima urediti i nadležnost VSS, u donošenju Poslovnika o radu etičkog odbora, ali i obaveza etičkog odbora da najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj VSS, o primeni etičkog kodeksa.

Etički odbor imaće pravo da odlučuje o tome koji su postupci koji narušavaju dostojanstvo i nezavisnost sudije i koji su postupci koje su možda sudije preduzele, a da narušavaju ugled suda.

Dakle, stalna radna tela će posle usvajanja ovih predloga biti komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, izborna komisija, etički odbor, disciplinski organi i eventualno neki organi, stalna radna tela VSS, koji mogu ad hok formirani.

Na ovaj način, podiže se stepen odgovornosti na viši nivo i uspostavljaju se standardi koji uvode novine u pravosudni sistem koji će se naravno uklopiti u naš pravosudni sistem i čija će primena očekivano imati samo pozitivne efekte.

Dalje, zakonom o izmenama i dopuna Zakona o sudijama, predviđeno je brisanje odredbe na osnovu koje se nestručnim smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu – ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija, pre svega radi usklađivanja sa mišljenjem broj 17, konsultativnog veća sudija evropskih sudija.

Da bi bilo jasnije, u samom mišljenju Konsultativnog veća evropskih sudija se navodi da su načela stalnosti i nepremestivosti, ključni elementi sudske nezavisnosti i da se kao takva moraju poštovati.

Dakle, sudije nije potrebno razrešavati samo zbog negativne ocene, već u slučaju disciplinskih ili krivičnih postupaka, koji se vode ili gde je kao neizbežan donet zaključak postupka vrednovanja da je sudija nevoljan, što bi značilo da nemarno obavlja svoj posao, što je disciplinski prekršaj ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti, što podrazumeva gubitak radne sposobnosti.

Dakle, vidimo ko je i na koji način dužan da ocenjuje stručnost, odnosno vidimo da postoje organi koji na različitim nivoima utvrđuju kriterijume za sudije. Tako je danas u Srbiji, a kako je bilo ranije, nije loše da se podsetimo svaki put kada o tome možemo da govorimo iz više razloga.

Prvo, da bismo imali na umu koji postupci tadašnje vlasti do 2012. godine, a kritične su bile 2008. i 2009. godina za pravosudni sistem Srbije, dakle koji postupci tadašnje vlasti su bili pogrešni, jer su bili upereni, pre svega na omogućavanje upliva političkih uticaja na sudstvo.

Drugo, danas kada govorimo o ovim predlozima uveliko smo u postupku reforme pravosuđa preko izmena zakona, preko izmena Ustava Republike Srbije kako bismo dostigli nivoe evropskih zemalja i u toj oblasti ne samo ispunili obaveze koje smo preuzeli od strane EU, već pre svega omogućili građanima vladavinu prava i pravnu državu u punom kapacitetu.

Pomenula sam prethodnu vlast, pomenuću i danas reformu pravosuđa iz 2009. godine za koju moram da kažem da vrlo jadno i smešno deluje naročito ako uđete malo detaljnije u čitav taj postupak i uđete u suštinu, a reći ću i zašto.

Zapravo, ta reforma pravosuđa je bila čista demonstracija sile Demokratske stranke, jedno svojevrsno zastrašivanje sudija, pokušaj da njihovi političari vode glavnu reč, tada ne samo u Srbiji, ne samo u politici već i u pravosuđu od čega ih je zanimalo koje kadrove će gde postaviti, a kad pogledate suštinski u pravosuđu Republike Srbije nije uređeno apsolutno ništa.

Njihova reforma nije podrazumevala rad na popravljanju zakona ili drugih akata, nije podrazumevala ni unapređenje rada sudova i tužilaštava, a o kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu da ne govorim, jer kad govorim o reformi govorim i o tome da se obezbeđuje sudijama i tužiocima odgovarajući uslov za rad, odnosno uslovi za rad.

Umesto boljih uslova za rad i podizanja standarda kako bi se pre svega građanima omogućio adekvatan pristup pravdi, imali smo politički postavljene kadrove, imali smo, mogu slobodno da kažem možda i neznalica na mestima sudija, shodno tome imali smo i naručene presude, imali smo one koji su dobijali instrukcije iz političkih partija, imali smo sa druge strane i proganjanje sudija koje nisu bile politički podobne, a sve to nažalost je rezultiralo srozavanjem pravosudnog sistema i ogromnim troškovima koje je snosila država, a u krajnjoj liniji građani Srbije.

Na nama je danas da tuđe greške ispravljamo. Mi i danas plaćamo visoku cenu nečije bahatosti i što je najvažnije trudimo se da građanima omogućimo efikasnije sudstvo stručnije kadrove, razumne postupke, adekvatnu zaštitu njihovih prava i kroz donošenje zakona kako bi vratili poverenje u pravosudni sistem i obezbedili vladavinu prava ali i standarde koji postoje u EU, jer kažem trudimo se da budemo punopravan član EU.

Naravno, situacija u kojoj opozicioni lideri, a kada to kažemo u ovom trenutku pre svega mislim na Dragana Đilasa javno vrše pritisak na sudije i tužioce je u najmanju ruku zabrinjavajuća, ali složićete se da na tako nešto ni moje kolege ni ja niti bilo ko ne može da utiče. Međutim, možemo sa druge strane da tražimo da državni organi rade svoj posao po zakonu, a ne na zahtev tajkuna koji vređa inteligenciju poštenih i vrednih ljudi koji i danas plaćaju ceh, na primer njegovih afera dok je vodio Beograd.

Postoje istrage, postoje postupci, postoje dokazi, postoje na kraju krajeva i mediji koji su građane upoznali sa činjenicom da je neko njihov novac skladištio na računima u inostranstvu.

Postavlja se pitanje ako je sve čisto zašto računi u inostranstvu? Zašto računi koji su otvarani na različita imena? Postavlja se pitanje da li treba da zažmurimo na to kad neko koristi poluge vlasti za lično bogaćenje?

Sva ta pitanja ne postavljam samo ja, ne postavljaju ih je samo poslanici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, sva ta pitanja postavljaju građani Srbije i sigurna sam da ćemo pre ili kasnije dobiti odgovore na ta pitanja.

Kada govorimo o izboru Republičkog javnog tužioca, koji je takođe danas na dnevnom redu, trebalo bi da imamo na umu koliki je značaj javnih tužilaštava za uređen društveni sistem, pa samim tim i značaj ali i koliko je velika odgovornost koja se podrazumeva kod prvog u rangu javnog tužioca u zemlji.

Javna tužilaštva predstavljaju uređene državne sisteme koji se bave zaštitom društva putem ostvarivanja krivično pravne prevencije prema pojedincu, putem predlaganja srazmerne kazne za učinjeno krivično delo sudu.

Javno tužilaštvo u svim zemljama sveta koje se smatraju uređenim demokratskim sistemima i zemljama u kojima je prvi princip osnovni princip vladavine prava, predstavlja hijerarhijsku organizaciju koja na različite načine učestvuje u organizaciji državne podele vlasti.

Javno tužilaštvo je u potpunosti samostalni državni organ čiju poziciju i funkciju garantuje Ustav, a da bi takav organ funkcionisao na način koji pruža građanima mogućnost da budu, pre svega krivično-pravno zaštićeni. Organizacija i rad javnih tužilaštava su organizovani na hijerarhijski način, tako što se na čelu javnih tužilaštava nalaze određeni rukovodioci tih organa.

Imajući u vidu da krivično pravni sistem zahteva stabilnost, da zahteva pouzdanost u smislu važenja krivično-pravnih normi i reakcija zaštitnih organa, kao što je to Tužilaštvo od tužilačkih rukovodilaca se očekuje iskustvo, očekuje se dugogodišnje bavljenje javno-tužilačkim poslom, integritet, poštovanje zakona i poštovanje etičkih pravila struke.

Ono što je bitno naglasiti za ovaj postupak kandidovanja za izbor Republičkog javnog tužioca jeste da je to do sada bio najtransparentniji postupak u tužilačkom izbornom procesu u smislu dostupnosti javnosti.

Prvi put u javnosti biranja kandidata za Republičkog javnog tužioca plan i program rada kandidata je objavljen na javno dostupnoj stranici Državnog veća tužioca bez ikakvih ograničenja.

Državno veće tužilaca je pravovremeno objavljivalo početak svih predviđenih izbornih i drugih povezanih radnji sa izborom Republičkog javnog tužioca. Podsećam da kandidati za Republičkog javnog tužioca mogu doći iz bilo koje profesije ukoliko ispunjavaju opšte i posebne uslove, od kojih je možda najbitniji posebni uslov dvanaest godina radnog iskustva od polaganja pravosudnog ispita, ali svakako, ne bi trebalo da zanemarimo i opšte uslove u vidu završenog Pravnog fakulteta, položenog pravosudnog ispita i naravno, dostojnost za obavljanje funkcije javnog tužioca.

Dakle, postojala je mogućnost za kandidate koji ispunjavaju uslove da se kandiduju, da predstave plan rada i funkcionisanje tužilaštava za neki period do 2028. godine. To je učinila gospođa Dolovac, koja je predložena od strane Državnog veća tužilaštva uz podršku Vlade, odnosno u smislu da je Vlada ovlašćeni predlagač.

Onda su usledile kritike sa različitih strana. U samoj tužilačkoj profesiji su kritike, rekla bih, uglavnom iznosili oni koji možda i ispunjavaju uslove, ali se nisu kandidovali, po sistemu - najlakše je sedeti, ne raditi ništa i kritikovati. Ali, ja bih se osvrnula na našto što je dostupnije javnosti, na našto što mogu da vide građani Srbije, a predstava atak na lik i delo Republičkog javnog tužioca, pa samim tim i napad na državu i namera da se oslabi funkcionisanje ovog organa, i ne samo to, već predstavlja napad i na ministra pravde i na predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja napad i na predsednika Srbije.

Namerno sam ostavila predsednika za kraj, da bih ukazala na konstantan linč kome je predsednik Srbije izložen, ali da bih ukazala i na opasnost kojoj bi bili izloženi građani Srbije ako bi ovako visoki državni organi bili sabotirani u svom funkcionisanju.

Naime, nisam to štampala, ali imam jedan deo koji ću vam pročitati. Na internet izdanju „Tabloida“ već danima stoji tekst koji nosi naslov, izvinjavam se unapred – „Tri kurve čuvarke Boga Sunca“ u kome se pominje predsednik kao Bog Sunca, ali se pominju i Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar pravde.

Ovaj tekst objavljen je kao reakcija na kandidovanje Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, na šta je imala pravo, kao i svi ostali koji su želeli da budu kandidati za republičke javne tužioce.

Pročitaću vam jedan deo: „Slika koju u ogledalu o sebi vidi Dolovac dokaz je njenog nepopravljivog ludila i nesreće u kojoj se zaglibio pravosudni sistem još nesrećnije zemlje Srbije, koju je okupirao šizofreni diktator Aleksandar Vučić. Picousti tiranin, kome su noge takođe u blatu do kolena, spas vidi u najoguljenijoj diktaturi“.

Sada imamo situaciju u kojoj se diktatura i cenzura prigovaraju istom tom Aleksandru Vučiću, za koga se pišu ovakve stvari. Složićete se, da je cenzura, ovakav tekst već danima stoji na jednom portalu, ne bi ga bilo ako ćemo govoriti o cenzuri. Da je diktatura, ovako nešto ne bi smelo da se piše.

Često narodni poslanici pitaju i pozivaju državne organe da na ovakve stvari reaguju, jer danas govorimo o tome… Možemo da govorimo i o tome da li je neko uvređen ovim tekstom, ali danas govorimo o tome koliko mogu posledice ovakvog teksta biti opasne po pojedince koji se u tekstu pominju, ali i koliko posledice mogu biti opasne po državu, a u tekstu se pominju predstavnici države, predstavnici najviših državnih organa.

Da li je moguće da ovo prestala da bude vest za Đilasove medije? Da li je moguće da u ovom trenutku to niko nije osudio, niko od njih, ili se bar ogradio od ovakvih bljuvotina kakve smo mogli da pročitamo? Da li je moguće da ovo postalo normalnost u Srbiji?

Zašto je normalno i dozvoljeno da se svakodnevno napadaju oni, a prvo Aleksandar Vučić, koji vode računa o državnim i nacionalnim interesima, oni koji su nasledili katastrofu u pravosuđu i sada daju sve od sebe da stanje u pravosuđu poprave, oni koji čuvaju i štite integritet države, oni koji su u prvim borbenim redovima kada se pojave najveći problemi i kada moraju da se donesu najteža rešenja? Možete da volite ili da ne volite Aleksandra Vučića ili SNS, činjenica je da je to najbolja politika koja se ikada desila Srbiji.

Aleksandar Vučić je taj, da vas podsetim, koji je privi pokrenuo borbu protiv kriminala i korupcije i javno dao podršku državnim organima da rade svoj posao, u skladu sa zakonom, dok Dragan Đilas, koji pretenduje da se vrati na vlast, drži konferencije ispred tužilaštva i vrši pritisak na pravosuđe, dok Vuk Jeremić preti hapšenjima i progonom političkih neistomišljenika, dok Lutovac najavljuje lustraciju, osvetu i odmazdu za sve funkcionere, pa čak i za samo članove SNS. Onda to prenose mediji koje kontroliše tajkunski novac, prljav novac, koji je otet od građana Srbije i vrši se svakodnevna kriminalizacija Aleksandra Vučića, njegove porodice, njegovih saradnika i, ono što je najgore, preko svojih medija konstantno se vrši revitalizacija borbe protiv kriminala i korupcije. Otvoreno se čak stavljaju na stranu uhapšenih vođa kriminalnih grupa i kriminalnog klana. Sada, odjednom, oni više nisu kriminalci, oni su pristalice navijača i dosadni su nam već eufemizmi koji oni koriste, pokušavajući da na svaki način obesmisle napore države da se obračuna jednom za svagda sa organizovanim kriminalom u Srbiji.

Svejedno, mi ćemo nastaviti da pozivamo državne organe da ispitaju svaki slučaj, da učinioce privedu pravdi, jer, pre svega, građani Srbije zaslužuju da žive u pravnoj državi, bez obzira na to što smo, pre svega mi iz SNS, potpuno depersonalizovani. Više nismo ljudi sa imenom i prezimenom, sa karijerama, sa obrazovanjem, sa integritetom, već kada se pojavi bilo ko od nas da stane uz Aleksandra Vučića i bori se protiv mafije, imamo samo metu na čelu i znamo da ćemo u tajkunskim medijima biti razapeti.

Kao što sam na početku izlaganja rekla, danas govorimo i o Odluci o izboru predsednika sudova, od kojih građani Srbije očekuju da se ponašaju u skladu sa zakonom, da im obezbede zaštitu prava što kroz uređenje funkcionisanja sudova, što kroz presude koje donose.

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija drugačija zemlja, drugačija nego 2012. godina. Mnogo je bolja i mnogo naprednija nego 2014. ili 2016. godine i, kada to kažem, svakako mislim na stanje u pravosuđu, jer se svakodnevno trudimo da podignemo pravosudni sistem na što viši nivo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva, pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Sudije dele pravdu, sudije presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove. Donekle može se reći da rešavaju i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno, efikasno pre svega kako bi građani bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

S druge strane, sudije moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je naša dužnost, narodnih poslanika, da takođe o tome brinemo kada u parlamentu biramo sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali ne samo kod nas, već i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da brinemo o tome.

Na kraju, iz predloga Visokog saveta sudstva, koji je danas pred nama, osporila bih, odnosno izdvojila bih sledeće kandidate za koje predlažem da se posebno glasa, odnosno da se Narodna skupština o njihovom izboru posebno izjasni: za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoje Ankić, sudija osnovnog suda u Zrenjaninu; za predsednika Osnovnog suda u Prokuplju, Gordana Sokić, sudija Osnovnog suda u Prokuplju; za predsednika Osnovnog suda u Pančevu Ljiljana Sinđić, sudija Osnovnog suda u Pančevu; za predsednika Osnovnog suda u Rumi Biljana Đuričić, sudija Osnovnog suda u Rumi.

Shodno članu 201. Poslovnika, dužna sam da dam i obrazloženje, a obrazloženje ću početi tako što ću najpre reći – nemojte da se bilo ko od vas ljuti na narodne poslanike što rade svoj posao. Mi smo dužni da slušamo građane koji imaju vrlo često šta da nam kažu. Mi smo dužni da budemo u kontaktu sa državnim organima koji mogu da nam pruže različite informacije i često, nažalost, moram da kažem, dobijemo informacije koje nam smetaju da podržimo određene kandidate za sudije ili predsednike sudova.

Postoje ozbiljne informacije koje govore o tome da ovi kandidati koje sam pročitala ne ispunjavaju osnovne uslove ili kriterijume za izbor na mesto predsednika sudova, da u karijeri postoje detalji koji nas ometaju, kao što sam rekla, da podržimo ove kandidate.

Vratila bih se na kontakt sa građanima, jer, verujte, vrlo često imaju šta da nam kažu, a oni su birali političke partije koje su nas ovde delegirale. Oni su dali glasove tim političkim partijama da bi mi ovde bili njihovi pravi predstavnici i da bismo radili svoj posao.

Prema tome, sa ovim bih završila. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se gospodine Orliću najpre javila za repliku, pošto sam dva puta pomenuta po imenu i prezimenu pa ću na početku iskoristiti da odgovorim na neke navode.

Naime, za repliku sam se javila zato što sam pomenuta da bih ćutala a nikada se kada budem pomenuta da ćutim, ne ćutim, već još jače kažem stavove, pre svega stavove SNS, koja se ovoliko napada proteklih dana.

Želim da kažem ono što se desilo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo zbog građana Srbije, zbog javnosti. Želim da kažem i zbog sebe i zbog mojih kolega i zbog svih koji su podneli autentično tumačenje ali i zbog svih kolega koji sede ovde i dele sudbinu poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo se desila zloupotreba, kada je kolega koji je mene malopre pomenuo izneo dokumentaciju sa Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i dao je predsedniku Advokatske komore Srbije, posle čega su usledile i pljuvačine i pretnje i na račun mojih kolega koji su podneli autentična tumačenja i mene, i na račun SNS i na račun Aleksandra Vučića, koji je na kraju krajeva rekao da su autentična tumačenja povučena i da je to stavljeno ad akta.

Znam čiji sam predstavnik ovde, ja sam predstavnik građana Srbije, mene je ovde delegirala SNS, mene je ovde delegirao Aleksandar Vučić, kao i sve nas koji sedimo ovde u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mene nije delegirala Advokatska komora Niša, niti Advokatska komora Srbije, a i da me je delegirala, verovatno bih se sa drugim kolegama advokatima svađala kao što oni to rade u svim radnim grupama, pa nikako da konačno advokati daju predlog za neko zakonsko rešenje.

Jer, sa jedne strane, advokati koji žele da preuzmu te advokatske komore moraju da znaju da to neće moći da rade pritiskom na narodne poslanike, a sa druge strane, advokati koji tako čvrsto drže svoje fotelje moraju da znaju da su oni u tim foteljama, da bi im ta funkcija dala mogućnost da se bore za interese advokata a ne da se bore da i dalje ostanu u tim foteljama. U tome je, dame i gospodo, ovde problem, što nikako da se advokati konačno među sobom dogovore šta i kako da rade.

Sada mogu da pređem na ono o čemu sam danas želela da govorim. Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika sudova koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ono čime sam ja želela da započnem svoje izlaganje danas, a svakako nisam želela da započnem onako kako sam osećala potrebu da to uradim, jeste da sa sigurnošću mogu da kažem da je Srbija danas drugačija zemlja, drugačija nego 2012, svakako naprednija nego 2014. i 2016. godine.

Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da kažemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakog dana se pregovara sa investitorima, svakog dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije. Svakog dana se radi na jačanju, na snaženju Srbije, pre svega kao lidera u regionu, ali mi naravno želimo da budemo i lider u razvoju svih oblasti u Evropi, pa i u svetu.

Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega, bila je potrebna volja, bila je potrebna vizija i odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da vodi nezaustavljivo napred.

Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese i građana Srbije staviti, pre svega i tako je ostalo i do danas. Počeli smo da radimo, počeli smo da svi uživamo u rezultatima rada, u novim putevima, bolnicama, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu i uslugama koje nam pružaju državni organi. Sve smo to uspeli zajedno sa građanima, koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za sutra.

Juče smo u plenumu govorili o direktnim stranim investicijama, zapravo o porastu direktnih stranih investicija za 19% u prvih šest meseci, o rastu BDP, o izgradnji autoputeva, gasovoda, o završetku mnogih velikih projekata, o otvaranju fabrika i radnih mesta.

Ravnomerni i regionalni razvoj je ono što je Aleksandar Vučić obećao i obećanje koje je ispunio vide svi građani koji se nalaze i malo dalje i malo više od Beograda i koji imaju potrebu za atarskim putevima i za potrebu stvaranja nekih drugih uslova kako bi oni mogli da žive u manjim opštinama, u mestima ili selima.

Mi možemo da kažemo da se primećuju ozbiljni pomaci u razvoju svih delova naše zemlje. Ako se podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela SNS, možemo na žalost da se setimo da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu.

Bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom i sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja, bez pregovaračkih poglavlja sa EU, sa nestabilnim platama i penzijama, sa gašenjima radnih mesta, a o vladavini prava da i ne govorim, o smenama advokata iz čuvene reforme pravosuđa 2009. godine, o smenama sudija sa čuvenom reformom pravosuđa iz 2009. godine, da ne govorim.

Izgleda da su advokati to zaboravili kako su pomagali svojim prijateljima i sudijama da pakuju kutije i iznose ih iz svojih sudnica u kojima su do juče radili, jer je DS tako rekla.

Ono što je Aleksandar Vuči prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljenje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade i ogromnu odgovornost, koju su članovi Vlade i Aleksandar Vučić, nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne u narodu, ali su bile jedine moguće i dobre, za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da se stopa nezaposlenosti smanji ispod 10%, da se stope uslovi za privlačenje investicija, da se sprovedu reforme u svim oblastima i da se stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.

Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo svakako imali kontinuitet odnosno Vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture i suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način, kakve sve benefite će moći građani Srbije da vide i osete u bliskoj ili daljoj budućnosti i nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili računa o stabilnosti finansija i borili se za brži ekonomski rast.

Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas - briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva, borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da će te reforme dati rezultate u Srbiji da bi naše sudstvo bilo nezavisnije, samostalnije, efikasnije, ali će značiti i da će Srbija zbog toga možda brže postati punopravni član EU i, svakako, dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Ono što smo do sada pokazali jeste da svakako imamo kapacitete, da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest ciljeva koje smo postavili ispred sebe, naravno uz dobru organizaciju svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti kojima svima pripadaju.

Želim da se osvrnem i na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će, kažem, doprineti bržem članstvu Srbije u EU.

Punopravno članstvo Srbije u EU je naš cilj, naš spoljnopolitički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja toj zajednici, odnosno napretka, već i formalno članstvo u evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već sada rame uz rame sa mnogim najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi ili bolje uslove za život.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnost i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od strane vlade, iz svih predloga na kojima konstantno radimo, što na skupštinskim odborima, kao i u plenumu, možemo da vidimo da smo na dobrom putu pristupanja Srbije EU i da, osim što smo potpisali određene međunarodne ugovore i na taj način preuzeli određene obaveze na sebe, radimo i u Narodnoj skupštini, zajedno sa Vladom Srbije, na donošenju određenih dokumenata koje ili donosimo nove ili usaglašavamo sa pravilima koja važe u EU.

Svakako, od velikog značaja je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo pre svega se usredsrediti na osnove elemente pravnih tekovina o pravosuđu.

Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.

U skladu sa tim, rade se i izmene Ustava Republike Srbije koje smo započeli u ovom mandatu Narodne skupštine pre nekoliko meseci, ali koje su zapravo započete jako davno, jer su samo pregovori između Ministarstva pravde i Venecijanske komisije, odnosno ti konsultativni sastanci trajali 14 meseci, posle čega je Venecijanska komisija dala saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje na tzv. amandmane kojima bi trebalo promeniti Ustav.

Sada na tome radimo ne samo da bismo postali punopravan član EU i ne samo da bismo zadovoljili zahteve Venecijanske komisije za određenim suštinskim, ali i nekim promenama organizacione prirode ili tehničke prirode, već da bismo pokazali da smo spremni da idemo korak dalje, da bismo pokazali da smo zemlja koja će biti na početku kolone svih tih zemalja koje čine EU, da bismo pokazali da možemo da sa jedne strane istrpimo pritiske, ali sa druge strane da odgovorimo svim zahtevima, da odgovorimo svim potrebama naših građana, ali i potrebama EU.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23.

Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava, predložiti izmene shodno našim potrebama, ali i shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Mi ćemo uskoro imati, pošto smo formirali Radnu grupu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i onlajn miting, ja se nadam, sa predstavnicima Venecijanske komisije, kojima ćemo predstaviti dokle smo stigli i šta smo sve uradili, ali sa kojima ćemo i razgovarati i nadam se uvažiti neka njihova mišljenja i neke stavove kako bismo mogli na najbolji mogući način da završimo te ustavne promene.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava i to kako na nekom normativnom planu, tako i na planu kasnije implementacije. U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.

Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte.

U tom smislu se i borimo protiv diskriminacije, protiv predrasuda i trudimo se da i kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Iz svega što sam navela vidi se da pokazujemo spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, pravnu sigurnost, ali i efikasnost u radu pravosudnih organa.

Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić bio prvi koji je na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da postupaju u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.

Moramo da budemo svesni da organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, sport, politiku, medije, pravosuđe. Žele da novac kojim raspolažu ulože kako bi sebi napravili još više novca, kako bi napravili protivpravnu imovinsku korist, vršeći krivična dela, ali na taj način ugrožavajući život građana.

Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga doživeo kriminalizaciju sebe, svoje porodice. Niko nije mogao da očekuje da će to toliko daleko da ode, da se čak i preko medija i kroz razne političke partije koje pripadaju tzv. opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici, a onda su prešli na pretnje koje su upućivali direktno deci sa najgnusnijim uvredama i na društvenim mrežama i u medijima kako bi uticali na javnost, kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića i njegovu želju da se dalje bori za Srbiju.

Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i u samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave svojim kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila

krivična dela, počinioce, klanove, mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države, niti je Aleksandar Vučić taj koji će pokleći pod pritiscima koji se svakodnevno njemu upućuju.

Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti i na taj način ćemo pomoći i ekonomskom napretku, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Predstavnici pravosuđa bi trebali da znaju da su sa predsednikom države, sa predsednicom Vlade i članovima Vlade, sa svima nama ovde, narodnim poslanicima, na zajedničkom zadatku, a to je najpre borba protiv kriminala i korupcije, kako bismo znali da ćemo uspeti da sačuvamo ovo društvo od propadanja.

Dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića u borbi protiv kriminala i mafije, moramo istovremeno da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega, na najprljaviji način, preko dece, koja se vodi protiv svih nas. Dok se mi trudimo da postulate demokratije dovedemo na visok nivo, kako i treba da bude, trpimo napade sa svih strana. Pri tom se očekuje da niko iz SNS nema pravo da se brani ili da bilo ko iz SNS ima pravo da bar iznese svoje mišljenje, onako tiho, da ga ne bi odmah kritikovali i razapeli u raznim tajkunskim medijima, u raznim saopštenjima nazovi političkih partija, nazovi opozicija koja je oličena i u Draganu Đilasu i u Vuku Jeremiću i u svim ostalim političarima koji zapravo samo možda mogu po stažu da se nazovu političarima, ali po onome što su uradili za građane Srbije svakako ne.

Granica pristojnosti u političkoj borbi svakako je pređena, a sa druge strane imamo i one koji nisu trebalo da budu u politici, koji se bave nekim svojim poslovima ili vrše neke nezavisne funkcije, a koriste političku borbu za sticanje neke lične ili profesionalne statisfakcije.

Sve je to laž, dame i gospodo. Ono što nije laž, to su novi putevi kojim se vozimo dok prolazimo pored novih bolnica, kliničkih centara, pored renoviranih škola. Nisu laž ni nova radna mesta, ni veće plate i penzije, ni investicije i razvoj privrede. Prihvatljivo je da to boli, jer drugi nisu to dovoljno želeli da bi uspeli, a ta bol od političkog neuspeha ne opravdava prljava sredstva borbe protiv onih koji žele, koji umeju i mogu, a to smo mi, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.