Hvala predsedavajući. Uvažena gospođo Popović sa saradnicima, uvaženi predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo važne predloge ne samo predloge zakona, već imamo i predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, kao i predlog odluke za izbor predsednika sudova, koji je podnet od strane VSS.

Najpre, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i predlog dopuna, Predlog zakona o dopuni Zakona o VSS, predstavljaju korake koje preduzimamo u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23, koje se zove – Pravosuđe i osnovna prava, u kome stoji da je potrebno izmeniti ili dopuniti ova dva zakona, u smislu predviđanja etičkog odbora, kao radnog tela VSS, kao stalnog radnog tela VSS, pri čemu će se današnjim predlozima urediti i nadležnost VSS, u donošenju Poslovnika o radu etičkog odbora, ali i obaveza etičkog odbora da najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj VSS, o primeni etičkog kodeksa.

Etički odbor imaće pravo da odlučuje o tome koji su postupci koji narušavaju dostojanstvo i nezavisnost sudije i koji su postupci koje su možda sudije preduzele, a da narušavaju ugled suda.

Dakle, stalna radna tela će posle usvajanja ovih predloga biti komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, izborna komisija, etički odbor, disciplinski organi i eventualno neki organi, stalna radna tela VSS, koji mogu ad hok formirani.

Na ovaj način, podiže se stepen odgovornosti na viši nivo i uspostavljaju se standardi koji uvode novine u pravosudni sistem koji će se naravno uklopiti u naš pravosudni sistem i čija će primena očekivano imati samo pozitivne efekte.

Dalje, zakonom o izmenama i dopuna Zakona o sudijama, predviđeno je brisanje odredbe na osnovu koje se nestručnim smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu – ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija, pre svega radi usklađivanja sa mišljenjem broj 17, konsultativnog veća sudija evropskih sudija.

Da bi bilo jasnije, u samom mišljenju Konsultativnog veća evropskih sudija se navodi da su načela stalnosti i nepremestivosti, ključni elementi sudske nezavisnosti i da se kao takva moraju poštovati.

Dakle, sudije nije potrebno razrešavati samo zbog negativne ocene, već u slučaju disciplinskih ili krivičnih postupaka, koji se vode ili gde je kao neizbežan donet zaključak postupka vrednovanja da je sudija nevoljan, što bi značilo da nemarno obavlja svoj posao, što je disciplinski prekršaj ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti, što podrazumeva gubitak radne sposobnosti.

Dakle, vidimo ko je i na koji način dužan da ocenjuje stručnost, odnosno vidimo da postoje organi koji na različitim nivoima utvrđuju kriterijume za sudije. Tako je danas u Srbiji, a kako je bilo ranije, nije loše da se podsetimo svaki put kada o tome možemo da govorimo iz više razloga.

Prvo, da bismo imali na umu koji postupci tadašnje vlasti do 2012. godine, a kritične su bile 2008. i 2009. godina za pravosudni sistem Srbije, dakle koji postupci tadašnje vlasti su bili pogrešni, jer su bili upereni, pre svega na omogućavanje upliva političkih uticaja na sudstvo.

Drugo, danas kada govorimo o ovim predlozima uveliko smo u postupku reforme pravosuđa preko izmena zakona, preko izmena Ustava Republike Srbije kako bismo dostigli nivoe evropskih zemalja i u toj oblasti ne samo ispunili obaveze koje smo preuzeli od strane EU, već pre svega omogućili građanima vladavinu prava i pravnu državu u punom kapacitetu.

Pomenula sam prethodnu vlast, pomenuću i danas reformu pravosuđa iz 2009. godine za koju moram da kažem da vrlo jadno i smešno deluje naročito ako uđete malo detaljnije u čitav taj postupak i uđete u suštinu, a reći ću i zašto.

Zapravo, ta reforma pravosuđa je bila čista demonstracija sile Demokratske stranke, jedno svojevrsno zastrašivanje sudija, pokušaj da njihovi političari vode glavnu reč, tada ne samo u Srbiji, ne samo u politici već i u pravosuđu od čega ih je zanimalo koje kadrove će gde postaviti, a kad pogledate suštinski u pravosuđu Republike Srbije nije uređeno apsolutno ništa.

Njihova reforma nije podrazumevala rad na popravljanju zakona ili drugih akata, nije podrazumevala ni unapređenje rada sudova i tužilaštava, a o kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu da ne govorim, jer kad govorim o reformi govorim i o tome da se obezbeđuje sudijama i tužiocima odgovarajući uslov za rad, odnosno uslovi za rad.

Umesto boljih uslova za rad i podizanja standarda kako bi se pre svega građanima omogućio adekvatan pristup pravdi, imali smo politički postavljene kadrove, imali smo, mogu slobodno da kažem možda i neznalica na mestima sudija, shodno tome imali smo i naručene presude, imali smo one koji su dobijali instrukcije iz političkih partija, imali smo sa druge strane i proganjanje sudija koje nisu bile politički podobne, a sve to nažalost je rezultiralo srozavanjem pravosudnog sistema i ogromnim troškovima koje je snosila država, a u krajnjoj liniji građani Srbije.

Na nama je danas da tuđe greške ispravljamo. Mi i danas plaćamo visoku cenu nečije bahatosti i što je najvažnije trudimo se da građanima omogućimo efikasnije sudstvo stručnije kadrove, razumne postupke, adekvatnu zaštitu njihovih prava i kroz donošenje zakona kako bi vratili poverenje u pravosudni sistem i obezbedili vladavinu prava ali i standarde koji postoje u EU, jer kažem trudimo se da budemo punopravan član EU.

Naravno, situacija u kojoj opozicioni lideri, a kada to kažemo u ovom trenutku pre svega mislim na Dragana Đilasa javno vrše pritisak na sudije i tužioce je u najmanju ruku zabrinjavajuća, ali složićete se da na tako nešto ni moje kolege ni ja niti bilo ko ne može da utiče. Međutim, možemo sa druge strane da tražimo da državni organi rade svoj posao po zakonu, a ne na zahtev tajkuna koji vređa inteligenciju poštenih i vrednih ljudi koji i danas plaćaju ceh, na primer njegovih afera dok je vodio Beograd.

Postoje istrage, postoje postupci, postoje dokazi, postoje na kraju krajeva i mediji koji su građane upoznali sa činjenicom da je neko njihov novac skladištio na računima u inostranstvu.

Postavlja se pitanje ako je sve čisto zašto računi u inostranstvu? Zašto računi koji su otvarani na različita imena? Postavlja se pitanje da li treba da zažmurimo na to kad neko koristi poluge vlasti za lično bogaćenje?

Sva ta pitanja ne postavljam samo ja, ne postavljaju ih je samo poslanici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, sva ta pitanja postavljaju građani Srbije i sigurna sam da ćemo pre ili kasnije dobiti odgovore na ta pitanja.

Kada govorimo o izboru Republičkog javnog tužioca, koji je takođe danas na dnevnom redu, trebalo bi da imamo na umu koliki je značaj javnih tužilaštava za uređen društveni sistem, pa samim tim i značaj ali i koliko je velika odgovornost koja se podrazumeva kod prvog u rangu javnog tužioca u zemlji.

Javna tužilaštva predstavljaju uređene državne sisteme koji se bave zaštitom društva putem ostvarivanja krivično pravne prevencije prema pojedincu, putem predlaganja srazmerne kazne za učinjeno krivično delo sudu.

Javno tužilaštvo u svim zemljama sveta koje se smatraju uređenim demokratskim sistemima i zemljama u kojima je prvi princip osnovni princip vladavine prava, predstavlja hijerarhijsku organizaciju koja na različite načine učestvuje u organizaciji državne podele vlasti.

Javno tužilaštvo je u potpunosti samostalni državni organ čiju poziciju i funkciju garantuje Ustav, a da bi takav organ funkcionisao na način koji pruža građanima mogućnost da budu, pre svega krivično-pravno zaštićeni. Organizacija i rad javnih tužilaštava su organizovani na hijerarhijski način, tako što se na čelu javnih tužilaštava nalaze određeni rukovodioci tih organa.

Imajući u vidu da krivično pravni sistem zahteva stabilnost, da zahteva pouzdanost u smislu važenja krivično-pravnih normi i reakcija zaštitnih organa, kao što je to Tužilaštvo od tužilačkih rukovodilaca se očekuje iskustvo, očekuje se dugogodišnje bavljenje javno-tužilačkim poslom, integritet, poštovanje zakona i poštovanje etičkih pravila struke.

Ono što je bitno naglasiti za ovaj postupak kandidovanja za izbor Republičkog javnog tužioca jeste da je to do sada bio najtransparentniji postupak u tužilačkom izbornom procesu u smislu dostupnosti javnosti.

Prvi put u javnosti biranja kandidata za Republičkog javnog tužioca plan i program rada kandidata je objavljen na javno dostupnoj stranici Državnog veća tužioca bez ikakvih ograničenja.

Državno veće tužilaca je pravovremeno objavljivalo početak svih predviđenih izbornih i drugih povezanih radnji sa izborom Republičkog javnog tužioca. Podsećam da kandidati za Republičkog javnog tužioca mogu doći iz bilo koje profesije ukoliko ispunjavaju opšte i posebne uslove, od kojih je možda najbitniji posebni uslov dvanaest godina radnog iskustva od polaganja pravosudnog ispita, ali svakako, ne bi trebalo da zanemarimo i opšte uslove u vidu završenog Pravnog fakulteta, položenog pravosudnog ispita i naravno, dostojnost za obavljanje funkcije javnog tužioca.

Dakle, postojala je mogućnost za kandidate koji ispunjavaju uslove da se kandiduju, da predstave plan rada i funkcionisanje tužilaštava za neki period do 2028. godine. To je učinila gospođa Dolovac, koja je predložena od strane Državnog veća tužilaštva uz podršku Vlade, odnosno u smislu da je Vlada ovlašćeni predlagač.

Onda su usledile kritike sa različitih strana. U samoj tužilačkoj profesiji su kritike, rekla bih, uglavnom iznosili oni koji možda i ispunjavaju uslove, ali se nisu kandidovali, po sistemu - najlakše je sedeti, ne raditi ništa i kritikovati. Ali, ja bih se osvrnula na našto što je dostupnije javnosti, na našto što mogu da vide građani Srbije, a predstava atak na lik i delo Republičkog javnog tužioca, pa samim tim i napad na državu i namera da se oslabi funkcionisanje ovog organa, i ne samo to, već predstavlja napad i na ministra pravde i na predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja napad i na predsednika Srbije.

Namerno sam ostavila predsednika za kraj, da bih ukazala na konstantan linč kome je predsednik Srbije izložen, ali da bih ukazala i na opasnost kojoj bi bili izloženi građani Srbije ako bi ovako visoki državni organi bili sabotirani u svom funkcionisanju.

Naime, nisam to štampala, ali imam jedan deo koji ću vam pročitati. Na internet izdanju „Tabloida“ već danima stoji tekst koji nosi naslov, izvinjavam se unapred – „Tri kurve čuvarke Boga Sunca“ u kome se pominje predsednik kao Bog Sunca, ali se pominju i Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar pravde.

Ovaj tekst objavljen je kao reakcija na kandidovanje Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, na šta je imala pravo, kao i svi ostali koji su želeli da budu kandidati za republičke javne tužioce.

Pročitaću vam jedan deo: „Slika koju u ogledalu o sebi vidi Dolovac dokaz je njenog nepopravljivog ludila i nesreće u kojoj se zaglibio pravosudni sistem još nesrećnije zemlje Srbije, koju je okupirao šizofreni diktator Aleksandar Vučić. Picousti tiranin, kome su noge takođe u blatu do kolena, spas vidi u najoguljenijoj diktaturi“.

Sada imamo situaciju u kojoj se diktatura i cenzura prigovaraju istom tom Aleksandru Vučiću, za koga se pišu ovakve stvari. Složićete se, da je cenzura, ovakav tekst već danima stoji na jednom portalu, ne bi ga bilo ako ćemo govoriti o cenzuri. Da je diktatura, ovako nešto ne bi smelo da se piše.

Često narodni poslanici pitaju i pozivaju državne organe da na ovakve stvari reaguju, jer danas govorimo o tome… Možemo da govorimo i o tome da li je neko uvređen ovim tekstom, ali danas govorimo o tome koliko mogu posledice ovakvog teksta biti opasne po pojedince koji se u tekstu pominju, ali i koliko posledice mogu biti opasne po državu, a u tekstu se pominju predstavnici države, predstavnici najviših državnih organa.

Da li je moguće da ovo prestala da bude vest za Đilasove medije? Da li je moguće da u ovom trenutku to niko nije osudio, niko od njih, ili se bar ogradio od ovakvih bljuvotina kakve smo mogli da pročitamo? Da li je moguće da ovo postalo normalnost u Srbiji?

Zašto je normalno i dozvoljeno da se svakodnevno napadaju oni, a prvo Aleksandar Vučić, koji vode računa o državnim i nacionalnim interesima, oni koji su nasledili katastrofu u pravosuđu i sada daju sve od sebe da stanje u pravosuđu poprave, oni koji čuvaju i štite integritet države, oni koji su u prvim borbenim redovima kada se pojave najveći problemi i kada moraju da se donesu najteža rešenja? Možete da volite ili da ne volite Aleksandra Vučića ili SNS, činjenica je da je to najbolja politika koja se ikada desila Srbiji.

Aleksandar Vučić je taj, da vas podsetim, koji je privi pokrenuo borbu protiv kriminala i korupcije i javno dao podršku državnim organima da rade svoj posao, u skladu sa zakonom, dok Dragan Đilas, koji pretenduje da se vrati na vlast, drži konferencije ispred tužilaštva i vrši pritisak na pravosuđe, dok Vuk Jeremić preti hapšenjima i progonom političkih neistomišljenika, dok Lutovac najavljuje lustraciju, osvetu i odmazdu za sve funkcionere, pa čak i za samo članove SNS. Onda to prenose mediji koje kontroliše tajkunski novac, prljav novac, koji je otet od građana Srbije i vrši se svakodnevna kriminalizacija Aleksandra Vučića, njegove porodice, njegovih saradnika i, ono što je najgore, preko svojih medija konstantno se vrši revitalizacija borbe protiv kriminala i korupcije. Otvoreno se čak stavljaju na stranu uhapšenih vođa kriminalnih grupa i kriminalnog klana. Sada, odjednom, oni više nisu kriminalci, oni su pristalice navijača i dosadni su nam već eufemizmi koji oni koriste, pokušavajući da na svaki način obesmisle napore države da se obračuna jednom za svagda sa organizovanim kriminalom u Srbiji.

Svejedno, mi ćemo nastaviti da pozivamo državne organe da ispitaju svaki slučaj, da učinioce privedu pravdi, jer, pre svega, građani Srbije zaslužuju da žive u pravnoj državi, bez obzira na to što smo, pre svega mi iz SNS, potpuno depersonalizovani. Više nismo ljudi sa imenom i prezimenom, sa karijerama, sa obrazovanjem, sa integritetom, već kada se pojavi bilo ko od nas da stane uz Aleksandra Vučića i bori se protiv mafije, imamo samo metu na čelu i znamo da ćemo u tajkunskim medijima biti razapeti.

Kao što sam na početku izlaganja rekla, danas govorimo i o Odluci o izboru predsednika sudova, od kojih građani Srbije očekuju da se ponašaju u skladu sa zakonom, da im obezbede zaštitu prava što kroz uređenje funkcionisanja sudova, što kroz presude koje donose.

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija drugačija zemlja, drugačija nego 2012. godina. Mnogo je bolja i mnogo naprednija nego 2014. ili 2016. godine i, kada to kažem, svakako mislim na stanje u pravosuđu, jer se svakodnevno trudimo da podignemo pravosudni sistem na što viši nivo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva, pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Sudije dele pravdu, sudije presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove. Donekle može se reći da rešavaju i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno, efikasno pre svega kako bi građani bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

S druge strane, sudije moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je naša dužnost, narodnih poslanika, da takođe o tome brinemo kada u parlamentu biramo sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali ne samo kod nas, već i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da brinemo o tome.

Na kraju, iz predloga Visokog saveta sudstva, koji je danas pred nama, osporila bih, odnosno izdvojila bih sledeće kandidate za koje predlažem da se posebno glasa, odnosno da se Narodna skupština o njihovom izboru posebno izjasni: za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoje Ankić, sudija osnovnog suda u Zrenjaninu; za predsednika Osnovnog suda u Prokuplju, Gordana Sokić, sudija Osnovnog suda u Prokuplju; za predsednika Osnovnog suda u Pančevu Ljiljana Sinđić, sudija Osnovnog suda u Pančevu; za predsednika Osnovnog suda u Rumi Biljana Đuričić, sudija Osnovnog suda u Rumi.

Shodno članu 201. Poslovnika, dužna sam da dam i obrazloženje, a obrazloženje ću početi tako što ću najpre reći – nemojte da se bilo ko od vas ljuti na narodne poslanike što rade svoj posao. Mi smo dužni da slušamo građane koji imaju vrlo često šta da nam kažu. Mi smo dužni da budemo u kontaktu sa državnim organima koji mogu da nam pruže različite informacije i često, nažalost, moram da kažem, dobijemo informacije koje nam smetaju da podržimo određene kandidate za sudije ili predsednike sudova.

Postoje ozbiljne informacije koje govore o tome da ovi kandidati koje sam pročitala ne ispunjavaju osnovne uslove ili kriterijume za izbor na mesto predsednika sudova, da u karijeri postoje detalji koji nas ometaju, kao što sam rekla, da podržimo ove kandidate.

Vratila bih se na kontakt sa građanima, jer, verujte, vrlo često imaju šta da nam kažu, a oni su birali političke partije koje su nas ovde delegirale. Oni su dali glasove tim političkim partijama da bi mi ovde bili njihovi pravi predstavnici i da bismo radili svoj posao.

Prema tome, sa ovim bih završila. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se gospodine Orliću najpre javila za repliku, pošto sam dva puta pomenuta po imenu i prezimenu pa ću na početku iskoristiti da odgovorim na neke navode.

Naime, za repliku sam se javila zato što sam pomenuta da bih ćutala a nikada se kada budem pomenuta da ćutim, ne ćutim, već još jače kažem stavove, pre svega stavove SNS, koja se ovoliko napada proteklih dana.

Želim da kažem ono što se desilo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo zbog građana Srbije, zbog javnosti. Želim da kažem i zbog sebe i zbog mojih kolega i zbog svih koji su podneli autentično tumačenje ali i zbog svih kolega koji sede ovde i dele sudbinu poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo se desila zloupotreba, kada je kolega koji je mene malopre pomenuo izneo dokumentaciju sa Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i dao je predsedniku Advokatske komore Srbije, posle čega su usledile i pljuvačine i pretnje i na račun mojih kolega koji su podneli autentična tumačenja i mene, i na račun SNS i na račun Aleksandra Vučića, koji je na kraju krajeva rekao da su autentična tumačenja povučena i da je to stavljeno ad akta.

Znam čiji sam predstavnik ovde, ja sam predstavnik građana Srbije, mene je ovde delegirala SNS, mene je ovde delegirao Aleksandar Vučić, kao i sve nas koji sedimo ovde u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mene nije delegirala Advokatska komora Niša, niti Advokatska komora Srbije, a i da me je delegirala, verovatno bih se sa drugim kolegama advokatima svađala kao što oni to rade u svim radnim grupama, pa nikako da konačno advokati daju predlog za neko zakonsko rešenje.

Jer, sa jedne strane, advokati koji žele da preuzmu te advokatske komore moraju da znaju da to neće moći da rade pritiskom na narodne poslanike, a sa druge strane, advokati koji tako čvrsto drže svoje fotelje moraju da znaju da su oni u tim foteljama, da bi im ta funkcija dala mogućnost da se bore za interese advokata a ne da se bore da i dalje ostanu u tim foteljama. U tome je, dame i gospodo, ovde problem, što nikako da se advokati konačno među sobom dogovore šta i kako da rade.

Sada mogu da pređem na ono o čemu sam danas želela da govorim. Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika sudova koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ono čime sam ja želela da započnem svoje izlaganje danas, a svakako nisam želela da započnem onako kako sam osećala potrebu da to uradim, jeste da sa sigurnošću mogu da kažem da je Srbija danas drugačija zemlja, drugačija nego 2012, svakako naprednija nego 2014. i 2016. godine.

Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da kažemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakog dana se pregovara sa investitorima, svakog dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije. Svakog dana se radi na jačanju, na snaženju Srbije, pre svega kao lidera u regionu, ali mi naravno želimo da budemo i lider u razvoju svih oblasti u Evropi, pa i u svetu.

Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega, bila je potrebna volja, bila je potrebna vizija i odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da vodi nezaustavljivo napred.

Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese i građana Srbije staviti, pre svega i tako je ostalo i do danas. Počeli smo da radimo, počeli smo da svi uživamo u rezultatima rada, u novim putevima, bolnicama, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu i uslugama koje nam pružaju državni organi. Sve smo to uspeli zajedno sa građanima, koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za sutra.

Juče smo u plenumu govorili o direktnim stranim investicijama, zapravo o porastu direktnih stranih investicija za 19% u prvih šest meseci, o rastu BDP, o izgradnji autoputeva, gasovoda, o završetku mnogih velikih projekata, o otvaranju fabrika i radnih mesta.

Ravnomerni i regionalni razvoj je ono što je Aleksandar Vučić obećao i obećanje koje je ispunio vide svi građani koji se nalaze i malo dalje i malo više od Beograda i koji imaju potrebu za atarskim putevima i za potrebu stvaranja nekih drugih uslova kako bi oni mogli da žive u manjim opštinama, u mestima ili selima.

Mi možemo da kažemo da se primećuju ozbiljni pomaci u razvoju svih delova naše zemlje. Ako se podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela SNS, možemo na žalost da se setimo da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu.

Bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom i sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja, bez pregovaračkih poglavlja sa EU, sa nestabilnim platama i penzijama, sa gašenjima radnih mesta, a o vladavini prava da i ne govorim, o smenama advokata iz čuvene reforme pravosuđa 2009. godine, o smenama sudija sa čuvenom reformom pravosuđa iz 2009. godine, da ne govorim.

Izgleda da su advokati to zaboravili kako su pomagali svojim prijateljima i sudijama da pakuju kutije i iznose ih iz svojih sudnica u kojima su do juče radili, jer je DS tako rekla.

Ono što je Aleksandar Vuči prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljenje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade i ogromnu odgovornost, koju su članovi Vlade i Aleksandar Vučić, nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne u narodu, ali su bile jedine moguće i dobre, za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da se stopa nezaposlenosti smanji ispod 10%, da se stope uslovi za privlačenje investicija, da se sprovedu reforme u svim oblastima i da se stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.

Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo svakako imali kontinuitet odnosno Vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture i suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način, kakve sve benefite će moći građani Srbije da vide i osete u bliskoj ili daljoj budućnosti i nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili računa o stabilnosti finansija i borili se za brži ekonomski rast.

Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas - briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva, borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da će te reforme dati rezultate u Srbiji da bi naše sudstvo bilo nezavisnije, samostalnije, efikasnije, ali će značiti i da će Srbija zbog toga možda brže postati punopravni član EU i, svakako, dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Ono što smo do sada pokazali jeste da svakako imamo kapacitete, da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest ciljeva koje smo postavili ispred sebe, naravno uz dobru organizaciju svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti kojima svima pripadaju.

Želim da se osvrnem i na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će, kažem, doprineti bržem članstvu Srbije u EU.

Punopravno članstvo Srbije u EU je naš cilj, naš spoljnopolitički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja toj zajednici, odnosno napretka, već i formalno članstvo u evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već sada rame uz rame sa mnogim najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi ili bolje uslove za život.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnost i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od strane vlade, iz svih predloga na kojima konstantno radimo, što na skupštinskim odborima, kao i u plenumu, možemo da vidimo da smo na dobrom putu pristupanja Srbije EU i da, osim što smo potpisali određene međunarodne ugovore i na taj način preuzeli određene obaveze na sebe, radimo i u Narodnoj skupštini, zajedno sa Vladom Srbije, na donošenju određenih dokumenata koje ili donosimo nove ili usaglašavamo sa pravilima koja važe u EU.

Svakako, od velikog značaja je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo pre svega se usredsrediti na osnove elemente pravnih tekovina o pravosuđu.

Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.

U skladu sa tim, rade se i izmene Ustava Republike Srbije koje smo započeli u ovom mandatu Narodne skupštine pre nekoliko meseci, ali koje su zapravo započete jako davno, jer su samo pregovori između Ministarstva pravde i Venecijanske komisije, odnosno ti konsultativni sastanci trajali 14 meseci, posle čega je Venecijanska komisija dala saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje na tzv. amandmane kojima bi trebalo promeniti Ustav.

Sada na tome radimo ne samo da bismo postali punopravan član EU i ne samo da bismo zadovoljili zahteve Venecijanske komisije za određenim suštinskim, ali i nekim promenama organizacione prirode ili tehničke prirode, već da bismo pokazali da smo spremni da idemo korak dalje, da bismo pokazali da smo zemlja koja će biti na početku kolone svih tih zemalja koje čine EU, da bismo pokazali da možemo da sa jedne strane istrpimo pritiske, ali sa druge strane da odgovorimo svim zahtevima, da odgovorimo svim potrebama naših građana, ali i potrebama EU.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23.

Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava, predložiti izmene shodno našim potrebama, ali i shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Mi ćemo uskoro imati, pošto smo formirali Radnu grupu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i onlajn miting, ja se nadam, sa predstavnicima Venecijanske komisije, kojima ćemo predstaviti dokle smo stigli i šta smo sve uradili, ali sa kojima ćemo i razgovarati i nadam se uvažiti neka njihova mišljenja i neke stavove kako bismo mogli na najbolji mogući način da završimo te ustavne promene.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava i to kako na nekom normativnom planu, tako i na planu kasnije implementacije. U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.

Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte.

U tom smislu se i borimo protiv diskriminacije, protiv predrasuda i trudimo se da i kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Iz svega što sam navela vidi se da pokazujemo spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, pravnu sigurnost, ali i efikasnost u radu pravosudnih organa.

Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić bio prvi koji je na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da postupaju u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.

Moramo da budemo svesni da organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, sport, politiku, medije, pravosuđe. Žele da novac kojim raspolažu ulože kako bi sebi napravili još više novca, kako bi napravili protivpravnu imovinsku korist, vršeći krivična dela, ali na taj način ugrožavajući život građana.

Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga doživeo kriminalizaciju sebe, svoje porodice. Niko nije mogao da očekuje da će to toliko daleko da ode, da se čak i preko medija i kroz razne političke partije koje pripadaju tzv. opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici, a onda su prešli na pretnje koje su upućivali direktno deci sa najgnusnijim uvredama i na društvenim mrežama i u medijima kako bi uticali na javnost, kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića i njegovu želju da se dalje bori za Srbiju.

Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i u samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave svojim kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila

krivična dela, počinioce, klanove, mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države, niti je Aleksandar Vučić taj koji će pokleći pod pritiscima koji se svakodnevno njemu upućuju.

Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti i na taj način ćemo pomoći i ekonomskom napretku, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Predstavnici pravosuđa bi trebali da znaju da su sa predsednikom države, sa predsednicom Vlade i članovima Vlade, sa svima nama ovde, narodnim poslanicima, na zajedničkom zadatku, a to je najpre borba protiv kriminala i korupcije, kako bismo znali da ćemo uspeti da sačuvamo ovo društvo od propadanja.

Dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića u borbi protiv kriminala i mafije, moramo istovremeno da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega, na najprljaviji način, preko dece, koja se vodi protiv svih nas. Dok se mi trudimo da postulate demokratije dovedemo na visok nivo, kako i treba da bude, trpimo napade sa svih strana. Pri tom se očekuje da niko iz SNS nema pravo da se brani ili da bilo ko iz SNS ima pravo da bar iznese svoje mišljenje, onako tiho, da ga ne bi odmah kritikovali i razapeli u raznim tajkunskim medijima, u raznim saopštenjima nazovi političkih partija, nazovi opozicija koja je oličena i u Draganu Đilasu i u Vuku Jeremiću i u svim ostalim političarima koji zapravo samo možda mogu po stažu da se nazovu političarima, ali po onome što su uradili za građane Srbije svakako ne.

Granica pristojnosti u političkoj borbi svakako je pređena, a sa druge strane imamo i one koji nisu trebalo da budu u politici, koji se bave nekim svojim poslovima ili vrše neke nezavisne funkcije, a koriste političku borbu za sticanje neke lične ili profesionalne statisfakcije.

Sve je to laž, dame i gospodo. Ono što nije laž, to su novi putevi kojim se vozimo dok prolazimo pored novih bolnica, kliničkih centara, pored renoviranih škola. Nisu laž ni nova radna mesta, ni veće plate i penzije, ni investicije i razvoj privrede. Prihvatljivo je da to boli, jer drugi nisu to dovoljno želeli da bi uspeli, a ta bol od političkog neuspeha ne opravdava prljava sredstva borbe protiv onih koji žele, koji umeju i mogu, a to smo mi, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas na dnevnom redu pred narodnim poslanicima u plenumu bili su raspravljani na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a na kojoj smo doneli odluku da jesu u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Želim posebno da istaknem jedan ugovor, jedan finansijski ugovor koji se odnosi na gasni interkonektor Niš – Dimitrovgrad – bugarska granica, kao naravno jedan od preduslova za ravnomerni regionalni razvoj koji je još sada predsednik Aleksandar Vučić obećao kada je bio na čelu Vlade i svakako je za pohvalu to što se nastavlja sa trendom razvoja baš svakog dela naše zemlje.

Zašto ovo želim da istaknem? Cilj je, naravno, korišćenje prirodnog gasa, kako u domaćinstvima, tako i u oblasti privrede. Stvaramo veće mogućnosti za modernizaciju industrijskih procesa i podizanje nivoa ekonomičnosti. Vodimo računa o održivom razvoju u oblasti energetike i o posledicama efekta staklene bašte. Sa druge strane, zbog svojih karakteristika koje prirodni gas ima i ekoloških prednosti, upotreba prirodnog gasa u domaćinstvima svakako će popraviti kvalitet života građana Srbije.

Ovaj projekat će povezati naš gasovodni sistem sa susednim zemljama, omogućiće dopremanje prirodnog gasa na tržište. Dakle, unaprediće se sigurnost snabdevanja gasom čitavog regiona i zbog toga je ovaj projekat prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.

Na kraju, ako se podsetimo da smo u periodu od 2003. do 2012. godine imali situaciju da je oko 400.000 ljudi ostalo bez posla i da je naša privreda realno bila u problemu, treba da kažemo da sada nastavljamo da stvaramo mogućnosti za manje opštine, za manja mesta koja nisu Beograd i ovaj projekat će tome i doprineti, da privreda bolje radi, da se ljudi zapošljavaju i da bolje žive.

Vi ste, ministre, pomenuli stopu rasta od 15% u drugom kvartalu. Sinoć smo još neke informacije mogli da čujemo od predsednik Aleksandra Vučića, a čuli smo informaciju da u doba korone, u godini koju je obeležila korona, u prvih šest meseci nama rastu direktne strane investicije za oko 19%. To je važna vest za Srbiju. Da bismo imali još više ovakvih vesti, treba da podržimo ove predloge koji će uticati, svakako, na brži razvoj i privrede i ekonomije i Srbije uopšte.

Sasvim sam sigurna da će narodni poslanici imati danas konstruktivnu raspravu, naročito naš predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kolega Mirčetić, koji će obraditi ove teme na detaljan način, a ja ću na kraju iskoristiti priliku da pozovem koleginice i kolege da ove predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala predsedničke Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome je i ministar sa saradnicima bio prisutan razmatrali smo ove predloge koji se danas nalaze pred nama u plenumu i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Dakle, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Kao što smo mogli da čujemo i u ovom uvodnom izlaganju od strane ministra Ružića, u Zakonu o visokom obrazovanju koji je donet 2017. godine potrebno je izmeniti određene odredbe koje se pre svega odnose na sistem obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju u cilju uspostavljanja odgovarajućeg pravnog okvira. Ali, da bi nacionalno akreditaciono telo u potpunosti moglo da ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju. To će naravno biti od velikog značaja za pozicioniranje Srbije, ne samo među zemljama EU, već uopšte u jednom međunarodnom prostoru koji se tiče obrazovanja.

Drugi Predlog zakona je predlog jednog novog zakona, odnosno Zakona o studentskom organizovanju. Studentsko organizovanje je poznato i u prethodnim godinama, da ne kažem desetinama godina, kao važan činilac visokog obrazovanja. Postojalo je u različitim oblicima od samog začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji. Mi imamo zakon iz 2005. godine koji daje određeni okvir učešća studenata u okviru visokog školstva i propisuje se postojanje tzv. studentskog parlamenta.

Odredbe koje se odnose na studentsko organizovanje unete su i u Zakon iz 2017. godine, međutim praksa je pokazala da su primene ovih zakona bile takve da su zapravo bile različite na različitim fakultetima, odnosno univerzitetima u našoj zemlji i to je moglo da ugrozi ili je u određenom stepenom ugrozilo funkcionisanje ovog segmenta visokog školstva. Zbog toga je upravo važno doneti Zakon o studentskom organizovanju.

Pre svega ovaj zakon će raditi na unapređenju i usaglašavanju sa evropskim standardima u ovoj oblasti, na uređivanju strukture u okviru studentskog organizovanja i zapravo napraviće onakav institucionalni okvir, odnosno zakonodavni okvir kakav je nama potreban u ovom trenutku.

Upravo iz svih ovih razloga koje sam navela, a iz svih razloga koje je danas izneo ministar Ružić, ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje.

Hvala vam predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mogu da kažem da smo ovaj predlog Vlade raspravljali na sednici Odbora i utvrdili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, tako da ćemo danas moći da čujemo narodne poslanike koji će o ovoj temi moći da govore u plenumu.

Kao što smo čuli i na samom početku današnje sednice, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji su se našli u toj situaciji zbog toga što su prihvatili od strane Vlade ponudu za rešavanje viška zaposlenih ili u procesu racionalizacije ili u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Oni nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju.

Takođe, 2014. godine podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju i uvedena je prevremena starosna penzija. Međutim, uvođenje prevremene starosne penzije se negativno odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i za novčanu naknadu u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih, kao što sam rekla, ili u postupku racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju.

U cilju rešavanja nastalog problema Vlada Srbije jeste novembra 2020. godine donela zaključak, odnosno tačnije, dala saglasnost da se licima koja su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je nedostajalo do pet godina i koja su do ostvarivanja prava na penziju ostvarila pravo na posebnu novčanu naknadu, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih u skladu sa navedenom odlukom, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa nedostajalo do dve godine. Dakle, zaključkom Vlade je na jedan privremeni način rešen problem koji je nastao. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ovaj problem će se trajno rešiti. S tim u vezi ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog podnet od strane Vlade Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Predsednice Vlade, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti koji ćete danas sa balkona pratiti današnje zasedanje koje je jako važno za sve nas i za građane Srbije, na sednici održanoj 6.maja 2021. godine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je raspravljao o Predlogu Vlade za promenu Ustava koji je upućen Narodnoj skupštini decembra prošle godine i ocenili smo da jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku.

Sada smo negde, možda mogu da kažem, na polovini, odnosno u jednom delu postupka koji zahteva raspravu u plenumu i koji zahteva da se uključe apsolutno svi narodni poslanici i da kažu svoje mišljenje.

Do sada smo organizovali seriju, da tako kažem, javnih slušanja, što u Narodnoj skupštini, što van sedišta Narodne skupštine, isključivo iz razloga jer smo se trudili da sprovedemo jedan apsolutno transparentan i inkluzivan postupak u kome će učešće uzeti apsolutno svi koji su zainteresovani, ne samo koji su pozvani bili na ta javna slušanja, već i oni koji su izrazili želju da na javna slušanja dođu i da na javnim slušanjima iznesu svoje mišljenje, stavove i svoje predloge.

Danas će narodni poslanici dobiti priliku da posle tih održanih javnih slušanja iznesu svoja mišljenja, posle jednog perioda u kome je javnost rekla svoje, na neki način i da sumiraju negde te stavove kako bi mogli da iznesu svoja mišljenja u plenumu.

Vladavina prava je jedan od prioriteta rada Vlade i učešće narodnih poslanika danas je od velikog značaja, baš kao što je i praćenje sednice od uvaženih gostiju od velikog značaja, zato što smo negde na konsultacijama odlučili da radimo svi zajedno. Pre svega, da radimo svi zajedno na ustavnim promenama zbog građana Srbije koji to zaslužuju, koji će i dati konačnu reč na referendumu koji nas najverovatnije očekuje u nekom narednom periodu, ali i da radimo zbog položaja cele naše zemlje, jer smo u toliko oblasti već postigli određene uspehe da iste takve možda i veće uspehe želimo da postignemo u oblasti vladavine prava koje će kod nas svakako činiti i čini temelj našeg društva.

Ja ću kasnije detaljnije govoriti o čitavom postupku koji je iza nas i možda najaviti neke stvari koje nas očekuju posle ove današnje sednice. Za sada želim samo da pozovem narodne poslanike da podržimo ovaj predlog Vlade, jer smatram da ćemo na taj način podržati i intencije Vlade da zaista u oblasti pravosuđa budu sprovedene reforme onakve kakve se od nas očekuju da bi bilo dobro za naše građane, ali da bi bilo dobro i za Srbiju da bude punopravan član EU.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Brnabić, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, Vlada Republike Srbije je decembra 2020. godine podnela Predlog za promenu Ustava. Na sednici održanoj 6. maja Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je Predlog i utvrdio da isti jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku. To je formalno bio trenutak od kada počinje da teče rok koji je predviđen da bi se predlog našao u plenumu pred narodnim poslanicima, tačnije Narodna skupština je imala rok koji nije kraći od 30 dana da bismo zakazali sednicu i da bismo danas ovde u plenumu čuli stavove i svih narodnih poslanika o ustavnim promenama, pored toga što su naravno svi narodni poslanici mogli da prisustvuju i javnim slušanjima.

Naše aktivnosti međutim nisu počele 6. maja, naše aktivnosti su počele mnogo ranije, još početkom marta meseca, najpre nizom konsultacija sa kojih je važan zaključak bio da svi radimo zajedno. Dakle, Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni predlagač, Narodna skupština koja je tu da zakaže sednicu, da odredi referendum, da donese određene odluke, odnosno da raspiše referendum, i naravno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji s obzirom na ustavne odredbe i na odredbe koje stoje u Poslovniku o radu Narodne skupštine će na kraju i izraditi Nacrt akta o promeni Ustava.

Posle niza konsultacija Predlog za promenu Ustava našao se na dnevnom redu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo 16. aprila najpre, kada je premijerka sa svim ovde prisutnim ministarkama predstavila predlog. Takođe, svoj doprinos je uzeo i predsednik skupštine, kao i na svim javnim slušanjima. Tada smo, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, doneli odluku da započnemo sa određenim aktivnostima u postupku za promenu Ustava koje se odnose pre svega na organizovanje različitih oblika rasprava, kako bi se relevantnim, ali i svim zainteresovanim činiocima pružila prilika da iznesu svoja mišljenja i svoje predloge.

Podsetiću vas, a imam razlog zašto to činim, da smo posle Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali i konferenciju za novinare kako bismo upoznali javnost sa aktivnostima u postupku promene Ustava, jer naravno znamo i svesni smo toga da se promena Ustava ne tiče samo Vlade Republike Srbije, ne tiče samo narodnih poslanika, već se tiče građana Srbije koji će se na kraju izjašnjavati o referendumu i naša je obaveza da građane Srbije sa tim, odnosno sa našim aktivnostima upoznamo.

Novinari su, naravno, imali pravo da nam postavljaju pitanja. Na svako njihovo postavljeno pitanje su dobili određeni odgovor. Ovo želim da istaknem zato što uvek govorimo u ovom postupku o visokom stepenu transparentnosti i uključivanja javnosti od samog početka ovog postupka, a ja sam apsolutno sigurna da će tako biti i do kraja ovog postupka.

Podržavanjem javnih slušanja, a do sada ih je bilo ukupno sedam, pokrenuli smo najširu moguću javnu raspravu čiji rezultat treba, naravno, da bude pribavljanje određenih korisnih sugestija i mišljenja svih zainteresovanih strana.

Takođe, cilj tih aktivnosti jeste i ostvarivanje saglasnosti oko ustavnih promena među relevantnim činiocima kako bismo znali da će te ustavne promene biti pravične, efikasne i pre svega dugoročne.

Da bismo znali da li smo na dobrom putu, bila su nam potrebna javna slušanja. Da bismo sumirali ta javna slušanja, potrebno je određeno vreme i zaista, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sve svoje vreme posvećuju, pre svega javnim slušanjima ali i ovoj temi uopšte zato što je na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo velika odgovornost.

Pomenula sam sedam javnih slušanja, od kojih su tri održana van sedišta Narodne skupštine, dakle redosledom u Nišu, Novom Sadu i u Kragujevcu, kao u sedištima apelacija.

Zbog mera koje su na snazi zbog kovida-19 javna slušanja su koncipirana tako da ih bude više, ali i na taj način da na javnim slušanjima uzmu učešće apsolutno svi zainteresovani činioci za postupak promene Ustava.

Sada mislim već da su se stekli određeni uslovi da bismo možda mogli da sa svim činiocima koji su do sada učestvovali na javnim slušanjima zakažemo i jedno javno slušanje za koje će nam biti potrebna velika sala, tako da nadam se u dogovoru sa predsednikom Skupštine i sa predsednicom Vlade da ćemo moći da organizujemo jedno veliko javno slušanje, gde će biti svi pozvani ovde u velikoj sali.

Dakle, pored ministra pravde, predsednika Skupštine želim da kažem ko je sve bio pozivan na javna slušanja, zato što želim da otklonim svaku sumnji da možda neko nije bio pozvan na javno slušanje, predsednik i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac, zamenici, svi apelacioni sudovi, predsednici i sudije, Privredni apelacioni, Prekršajni apelacioni, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Državni pravobranilac, Pravosudna akademija, takođe, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za sprečavanje korupcije, predstavnici advokatskih komora, predstavnici strukovnih udruženja, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Forum sudija Srbije, Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Alumni klub Pravosudne akademije, profesori Pravnih fakulteta iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, predstavnici međunarodnih organizacija, delegacije EU u Srbiji OEBS-a i Savet Evrope, ambasadori iz zemalja članica EU, SAD i Kanade, predstavnici civilnog društva, YOUCOM, CEPRIS, Nacionalni konvent o EU, „Istina - Tamarini zakoni“, itd.

Zašto ovo ponavljam? Ponavljam zato što na ovaj način započnem svako javno slušanje. Govorim sada u plenumu i govorim pred građanima Republike Srbije koji plenum verujem da prate, a pitanje je da li će svi da pratiti javna slušanja u organizaciji bilo kog odbora Narodne skupštine i želim da obavestim sve građane Srbije da je na temu ustavnih promena pozvana da učestvuje sva stručna javnost, uzimajući u obzir apsolutno sve činioce u oblasti pravosuđa, na šta se, naravno, i odnose promene u Ustavu koje u predlogu i dolaze od strane Vlade Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo će razmatrati svaki predlog i svaku sugestiju kako bismo došli do najboljeg rešenja i ja ću iskoristiti priliku da se zahvalim i gostima koji danas sa balkona prate sednicu na učešću koje su imali na našim javnim slušanjima.

Republika Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija. Mi želimo da budemo punopravni član EU i želimo da ispunimo obaveze koje smo preuzeli. U tom smislu za nas su od posebnog značaja dva dokumenta - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Srbiju.

Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU, ali, naravno, i jedan od prioriteta politike Republike Srbije.

Zadatak Republike Srbije je najpre bio da analizira odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe sa stanovišta evropskih i međunarodnih standarda.

Utvrđeno je da bi trebalo promeniti odredbe u Ustavu koje se tiču pravosuđa. Cilj promena su pozitivni efekti koji se očekuju u uspostavljanju, pre svega, boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Ulazak u pravosuđe treba biti omogućen na osnovu objektivnih kriterijuma. Izbor treba da bude pravičan i transparentan. Sudije i tužioci treba da imaju veću odgovornost, isto tako i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Između ostalog, to će uticati i na stvaranje boljeg pravosuđa.

Neophodno je dalje precizirati razloge za razrešenje sudija i javnih tužilaca, kao i načine za vrednovanje njihovog rada, stručnosti, dostojnosti itd.

Ustavom zagarantovana stalnost sudske funkcije bi značila bi da nema probnog perioda od tri godine, što bi trebalo da podigne nivo njihove odgovornosti.

U predlogu koji je podnela Vlada jasno stoji da promene moraju biti sveobuhvatne i jasno stoji zbog čega treba menjati pojedine odredbe. Najpre stoji da odredbe nisu apsolutno sistematične, naročito one koje se odnose na sudsku vlast. Nalaze se u različitim delovima Ustava i trebalo utvrditi, zapravo, redosled prioriteta uređivanja. To su odredbe koje se odnose na stalnost sudijske funkcije, nezavisnost sudija i nepremestivost sudija.

Dalje, između pojedinih odredbi može se uočiti nedoslednost. Na primer, u jednoj odredbi vidimo da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, a kada je to previđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, dok na drugom mestu u Ustavu u odredbi stoje samo Ustav i zakon, što ukazuje na potrebu da se odredbe menjaju kao bi se možda na prvi pogled moglo zaključiti koje tačno izvore prava je ustavotvorac predvideo.

Kada govorimo o odredbama koje su podnormirane, to se odnosi na nepostojanje razloga za prestanak funkcije i razrešenje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Potrebno je i normirati pravila o disciplinskoj odgovornosti sudija.

Venecijanska komisija je u mišljenju na Ustav iz 2006. godine zaključila da jeste u redu rešenje prema kome odluke o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, naravno sa pravom na žalbu kod Ustavnog suda, ali je to potrebno urediti i Ustavom, a ne samo zakonom.

Dalje, zamerka važećem Ustavu je naziv najvišeg suda - Vrhovni kasacioni sud, koji je kontradiktoran. Vrhovni sud podrazumeva da najviši sud povodom pravnog leka odlučuje o meritumu spora, odnosno može da reši spor, a Kasacioni sud ne podrazumeva takvo odlučivanje, već podrazumeva samo pravo da se presuda poništi i da se vrati na ponovno suđenje i zbog ovakve situacije potrebno je odrediti naziv najvišeg suda u zemlji.

Kada govorimo o stalnosti sudijske funkcije, sa jedne strane, Ustav proklamuje stalnost, ali se takođe kaže da se lice koje se prvi put bira za sudiju bira na tri godine i smatra se da ovaj probni mandat od tri godine nije dao očekivane rezultate.

Istovremeno je taj probni mandat kritikovan i od strane stručne javnosti, akademske zajednice i Venecijanske komisije i, osim toga, probni mandat može da u nekom procentu uruši nezavisnost sudija ukoliko se posmatra kao vrsta pritiska u smislu lojalnosti ili poslušnosti. S druge strane, možda unosi nesigurnost, jer izbor na stalnu sudijsku funkciju čini neizvesnim, tako da zbog toga treba razmišljati i o ukidanju probnog mandata.

U našem ustavnom pravu stalnost sudijske funkcije predstavlja standard ustavne garancije sudske nezavisnost. Ovaj institut ima i dugu tradiciju, što možemo da vidimo još u Ustavu, recimo, Kraljevine Srbije iz 1903. godine.

Došli smo sada možda i do osnovnog argumenta za izmenu Ustava u delu pravosuđa, a to je prostor koji može da se iskoristi za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku vlast, što bi vodilo politizaciji izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Prema važećem Ustavu, Visoki savet sudstva ima 11 članova. Dakle, tu su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik nadležnog Obora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine kao članovi po funkciji i još osam izbornih članova koje bira Narodna skupština.

Dakle, ako gledamo šire, Narodna skupština bira i članove Visokog saveta sudstva i sudije na predlog Visokog saveta sudstva.

U akcionom planu za Poglavlje 23. stoji da izbor na ovakve funkcije treba da bude nezavisan od političkog uticaja, da kriterijumi bi trebalo da budu objektivni, a postupak pravičan i transparentan.

Postupak izbora trebalo bi da sprovode Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i to bi trebalo da učini pravosuđe nezavisnijim, ali i odgovornijim.

Pre stupanja na snagu sistemskih zakonskih izmena 2001. godine, izbor sudija je bio u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine. Postupak selekcije i određivanja kriterijuma bio je u nadležnosti ministra pravde. Može se reći da su zbog toga postojale mogućnosti za primenu raznih političkih ili stranačkih kriterijuma.

Paket sudskih zakona iz 2001. godine uveo je i instituciju Visokog saveta pravosuđa kao isključivog ovlašćenog predlagača za izbor sudija, a koji je odvojen od izvršne vlasti.

Ustav iz 2006. godine jeste učinio korak dalje uvodeći Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da budu ustavne kategorije odvojene od izvršne vlasti, kako bi se značajno smanjio uticaj politike i političkih stranaka na izbor nosilaca pravosudnih funkcija i kako bi se stvorio određeni strukovni krug koji će objektivno određivati kriterijume za izbor, odnosno za razrešenje sudija.

Međutim, 2009. godine dolazi do reforme u pravosuđu, koju sprovodi Demokratska stranka, koja je tada bila na vlasti, upravo sa ciljem izigravanja svih ovih pravila i stavljanja sudstva zapravo u službu politike. Moramo uvek da imamo na umu da je Srbiju takva reforma koštala na desetine miliona evra, a posledice i danas trpi i naše pravosuđe i naši građani, koji su, na kraju krajeva, snosili troškove, a neretko su bili i žrtve političkog naručenog presuđivanja.

Na kraju, treba promeniti formulaciju, koja glasi – odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, jer bi to moglo da znači da zakonodavna i izvršna vlast mogu da kontrolišu sudske odluke.

Dakle, poenta je da se sve tri grane vlasti prožimaju, da se međusobno proveravaju ili ograničavaju, ali nikako da se kontrolišu.

Na nama je da učinimo pravosuđe efikasnijim, stručnijim, nezavisnijim i nepristrasnim.

Kao što vidite, a važno je da građani Srbije to znaju, izmene Ustava se tiču se isključivo pravosuđa, nikako preambule i nikako Kosova i Metohije. U reformu pravosuđa ušli smo, pre svega, zbog građana, zbog naše zemlje, za koju želimo da bude na temeljima demokratije i vladavine prava, ušli smo zbog punopravnog članstva u EU, gde ćemo biti sa zemljama kojima već možemo da pariramo razvojem u svim oblastima.

Zato molim narodne poslanike da daju podršku postupku za promenu Ustava i Vladi Srbije, koja se trudi da i u ovoj oblasti postavi visoke standarde.

U svakom slučaju, danas smo svedoci jednog istorijskog trenutka koji će svakako buduće generacije pamtiti kao još jedan napor da se menjamo na bolje. Građani će reći poslednju reč na referendumu, a ja verujem da će građani i ovog puta odlučiti da idemo nezaustavljivo napred. Živela Srbija!

Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.

Hvala vam na odgovorima.

Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.

Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.

Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.

Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.

Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?

Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Popović i zahvaljujem, gospođo Obradović, što ste dali odgovore na moja pitanja i što ste građane Srbije upoznali sa nekim činjenicama.
Ja, takođe, želim da vam se zahvalim, pre svega gospođi Brnabić i čitavoj Vladi i ministrima, na podršci koju pružate sada u postupku koji sprovodimo, a to su ustavne promene koje su za nas jako važne, ali nisu važne samo za članove Vlade i za narodne poslanike, najvažnije su za građane Srbije.
Želim da vam se zahvalim što ste uvek tu da, naravno, uz predsednika Narodne skupštine, sprovodimo jedan transparentan postupak koji će, nadam se, dovesti do jednog apsolutnog konsenzusa i da ćemo mi ove ustavne promene moći da sprovedemo do kraja onako kako to, pre svega, zaslužuju građani Srbije.
Uvek ćete imati podršku u poslanicima Srpske napredne stranke koji, naravno, slede politiku Aleksandra Vučića, koji nije samo na čelu Srpske napredne stranke, već i na čelu i naše zemlje.
Mi smo pokazali i u ovom mandatu sada kako radimo, na koji način radimo, da podržavamo predloge zakona koji dolaze od Vlade Republike Srbije i iznosimo nekada i kritike, ali iznosimo pre svega razloge zbog kojih podržavamo te predloge zakona, zato što smatramo da će pozitivni efekti uticati, pre svega, na to da građani Srbije samo učvrste svoju podršku prema Aleksandru Vučiću, koju mu pružaju i prema politici koju sprovodi on, mi, a i vi zajedno sa njim, jer mi želimo, pre svega, stabilnu zemlju, želimo zemlju u kojoj će vladavina prava biti na prvom mestu ne samo zbog toga što smo preuzeli određene obaveze prilikom pristupanja EU, odnosno prilikom ostvarivanja naše želje da budemo punopravan član EU, već zbog toga što želimo da živimo u jednoj modernoj zemlji, u uređenoj zemlji, gde će apsolutno svaka oblast, pre svega, služiti građanima Srbije da im podigne životne standard i da u našoj zemlji bude bolje, ali ne samo kao u zemljama EU, već i da budemo bolji od njih.
Još jednom vam se zahvaljujem.

Hvala vam, predsedniče Dačiću,.

uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas pred poslanicima bili su predmet raspravljanja na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo dostavili Skupštini izveštaj da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije kako bi se o predlozima raspravljalo u plenumu.

Želim da istaknem značaj izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kratko ću se osvrnuti na izgradnju stanova uopšte u Nišu iz koga dolazim, a koji želim da danas navedem kao dobar primer, shodno kvalitetu izgrađenih stanova i ispoštovanim rokovima.

Na Skupštini grada Niša doneta je odluka koja se odnosi na planska akta, odnosno na pravo svojine koje je za parcelu na teritoriji gradske opštine Crveni krst preneto na Republiku, a dalje će se raditi naravno na planiranju izgradnje infrastrukture, kanalizacione, putne, vodovodne i drugih mreža, što je svakako u obavezi lokalne samouprave, kako bi se omogućila izgradnja stanova koju planira i finansira Republika.

Želim da vas podsetim i na jedan program, a to je Program pružanja podrške licima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga nisu u mogućnosti da sopstvenim sredstvima reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima, koje podrazumeva nastavak izgradnje stanova u tri nova objekta na lokaciji Majakovskog u Nišu. Projektovano je novih 106 stanova različitih struktura, od čega je za prodaju namenjeno 90, a 16 je stanova namenjeno za davanje u zakup.

U ovom trenutku radi se o najvećem projektu te vrste u Srbiji, bruto površine oko 9.000 kvadrata. U pripremi je još veći projekat za Niš na novoj lokaciji, na Ledenoj steni, koji će podrazumevati čak 150 stanova. Prodajna cena određena je prema odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada i iznosi oko 750 evra po kvadratu, jer se radi o prvim kupcima, pa se PDV vraća svima zbog kupovine prve nekretnine. To znači da je cena stanova oko 30% niža od tržišne cene stanova istog kvaliteta na ovoj lokaciji.

Što se tiče zakupa, cena zakupa je 1,62 evra uz popust od 5% za one koji redovno izmiruju obaveze, što znači da stan od 50 kvadrata u Nišu možete uzeti pod zakup za oko 70 evra, što je svakako 50% povoljnije od cene zakupa stanova ove strukture na istoj lokaciji.

Ja sam želela danas da napravim paralelu između održivog stanovanja i izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ovaj primer sam uzela zato što je aktuelan konkurs kod Gradske stambene agencije u Nišu za novoizgrađene stanove i zato što postoje podaci da su se i pre tri godine na konkursu javljali pripadnici snaga bezbednosti koji su kupili stanove uz subvencionisane kredite od strane Vojske Srbije. Sada u ovom trenutku ima šest ili sedam porodica koje su aplicirale, gde su zahteve podneli upravo zaposleni kod Vojske ili policije, što čini oko 20% tih stambenih jedinica.

Dakle, interesovanje je veliko, kako kod građana koji nisu pripadnici snaga bezbednosti, tako i kod onih koji jesu pripadnici snaga bezbednosti, dakle i u okviru programa održivog stanovanja. Izgradnja stanova samo za pripadnike snaga bezbednosti je dobro rešenje za ostvarivanje stambenih potreba pripadnika i njihovih porodica. Samo na primeru Niša mogu da kažem da želim da dam podršku ovom predlogu, kao i drugim predlozima koji su danas pred nama u plenumu, a koji su podneti od strane Vlade Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi predsedniče Vlade AP Vojvodine, gospodine Miroviću, uvaženi ministri Vlade Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi zakona o kojima će danas raspravljati narodni poslanici razmatrani su na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj smo utvrdili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, i o tome smo dostavili Izveštaj Narodnoj skupštini.

Ja bih danas neko vreme posvetila Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, s obzirom da sam i članica Ženske parlamentarne mreže u Narodnoj skupštini, a i trenutno koordinatorka ženske odborničke mreže u Skupštini opštine Crveni krst u Nišu i već jedno određeno vreme o toj temi ovde u plenumu nisam govorila, a želela bih da izdvojim određene benefite usvajanja ovakvog predloga.

Kada pomenemo rodnu ravnopravnost, prvo što vrlo često čujemo jeste kako se opet žene bore za svoja prava i opet traže da budu svuda zastupljene. Zapravo, ono što podrazumeva princip rodne ravnopravnosti je jednakost, dakle pružanje jednakih mogućnosti ženama i muškarcima da učestvuju u političkom, ekonomskom i uopšte u svakom segmentu jednog društva dajući svoj doprinos, ali i uživajući u rezultatima.

Predlog koji je pred nama, usmeren je na svakako unapređenje rodne ravnopravnosti, na prevenciju rodne diskriminacije, tako da bi njegova primena trebalo pre svega da smanji potrebu za vođenjem određenih sudskih postupaka, što će smanjiti i opterećenost sudova, ali i stvaranje troškova koji nastaju tom prilikom. Na primer, kada se radi o postupcima u kojima je, kao glavni element se javlja utvrđivanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda.

Kada želimo da diskutujemo o nekom Predlogu zakona, naravno mi najpre govorimo o ciljevima koji su postavljeni prilikom izrade nacrta, odnosno predloga nekog zakona i da li će biti zaista pozitivna reakcija primene zakona onako kako se očekivalo.

Ovde se pre svega radi o unapređenju i o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, o jačanju institucionalnih mehanizama, kao i preciziranju obaveznih mera za unapređenje rodne ravnopravnosti uvođenjem kontrole i nadzora prilikom primene ovog zakona.

Ono što je svakako prioritet, jeste dostizanje višeg indeksa rodne ravnopravnosti koji na skali od 1 do 100 pokazuje stanje u ovoj oblasti, uzimajući u obzir šest tema, a to su znanje, rad, novac, zdravlje, vreme i moć, ali istovremeno i nasilje i registrovanje neravnopravnosti, kao dve posebne teme.

Shodno navedenom indeksu, može se zaključiti da je Srbija napredovala, ali se mogu izvući i zaključci na čemu još treba raditi. Treba raditi na povećanju broja žena na rukovodećim pozicijama, izbalansirati zastupljenost žena i muškaraca u organima upravljanja u svim oblastima. U svim oblastima u državi trebalo bi utvrditi jedan pravni i institucionalni okvir za praćenje i unapređenje rodne ravnopravnosti, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou i mislim da je zbog toga dobro što će biti formirano telo pri Vladi Srbije koje će imati i određenu savetodavnu funkciju.

Očekujem konstruktivnu raspravu u plenumu u načelu. O detaljima ćemo se pozabaviti u raspravi o pojedinostima. Nadam se da ćemo uspeti i za ovih nekoliko dana da iz parlamenta pošaljemo poruke koliko nam je bitna primena politike jednakih mogućnosti za sve, kao bismo naše demokratsko društvo još unapredili i svima dali šansu da učestvuju na jednak način.

Želim da završim sa podsećanjem na 18. maj koji je Dan sećanja na žene žrtve nasilja, koji je ustanovila Vlada Srbije u znak sećanja na sedam žena koje su u roku od 72 sata izgubile život u porodičnom nasilju, pre svega u Beogradu, Čačku, Velikoj Plani i Kanjiži.

Ne samo danas, svakoga dana treba govoriti o nasilju koje postoji. Na nama je pre svega da ne okrećemo glavu i da damo podršku žrtvama, ali da damo podršku i institucijama u rešavanju problema i u planiranju adekvatne borbe protiv svih ovih oblika nasilja. Hvala.

Hvala, predsedniče Dačiću, što imate razumevanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono sa čime bih počela danas i što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija danas drugačija zemlja nego 2012. godine, naprednija nego 2014. i 2016. godine. Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakoga dana se pregovara sa investitorima, svakoga dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije i njeno snaženje, pre svega kao lidera razvoja u regionu.

Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega je bila potrebna volja, ali i vizija, odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da Srbiju vodi nezaustavljivo napred.

Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese građana i Srbije staviti pre svega i tako je ostalo do danas. Počeli smo da radimo i da svi uživamo u rezultatima rada, novim bolnicama, putevima, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu, kvalitetnijim uslugama koje nam pružaju državni organi.

Sve to uspeli smo zajedno sa građanima koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za bolje sutra.

Ako se samo podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela Srpska napredna stranka setićemo se da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu, bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom, sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, suočeni sa nestalnim i nestabilnim platama i penzijama i suočeni sa gašenjem radnim mesta.

Ono što je Aleksandar Vučić prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljanje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade, ogromnu odgovornost koju su članovi Vlade nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne, ali su bile jedine moguće i dobre za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da stopa nezaposlenosti se smanji ispod 10%, stvore uslovi za privlačenje investicija, sprovedu reforme u svim oblastima i stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.

Srbija se u nekim oblastima menjala, čak brže nego mnoge zemlje u Evropi. To se najpre odnosi na reforme u sistemu obrazovanja gde smo postali lider u uvođenju izmena u obrazovanju učenika u oblasti informacionih tehnologija.

Takođe, iskoristili smo digitalizaciju i četvrtu industrijsku revoluciju da u obrazovanju, u načinu rada javne uprave, u privredi, u ekonomiji, u planiranju infrastrukture podignemo standarde koji ranije nisu bili svojstveni Srbiji. To je, između ostalog, uticalo na rast BDP-a i popravilo naše ekonomske rezultate.

Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo imali tzv. vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture, suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način koje će sve benefite moći građani da vide i da osete u bliskoj ili u daljoj budućnosti, nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili smo računa o stabilnosti finansija, borili se za brži ekonomski rast, jačali infrastrukturu i povezivali naše gradove i opštine međusobno, ali i Srbiju, u regionu u kome je danas prepoznatljiva kao lider.

Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas – briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva i borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da Srbija brže postane punopravni član EU, dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Ono što smo do sada pokazali jeste da imamo kapacitete i da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest postavljenih ciljeva, naravno, uz dobru organizaciju i svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti koje svima pripadaju.

Osvrnuću se sada na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će doprineti bržem sticanju statusa punopravnog člana EU za našu zemlju.

Punopravno članstvo u EU je svakako naš spoljno-politički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja takvoj zajednici, već i formalno članstvo u Evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi iste, pa i bolje uslove za život.

Na taj način ostvarujemo još jedan cilj, a to je da zadržimo mlade ljude u Srbiji, da ostanu sa svojim porodicama i prijateljima da žive i rade u Srbiji i da svi zajedno budemo na istom zadatku, a to je svakako na kraju bolji životni standard iz dana u dan.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od Vlade kao ovlašćenog predlagača i o kojima raspravljamo u plenumu vidimo da konstantno radimo na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa pravilima EU.

Na putu pristupanja Srbije EU zaključeno je više međunarodnih ugovora, od kojih su za nas možda od najvećeg značaja svakako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir Evropske unije za Republiku Srbiju.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo se, pre svega, usredsrediti na osnovne elemente pravnih tekovina o pravosuđu. Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.

Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju je dokument koji definiše načela i proceduru pregovaračkog procesa, sa težištem na uslovima na koje smo pristali, a pod kojima ćemo usvajati i implementirati pravne tekovine EU.

Jak pravosudni sistem u smislu efikasnosti i nezavisnosti sudstva je glavni preduslov za delotvornu primenu pravnih tekovina EU.

Srbija je izradila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine upravo sa ciljem osnaživanja našeg pravosudnog sistema i kao pet osnovnih načela u Strategiji navode se nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa. Svakako je Strategija radila na povezivanju reforme pravosuđa sa procesom evrointegracija, a pre svega u smislu osposobljavanja pravosudnog sistema za izmene normativnog okvira i primenu preporuka u domenu reforme pravosuđa. Strategija sadrži i smernice na koji način bi trebalo menjati Ustav, bez obzira na to što Strategija nije dokument koji je obavezujući.

Najpre je uočena potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i preciziranje šta tačno znači i podrazumeva Pravosudna akademija. Nova Strategija za period od 2020. do 2025. godine potvrđuje neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine koji je revidiran 2020. godine predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23. Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava i predložiti izmene, shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava, i to kako u normativnom planu, tako i u pogledu implementacije.

U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.

Prilikom procene postojećeg stanja moramo da budemo objektivni, ali u postavljanju ciljeva ambiciozni, ako uzmemo u obzir evropske standarde koje bi trebalo da dostignemo i obim promena koje ćemo uraditi. Naravno, to podrazumeva i suočavanje sa administrativnim kapacitetima sa kojima raspolažemo, ali i određeni finansijski momenat.

Treba reći da postoji pomak u oblasti reforme pravosuđa koji je olakšao izradu Akcionog plana, a tiče se, pre svega, strateških dokumenata u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, sprečavanja diskriminacije, popravljanja stanja u ostvarivanju prava nacionalnih manjina itd.

Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte. U tom smislu, borimo se protiv diskriminacija i predrasuda i trudimo se i da kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Iz svega što sam navela, vidi se spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u ovom procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, veću efikasnost u radu sudova.

Jačanje nezavisnosti i samostalnosti, nepristrasnosti u radu i profesionalnosti je od podjednakog značaja, kao i popravljanje efikasnosti, ali se čini da je nedovoljna efikasnost najveći problem zbog koga građani gube poverenje u pravosuđe. Pre svega, misli se na suđenje u razumnom roku, odnosno na tendenciju da se smanji trajanje sudskog postupka i da pravda bude zadovoljena u razumnim rokovima i pravna sigurnost podignuta na viši nivo.

Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta rada Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić prvi na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da rade svoj posao u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.

Organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, politiku, sport, medije, pravosuđe, žele da novac kojim raspolažu ulože na pogrešan način, naravno, kako bi sebi napravili još više novca, kako bi pribavili protivpravnu imovinsku korist vršeći krivična dela i na taj način, na kraju, ugrožavajući i život građana i budžet Republike. Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga je doživeo kriminalizaciju i sebe i svoje porodice.

Niko nije mogao da očekuje da će to tako daleko da ode, da se čak preko medija i kroz određene političke partije, koje pripadaju opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici. Onda su prešli na pretnje koje su upućivali i direktno deci sa najgnusnijim uvredama na društvenim mrežama i u medijima, kako bi uticali na javnost i kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića, a u čemu nisu uspeli, a neće ni uspeti.

Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila krivična dela, počinioce, klanove i mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države.

Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti na koji način će se pomoći i ekonomskom napretku naše zemlje, zaštićenost od uticaja drugih organa vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Predstavnici pravosuđa su sa predsednikom države, sa Vladom Srbije i sa svima nama na zajedničkom zadatku, a to je borba protiv kriminala i korupcije, kako bi smo sačuvali naše društvo od propadanja.

I dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića i u borbi protiv kriminala i mafije, istovremeno moramo da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega na najprljaviji način preko dece. Crtati metu na čelu deci, ne samo predsednika Republike, nego bilo čijoj deci je strašno, a crtati metu na čelu sina predsednika Republike je svojevrstan čin pokušaja državnog udara i pokušaja slabljenja te funkcije i cele naše države.

Nazovi političari, koji to rade preko medija i portala koje finansiraju tajkuni, pokazuju slabost i nemoć, ali pokazuju i bezobrazluk i daju jasan znak da nadležni organi treba intenzivnije da rade svoj posao i da zaštite svu decu u Srbiji od takvih napada.

Po ko zna koji put je juče pređena granica pristojnosti u političkoj borbi koja se nažalost vodi preko Danila Vučića. To je nedopustivo i za svaku osudu. Nažalost, Dragan Đilas i njegovi saradnici u politici linča porodice Vučić još uvek kao da ne shvataju da je njihovo vreme prošlo i da im građani više nikada neće pružiti priliku da vrše vlast, već će prednost dati politici mira, stabilnosti i napretka koju zastupa Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene ministarke sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su se danas našli u plenumu pred narodnim poslanicima. Pomenula bih samo predloge koji su došli od Vlade Srbije, odnosno resorno zaduženog Ministarstva pravde. Naravno, ocenili smo da su svi predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Želim da kažem da se ovi predlozi odnose, pre svega, na potvrđivanje Ugovora o izručenju, uzajamnoj pravnoj pomoći i transferu osuđenih lica i saradnji u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Usvajanje ovih predloga doprineće, naravno, pre svega, boljoj saradnji naše i navedenih država, odnosno država koje su navedene u predlozima, ali i efikasnijem postupanju naših organa shodno zakonima koji važe u međunarodnom pravu.

Želim da kažem i to da je Srbija već napravila ozbiljne pomake u oblasti krivičnog zakonodavstva i ovi ugovori će samo doprineti daljem jačanju pravnog okvira. Često pominjem suštinske i temeljite promene koje smo uneli, ali i da želimo da nastavimo u tom maniru, kako bi zbog građana, njihovog prava na pravdu, ali i njihove bezbednosti, pomerili granice u kojima se kreće naše zakonodavstvo.

Akcenat je svakako na reformi pravosuđa sa ciljem uspostavljanja veće efikasnosti koja će popraviti rad pravosudnih organa i stvoriti viši stepen poverenja građana u sudstvo. Iz tih razloga pozivam koleginice i kolege da podržimo ove predloge u danu za glasanje.

Na kraju želim još nešto da kažem, jer sam u medijima čula netačne informacije i razna spinovanja koja se odnose na postupak promene Ustava, i to neka služi na čast onima koji izmišljaju i plasiraju laži kako nisu pozvani ili neće biti pozvani na javna slušanja povodom ustavnih promena.

Takođe, predstavnike medija pozivam da se informišu sa sajta Narodne skupštine, jer ćete tamo svi moći da pronađete odluke koje je doneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a koja se odnose na drugo javno slušanje koje je zakazano za 19. maj u 12.00 sati u Maloj sali Narodne skupštine i na treće javno slušanje koje je zakazano za 24. maj u 12.00 sati u Maloj sali, a gde će biti pozvani predstavnici, kako struke, kako stručne javnosti, predstavnici pravnih fakulteta, sudija Pravosudne akademije, tako i predstavnici civilnog sektora.

Prema tome, to što neko želi da u okviru pravosudnog sistema vrši neku nezavisnu ili samostalnu funkciju, a da istovremeno bude i političar, ne daje mu nikako pravo da kritikuje postupak za promenu Ustava, a ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ću, verujte, u svakom trenutku odbraniti i integritet članova i zamenika članova tog odbora koji zaista neumorno rade na tome i integritet Narodne skupštine kojoj pripadam.

Mi poslanici, pre svega, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i naše koalicije smo došli u Narodnu skupštinu da radimo i da damo sve od sebe kako bi građanima Srbije bilo dobro i ovaj postupak za promenu Ustava koji sprovodimo će imati samo benefite za građane Srbije. Mi nismo oni koji će na Narodnu skupštinu ići ni kamenom, ni motkom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svi predlozi koji su danas pred nama razmatrani su na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Iz brojnih predloga koji dolaze pred poslanike od strane Vlade, odnosno od strane resornih ministarstava možemo da vidimo da se zaista ubrzano radi na rešavanju mnogih pitanja u svim oblastima u našoj zemlji i da naša država nastavlja, sa jedne strane da se jako dobro bori sa korona virusom koji nas je zadesio, ali, sa druge strane i da nastavlja sa nezaustavljivim razvojem i izgradnjom infrastrukture jačanjem ekonomije i privrede.

Podsetiću vas. Pre nekoliko dana počela je isplata privih 30 evra za oko 150.000 korisnika novčane socijalne pomoći i za oko 10.000 lica lišenih slobode. Danas je u ovom trenutku taj broj svakako veći. Takođe, penzioneri su dobili prve uplate.

Upravo na ovaj način građani mogu da vide da je naša država jaka, da je naša država finansijski stabilna, da imamo jedan finansijski stabilan sistem i da imamo kapacitete da brinemo, kako o građanima, tako i o privredi.

U drugoj polovini maja uplatu od 100 evra moći će da očekuju Srbi na KiM, uključujući i decu, a nezaposleni na KiM dobiće i po 200 evra.

Kako danas na dnevnom redu imamo i predlog koji se tiče železničkog saobraćaja, želim da kao neko ko dolazi iz Niša ukažem na veliki značaj najavljene brze pruge Beograd – Niš, o čemu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio krajem prošlog meseca, kada je upravo u Briselu dogovorio podršku EU, kako za deonicu Beograd – Niš, tako i za deonicu od Niša do Severne Makedonije.

Dakle, radi se na novim infrastrukturnim projektima, radi se na stvaranju boljeg ekonomskog i političkog položaja Srbije. Gradovi, opštine u Srbiji se povezuju. Srbija se povezuje i u regionu. Dakle, imamo i povezivanje regionalnog karaktera, što je takođe za Srbiju jako važno.

Ono što sam na kraju želela da kažem jeste da samo podsetim na činjenicu kada je ministarka danas govorila o merama aktivnog zapošljavanja, da samo podsetim na činjenicu da je 2012. godine, stopa nezaposlenosti bila 26%, a sada je oko 7,3% i to je činjenica koja govori sve o tome koliko smo mi radili i koliko smo se trudili da našim građanima obezbedimo i nova radna mesta, ali naravno i bolji životni standard.

Shodno svemu što sam navela iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da u danu za glasanje podržimo važe predloge.

Hvala.