Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jelena Žarić Kovačević

Jelena Žarić Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, želela sam da se nadovežem na kolegu koji je pre mene govorio o stotinama kilometara izgrađenih auto-puteva koji su od značaja za povezivanje naših gradova i opština, ali i Srbije sa regionom.

Želim i da navedem još dobrih primera iz Niša. O njima možemo da govorimo kada je u pitanju resor građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture.

Jedan od projekata jako važnih za Nišlije jeste i izmeštanje železničke pruge iz centra grada i izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Železnička obilaznica oko Niša u dužini od 22 km jeste deo projekta elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad. Radovi će koštati oko 268 miliona evra i veliki deo se finansira iz kredita Evropske investicione banke.

Grad Niš se nalazi na mestu gde se Koridor 10 deli na dva kraka - jedan ide prema Bugarskoj, jedan ide prema Grčkoj. Pruga prolazi kroz centar grada, kao što sam navela, i deo od Niša do Bugarske je jedini deo zapravo Koridora 10 koji nema elektrifikaciju.

Jedan od razloga za izmeštanje jeste i ideja da se teretni saobraćaj izmesti van grada i da se razdvoji odvijanje putničkog od teretnog saobraćaja na pristupnoj železničkoj deonici do grada, odnosno cilj je oslobađanje centra grada od teretnog saobraćaja, što će smanjiti buku, zagađenje i druge štetne uticaje.

Takođe, osim ovih benefita, za Nišlije koji žive u blizini pruge, odnosno u centru grada, ova nova pruga će povećati brzinu, smanjiti vreme putovanja vozova i vreme zadržavanja vozova u stanicama.

Dakle, govorimo o izmeštanju pruge koja podrazumeva osam železničkih linija koje prolaze kroz grad. Broj putovanja u toku samo jednog dana je 260, a oko 70% je teretnih vozova i predviđeno je čak i povećanje broja vozova. Onda možemo svi da zaključimo zašto je izmeštanje te pruge iz centra grada važno za ljude koji žive u blizini pruge.

Realizacija ovog projekta će umnogome popraviti kvalitet života građana Niša, ali i kvalitet same pruge, koja će biti izmeštena iz centra grada. Hvala.
Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, raspravljamo već neko vreme o Predlogu zakona o planiranju izgradnji, ali i o mnogim drugim rezultatima, ali i pitanjima i predlozima vezanim za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture. Očekuju nas i ostali predlozi.

Ja bih podsetila samo u ovom trenutku da smo u ovom mandatu na dnevnom redu već imali Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata, izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednost i usvojili ga, i time doprineli da u najkraćem roku počne izgradnja ovakvih stanova i u Nišu.

Tada smo govorili o 188 stanova, želim da kažem da se grade na lokaciji gde je nekada bila kasarna „Stevan Sinđelić“, što je oko tri kilometra daleko od samog centra grada i praktično predstavlja uži centar na kome se gradi i Naučno-tehnološki park, čije je otvaranje ove godine.

Dakle, u sedam gradova Srbije biće izgrađeno oko 8.000 kvadrata, stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Prvo je počela gradnja u Nišu i u Vranju, ali tu su i Kraljevo, Kragujevac, Novi Sad, Beograd i Sremska Mitrovica.

Osim svega što sam navela, želim da pomenem i izgradnju stanova za izbeglice u Nišu u naselju „Branko Bjegović“, koji su u završnoj fazi. Dalje, u naselju „Novi Niš“ se grade stanovi koje je grad preuzeo i koji treba da se predaju vojsci nakon uknjiženja, a to je samo prva tranša stanova na istoj lokaciji gde se nalazi „Novi Niš“, je u završnoj fazi i druga tranša stanova i očekuje se da po preuzimanju od strane grada i po uknjiženju ti stanovi budu predati vojsci.

Znači, očekujemo da zaista 2020. godina bude jako uspešna za Nišlije, jer će je obeležiti realizacija velikih projekata o kojima smo do 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, mogli samo da sanjamo. U tome nam je mnogo pomoglo vaše Ministarstvo, Vlada Srbije, da ne pričam o tome koliko je predsednik Republike najavio, koliko stvari je najavio i koje god obećanje da je dao za jug Srbije, to obećanje je ispunjeno i sa njegove strane i sa strane Vlade Srbije.

Niš je postao veliko gradilište i ja se nadam da će tako ostati u budućnosti. Nama je u Nišu dosta i preko glave vladavine Demokratske stranke i njima sličnih. Samo ako uporedimo period do 2012. i posle 2012. godine, možemo da se setimo da ništa nije bilo mnogo drugačije nego na republici, budžet su očerupali. Danas u gradu Nišu imamo stabilan budžet. Fabrike su zatvarali i prodavali u bescenje i privatizovali. Danas imamo šest novih fabrika, radna mestu su tada gasili, sada imamo na hiljade novih radnih mesta gde Nišlije mogu da rade. Da ne govorim o tome da je do 2012. godine bilo nula projekata, sada ima mnogo projekata koji su realizovani u saradnji lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije. To je nešto što zaista svim građanima Niša služi na ponos.

Još nešto kad smo kod lokacije za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pomenula sam kasarnu „Stevan Sinđelić“ i želim da kažem da je taj deo 1999. godine bio besomučno bombardovan svakodnevno. Zapravo ceo Niš je bio besomučno bombardovan 1999. godine. Na toj parceli koja je tada bila bombardovana sada se grade stanovi.

Znate kakva je situacija bila do 2012. godine? Godine 1999. ako me situacija ne vara, gradonačelnik je bio Zoran Živković i tada niko ništa nije mogao da dobije od ljudi koji su stradali u bombardovanju ukoliko nisu bili članovi DS ili pristalice ovoj politici koju je on tada u gradu zastupao.

Danas je potpuno drugačija situacija, danas se grade stanovi, bez obzira na stranačku pripadnost, bez obzira na neku drugu pripadnost, već za sve građane Srbije da mogu da ih kupe i da mogu da reše stambena pitanja za sebe i za svoje porodice.

Ja se više neću javljati. Iznela sam čini mi se danas dovoljno primera iz Niša i dovoljno primera kako naša lokalna samouprava dobro sarađuje sa vašim ministarstvom i sa Vladom Republike Srbije. Želela bih da se tako nastavi. Želim vam svaki uspeh u daljem radu. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, predstavnicima ministarstva, kada na dnevnom redu imamo predloge iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mi dobijemo priliku da govorimo o rezultatima koji su vidljivi, o rezultatima koji se mere kilometrima.

Na samom početku želim da vama i vašem timu čestitam na požrtvovanosti, na istrajnosti u nameri da gradite našu zemlju i time u mnogome popravite životni standard građana sa jedne strane, ali pre svega da sprovedete u delo sve projekte koje je Aleksandar Vučić najavio.

Vi ste realizacijom konkretnih projekata pokazali da Srbija može da prati najmodernije zemlje u korak i da može da se razvija na bolji način, jer ti projekti sa jedne strane podrazumevaju mnogo radne snage, ali sa druge strane podrazumevaju na stotine miliona evra investicije, a što, složićete se, ne bi bilo moguće bez finansijske stabilnosti našeg budžeta.

Dakle, moramo da uzmemo u obzir projekte koji su završeni, ali i one projekte koji su započeti i naravno one projekte koji su tek u planu.

Predsednik Aleksandar Vučić je govorio o novom investicionom ciklusu i možemo pomenuti auto-puteve čija je izgradnja započeta, kao što su Moravski koridor, kao što su auto-putevi Ruma – Šabac – Loznica, Preljina – Požega i Sremska Rača – Kuzmin, ali tu su i planirani projekti, o kojima sam ja nedavno govorila, o auto-putu Niš – Merdere i o njegovom velikom značaju, ne samo za Nišavski okrug, već i šire.

Imamo Toplički okrug, imamo Pirotski okrug, kroz koji prolazi auto-put koji će povezivati oko pola miliona ljudi, a osim toga biće deo transportne mreže i direktno, ili indirektno će uticati na razvoj privrede i trgovine.

Ulaganje u infrastrukturu nikako nije pogrešno, jer se ulaže u bolje povezivanje i bolje poslovanje, a sve to građanima donose samo benefite. Izvoz iz Srbije je važan faktor razvoja ekonomije i važan faktor za otvaranje novih radnih mesta.

U 2009. godini izvoz robe iz Srbije je iznosio 5,9 milijardi evra, a u 2018. godini izvoz je iznosio 16,2 milijarde evra i na tome treba da nastavimo da radimo, a novi auto-putevi i lakše povezivanje će nam to omogućiti.

Od 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, pa do 2019. godine, izgrađeno je 350 kilometara auto-puteva, a broj vozila je sa 37 miliona u 2014. godini, povećan na 57 miliona u 2019. godini. Osim, auto-puteva urađeno je još mnogo velikih infrastrukturnih projekata.

U tom smislu, važno je usvojiti izmene, koje će omogućiti bržu realizaciju velikih infrastrukturnih projekata, u okviru novog investicionog ciklusa, a osim svega ostalog te izmene su takođe danas pred nama.

Vlada Srbije je 2020. godinu odredila godinom u kojoj će početi, dakle novi investicioni ciklus, vrednosti oko pet milijardi evra i efikasnije administrativne procedure doprineće da se u najkraćem roku izgrade novi putevi, pruge, luke, bolja komunalna infrastruktura itd.

Ja sam sada iznela samo deo onoga što je urađeno i deo onoga što je Vlada planirala u oblasti saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture i na osnovu toga, mogu da kažem, da je potpuno jasno zašto se pripadnici Saveza za Srbiju, nerviraju i zašto sve ovo, o čemu mi govorimo, a to su rezultati Aleksandra Vučića i rezultati Vlade Srbije, zašto to kod njih budi mržnju, jer ako hoćemo da budemo realni, oni koji su bili na vlasti do 2012. godine, a mnogi od njih su sada deo tog Saveza za Srbiju, takve rezultate nisu imali i nisu imali prilike da o takvim rezultatima govore.

Ta mržnja prema svemu, što je u Srbiji dobro, i što je naravno rezultat rada, Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, je zapravo proizvod njihove nesposobnosti i želje da se, pre svega bave sobom i sopstvenim interesima, a ne građanima. Nikakav politički program nemaju da ponude građanima.

Jedno vreme su, sećamo se, čak imali i šator u parku preko puta predsedništva, pa i taj šator sada više ne postoji, i to su zatvorili. Oni, naravno šire destrukciju na sve strane, maltretirali su ljudi u RTS-u, maltretiraju ljude na ulici.

Mi gradimo, a onda imamo Bastaća koji ide i vodi borbu sa saobraćajnim znakovima, ruši te znakove. Imamo Boška Obradovića koji, kao narodni poslanik, lupa zastavom Srbije o prozore i vrata Narodne skupštine.

Parlamentarni dijalog njima ne znači ništa, oni su želeli paralelni parlament, ali osim laži, afera, vređanja, sa mikrofona u holu Narodne skupštine, mi ništa drugo nismo mogli da čujemo.

Kada mi neko kaže, vrlo često, da govorim jedne iste stvari o njima, ja postavim pitanje, a šta drugo o njima da kažem, osim ovoga što sam do sada navela. Oni nisu pokazali ni trunku interesovanja da Srbiji bude bolje, osim interesovanja koje su pokazali za građane, a to je da njima manipulišu, svakodnevno im plasirajući laži i afere.

Prema tome, moja želja jeste da nastavimo da radimo i da gradimo našu zemlju, oni neka izađu na izbore, pa ćemo videti da li će moći da dobiju i ta 3%, a o tome ćemo imati prilike da pričamo i na nekoj od narednih sednica.

Naravno, poslanička grupa SNS će podržati ove predloge, koji su pred nama, jer sasvim je logično, želimo da budemo deo plana koji podrazumeva da Srbija bude moderna, razvijena i uređena zemlja. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, i u načelnoj raspravi ja sam spomenula da izdvajanja za kulturu nisu velika, da bi trebalo da se potrudimo i na republičkom nivou i na lokalu da izdvajanja budu veća za kulturu, ali sam isto tako istakla i značaj racionalnog raspolaganja sredstvima iz budžeta.

Kada smo kod racionalnog raspolaganja novcem, u skladu sa potrebama, pre svega bi to trebalo da bude u skladu sa potrebama građana, ali i u skladu sa zakonom, imamo nažalost, dosta negativnih loših primera iz prošlosti.

Zadnjih meseci je ovde u Narodnoj skupštini aktuelno obraćanje novinarima i javnosti iz hola Narodne skupštine od strane poslanika koji su prišli Savezu za Srbiju.

Jedna od njih je i nekadašnja pokrajinska sekretarka, Marinika Tepić, koju su i moje kolege pomenule, čije ću zloupotrebe položaja, naravno, navesti kao loše primere.

Naime, ona je po odlasku sa te funkcije optužena za nenamensko trošenje budžetskih sredstava po političkoj liniji i za privatne poslove, a na osnovu informacija koje su došle upravo iz tog sekretarijata, pokrajinskog sekretarijata, koje su potvrdile i sumnju da postoji na stotine predmeta gde nema odgovarajućeg pravdanja na koji način su sredstva utrošena.

Na primer, inspekcija je utvrdila da određeni fitnes klub, kojem su sredstva dodeljena, ne postoji na datoj adresi, već je tu neka privatna kuća. Naravno, vlasnik fitnes kluba i Marinika Tepić su tada bili članovi iste stranke. Tada, kažem tada, jer Marinikina krilatica bi mogla da bude da ne znam u koliko sam stranaka bila. Pa, možda sa time da izađe na izbore.

Kada neko dodeli tri miliona dinara Društvu za očuvanje banatskih šora, a pri tome ta delatnost nije od posebnog značaja na nivou Srbije, niti su ispunjeni određeni uslovi da bi se novac dodelio, postavlja se pitanje - sa kojim kredibilitetom Marinika Tepić bilo koga optužuje?

Dakle, oni koji bojkotuju plenum i danas, oni čiji je šef Dragan Đilas, oni iz hola kritikuju predloge, a da u parlamentarnom dijalogu uopšte ne žele da učestvuju i to nam svakoga dana pokazuju. Jedino što rade su napadi na Aleksandra Vučića, na SNS, na predstavnike vlasti, ali i obmanjivanje građana plasiranjem laži o visokim državnim funkcionerima. Oni svakodnevno izmišljaju afere i onda danima vrte u krug jednu istu priču.

Savez za Srbiju, u nedostatku politike, služi se manipulacijom, jer im je jedini cilj da okrenu građane protiv Aleksandra Vučića, sprovodeći pri tome najprljaviju kampanju koju smo mi do sada mogli da vidimo.

Međutim, građani su videli da se lideri Saveza za Srbiju, kada su imali prilike, a neki od njih jesu imali prilike, nisu bavili ne samo kulturom, nego se ničim nisu bavili osim sobom. Jer, da biste razvijali kulturu, morate imati pun i stabilan budžet, ne smete biti u bankrotu. Morate pre toga da se bavite i ekonomijom i privredom i razvojem drugih važnih državnih resora.

Vidim ovih dana da članice te stranke, članice Saveza za Srbiju, se međusobno prepucavaju i to će nam verovatno sada u predizbornoj kampanji biti jedna od onako zabavnih tema, koje ćemo moći da gledamo na njihovim televizijama. Videćemo ko će on njih učestvovati na izborima. Iskrena da budem, u svakom slučaju, taj politički program njihov bih volela da vidim, bez ideja, bez zdravih predloga, bez rada i rezultata koji će stati iz njih, pri tome, nasuprot programu SNS, koja će i ovoga puta imati konkretan program, sa realno postavljenim ciljevima i, pre svega, okrenut građanima Srbije. Hvala.
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Bitno nam je donošenje Zakona o kulturi zbog stupanja na snagu svih odredbi za koje se očekuje da će rešiti probleme koji su uočeni i prilikom pripremanja ovog predloga, ali i probleme koji su ranije postojali, a nisu bili rešeni nijednim zakonom.

Takođe, Srbija je preuzela određene međunarodne obaveze i u ovoj oblasti i te obaveze treba ispuniti, čime ćemo upotpuniti naše zakonodavstvo kao jedan veliki sistem u kome je kultura samo jedan deo.

Mi ćemo kroz zakone načela u kulturi, koja važe kod nas, uskladiti sa međunarodnim konvencijama, na primer, sa UNESKO-vom Deklaracijom o kulturnoj raznolikosti ili sa Konvencijom o zaštiti i unapređivanju kulturnih izraza iz 2005. godine.

Ovo dolazi iz potrebe da Srbija prati moderne tokove, da prati tokove, naravno, u skladu sa Strategijom razvoja, da procesi digitalizacije dobiju svoju ulogu i u oblasti kulture.

Osim toga, ranije su doneti neki zakoni sa kojima se Zakon o kulturi mora usklađivati, da bi se izvršila upravo digitalizacija naše kulturne građe.

Osim nekih opštih mesta na koja sam ukazala, ovaj predlog nudi i rešenja za konkretnije probleme, kao što je problem zapošljavanja mladih u ustanovama kulture, naročito ako je ih tamo čekaju nedovoljno dobri uslovi za rad. Ovde mislim na umetničku igru kao profesiju koju ovaj predlog poznaje i potrebno je regulisati i pravo na prekvalifikaciju i pravo na penziju, takođe, socijalnu zaštitu, prestanak radnog odnosa, osiguranja od profesionalnih povreda i još mnoge druge stvari.

Prema tome, i pored toga, a i malopre sam rekla da su izdvajanja za kulturu nedovoljna i o tome treba ubuduće razmišljati, i pored toga, postoje stvari koje mogu biti regulisane zakonima, kako bi se popravilo stanje u ovoj oblasti.

Mi smo u proteklom periodu mogli da vidimo da Vlada radi i na ovom polju i da će i na dalje raditi. Smatram da zbog toga treba pružiti podršku i ovim predlozima zakona o kojim danas raspravljamo. Hvala.
Hvala, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kada govorimo o arhivskoj građi, Srbiji jeste potreban zakon koji će na sveobuhvatan način urediti zaštitu arhivske građe i funkcionisanja arhivske delatnosti.

Mi imamo zakon iz 1994. godine, ali on ne uređuje sva pitanja koja se odnose na ovu oblast. Na primer, imamo arhivsku građu, koja izvorno nastaje u elektronskom obliku, odnosno prava i obaveze onih koji stvaraju takvu arhivsku građu nisu uređena na kompletan način.

Takođe, zakon iz 1994. godine ne prepoznaje evidenciju stvaraoca i imaoca arhivske građe u elektronskom obliku.

Treba pomenuti i arhivsku građu pravnih subjekata koji su pre privatizacije bili u društvenom vlasništvu. Imamo i privatne arhive. Imamo i stručna arhivska zvanja, koja takođe spadaju u pitanja koja nisu regulisana zakonom iz 1994. godine.

Svesni smo situacije da ustanovama kulture treba pomoć, pre svega finansijska.

Potrebna su veća izdvajanja, pre svega, od strane lokalnih samouprava. Mi, u Nišu imamo veliki broj ustanova kulture. Imamo Narodno pozorište, imamo pozorište lutaka, muzej, Istorijski arhiv, Galeriju savremene likovne umetnosti sa paviljonom u tvrđavi, zgradu simfonijskog orkestra. Recimo, zgrada simfonijskog orkestra je relativno skoro renovirana.

Dakle, i ovakve ustanove imaju potrebe za tekućem održavanjem, za renoviranjem, za restauriranjem, imaju potrebe za platama za zaposlene, ali imaju potrebe i za novim zapošljavanjima, imaju velike potrebe za stručnim kadrom, većim prostorom za smeštaj arhivske građe itd.

Očekujemo da će se donošenjem ovoga zakona stvoriti institucionalni osnov za obezbeđenje uslova neophodnih za obavljanjem delatnosti, zaštite arhivske građe i, pre svega, za ravnomeran razvoj arhiva. Očekujemo, takođe, stvaranje zakonskog okvira, utvrđivanje arhivskog fonda koji će čuvati naše nacionalno nasleđe, jer i to je ono što ostavljamo budućim generacijama da dalje čuvaju i da se time ponose. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i danas govorimo o predlozima zakona iz oblasti obrazovanja.

Na samom početku ja bih želela da pohvalim zaista to što sa svakim poslanikom razmenjujete mišljenje i činjenice i detaljno razgovaramo o ovim predlozima koji su danas pred nama.

Ako uzmemo u obzir sve zakone koje smo doneli, na primer u ovom mandatu i ako uzmemo u obzir na kom nivou je primena tih zakona nekako kada podvučemo crtu možemo da kažemo da je protekli period doneo, zaista veliki uspeh na polju obrazovanja. I Evropska komisija je tog mišljenja, tačnije, konstatacija da je Srbija apsolutno realizovala strategiju obrazovanja daje i mogućnost Srbiji da radi, mogućnost Vladi Srbije, ali stvara i novu želju da se i dalje radi na obrazovanju u Srbiji na razvoju obrazovanja.

U godinama pred nama očekujemo sprovođenje nove strategije u smislu, pre svega, unapređenja kvaliteta obrazovnog procesa, ali i podizanja nivoa svesti u društvu o značaju samog obrazovanja. Mnogo će biti rada i na modernizaciji ove oblasti, jer Vlada Srbije teži ka tome da budemo spremni da pratimo svetske trendove. Poslanička grupa Srpske napredne stranke, naravno, sa zadovoljstvom, daje podršku takvim rešenjima.

Sa druge strane, oni koji se bune i protiv ovih predloga zakona su oni koji bojkotuju rad u parlamentu, oni koji su, zapravo, i do 2012. godine, bojkotovali građane Srbije i njihove potrebe, oni koji svemu nađu zamerku, ali nemaju nikakav predlog, niti žele da učestvuju u parlamentarnom dijalogu.

Kaže se – ko gubi ima pravo da se ljuti, pa je, valjda, to jedina krilatica sa kojom bi oni mogli da izađu na izbore. Taj Savez za Srbiju u kome više, čak, te stranke ili nazovi stranke ne mogu ni da se dogovore ko će od njih izaći na izbore, a ko je fašista, ko nije fašista i onda se prepucavaju, naravno, na račun građana Srbije.

Oni koji su gubili od Srpske napredne stranke gledajući od 2012. godine, pa do danas biće još prilika da gube, samo ako budu smeli da izađu na izbore, jer postoji velika razlika između njih i nas, oni ne žele jaku i modernu Srbiju, oni ne žele da govore u parlamentu o predlozima koji se odnose na razvoj obrazovanja, oni ne žele uređenu i stabilnu Srbiju, ali građani ne žele njih, građani žele nove škole i vrtiće, nova radna mesta, veće plate i penzije, a to im, naravno, može obezbediti samo Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam želela da se nadovežem na svog kolegu iz Niša koji je govorio o velikim rezultatima u oblasti obrazovanja. Srednje obrazovanje koje je on pomenuo, je jako dobro, obzirom da je ovaj predlog zakona povezan sa predlogom zakona koji se odnosi na dualno obrazovanje, koji se odnosi na srednje stručno obrazovanje.

Uključivanje dece i mladih je nešto što je prioritet ne samo SNS, već i prioritet Vlade Srbije i vi ste ministre to u više navrata i pokazali.

Ja sam već u načelnoj raspravi navela više škola kao primere dobre primene zakona koji se odnose na oblasti obrazovanja. Svedoci smo dobrih rezultata koji su nastali kao rezultat primene Zakona o dualnom obrazovanju, koji je u tesnoj vezi sa ovim predlogom zakona o kojem danas govorimo. Do danas smo videli da ima mnogo zainteresovanih škola, ali sa druge strane i kompanija kako domaćih tako i stranih i da su pozitivni efekti primene zakona koji se odnose na povezivanje obrazovanja, srednjeg obrazovanja i privrede na zadovoljavajućem nivou.

Pre svega, dobar je predlog da se u dualni sistem obrazovanja uključe i državni organi, to sam u načelnoj raspravi izostavila da pohvalim, naročito Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Još jedno dobro rešenje o kome bih ja želela da nešto kažem jeste obezbeđivanje mogućnosti upisa učenika na dualni model u pred roku, kako bi se obezbedio prioritet upisa dualnih profila. Na taj način će se obezbediti i promocija dualnog obrazovanja kao modela na kome učenici stiču kompetencije na vrlo visokom nivou.

Podaci i statistika su neoboriv dokaz da određeni rezultati postoje da npr. model dualnog obrazovanja daje dobre rezultate. Prema podacima iz školske 2019-2020. godine čak 72 srednje stručne škole realizuju neki obrazovni profil po dualnom modelu. Tada je oko 2.600 učenika upisalo prvi razred po dualnom modelu obrazovanja. U svim razredima to je oko 7.000 učenika u 104 škole, na 37 različitih dualnih obrazovnih profila.

Prema podacima Privredne komore oko 400 kompanija je već akreditovano ili je u postupku akreditacije. Kompanije kako domaće, tako i strane, zainteresovane su za uključivanje u dualni model obrazovanja, zainteresovane su za saradnju sa srednjim školama.

Na dobitku su učenici, ali upravo i te kompanije koje će imati stručne zaposlene koji će apsolutno biti osposobljeni za rad u tim kompanijama. To će, naravno, uticati i na dalji razvoj privrede u Republici Srbiji.

Veliki napredak u oblasti obrazovanja koji smo napravili do sada obavezuje nas da i dalje radimo na razvoju sistema obrazovanja i vaspitanja.

Hvala.
Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, školovanje dece od početka školovanja, dakle od osnovne škole, preko srednje škole do visokog obrazovanja, videli smo i proteklih godina, jeste upravo prioritet Vlade Srbije, omogućavanje bržeg i lakšeg zapošljavanja, omogućavanje stvaranja kontakta sa kompanijama koje su zainteresovane za stručan kadar.

U skladu sa tim idemo i na razvoj privrede uopšte u čitavoj Srbiji, a kada se privreda razvija imamo nova radna mesta, onda pokrećemo čitav ciklus gde nam se otvaraju mogućnosti za nove mlade ljude koji će se školovati i koji će se zapošljavati u Srbiji. Školstvo i obrazovanje je svakako osnova uključivanja mladih ljudi u sve ostale oblasti društva, u svaki segment društva.

Sve moramo da posmatramo kao celinu, kao jedan veliki mehanizam u kome je svaki šraf važan, u tome obrazovanje igra jako veliku ulogu.

Određene potrebe na tržištu postoje i sa jedne strane dualno obrazovanje o kome smo danas razgovarali će odgovoriti na neke potrebe, ali sa druge strane, deca će se školovati, deca će moći da steknu teorijska znanja, ali što je važnije u srednjem obrazovanju, u srednjem stručnom obrazovanju deca će moći da steknu praktična znanja koja će im sutradan omogućavati da rade. Oni će se zaposliti i ostaće u Srbiji sa svojim porodicama i prijateljima.

To je ono što je intencija Vlade Srbije. Mi ne želimo da mladi ljudi odlaze, već da ostanu i da zajedno sa nama rade na tome da u Srbiji bude bolje. Mi težimo ka sigurnijoj, ka finansijski stabilnijoj, ka uređenoj zemlji u kojoj svako može da pronađe mesto za život i rad.

Postavljeno je pitanje da li je obrazovanje spremno da prati savremeni razvoj. Možda nije apsolutno spremno da prati savremeni razvoj, ali svakako da se na tome radi. Da li je malo toga što smo uradili? Kakvi su uslovi bili u Srbiji za sprovođenje bilo kakve reforme obrazovanja do 2012. godine? Toga se svi sećamo i svi znamo koliko je mladih ljudi u tom periodu otišlo iz zemlje. Moramo da radimo na tome svakako da situacija bude još bolja. Niko nije rekao da je sve idealno. Mi uvek težimo ka još boljoj situaciji u Srbiji, u svakoj oblasti i u svakom pogledu, ali nismo u bankrotu, stižu investicije, otvaraju se nova radna mesta, plate su sigurne, penzije su takođe sigurne, i Srbija treba da bude zemlja u kojoj mladi ljudi žele da ostanu da žive i rade. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da govorim o razvoju kulture u Srbiji, ali naročito ću se skoncentrisati na grad Niš, kao lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim.

Da je stanje u kulturi bolje i na lokalu, naravno i uz pomoć Ministarstva kulture i resornog ministra i uz podršku Vlade Srbije, govore projekti koje očekujemo da budu realizovani u Nišu, bez obzira na to što izdvajanja iz budžeta za kulturu nisu velika, ni na republici, bez obzira na to što bi i lokalne samouprave trebale da se potrude da više novca opredele za kulturu.

Kapitalni projekat u Nišu u oblasti kulture, jeste izgradnja dvorane za koncerte, predstave, izložbe i druge manifestacije, što će grad Niš utvrditi kao regionalni kulturni centar. Za sada postoji projekat za tu muzičku dvoranu, kako će biti nazvana, kao multifunkcionalni objekat, zna se na kojoj će lokaciji biti, na Bulevaru Nemanjića, i rešavaju se imovinsko-pravni odnosi.

Posebno bih želela malo vremena da posvetim i Narodnom pozorištu u Nišu. Naime, Niški festival drame i pozorišta balkanskog kulturnog prostora, pod nazivom „Teatar na raskršću“ će biti održan od 11. do 19. marta ove godine, a pokrovitelj festivala je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Publika će moći da vidi ukupno osam predstava, koje se baziraju na interpretacije dramskih klasika. Glavna tema je odnos čoveka prema slobodi i ja pozivam i vas ministre, i sve zainteresovane ljude da u tom periodu posete Niš.

Niš je takođe grad mnogobrojnih kulturnih manifestacija i festivala koji imaju višegodišnju tradiciju, pomenuću samo neke kao što su "Nišvil", filmski susreti "Nisomnia" itd, koji okupljaju zaista velika imena, izvođače iz celog sveta, iz sveta muzike i filma i prestavljaju zaista brend koji je prepoznatljiv u svetu.

Oni već prevazilaze domen kulture i ulaze u domen drugih društvenih oblasti turizma, sporta ili privrede.

Stoga je dobro što je kao predlog u ovom Zakonu o kulturi dat da se uspostavi pravni osnov za sistemsko uređivanje ove materije i kriterijuma za utvrđivanje značaja ovih manifestacija na lokalnom, ali i na republičkom nivou. Očekuje se da će to omogućiti uspostavljanje saradnje između kulture i drugih oblasti sa kojima je ona tesno povezana, ali da će na osnovu toga moći da budu postignuta i veća izdvajanja iz budžeta, rekla sam već kako republičkog, tako i budžeta lokalnih samouprava.

Kako imamo pet gradskih opština, svaka od njih naravno realizuje određene projekte koji se odnose na kulturu. Dolazim sa gradske opštine Crveni Krst, pa sam želela vas ministre da upoznam sa nizom manifestacija, kao što su "Ivanjski venac", 7. jula, Viteški festival zaštitnika tvrđave, "Pesnički karavan Ljube Stanojevića", "Marš tragom logoraša" itd.

Ove godine je prvi put organizovan koncert Grčko-Srpskog prijateljstva, koji je izazvao posebnu pažnju i veliko interesovanje građana zbog gostovanja člana Simfonijskog orkestra "Garde obalske straže Atine", koji je izvodio dela klasične muzike baroka, moderne i filmske muzike.

Ovim sam želela zapravo da vam kažem da grad Niš, kao jedinica lokalne samouprave, ali i svih pet gradskih opština koje nemaju status jedinica lokalne samouprave se zaista trude, ideja je mnogo, zainteresovanost je velika. Ali, potrebno je više novca izdvajati za kulturu, kako na lokalnu, tako i na republičkom nivou.

Sa druge strane, svi moraju da budu svesni da sredstva koja su utrošena, moraju biti utrošena na racionalan i celishodan način u cilju ostvarivanja plana razvoja kulture koje odredi Ministarstvo ili Ministarstvo u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave.

U tom smislu je ovaj predlog zakona, koji je danas pred nama, dao određena rešenja i da bi se nastavilo sa razvojem ove oblasti, poslanička grupa SNS će dati podršku ovim predlozima u danu za glasanje. Hvala.
Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo krajem 2017. godine usvojili Zakon o dualnom obrazovanju koji se odnosi na obrazovne profile u trajanju od tri ili četiri godine, kao deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja. Tada je već odmah bilo 200 kompanija koje su ispunjavale uslove za uključivanje u dualno obrazovanje. Dakle, radi se o učenju kroz rad kod poslodavca, i to obezbeđuje učenicima osim znanja i određenu naknadu za taj rad, što je dobro, takođe i mogućnost da se zaposle posle školovanja kod tog poslodavca, a poslodavcu obezbeđuje stručan kadar koji je usko specijalizova za rad.

Želim da, pošto sam iz Niša, da vam iznesem neke pozitivne primere sa juga Srbije, koji se tiču praktične primene dualnog obrazovanja. Najpre, učenici iz elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Niša imaće dvogodišnju praksu u pogonu EMS, a za to vreme osim učenja, primaće minimalnu zaradu, naknadu za prevoz i hranu i imaće zdravstveno osiguranje.

Ugovori o dualnom obrazovanju potpisani su u oktobru prošle godine i postoji mogućnost da osim znanja, praktičnog znanja koje je za njih jako važno, učenici dobiju i šansu da sebi obezbede radno mesto.

Još jedna od škola sa juga Srbije u kojoj postoji sistem dualnog obrazovanja je Tehnička škola iz Vlasotinca, koja je čak od Ministarstva prosvete, vi se verovatno sećate, dobila priznanje za rad na području građevinarstva i za uspeh u sprovođenju programa dualnog obrazovanja.

Sredinom 2018. godine Ministarstvo prosvete je odobrilo četiri obrazovna profila po dualnom modelu za tri srednje škole u Vranju. I to za ekonomsku, tehničku i hemijsku školu. Ta lokalna samouprava je prepoznala značaj kvalitetnog obrazovanja i šanse da učenici dobiju zaposlenje i obezbede sebi zaposlenje i zbog toga je upravo kao jedan od prioriteta određeno i ulaganje u obrazovanje.

Još jedan primer sa juga Srbije je Vladičin Han. U Vladičinom Hanu je na primer uveden smer gde će učenici po završetku školovanja dobijati zvanje – industrijski mehaničar i to je dogovoreno u saradnji sa novom fabrikom turskog investitora „Teklas“. Ovu fabriku je, da vas podsetim, otvorio Aleksandar Vučić sredinom 2016. godine, kojom prilikom je zaposleno 400 ljudi, a onda se otvorila i mogućnost da mladi po završetku školovanja dobiju posao.

Sve u svemu, vidimo ubrzan razvoj u oblasti obrazovanja, mnogo obrazovnih profila koji daju šansu i podršku, pre svega mladim ljudima da pronađu odgovarajuća zanimanja, da se isprofilišu i da ostanu da rade u Srbiji.

Poslanička grupa SNS će podržati i ove predloge koji su danas pred nama da bismo, između ostalog, nastavili sa ubrzanim razvijem sistema obrazovanja, vaspitanja, ali da bismo razvijali odnos između obrazovanja i privrede, odnosno i samu privredu u Republici Srbiji. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, videli smo da je mnogo dokaza da Vlada Srbije radi na razvoju naše vojske i svega što to prati i mnogo je činjenica o kojima možemo pozitivno govoriti, odnosno koje idu u prilog tome da se vojska sada nalazi na nivou koji je zapravo i zasluživala sve ove godine. Tu mislim i na nabavku novih aviona, novih helikoptera, novih oklopnih vozila i druge opreme. Tu mislim i na bolji materijalni status naših vojnika i drugih zaposlenih pri vojsci.

Primera radi, 2012. godine Ministarstvo odbrane je imalo oko 50 milijardi dinara iz republičkog budžeta, a danas govorimo o skoro duplom iznosu. Danas je to iznos od oko 95 milijardi dinara.

Danas govorimo o Predlogu zakona o Vojsci Srbije, koji će takođe doneti promene na bolje, pre svega, koje se odnose na status vojnika, pružajući im mogućnost da rade i u drugim državnim organima ili u inostranstvu.

Još jedna stvar koja je dobra jeste podizanje starosne granice na 40 godina za prijem oficira i podoficira u Vojsku Srbije, odnosno 45 godina kroz mogućnost da prođu obuku koja je specijalizovana za ulazak u Vojsku Srbije.

Imali smo priliku da čujemo i mnogo stvari i o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane i nesumnjivo je da se radi o sveobuhvatnim dokumentima koji će imati veliki značaj za odbrambeni sistem Srbije. U dokumentima su jasno definisani ciljevi, jasno su definisane intencije Vlade, koje se odnose i na pitanja bezbednosti, na pitanja odbrane, ali i na ekonomski razvoj, ali ono što je najvažnije jeste da je na nedvosmislen način definisano očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i vojne neutralnosti.

Kada govorimo o vojsci, nažalost, imamo loše primere iz prošlosti, imamo primere neodgovornog ponašanja državnika. Neki od njih su sada lideri ili pristalice Saveza za Srbiju. Imamo primere apsolutne nezainteresovanosti za ovaj državni resor, pa čak možemo da kažemo u nekim slučajevima da se radilo o svesnom uništavanju vojne opreme i infrastrukture, upravo kao što danas imamo napade na našu namensku industriju.

Svakodnevnim plasiranjem neistina lideri Saveza za Srbiju nanose štetu, pre svega bezbednosti i odbrani Srbije, želeći da naude Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, koja ima rezultate i u razvoju i u podizanju i vojske i namenske industrije.

Ti napadi idu tako daleko da smo pre nekoliko dana čuli teške optužbe od Marinike Tepić, koja je naravno po nalogu Dragana Đilasa u holu Skupštine izjavila da mi novac od prodaje oružja dajemo zemljama od kojih očekujemo da povuku priznanje takozvanog Kosova.

Želeći da nanese štetu Aleksandru Vučiću i SNS ili Vladi Srbije, oni zapravo nanose štetu, nenadoknadivu štetu Srbiji i građani moraju biti upoznati sa tim, moraju biti načisto sa tim kakva je politika koju sprovode lideri Saveza za Srbiju, a to je zapravo destabilizacija čitavog sistema u kome su najvažniji odbrana i bezbednost Srbije.

Poslanička grupa SNS će glasanjem podržati ove predloge i daće podršku Vladi Srbije da ne poklekne pred ovim pritiscima, jer mi želimo i dalje da živimo u jakoj zemlji, u razvijenoj, modernoj i sigurnoj zemlji, a Vlada Srbije nam je dokazala da je u tom i njihova namera. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku i u načelnoj raspravi, evo i danas u raspravi u pojedinostima, da čujemo dosta detalja koji su vezani za taj zakon. Imali smo prilike da čujemo i nešto više o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane.

Nesumnjivo je da se radi o dobro promišljenim, sveobuhvatnim dokumentima koji imaju veliki značaj za naš odbrambeni sistem.

U dokumentima su jasno definisani ciljevi, koji se ne odnose samo na pitanja bezbednosti i odbrane, već se odnose i na ekonomski razvoj, na zaštitu životne sredine, ali ono što je najvažnije je da je na nedvosmislen način definisano očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i vojne neutralnosti i to nam pokazuje šta možemo da očekujemo u predstojećem periodu, na kojim pitanjima će Vlada raditi, ali i od velikog značaja je to sve za zemlju, u kom pravcu ćemo voditi vojsku.

Ja bih želela da istaknem neke pozitivne stvari, ali bih želela vas ministre i da informišem o nekim stvarima koje su vezane za grad Niš, iz kog ja dolazim.

Najpre bih želela da istaknem značaj izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne samo u Nišu, već u sedam gradova u Srbiji - Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Radi se ukupno o osam hiljada stanova iz državnog programa stanogradnje.

Kao što znate, početkom ove godine prvo je počela izgradnja stanova u Nišu i Vranju. Vrednost stanova meri se stotinama miliona evra, a moći će da ih kupe i borci i porodice palih boraca, vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi. U Nišu će biti izgrađeno 2.400 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, u naselju Stevan Sinđelić, u kome se gradi Naučno-tehnološki park, čije otvaranje očekujemo.

Grad je preuzeo obavezu da izgradi komunalnu infrastrukturu, dakle vodovodnu i kanalizacionu mrežu, toplovodnu mrežu, saobraćajnice i tako dalje. Parcela se nalazi na dva, do tri kilometra od centra grada, pa je u tom smislu dobar izbor gde će se graditi ti stanovi.

Napomenula bih da je taj deo Niša bio bombardovan 1999. godine, maltene sravnjen sa zemljom. Zbog toga je bilo potrebno sprovesti i prethodne neke postupke, postupak provere da li se na toj parceli nalaze neki neeksplodirani projektili. Čak se desila jedna eksplozija. Meni je jako žao što su neki radnici tada bili povređeni, ali to su sve izazovi sa kojima se susrećemo pri realizaciji velikih planiranih projekata.

Ono na šta sam ja želela da podsetim je kako su prošli ljudi u Nišu kojima su kuće srušene, doduše, kako ko. Pre svega, to je zavisilo od toga da li su ljudi podržavali dosovsku vlast ili ne.

Ovi koji su podržavali dosovsku vlast oni su dobili nove spratove kuća, nove stanove, a ovi drugi nisu dobili ništa.

Od 1997. do 2000. godine, gradonačelnik Niša je bio Zoran Živković, a od 2000. do 2004. godine je bio Goran Ćirić i ja to ističem kao razliku između dosovske vlasti i između DS i SNS, jer ste tada morali da budete u DS, da biste dobili bilo kakvu pomoć od grada ili od države ako vam je kuća bila srušena u bombardovanju.

Demokratska stranka se tada rukovodila isključivo interesima svojih članova, a sada SNS pokazuje da mogu da se grade stanovi za pripadnike snaga bezbednosti i za sve ljude, bez obzira na stranačko opredeljenje.

Zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što se moja kuća u Nišu u kojoj živim nalazi u komšiluku i jako blizu te parcele gde se grade ti stanovi i imam i lično iskustvo. Tada nisam bila član DS i nikada nisam bila član DS. Jedina stranka u kojoj sam ja bila, u kojoj jesam i u kojoj ću biti je SNS. I moja kuća je tada bila srušena 82%. Oni su to ustanovili, ali nam nisu dali nikakvu pomoć samo iz razloga što nismo bili članovi DS.

Želim, ministre, da iskoristim priliku da vam kažem da su građani čije su kuće stradale u bombardovanju bili kod mene na prijemu građana i oni su tvrdili tada da imaju podatke koji potvrđuju da su neka lica tada dobila stanove na protivzakonit način. Sada oni te stanove izdaju, svoje kuće su popravili i, zapravo, neki ljudi koji su stradali u bombardovanju imaju sada po dve nekretnine ili po više nekretnina, a mnogi ljudi, sa druge strane, još uvek nisu uspeli da se snađu da obnove svoje domove.

Ja vas molim u ime tih ljudi da, ukoliko budete u prilici da ove navode ispitate, da ih ispitate, jer i dalje stoji pitanje zbog čega su neki građani Niša u tom periodu bili diskriminisani i da li postoji mogućnost da se ispravi greška i da se tim ljudima na neki način pomogne. Hvala.
Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedna od nadležnosti Narodne skupštine jeste i potvrđivanje sporazuma zaključenih između Srbije i drugih zemalja. Mi danas na dnevnom redu imamo Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane koji je potpisan 16. decembra ove godine.

Zajednički granični prelaz biće izgrađen na teritoriji Srbije u opštini Preševo u naselju Miratovac, a troškove će snositi Norveška Vlada kroz podršku projekta za razvoj zapadnog Balkana u iznosu od oko dva i po miliona evra. Ratifikovanjem ovog sporazuma Srbija će ispuniti svoje međunarodne obaveze koje je preuzela i poslanička grupa SNS će u danu za glasanje dati podršku ovom predlogu.

Još jedan stvar o kojoj želim da afirmativno govorim je tzv. mali Šengen koji podrazumeva saradnju između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Radi se o inicijativi zapravo za uklanjanje barijera u slobodi protoka robe, usluga, kapitala i ljudi između ovih zemalja. Srbiji će najviše odgovarati ovakav sporazum jer imamo potencijale, moći ćemo da prodamo više robe i usluga, a i u ljudskim resursima prednjačimo u odnosu na zemlje iz regiona.

Dakle, olakšava se promet robe i usluga. Rečeno je da će biti veći broj traka na prelazima kako bi kompanije mogle lakše i brže da prelaze granice. Ideja je formiranje jedinstvenog tržišta rada, što će podrazumevati lakše kretanje i zapošljavanje ljudi i sve nas to dovodi do napretka privrede u regionu. Možemo da govorimo i o razvoju turizma i o čvršćoj saradnji jedinica za vanredne situacije. Dakle, isključivo su pozitivne stvari u pitanju. Govorimo o napredovanju i rezultatima u svim oblastima koje će biti od velikog značaja za našu zemlju.

Evropska komisija je spremna da opredeli 1.2 milijarde dinara za zemlje u regionu, za implementaciju postignutih sporazuma i ova informacija takođe ohrabruje jer to znači mogućnost za puno sprovođenje dogovora između zemalja koje su uključene u mali Šengen.

U svakom slučaju, udruživanje zemalja je samo u cilju napretka i jačanja. Dokument će imati pozitivan uticaj i na razvoj svake zemlje pojedinačno, ali i na razvoj regiona, što će svakako stvoriti bolje uslove za budućnost građana.

Postavlja se pitanje šta će u praksi značiti „mali Šengen“, odnosno primena tih sporazuma? Na primer, kada na prelazima budu uvedene naročito veterinarske i fitosanitarne inspekcije i kada se bude omogućilo brže kretanje kamiona sa robom, ušteda će biti, a time se bavila, pre svega, Svetska banka i na tim sastancima predstavnici svetske banke su rekli da samo od ove mere se očekuju uštede od čak 120 miliona evra. Naravno, Srbija će te uštede, takođe osetiti.

Dalje, predviđeno je dvadesetčetvoročasovno radno vreme za inspekcijske službe koje će biti tamo prisutne. Imamo jedinstven paket dokumentacije koja je potrebna za tranzit robe. Neće biti više potrebno mnogo papira da bi neka roba mogla da pređe granicu.

Imamo putovanja građana sve tri zemlje samo sa ličnom kartom. Tu se postavlja pitanje šta to znači za stanovnike Srbije, za građane Srbije, koliko će građana moći da iskoristi pravo da ode u Albaniju samo sa ličnom kartom? Zašto da građanima ne pružimo mogućnost da biraju i da odluče, a ako odluče da odu u Albaniju, neka to bude samo sa ličnom kartom i zašto da sprečavamo da im olakšamo da sprovedu u delu, zapravo, ono što žele.

Onda dalje imamo mogućnost za strance da ulaze u sve zemlje bez dodatnih viza, što će povećati broj turista i uticaće na planiranje zajedničkih turističkih ponuda.

Takođe, moći ćemo da govorimo o razmeni studenata, o stvaranju mogućnosti za zajedničke projekte tih zemalja, o daljem jačanju prekogranične saradnje u borbi protiv terorizma i kriminala, o definisanju zajedničkih pravila u različitim oblicima, kako bi se pospešila saradnja triju zemalja.

Još bih želela da dodam, a u vezi sa tim, značaj autoputa Niš-Merdare-Priština, koji svedoči o daljem ulaganju u infrastrukturu, ali sa druge strane svedoči o spremnosti Srbije da radi zajedno sa drugim zemljama. Osim toga što će povezivati oko pola miliona građana koji žive u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu ovaj autoput će omogućiti Srbiji izlazak na luku Drač, što će dodatno olakšati trgovinu zemalja u regionu.

Građani Srbije su na izborima koji su održani dali legitimitet i Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci da donose odluke koje su vezane za Srbiju i ovo su odluke koje su vrlo važne. Svako ima pravo na svoje mišljenje da mu se sviđa ili ne sviđa to što mi težimo ka tome da uđemo u EU, ali ne vidim zašto bi bilo šta predstavljalo problem da se uspostavi nešto što će za Srbiju biti dobro, kao što je težnja da u svemu budemo slični kao najrazvijenije zemlje Evrope i sveta.

Sve ovo o čemu govorimo danas nailazi na kritike lidera Saveza za Srbiju koji su, neki od njih su nekada bili na vlasti ali naravno da nisu stvarali uslove da Srbiji bude bolje, da se razvijaju ekonomija i privreda. Vidimo danas i Vuk Jeremić i Dragan Đilas smatraju da je bolje ulagati u poljoprivredu i banje u Topličkom okrugu, nego u autoput ili u mali Šengen.

Ne sećam se da je vlast do 2012. godine ulagala u bilo šta u tom delu Srbije, pa ni u poljoprivredu, niti u bilo koju drugu oblast. Puna su im usta bila do 2012. godine ravnomernog regionalnog razvoja. Ali, umesto realizovanih projekata mi iz tog dela Srbije nismo videli ništa. Umesto toga na jugu Srbije su prodavane fabrike u bescenje, privatizovane, gašena radna mesta, a životni standard se srozavao.

Danas na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije mi imamo mogućnost, a vidimo da se to radi da se, praktično, razvija svaki i najdalji i najmanji deo Srbije.

Danas lideri Saveza za Srbiju naravno da napadaju sve što je dobro za Srbiju. Građani vide da su oni potpuno izgubili politički kompas, da su spremni da napadnu svaku, pa i najbolju ideju i najbolji predlog samo zato što dolazi od strane Aleksandra Vučića i SNS.

Danas im svi smetaju, smetamo im i mi iz SNS, smetaju im odjednom i evropski parlamentarci i međunarodni zvaničnici i strani investitori i ne prođe praktični ni dan da oni ne napadnu nekoga ili nekim otvorenim pismom ili nekim zvaničnim saopštenjem.

Sa druge strane, mi danas imamo priliku da govorimo i o ovom Sporazumu, imamo priliku da govorimo o autoputu Niš – Merdare – Priština i, uopšte, imamo priliku da govorimo o 350 kilometara novih izgrađenih auto-puteva, imamo priliku da govorimo i o otvaranju radova na Moravskom koridoru, o čemu smo pričali prošle nedelje ili pre dve nedelje, imamo priliku da kažemo da možemo da izgradimo auto-put koji će imati 11 petlji, 23 nadvožnjaka, 78 mostova, koji će regulisati sistem odbrane od poplava, koji će pružati građanima 112 kilometara sigurnog i bezbednog putovanja. Do 2012. godine nismo imali priliku da govorimo o tim stvarima.

Takođe, ono što je najavljeno, polovinom ove godine su iznosi od 14 milijardi evra koji će biti uloženi u različite infrastrukturne projekte. Ti planovi znači će saradnju sa mnogim drugim zemljama, znači će saradnju i sa Kinom. Sa Kinom se planiraju projekti u vrednosti od pet milijardi evra. Imamo železničku prugu kroz Srbiju do Makedonije, koja će biti vredna oko 600 miliona evra. Imamo saradnju sa Rusijom. Sa Rusijom ćemo raditi na železničkom dispečerskom centru u vrednosti od 150 miliona evra i tako dalje.

Dakle, ono što smo mi pokazali kao država jeste da su mere fiskalne konsolidacije na koje je jedino bio spreman Aleksandar Vučić, iako su bile vrlo nepopularne u narodu, dakle, da su mere fiskalne konsolidacije dale rezultate i da smo uspešnim ekonomskim reformama stvorili uslove za završetak započetih i za nove infrastrukturne projekte, kao što su putevi, železnice, gasifikacija, nove fabrike, ulaganje u svaki deo Srbije.

Sada smo u periodu u kome možemo da govorimo i o otvaranju novih naučno-tehnoloških parkova širom Srbije u kojima će se zapošljavati mladi ljudi koji će sebi, ali i državi dati šansu da ostanu ovde sa svojim porodicama i sa svojim prijateljima.

Sve ovo što sam pomenula je međusobno tesno povezano, delovi Srbije se spajaju novim putevima, pravimo vezu i sa zemljama u regionu. Sarađivaćemo sa svima. Sa zemljama u regionu težićemo ka tome da budemo kao najmodernije zemlje u Evropi, ali ćemo sarađivati i sa Rusijom i sa Kinom.

Na našoj strani je sveukupni napredak koji ne ostavlja mesto nikakvoj sumnji u mogućnost da građani imaju posao, da imaju sigurnu platu, da imaju sigurnu penziju, da imaju šansu da napreduju, zajedno sa državom koja će im to i omogućiti.

Na našoj strani su rad, rezultati i bolja budućnost. A na strani Saveza za Srbiju su laži, propala politika, afere i destrukcija koja je, nažalost, usmerena i na državu. Razlika je vrlo jasno i njihova nesigurnost je očigledna.

Još jednom, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati i ovaj predlog kao vid podrške Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije za sva kvalitetna rešenja koja nude građanima Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Na samom kraju rasprave o ovom sporazumu koji je danas pred nama, mogli smo da čujemo mnogo pozitivnih stvari za Republiku Srbiju koje će se desiti.

Iz obrazloženja ministra videli smo da će usvajanje ovog predloga biti dobro za državu i za građane. Takve predloge treba podržati zbog nas, ali i zbog budućih generacija koje će živeti u još razvijenijoj Srbiji i koje će moći da iskoriste benefite nekih odluka koje smo mi doneli.

Pričali smo danas o „malo Šengenu“, o sporazumu koji predstavlja budućnost jer nudi mogućnost ekonomskog i privrednog razvoja i velikog napretka u različitim oblastima. Čuli smo i neke zamerke i zbog građana treba da se kaže, mali Šengen ne znači faktičko priznanje Kosova, jer da je tako Aleksandar Vučić bi sigurno bio prvi čovek koji bi to saopštio građanima Srbije kao što ih je upoznao sa tim šta sve znači „mali Šengen“ i šta će sve značiti za našu državu.

Mislim da nije u redu servirati narodu nešto što ne stoji. Aleksandar Vučić je svakako čovek koji se nedvosmisleno u svakom trenutku zalagao za nacionalne interese ali isto tako on ima i veliku odgovornost i on mora da stvori ambijent u kome će se Srbija još više razvijati. Predstavljati Srbiju kao zemlju u kojoj ljudi žive u izolaciji, kao neki poligon za eksperimentisanje, jako je ružno i jednostavno nije tačno.

Jako je bitna saradnja sa drugim zemljama Balkana, jer nas povezuju potencijali koje imamo i koje možemo da usmerimo na zajedničko tržište, tako ćemo jačati svaku zemlju, ali ćemo jačati i region u celini. Protok radne snage će biti veći što će omogućiti aktuelnim investitorima da prošire poslove ali i nekim novim, budućim investitorima da počinju poslove u zemljama Balkana. To će značiti, sa jedne strane, lakše poslovanje za njih, a sa druge strane nova radna mesta za građane svih tih zemalja. Spoljno trgovinska razmena će biti veća, a Srbija će na tom tržištu biti najjača i najveća zemlja i naravno da će imati najviše koristi.

Da bismo postigli željene ekonomske rezultate u pogledu rasta i razvoja a da pri tome ne čekamo skrštenih ruku pristupanje EU, mi smo odlučni da uradimo nešto kao što je „mali Šengen“. Mi ćemo uraditi ono što je do nas. Mi možemo da se udružimo sa susedima i da zajedno radimo sa njima na ekonomskom jačanju čitavog regiona.

Nema apsolutno razloga da se ne podrži ovakav vid saradnje kada slične sporazume primenjuju i mnoge zemlje u Evropi i u svetu. Poznato je da ekonomska saradnja vezuje susede i da obezbeđuje mirne i stabilne odnose ako dugoročno posmatramo te stvari. Nama su mir i stabilnost u regionu od velike važnosti. Mi želimo i gledamo Srbiju kao simbol stabilnosti na Balkanu i zbog toga imamo jedinstvenu priliku da napravimo još jedan iskorak u pravcu učvršćivanja saradnje i u pravcu usmeravanja snaga svih država na Balkanu ka ekonomskom boljitku i boljoj budućnosti za sve građane.

Odnos vlasti i odnos SNS prema građanima je apsolutno jasan, mi se borimo za interese svih građana. Borimo se da u Srbiji stvorimo bolji život, da gradimo bolji život sa jačom privredom koja će značiti bolji životni standard za svakog pojedinca. Zahvaljujem.

Whoops, looks like something went wrong.