Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jelena Žarić Kovačević

Jelena Žarić Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Gospodine Pašaliću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, danas, govorimo o izboru zamenika Zaštitnika građana.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo mi smo razmatrali predlog i spremnost gospodina Pašalića da govori detaljnije o biografijama kandidata ukazuje i na spremnost za saradnju sa narodnim poslanicima u smislu pružanja svih neophodnih informacija. To je mnogo važno, naročito članovima Odbora za ustavna pitanja, koji su mogli da znaju da mogu da imaju priliku da dobiju sve informacije.

Neću govoriti posebno o kandidatima, samo želim da kažem da će imati priliku da ih podržimo u Danu za glasanje. Svi smo svesni važnosti postojanja Zaštitnika građana i potrebe valjanog obavljanja posla i vršenja ovlašćenja koja su data zakonom. Radi efikasnijeg i kvalitetnijeg rada dobro je izabrati zamenike Zaštitnika građana, naročito ako uzmemo u obzir naše ranije iskustvo sa Sašom Jankovićem i sa svim zloupotrebama ove institucije.

Godine 2017, kada smo izabrali gospodina Pašalića ovde u parlamentu, smo akcenat stavili na vraćanje poverenja kod građana u ovu instituciju. Na taj način smo izborom novog Zaštitnika građana i formalno prekinuli zloupotrebe položaja Zaštitnika građana u političke svrhe.

Godine 2018. smo raspravljali o Izveštaju o radu iz koga smo videli koliko je važna nezavisnost u radu, ali i da se mogu poštovati odredbe zakona i drugih propisa u vršenju te funkcije.

Zaštitnik građana je tu da bi štitio prava svih građana, a ne kao u periodu pre gospodina Pašalića da bi određenim politički obojenim grupama bio privržen, da bi gradio svoju političku karijeru, jer je to upravo ponašanje koje je protivno zakonu.

Sa pravom se preispituje rad Zaštitnika građana kada se on kandiduje za predsednika države, kada sasvim vidljivo koristi svoju funkciju za propagiranje svoje politike i svoje kandidature, za zadovoljenje ličnih interesa i pribavljanja privilegija. Tako građani gube poverenje u jednu instituciju.

U zaštiti prava građana svi smo na zajedničkom zadatku i saradnja ove institucije i sa Narodnom skupštinom i sa Vladom Srbije i sa drugim državnim organima i ustanovama treba u tom smislu biti nastavljena.

Kao što sam rekla na početku, kandidati će imati podršku u Danu za glasanje. Želim im uspeh u radu, a, naravno, očekujem da pomažu građanima da apsolutno ostvare svoja prava. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se nadovežem na svoje kolege iz poslaničke grupe.

Uvaženi ministre, kao što i sami znate, zaista za razliku od poslanika koji su pristupili tom Savezu za Srbiju i koju već godinu dana, a možda i duže jednostavno nisu deo ovog parlamenta i ne žele da dolaze ovde da rade, mi koji smo ovde konstantno i danas raspravljamo o važnim predlozima zakona. Ali izgleda, sa druge strane, da smo im mi krivi za to što su oni lenji i za to što su izneverili građane koji su za njih glasali na izborima i koji su ih praktično poslali u ovaj parlament da brane njihove interese.

Želim da prokomentarišem jedno saopštenje, jednu nebulozu koja je u vidu saopštenja došla iz DS. Njih je, sećate se, preuzeo pre nekog vremena da vodi čovek koji je više puta do sada pokazao da je potpuno politički nepismen. Tako je Lutovac kazao, ja ovde imam to saopštenje, kaže – Aleksandar Vučić je kriv za raspad DS i raspuštanje njihovih odbora koje se desilo pre neki dan.

Drage moje kolege iz poslaničke grupe, nema na „Tviteru“ samo Boška Obradovića, na „Tviteru“ ima i narodnog poslanika Balše Božovića koji je podržao ovakvo saopštenje. Koliko je to neozbiljno i šta se desilo sa ljudima koji su desetinama godina unazad u politici i kako ih nije sramota da daju ovakva saopštenja? Međutim, došli smo do toga da su sada oni zapravo potvrdili ono što smo mi svi znali, a to je da se bave isključivo sobom, uvek su se bavili samo sobom i sada su ponovo pokazali da se bave samo sobom. Da se bave ljudima koji su za njih glasali, oni bi radili svoj posao, oni bi dolazili u parlament i oni bi zastupali interese tih građana koji su za njih glasali i interese svoje političke partije, jer to je, ja bih rekla, sasvim legitimno.

Ono što je žalosno u ovom trenutku jeste da mi znamo da postoje poslanici DS koji bi se vratili u parlament, ali nažalost ne smeju zbog Dragana Đilasa. Njima Dragan Đilas sada određuje kako će se oni ponašati. On je potpuno uspeo da uništi DS. Međutim, građani su prozreli razloge za to, građani su prozreli razloge za konstantno izmišljanje afera koje se tiču Aleksandra Vučića, koje se tiču naših ministara u Vladi. Sada sasvim sigurno možemo da kažemo da su i građani sigurni da je to zbog toga što oni nemaju nikakav politički program, da je zbog toga što nemaju čak nikakvu ideju kako politički da deluju iz tog ambisa u koji ih je konačno uveo Dragan Đilas i potpuno upropastio.

Prema tome, samo želim da kažem da osim toga što je ovo saopštenje DS i više nego smešno, želim da kažem da ćemo mi ovde nastaviti da radimo, da ćemo mi nastaviti da otvoreno razgovaramo i o svim predlozima zakona i o aktuelnim i dnevnopolitičkim temama, ako je to potrebno, a građani će to, naravno, moći da cene na sledećim izborima. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz podnetih amandmana koji, moram da kažem, uglavnom glase - briše se, kao i ovaj, uglavnom se vidi mišljenje da zapravo ovaj predlog zakona ne bi ni trebalo da postoji. Sasvim je legitimno pravo narodnih poslanika da podnose i takve amandmane.

Međutim, ono što ja želim da kažem, predstavnici predlagača, ministri, ukazali su nam i u načelnoj raspravi na važne razloge za donošenje Zakona o agencijskom zapošljavanju. Cilj je sprečiti nelojalnu konkurenciju i zaštititi zaposlene.

Ova oblast nije regulisana drugim zakonima i zato je potrebno doneti novi zakon, a mi ovde govorimo o predlogu za donošenje novog zakona. Ukoliko ga Skupština ne usvoji, neće moći zapravo da se uvede red među agencijama i drugim poslodavcima koji za ustupanje radne snage ostvaruju prihod i neće moći da se u punoj meri zaštite prava ustupljenih zaposlenih koja oni ostvaruju po osnovu rada.

Potreban je jednak tretman agencijskog zaposlenog i zaposlenog kod poslodavca u pogledu zarade, u pogledu radnog vremena, prava na odmor, zaštite na radu, itd.

Potreba za donošenjem ovog zakona vidi se i u broju registrovanih agencija, kojih je u ovom trenutku preko 120 u našoj zemlji. Zaposleni i agencije zaključuju ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili ugovor o radu na određeno vreme, a za potrebe rada kod drugih pravnih lica. Oni su često diskriminisani u odnosu na lica koja su zaposlena kod tog poslodavca, kao što je na primer slučaj sa situacijom u kojoj nemaju pravo na bolovanje ili na odmor. Dešava se i da njihova zarad u više slučajeva bude niža od minimalne zarade.

Upravo da bi se ova pitanja regulisala, smatram da bi trebalo usvojiti ovaj zakon. Hvala.
Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o agencijskom zapošljavanju moramo da postavimo pitanje da li su zaposleni koji obavljaju privremene i povremene poslove zadovoljni, ako nemaju pravo na odmor, ako nemaju pravo na bolovanje ili na slobodan dan.

Stalo nam je do toga da zaposleni u punom kapacitetu mogu da ostvare svoja prava. Smatram da treba omogućiti da zaposleni kod poslodavca koji obavljanju posao kod tog poslodavca i zaposleni koji obavljaju posao po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima budu izjednačeni, jer zašto bi imali različiti tretman ako obavljaju isti posao. To bi onda bila diskriminacija među zaposlenima.

Što se tiče ovog konkretnog člana, pitanje je na koji način kolektivni ugovor kod poslodavca reguliše prava, obaveze i odgovornosti kada se radi o obavljanju poslova u inostranstvu. U tom smislu mislim da je dobro normiranje koje taksativno navodi koje još elemente treba da sadrži ugovor o zasnivanju radnog odnosa, kada se zaposleni ustupaju poslodavcu koji delatnost obavlja na teritoriji država članica EU. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajući.

Evo, došli smo dokazanih odredbi gde je predložen veći raspon kako bi se u zavisnosti od težine izvršenog prekršaja i njegovih posledica mogla doneti odgovarajuće odluke o kažnjavanju od strane prekršajnih sudova.

Privredno društvo koje obavlja ustupanje zaposlenih podleže prekršajnom kažnjavanju u taksativnom navedenim slučajevima koji su navedeni u ovom Predlogu zakona i potpuno je logično da to i budu krajnje odredbe u jednom Predlogu zakona. Dakle, namera je da se prava zaposlenih izjednače da oni koji su zaposleni preko agencije mogu da ostvare svoja prava u punom obimu i u tom smislu treba predvideti i kažnjavanje za postupke koji to onemogućavaju.

Pošto se više neću javljati, želim ovo obraćanje da završim rečima Aleksandra Vučića koji je danas u jednom danu otvorio jedan, a potpisao izgradnju još jednog autoputa. „Napravili smo razliku između nišanjenja i povezivanja, između mržnje i prijateljstva i rada, između nasilja i elementarne pristojnosti. Naša politika i odgovorna nasilje, linč i crtanje mete su rad, znanje i briga o Srbiji i građanima. Trudićemo se da nastavimo da se menjamo na bolje i da napredujemo u svakom smislu i u svim oblastima.“ Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dok još govorimo o penzijskom i invalidskom osiguranju, trebalo bi možda da sumiramo dosadašnju raspravu i ja ću pokušati da to učinim u onom delu koji se odnosi na Predlog zakona.

Dakle, pre svega, uskladiće se sistem penzijskog i invalidskog osiguranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim fondovima na taj način što je utvrđeno da je penzijsko i invalidsko osiguranje obavezno.

Izjednačena je vanbračna zajednica sa brakom u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Takođe uređuje se isplata pogrebnih troškova u smislu obavezivanja Fonda PIO da te troškove refundira. Na kraju zbog javnost treba objasniti šta čeka penzionere od 1. januara i zašto govorimo o tzv. švajcarskom modelu, kako god da se zove taj model usklađivanja penzija biće dobar i za penzionere i za državu sa druge strane.

Dakle, penzija će se usklađivati u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada. I pored različitih mišljenja o ovom Predlogu zakona smatram da ga treba usvojiti sa svim predloženim rešenjima i dati šansu njegovoj primeni.

Danas imamo PIO fond koji je sve samostalniji. Država sve manje dotira za isplatu penzija, a sa druge strane postoji mogućnost da penzije rastu. Mere fiskalne konsolidacije jesu bile teške i svakako ne popularne, ali su bile nužne i mi smo subjektivni. Ne kažemo da je u Srbiji sve najbolje na svetu, kažemo da ima još dosta posla za Vladu Srbije i za sve nas, ali isto tako želimo da kažemo i da smo svesni da smo postigli određene rezultate. U skladu sa tim smatram da treba podržati i ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajući.

Pridružiću se želji nekih mojih narodnih poslanika da će uskoro javni servis moći sam da se finansira, ali do tada trebalo bi da podržimo njihovo funkcionisanje. U tom smislu ja ću glasati za ovaj predlog u danu za glasanje, jer nam daje određeno rešenje za ovo pitanje. Pored primedbi koje smo mogli da čujemo u dosadašnjim raspravama, zaista jeste apsolutno malo informacija o tome šta radimo u Narodnoj skupštini. Nekad mi se čini da na RTS-u možemo da dobijemo više informacija o tome šta se radi u nekim drugim skupštinama nekih drugih zemalja nego naše zemlje.

Želim da kažem da se sa svim slažem i u svemu onome što je rekla koleginica Aleksandra Tomić, pa se u tom smislu ne bih ponavljala. Moram da kažem i da imamo situaciju da, sa jedne strane, recimo, na RTS-u nema Skupštine ili je zastupljena u vrlo maloj minutaži, a sa druge strane imamo vrlo instruisane televizije i novinare koji otvoreno napadaju i SNS i u svojim emisijama vrlo otvoreno zastupaju opoziciju, tačnije Savez za Srbiju ili razne organizacije, kao što je „Jedan od pet miliona“. Na taj način, ja ne znam da li su oni svesni toga, upravo daju podršku pozivanju na linč njihovih političkih neistomišljenika.

Očigledno je da su danas u Srbiji neke stvari normalne koje ranije nisu bile ili ne bi trebalo da budu. To su svakodnevni pritisci na Aleksandra Vučića i na SNS. Mi tim pritiscima ne podležemo. Borimo se i borićemo se i dalje, bez obzira na to što oni crtaju mete koje stavljaju na naše grudi ili prave neke samo njima smešne karikature i fotomontaže. Zahvaljujem.
Hvala vam predsedavajući, gospodine Arsiću, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su pred nama ponovo nam ukazuju na to da Vlada nastavlja sa sistemskim reformama u javnom sektoru, kako bi se očuvala i finansijska stabilnost, a naravno ostaviće se i određeni period za prilagođavanje i poslodavaca i zaposlenih.

Sada postoje kod nas 23 različite osnovice za utvrđivanje plata u javnom sektoru i stremljenje ka primeni principa za isti posao, ista plata, treba podržati, jer ste nam ponudili utemeljenje i činjenično i pravno, kako bi na pravi način ove izmene u praksi zaživele u punom kapacitetu.

Još jedan Predlog zakona za koji možemo da kažemo da prati budžet, jer se odnosi na plate zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje osniva Republika Srbija, odnosno AP ili jedinica lokalne samouprave, odnosi se na izmenu roka u kome će važiti troškovi za plate kretaće se u okviru raspoložive mase sredstava za plate koje su utvrđene finansijskim planovima i naravno Zakonom o budžetu.

Govorili smo već o povećanju plata u javnom sektoru u rasponu od 8 do 15% i o tome kako će prosečna plata do kraja godine biti iznad 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Realni rast zarada u prvoj polovini godine bio je 7,3% i vođen je pre svega rastom zarada u privatnom sektoru.

Od 1. januara 2020. godine biće povećana i minimalna zarada za 11% i bez obzira na to što to mnogi kritikuju, to je ipak najveće povećanje minimalca ikada, a kritikuju oni koji su imali prilike da taj minimalac povećaju ranije kada su bili na vlasti.

Kada je SNS 2012. godine preuzela vlast mi nismo znali da li će uopšte biti para za plate, a sada ima para za redovno isplaćivanje plata, ali ima para i da se plate povećavaju. Upravo je u tome razlika između vlasti do i posle 2012. godine. Tada je sve bilo neizvesno. Nikakvu sigurnost nismo imali. Plate i penzije bile su pod velikim znakom pitanja.

Nezaposlenost je bila 26%, sada je 9,5% , fabrike su bile puste i upravo oni koji su tako i na taj način vodili državu danas kritikuju rešenja koja samo i jedino donose benefit građanima. Da smo zadovoljni rezultatima, jesmo, ali je tačno da mislimo da možemo bolje. Sasvim sigurno je da ćemo se truditi da tako i bude. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da kažem da su razlozi za donošenje ovog zakona usmereni na stvaranje uslova za sprovođenje reforme poslovnog okruženja, na stvaranje uslova za nova zapošljavanja, za priliv investicija, ali i za rasterećenje privrednih subjekata, na taj način što će se odrediti kriterijumi za povoljnije privređivanje.

Uvode se nove olakšice po osnovu plaćanja doprinosa, podužuju se postojeće olakšice, takođe, predloženo je fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada smanjenjem stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Konkretno, uvodi se nova olakšica sa ciljem zapošljavanja lica koja su novonastanjeni obveznici u Srbiji za kojima postoji potreba na tržištu rada, kao licima sa određenim stručnim znanjima. To znači da će osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce biti zarada koja je umanjena za 70%.

Kada smo kod novih olakšica u cilju podsticanja zapošljavanja predložene su, za novo osnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost i to u vidu oslobađanja od plaćanja doprinosa po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u tim privrednim društvima. Takođe, postojaće olakšica za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim nezaposlenim licima i to u vidu oslobođenja od plaćanja doprinosa za PIO po osnovu zarade tog kvalifikovanog nezaposlenog lica.

Dakle, zbog ovakvih rešenja koja će, pre svega, pomoći u zapošljavanju, koja će stimulisati i poslodavce, i zaposlene, i lica koja čekaju da se zaposle, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o izmeni stope doprinosa za PIO i to na taj način što se ona smanjuje za 0,5%. To znači da se stopa doprinosa za PIO smanjuje sa 26% na 25,5%.

Ali, ovakvo rešenje odnosi se na stopu doprinosa na teret poslodavca, tako da je visina stope za PIO koju plaća poslodavac na svoju zaradu 11,5 umesto 12%. Na taj način obezbediće se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, ali i smanjenje troškova poslovanja za poslodavce.

Sa tim u vezi, možemo da govorimo o podršci države u zapošljavanju, uštede za poslodavce biće velike i to će omogućiti kako otvaranje novih radnih mesta, tako i dalje ulaganje u proizvodnju.

Nezaposlenost je sada na istorijskom minimumu, to moramo da pomenemo, ispod 10%, tačnije 9,5%, a nezaposlenost mladih je prepolovljena. Vidimo da će se na tome raditi i u budućnosti i uz, naravno, podršku privrede na ovaj način, težimo ka što boljem ambijentu koji će podrazumevati razvoj privrede, nova radna mesta, naravno bolji životni standard za naše građene, više mogućnosti za izbor gde da se radi, pre svega mladih, gde će se zaposliti, više investicija i što je takođe važno ulaganje u znanje i obrazovanje.

Predloge koji će svaki u svom delu doprineti svemu o čemu sam govorila treba podržati. U prilog tome ide i informacija koju smo juče mogli da čujemo od ministra Siniše Malog, a to je da je privredna aktivnost u trećem kvartalu ove godine zabeležila veliki rast, tako da Srbija i Mađarska sada dele prvo mesto u Evropi po stopi rasta koji je 4,8%. Ako posmatramo po delatnostima, rast BDP-a zabeležen je u oblasti građevinarstva, informisanja i komunikacije, u oblasti trgovine na veliko i malo, saobraćaju itd.

Zahvaljujući predlozima koji su danas pred nama, o kojima raspravljamo u pojedinostima, privreda će biti rasterećenija i zato smatram da ih treba podržati. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajući.

Smatram da treba zadržati član 3. Predloga, pošto vidim da je predloženo njegovo brisanje.

Predloženo rešenje, osim poslovnih prostorija, obuhvata i poslovni prostor u kome se nešto skladišti ili gde se obavlja određena delatnost. Konkretno je navedeno da se delatnost mora prijavljivati poreskoj upravi i to je ono što je dodatno izmenama i dopunama, odnosno predlogom za izmene i dopune. Ako bismo brisali ovaj član 3, izmena i dopuna ne bi bilo, i član 25. bi ostao da važi takav kakav jeste sada.

Sa druge strane, mislim da je dobro da se pojača i da se proširi kontrola onih koji obavljaju zakonom dozvoljene delatnosti.

Ako je ovo još jedan način u borbi protiv sive ekonomije, što jeste cilj Vlade Srbije, treba podržati ovakve izmene.

Sećamo se da je Vlada Srbije 2017. i 2018. godinu proglasila za godine borbe protiv sive ekonomije i dobro je što se sa tim nastavlja i kroz ove predloge koji su danas pred nama. U 2017. godini, na primer, uvedeno je poresko oslobođenje za početnike u biznisu za prvu godinu rada. Imali smo onda onu nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi", kada su država, privreda i građani, svi zajedno, radili na popravljanju poreske kulture. Imali smo rezultate inspekcija koje su zabeležile veće uspehe u smislu zaplene robe koja je u prometu na sivom tržištu.

U 2018. godini, na primer, unapređen je fiskalni sistem, unapređen je elektronski sistem za prijavu i uplatu poreza i doprinosa, uspostavljeni su jači nadzori nad tokovima u sivoj zoni.

Zbog svega, predlažem da ipak nastavimo u duhu borbe protiv sive ekonomije usvajajući i ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovi predlozi o kojima danas raspravljamo u pojedinostima nam pokazuju nameru Vlade da se reformišu određene oblasti. Sigurna sam da će rasprava na dalje i od strane poslanika i od strane prisutnog ministra Đorđevića biti kvalitetna i konstruktivna.

Svi predlozi zapravo prate budžet koji smo nedavno usvojili, za koji smo čuli od ministra Siniše Malog da će biti razvojni i sa ciljem da se poboljša životni standard naših građana. Naravno, poslanici onog dela opozicije koji bojkotuje rad u parlamentu, a ne bojkotuje plate, nisu ni danas došli da raspravljamo o predloženim rešenjima, ali smo zato svedoci toga, a i prethodnih dana, da je bilo napada na Aleksandra Vučića i na ministre u Vladi, umesto da od njih ovde čujemo predloge koji se odnose na predložena rešenja. To je toliko uzelo maha da su, recimo, građani, koji su apolitični ili koji ne podržavaju SNS direktno, uvideli koliki je problem i koliko je loše svakodnevno pozivanje na linč predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Ponosna sam na moje sugrađane koji su se u Nišu prvi organizovali i koji su mirno prošetali i na taj način pokazali da zapravo Aleksandar Vučić ima jako veliku podršku naroda. Sa zadovoljstvom sam se pridružila toj grupi mojih sugrađana, u toj šetnji, čija je poruka jedino bila – stop nasilju i stop krvavom scenariju. Niš je pokazao kako izgleda pristojna Srbija.

Mi smo u Nišu pokazali da možemo da iskažemo svoj stav, a da pri tom nikoga ne ugrozimo, da nikome ne pretimo, da nikoga ne maltretiramo. Ljudi su se na ulici sami priključivali našoj mirnoj šetnji kroz grad sa svojim porodicama, sa svojim prijateljima i sa decom. Ponosna sam na stepen svesti koji smo pokazali o tome da znamo koliko je zapravo nasilje loše.

Dali smo snažnu podršku Aleksandru Vučiću i svemu što on radi za Srbiju. Obavezali smo se na borbu protiv svakog napada na njega. Drago mi je da je inicijativa krenula iz Niša, jer to znači da ljudi i na lokalu prepoznaju trud, marljivost i rad Aleksandra Vučića i SNS.

Poslanička grupa SNS će dati podršku i na taj način što otvoreno govorimo o tome i na taj način što ćemo u danu za glasanje podržati predloge koji su pred nama, a koji je predložila Vlada Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, godine 2014. našli smo se u situaciji u kojoj smo bili prinuđeni da primenjujemo teške mere fiskalne konsolidacije, za koje smo znali da nisu popularne, ali smo se ipak odlučili na takav korak. Zašto smo se odlučili na takav korak? Zato što nam je vlast do 2012. godine ostavila jedno katastrofalno stanje u čitavoj Srbiji i ostavila budžet koji je potpuno bio opustošen.

Godine 2012. kada je SNS preuzela vlast mi nismo znali da li ćemo uopšte imati para za plate i penzije. Danas imamo para za redovno isplaćivanje plata i penzija, takođe imamo para u budžetu i za njihovo povećavanje. Do 2012. godine i u toj godini kada je SNS preuzela vlast zatekli smo nezaposlenost od 26%. Danas se trudimo da to bude ispod 10%. U ono vreme fabrike su prodavane u bescenje, privatizovane, radna mesta su gašena, a danas otvaramo nove fabrike, otvaramo nova radna mesta i možemo da se pohvalimo time da je Srbija na prvom mestu po privlačenju direktnih stranih investicija. Tada nije bio uređen nijedan kilometar auto-puta, a u ovom trenutku kada o tome govorimo urađeno je 320 kilometara novih auto-puteva.

Ali čega smo svedoci danas? Sinoć je u nekoj emisiji na televiziji N1 postavljeno pitanje – odakle toliko afera u Srbiji? Upravo oni koji se trude da samo prenose svakodnevno te afere koje fabrikuje Savez za Srbiju i lideri Saveza za Srbiju, oni postavljaju to pitanje. Svakodnevno plasiraju laži, izmišljotine, konstruišu afere, bez ijednog dokaza i bez ijednog argumenta, ali to njima nije važno, njima je važno samo da se to vrti na njihovim kanalima.

Govorili smo o aferi „Krušik“, o aferi u kojoj je izmišljen uzbunjivač. Koliko je puta još potrebno da kažemo zašto Aleksandar Obradović nije uzbunjivač. Evo, ja ću ponoviti. Zato što se nije obratio poslodavcu, zato što se nije obratio ovlašćenom državnom organu da zatraži status uzbunjivača i zato što nije na odgovarajući način uzbunio javnost, iako je to hteo da učini, a to se odnosi na onaj deo u kome je on iznosio tajne podatke iz „Krušika“. Sve je to izmišljeno samo da bi se vršio pritisak na ministra Nebojšu Stefanovića. Što se tiče njegove diplome, takođe se vrši pritisak na jednog od ministara u Vladi.

Imamo onda sledeću aferu, pošto su oni tako navikli, idu iz afere u aferu i time obmanjuju javnost. Imamo sledeću aferu, aferu sa doktoratom Siniše Malog, i čisto političku odluku Beogradskog univerziteta, imamo pritisak na još jednog ministra u Vladi i imamo pritisak na Univerzitet. Ja ne znam da li smo ikada videli da je rektor nekog univerziteta tako otvoreno zauzeo stav, politički stav, i stao na stranu opozicije kojoj je dozvolio da čak razapnu šatore u zgradi rektorata.

Sve te afere se konstruišu zbog napada na Aleksandra Vučića, zbog toga što žele da nanesu političku štetu Aleksandru Vučiću, kome crtaju metu na čelu, ali osim što mu crtaju metu na čelu, oni to posle stave i na naslovnu stranu. Evo kako ta naslovna strana izgleda. Dakle, nas optužuju za cenzuru, ja molim da se ovo zumira kako bi se dobro videlo, već su moje kolege o tome pričale, ali nas optužuju za cenzuru.

Da li je ovo ta cenzura o kojoj mi govorimo? Da li ova slika znači da mi iz SNS zovemo da kažemo da se o nečemu piše, da se o nečemu ne piše, kakva će da bude naslovna strana itd? Ovo je pravi primer te cenzure o kojoj oni pričaju. Glavni i odgovorni urednik NIN-a kaže – mene niko nije zvao i niko i ne mora da me zove, ali svejedno ja mislim da je to cenzura. Pa kako je cenzura ako sam priznaje da ga niko nije zvao? I šta znači ono njihovo saopštenje – povukli smo to sa naslovne strane? Ja sam ovu naslovnu stranu NIN-a danas odštampala sa interneta. Dakle, nisu povukli.

Sve ovo vam govorim zbog toga što želim da vam kažem da mi zapravo ovde imamo posla sa ljudima koji žele da naškode Republici Srbiji, koji žele da naškode Vladi Republike Srbije, kako bi ometali ministre u kvalitetnom obavljanju svog posla što oni rade i kako bi vodili prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića, samo iz razloga što nemaju argumente da pobiju sve rezultate Vlade koji su postignuti, i od 2012. godine, i kada je Aleksandar Vučić bio premijer, i sada, kada je predsednik Republike.

Prema tome, ono što ja želim da kažem jeste da Aleksandar Vučić i Vlada Srbije imaju snažnu i bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS i istu tu podršku će imati i predlozi zakona koji su danas pred nama. Zahvaljujem.
Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nove investicije i novi projekti i nova radna mesta su uvek dobre vesti za Srbiju, i evo, ja ću iskoristiti da uvaženi ministri preko vas čestitam celoj Vladi za novi projekat koji ste nam predstavili danas. Upravo zbog toga ja bih želela, da predstavim ovde neke projekte koji su urađeni u saradnji Vlade Republike Srbije i grada Niša, projekte koji su jako važni za južnu, odnosno jugoistočnu Srbiju.

Dakle, zahvaljujući podršci, pre svega, republičkog budžeta i Vlade Srbije i zahvaljujući dobroj saradnji Vlade Srbije sa jedinicama lokalne samouprave. Niš je danas centar, ne samo regionalni, administrativni, već i privredni obrazovni i kulturni centar, a tome naravno doprinosi povoljan položaj u kome se naš grad nalazi i što daje mogućnosti za investiranje.

Grad Niš je u 2018. godini bio jedan od pet gradova u Srbiji koji su izabrani za prve šampione lokalnog razvoja i zahvaljujući zajedničkim projektima sa Republikom, mi smo napredovali, pre svega u unapređenju kvaliteta života građana, u kvalitetnijem pružanju usluga, podsticanju preduzetništva i razvoja lokalne privrede.

Godine 2018. takođe, zauzeli smo sedmo mesto u konkurenciji malih evropskih gradova budućnosti, a kao region zauzeli smo treće mesto u konkurenciji malih evropskih regiona u kategoriji privlačenja direktnih i stranih investicija.

U Nišu je u proteklom periodu otvoreno i počelo da radi šest novih fabrika u koje je uloženo više desetina miliona evra, čime je zaista ispunjeno obećanje Aleksandra Vučića da će se u jug podjednako ulagati kao u sve delove Srbije. Stvoreni su uslovi za otvaranje više od 10.000 radnih mesta.

Vlada Srbije je nam je pomogla da iskoristimo resurse, da stvorimo temelje za dalji razvoj grada. Najveća investicija bila je svakako izgradnja najsavremenijeg Kliničko centra koji ima najmoderniju opremu, što Niš sada čini ozbiljnim zdravstvenim centrom tog dela Srbije.

Još jednom veliki projekat o kome bih ja želela da govorim, vredan je oko sedam milijardi dinara, odnosno oko 60 miliona evra koji počinjemo uz pomoć Vlade i partnera iz Švedske, a to je izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, koji pored izgradnje postrojenja podrazumeva i obnavljanje mreže kolektora.

U Nišu će takođe budžet za 2020. godinu biti razvojni, veći za oko 1,2 milijarde dinara u odnosu novogodišnji i omogućiće završetak započetih projekata, infrastrukturnih projekata, naučnih, kulturnih, unapređenje saradnje sa privredom, sa univerzitetom, dalji razvoj naprednih tehnologija, nastavlja se sa izgradnjom stanova za pripadnike vojske i policije, sa izgradnjom socijalnih stanova i sve to sa nadom da u našem gradu zadržimo mlade ljude.

Još jedan projekat koji je vezan za Niš, a koji bih želela da pomenem jeste izgradnja višenamenskog objekta, tzv. hrama umetnosti i kulture. Planirano je da bude u duhu savremene arhitekture, da se apsolutno uklopi u taj deo grada gde će biti otvoren i taj deo grada je moderniji i to bi trebalo da bude mesto mnogih budućih kulturnih dešavanja.

Naravno, sa velikim zadovoljstvom uvek kažem da ću podržati budžet, jer to znači bolji, uspešniji i razvijeniji grad iz kog dolazim. Na kraju bih želela da podsetim da smo u periodu novembra meseca koji se simbolično zove "16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama" i želim da pozovem sve građane i sve nadležne ustanove da daju svoj doprinos u ovoj borbi i da pre svega nasilje prijave. Povezivanje u ovim aktivnostima je važno, ne samo u individualnom, već i u institucionalnom smislu, jer nam je cilj da živimo u društvu bez nasilja i u državi gde će svi biti jednaki.

U tom smislu, želim da pohvalim budžete jedinica lokalne samouprave, tačnije grada Niša. Niš ima pet gradskih opština koje nemaju status jedinica lokalne samouprave, ali svi oni su u svojim budžetima predvideli ili će tek predvideti sredstva koja su izdvojena za rodnu ravnopravnost, a sve one čelnike opština koji u ovom trenutku kreiraju svoje budžete pozivam da učine to isto i da na taj način daju svoj doprinos u borbi protiv nasilja nad ženama. Hvala.
Hvala vam gospodine Arsiću, uvaženi ministre.

Evo polako privodimo kraju raspravu o budžetu i pokazali smo da u parlamentu zaista postoji veliki prostor za dijalog, za iznošenje mišljenja, za kritike, zašto da ne i za konstruktivnu raspravu.

Za to vreme poslanici Saveza za Srbiju nisu u sali, odnosno poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju, to nije parlamentarna stranka, nisu zainteresovani da raspravljaju o najvažnijem budžetu za naše sugrađane i ne rade ništa drugo osim što izmišljaju nove afere. Potpunu je besmislena bila afera „Krušik“ i potpuno su besmisleni bili napadi na Nebojšu Stefanovića.

Isto tako su sada potpuno besmisleni napadi na gospodina Sinišu Malog, na ministra, koji je ovde prisutan, i sve to što se tiče vašeg doktorata ministre je po mom mišljenju čisto političko pitanje, odnosno bolje rečeno osveta za sve dobro što ste pružili Srbiji, pre svega na osnovu svog znanja. Za njih je očigledno dobro sve ono što je za građane Srbije loše. Oni su nas doveli do toga da moramo da sprovodimo teške reforme, da moramo da sprovodimo nepopularne mere.

Ali mi danas više nismo država koja će bankrotirati, mi smo prosperitetna država sa stopom rasta od preko 4%, a u njihovo vreme stopa rasta je bila čak i negativna i išla i do minus 3%. Takvi danas izlaze na ulice, takvi opsedaju rektorat i institucije univerziteta, takvi vrše pritiske kako bi na svaki mogući način oslabili ministre, oslabili Vladu i na kraju Aleksandra Vučića koji vodi Srbiju napred i celu tu priču.

Koliko god oni pokušavali neće uspeti, jer u ovoj državi će se narod pitati. Idu nam izbori, pa da vidimo možemo stavimo njihove rezultate prekoputa naših rezultata, da vidimo šta će narod izabrati, a može da stavimo i njihovo vandalizam prekoputa naših rezultata, da vidimo da li će narod birati nove fabrike ili gašenje radnih mesta i zatvaranje fabrika, da li će narod birati bolji standard ili ne, da li će birati nove škole i vrtiće ili ne, nove investicije ili ne, ili 500 miliona za podršku mladima ili ne, itd.

Prema tome, poslanička grupa SNS podržaće budžet i nadalje budite uvereni da ćete imati podršku poslaničke grupe za sve predloge koji dolaze iz Ministarstva finansija, jer njihovo usvajanje za našu državu znači da smo pokazali veliku ozbiljnost, znači finansijsku stabilnost i znači bolji životni standard za naše građane. Hvala.

Whoops, looks like something went wrong.