Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o donošenju odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, radi stvaranja neophodnih uslova za finansiranje isplate prava u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem penzijskog i invalidskog osiguranja. Drugim rečima, penzioneri će jednokratno dobiti po 5.000 dinara, a njih je oko 1,7 miliona.

Pre dve nedelje raspravljali smo o pozitivnom rebalansu budžeta, odnosno o višku para u našoj državnoj kasi, koje će se sada raspoređivati po prioritetima. Radi se o 46,6 milijardi dinara.

(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)

Da li vi, gospodine Marinkoviću, čujete da neko viče u sali ili samo ja to čujem?

Dakle, radi se 46,6 milijardi dinara, i to nam govori da su reforme fiskalne konsolidacije dale rezultate i da je ekonomska politika vidno usmerena na prave stvari, a to su stabilan budžet i mogućnost da i u narednom periodu bude suficita u budžetu.

Dobro je i da kažemo šta je to švajcarska formula. Danas smo je pomenuli nekoliko puta, ali je dobro da kažemo šta je zato što nas vraća u jedan period do 2012. godine i u period kada je Aleksandar Vučić preuzeo da vodi Vladu, a kasnije Ana Brnabić i dovodi nas do toga sa kakvim stvarima su se oni suočavali, što se tiče finansijske stabilnosti našeg budžeta.

Dakle, švajcarska formula je, radi svih penzionera koji nas prate, usklađivanje visine penzija sa rastom cena i zarada, i to 50% u odnosu na inflaciju i 50% u odnosu na rast zarada. Ovo nas očekuje od 1. januara, a to je upravo povećanje penzija po švajcarskoj formuli, i to za više od 5%. Ovaj sistem je bolji za penzionere, jer je rast zarada obično viši od inflacije, pa ovako postoji mogućnost da penzije više rastu.

Razlog za usklađivanje penzija je održavanje njihove relativne kupovne moći. Dakle, kako privreda raste i razvija se, rastu i zarade, ako rastu zarade, logično je da rastu i penzije. Ako bi se penzije usklađivale samo sa inflacijom, desilo bi se da njihova relativna kupovna moć se smanji, a ovako će one biti usklađene sa nivoom ekonomskog rasta.

Švajcarska formula je, da se podsetimo, uvedena na vrlo kratko vreme 2003. godine, i vrlo brzo je napuštena. Do 2008, pa i na dalje do 2012. godine, penzioni sistem u Srbiji bio je neodrživ ili teško održiv. Do 2008. godine penzije su se usklađivale samo sa rastom cena i njihov odnos prema platama bio je da su se zapravo smanjile.

(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)

Setimo se da je Vlada Mirka Cvetkovića, tokom samo jedne godine, povećala penzije za 30%...

(Predsedavajući: Koleginice Jovanović, molim vas. Izvinite, koleginice Žarić Kovačević. Nastavite.)

Dakle, Setimo se da je Vlada Mirka Cvetkovića, tokom samo jedne godine, povećala penzije za 30% što je bio udar na budžet. Naša ekonomija nije bila u stanju da izdrži finansiranje takvih penzija.

Usledilo je 2010. godine usklađivanje penzija sa inflacijom i ekonomskim rastom iznad 4% koji se, međutim, nikada nije desio. Zbog svega toga sada dolazimo do 2014. godine i do teških mera koje su pogodile penzionere. Iz svih razloga koje sam malopre navela, sistem je bio loš i prema platama i prema penzijama i prema državi uopšte i niko na kraju nije preuzeo odgovornost za sve ono što se dešavalo do 2012. godine.

Vrlo je važno da penzije rastu na stabilnoj i održivoj osnovi, baš kao i plate i onda ćemo moći da govorimo zapravo o boljem životnom standardu građana, a postoje neke činjenice koje potkrepljuju našu mogućnost kad govorimo o boljem životnom standardu. Recimo, 2012. godine minimalna zarada je bila 16.000 dinara, a sada će biti viša od 30.000 dinara. Imamo BDP koji raste i pored toga što je MMF očekivao rast od 3,5%, a mi se nadamo da će taj rast biti veći.

Sećate se da smo u oktobru 2016. godine govorili o boljem pozicioniranju Srbije na Duing biznis listi. Tada smo se sa devedeset i nekog mesta popeli na 47. mesto, a sada se nalazimo na 44. mestu, i to je zapravo uspeh svih resora Vlade Srbije. Svetska banka je dala saopštenje da najveći napredak vidi u izdavanju građevinskih dozvola, u zaštiti manjinskih akcionara i u rešavanju stečaja. Dakle, dalje, Srbija je prva na svetu po privlačenju direktnih stranih investicija.

Takođe, juče smo videli da je iz Kine stigla oprema za izgradnju brze pruge Beograd – Budimpešta i ovo će biti najveći projekat brze pruge i nov način rada na prugama i telekomunikacijama. Takođe, 9. novembra otvara se deonica istočnog kraka Koridora 10 koja obilazi Sićevačku klisuru i imaćemo kompletan autoput do Bugarske, što će takođe mnogo značiti za privredu i za trgovinu.

Sve su ovo rezultati rada različitih resora Vlade Srbije koji, kada sinhronizovano idu putem napretka, dovode do toga da Srbija bude uspešnija, modernija zemlja, razvijenija zemlja u kojoj će se plate i penzije povećavati na realnim osnovama, zemlja u kojoj će se bolje živeti i upravo zbog toga ću i ovaj predlog Vlade podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem se.

Hvala vam, predsedavajući.

Gospodine Marinkoviću, posle svih ovih povreda Poslovnika ja sam želela da vas podsetim na član 27, vi ste predsedavajući pa ste vi zaduženi da vodite računa o toku ove sednice.

Dakle, kao što smo svi videli koleginice i Mihajlovska i Macura, došle su ovde u 16 sati i 10 minuta dižući poslovnike i praktično na taj način su obmanule javnost da one ovde ne mogu da dođu do reči. Ni jedna od njih se nije prijavila da bude ovlašćena za ovu temu, ni jedna od njih se nije prijavila da bude na listi govornika.

Mogle su da se prijave. Ministar Đorđević je ovde sa nama celog dana i odgovorio bi im na pitanja, ja sam apsolutno sigurna.

Dakle, mi smo ovde raspravljali o penzionerima i onda smo odjednom videli dve poslanice koje ulaze u parlament pričajući o ustaškim kurvama, pri tom je vrlo očigledno da je ovo apsolutno instruisan napad na mog kolegu Marka Atlagića, jer se to desilo posle njegovog izlaganja, jer su one napadale u njega u svojim javljanjima po povredama Poslovnika. Pri tome, njihova javljanja nikakve veze nisu imala sa članovima, prema tome ja vas molim da primenite član 27. da se mi vratimo na temu dnevnog reda koja je za danas, ako ništa drugo, bar ako ne za njih dve, bar za milion i 700 hiljada penzionera jako važna. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, pa ću ja svoje izlaganje započeti sa jednom aktuelnom situacijom koja se odnosi na uzbunjivače iz fabrike „Krušik“ u Valjevu. Dosta je mojih kolega već o tome govorilo, jer tu situaciju su stvorile pristalice Saveza za Srbiju, da bi je iskoristile protiv ministra Nebojše Stefanovića.

Naime, u toj fabrici nekoliko godina unazad postoji lice koje prikuplja dokumentaciju o poslovanju fabrike koja je inače tajna i istu tu dokumentaciju dostavlja trećim licima, među kojima su i stranci, među kojima su i strani novinari koji su povezani sa određenim kriminalnim miljeom.

Sada je na nadležnim državnim organima da odrade svoj deo posla kako bi smo znali kakva i kolika šteta je zapravo učinjena Republici Srbiji tim ponašanjem. Do tada mi ovde u parlamentu ne moramo da govorimo o detaljima istrage, ali pošto je ceo slučaj dobio i određenu medijsku pažnju i pažnju javnosti, koja je sada zainteresovana, možemo govoriti o tome na koji način lideri Saveza za Srbiju, zloupotrebljavaju informacije i okreću ih protiv Srbije, protiv vlasti, pa čak i protiv porodice ministra Nebojše Stefanovića.

Ništa, naravno, od onoga što pričaju pristalice Saveza za Srbiju, nije tačno. Na društvenim mrežama oni šire laži kako su Aleksandar Vučić, premijerka i ministri želeli da lažnog uzbunjivača Aleksandra Obradovića tajno uhapse, da ga tajno uklone, ali su se mediji pojavili i spasili ga, a onda njegov branilac, Vladimir Gajić, ode u gostovanje na neku od televizija i kaže kako su pripadnici policije i BIA demonstrirali silu tako što su, zaboga, služenim vozilima došli u fabriku i uhapsili tog lažnog uzbunjivača.

Tako se, vidite, oni vrte u krug, oni se gube u tim sopstvenim lažima jer su jedino i samo zadojeni mržnjom protiv Aleksandra Vučića.

Dalje, kada nemaju argumente oni odmah to sve svaljuju na stranačko zapošljavanje. Sad su tako počeli da pričaju i o „Krušiku“. Zaboga, SNS zapošljava svoje aktiviste. To je taj odnos prema građanima, kad nemamo argumente, onda ćemo optužiti Aleksandra Vučića i SNS.

Idemo dalje, da vidimo ko te neistine iznosi. Prvo, tu je Miroslav Aleksić, a da vas podsetim od njega je Vuk Jeremić kupio stranku, a Vladimir Gajić, advokat lažnog uzbunjivača je kod istog tog Vuka Jeremića, šef tog nekakvog nazovi pravnog tima. On sada Obradovića predstavlja političkim zarobljenikom, a Aleksandra Vučića i Nebojšu Stefanovića, optužuje za njegov politički progon, što apsolutno ne stoji. Njima je valjda normalno da se podriva Srbija, da se tajni dokumenti, da se tajni podaci, iznose. Tajni podaci koji se odnose čak na našu vojnu industriju iznose strancima.

Sredstva njihove političke borbe videli smo i do sada su bila prljava, zasnivala se na lažima i na izmišljenim konstrukcijama, jer njihov jedini krajnji cilj je diskreditovanje Aleksandra Vučića, jer na sve druge načine, osim izborima, oni pokušavaju da ga sruše sa vlasti.

Na izbore, naravno, ne smeju da izađu i ne mogu da izađu, zato što znaju da nemaju podršku građana i onda, naravno, njima ostaje da se tako koprcaju u svojim lažima koje svakodnevno izmišljaju.

Još jedna osoba je tu kog ne mogu baš da nazovem gospodinom, Boško Obradović. On, znate, već duže vreme krši zakone ove zemlje tako što upada u institucije, tako što vređa i maltretira ljude, tako što pravi performanse koji sprečavaju normalno funkcionisanje naših građana, tako što lepi nalepnice na stvarima koje predstavljaju javno dobro.

On je najhrabriji kad preko puta njega stoji žena, jer nas smatra slabijim polom, a ja mogu da mu kažem da u tome mnogo greši. Valjda su mu sad proradili kompleksi pa je objavio kako će da šamara Aleksandra Vučića. On nam svakodnevno pokazuje kakav bi bio kad bi došao na vlast.

Kaže Boško Obradović: „Kolega Vladimir Gajić“, ne znam po čemu su kolege, valjda su kolege po tome što su istog političkog opredeljenja: „Dajte imena ovog tužioca i sudije da ih odmah javno obeležimo kao sigurne za lustraciju i gubitak posla nakon smene ove vlasti“. To je sve što oni mogu da ponude.

Ja ne znam kakav je to progon političkih neistomišljenika smislio Boško Obradović kada bude došao na vlast, obzirom da na vlast neće doći nikad, ali mi ćemo za razliku od svih njih nastaviti da radimo i ovi predlozi će od strane poslanika SNS u danu za glasanje imati našu punu podršku, bez obzira na to što pristalice Saveza za Srbiju svakodnevno rade na tome da za dobrobit Srbije zapravo ne radimo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas govorimo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, o informacionoj bezbednosti, o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza.

Predloženim rešenjem između ostalog, borimo se i protiv sive ekonomije. Sigurno se svakome od nas desilo da smo nekada nešto naručivali preko interneta, na primer.

Zbog sigurnosti prodavaca i kupaca, ono što sam ja još u nacrtu ovog zakona videla, jeste predlog da se lični podaci ostave kuriru prilikom slanja i prilikom prijema pošiljke i da se čuvaju najmanje godinu dana. Poštanski operateri bi, ako ovo bude usvojeno, bili u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i da evidentiraju broj lične isprave. Ovi podaci bi se čuvali minimalno godinu dana i tretirali bi se kao poslovna tajna, naravno moralo bi sve to da bude i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Smatram da, pošto se i naša država modernizuje i pošto sve više ljudi naručuje stvari preko interneta ili elektronskim putem, da je ovo dobro rešenje.

Vlada Srbije je kao jedan od prioriteta postavila smanjenje obima sive ekonomije, pa su 2017. i 2018. godina proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije. Ta borba se nastavlja i dalje i Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Reč je o jednom sveobuhvatnom planu koji bi trebao da napravi još bolji privredni ambijent u Srbiji.

Sa jedne strane, suzbijanje sive ekonomije daće benefite za građane, ali sa druge strane, svi građani bi morali da se uključe i da uzmu aktivno učešće u toj borbi protiv sive ekonomije, zajedno sa svim državnim organima sa institucijama, sa organizacijama i sa privredom.

Aktivno učešće privrede i građana predstavljaće dalje i podsticaj organima javne uprave da efikasnije obavljaju svoje poslove, ali i da u okviru svojih nadležnosti propagiraju mehanizme koji bi podigli nivo svesti o posledicama koje izaziva siva ekonomija.

Dakle, ono na čemu moramo da radimo jeste bolje razumevanje građana o tome šta je zaista siva ekonomija, koje su njene posledice po životni standard građana. Dalje, tu je njihova edukacija kako da prepoznaju i kako da prijave sivu ekonomiju i na kraju, moramo da radimo i na jačanju poverenja u državu na način raspolaganja budžetskim sredstvima.

Kada smo kod budžeta, koji može biti oštećen, na primer utajom poreza, u medijima smo mogli da vidimo da postoje i oni koji za budžet Republike Srbije ranije nisu mnogo marili. Moram da kažem, „Informer“ je preneo informaciju koju je objavio malteški list „Malta today“ da je Dragan Šolak kupio državljanstvo Malte, kako bi izbegao plaćanje poreza u Srbiji. Navodno Šolak i Đilas su na Malti osnovali firmu „Gaming services“ što je bila jedna od stvari koje je mogla da im omogući potencijalnu utaju poreza.

Ovo sam samo navela kao jedan loš primer da bi građani znali koliko je važna tema o kojoj govorimo, kada kažem da govorimo o sivoj ekonomiji i da ovakvo ponašanje nikako nije način na koji se pomaže da država bude uređena, finansijski stabilna i razvijena zemlja.

Pošto se sa svakim predlaganjem zakona ovde u Narodnoj skupštini vidi da to jesu intencije Vlade Srbije, ja ću se pridružiti svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS i u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvažena predstavnice Visokog saveta sudstva, na dnevnom redu su danas odluke koje se odnose na sudijske i tužilačke funkcije i na izbor predsednika sudova. Ponovo imamo priliku da govorimo o stanju u pravosuđu, možda da se prisetimo kako je to bilo do 2012. godine, kada je sprovedena katastrofalno loša reforma. Imamo priliku da govorimo o tome šta je u periodu od 2012. godine urađeno, u kom pravcu se razvijao naš pravosudni sistem, ali i o stvarima koje bi trebalo popraviti i šta nas to očekuje u budućnosti u ovoj oblasti.

Ono što je jako važno jeste da mi sada pokušavamo da ukinemo bilo kakav, pa i politički uticaj na pravosuđe. Do 2012. godine sećamo se da je to bilo pravilo, zapravo DS je zato i postavljala svoje stranačke kadrove, da bi mogli da utiču na donošenje oduka.

Koliko možemo mi se trudimo da otklonimo posledice najgore reforme pravosuđa koja se desila 2009. godine, kada je otpušteno 700 sudija, jer su proglašeni nepodobnim, jer nisu bili članovi DS, što je kasnije oštetilo budžet Srbije za više od 30 miliona evra.

Istina je da se i danas provlače ti kadrovi DS koji su došli na sudijske funkcije posle reforme 2009. godine. Ja se samo nadam da je sada njihov odnos prema državi i prema građanima drugačiji, da su objektivni i da su nepristrasni i nezavisni u svom radu i da sude po pravu i pravdi.

Srpska napredna stranka nikoga nije razrešila i ostavila bez posla, niti je sudije i tužioce birala na zatvorenim stranačkim sednicama, na svojim stranačkim organima, kao što je to radila DS. Eto još jedne razlike između nas i njih.

Nažalost, ima i onih koji su ostali isti kada smo kod tih kadrova DS, koji još uvek se provlače. Imamo jednog koji je napredovao u toj reformi pravosuđa od 2009. godine, Miodrag Majić, aktuelni sudija Apelacionog suda, čovek bez dana staža u Okružnom sudu, sada bi to bilo više, neko ko ni jednu odluku nije doneo u postupku po žalbi. Bio je svedok kako njegove kolege gube posao dok je on stigao direktno do Apelacionog suda.

Njegovu karijeru obeležila je sramna presuda kojom je 11 članova zločinačke grupe OVK iz Gnjilana pušteno na slobodu. Oslobođeni su ljudi koji su počinili ratni zločin protiv srpskih civila kada je mučki ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260.

Tu je pitanje i za nas i za predstavnike Visokog saveta sudstva- šta misle o tome što je sudija Apelacionog suda predsednik Upravnog odbora jedne nevladine organizacije, tačnije Centra za pravosudna istraživanja? Da li je sudijska funkcija spojiva sa članstvom u nevladinoj organizaciji? Da li to dovodi u pitanje nezavisnost i nepristrasnost prilikom donošenja presuda?

Šta se dešava ako se u predmetu u kome on sudi nađe advokat koji je zajedno sa njim u nevladinoj organizaciji, a ima takvih advokata? Da li će onda prevagnuti članstvo u toj nevladinoj organizaciji iz koje Majić uzima pare ili će suditi po savesti? Da li ima savest uopšte čovek koji je bio protiv odluke da se uvede doživotni zatvor za silovatelje i ubice dece?

Onda dolazimo do još jedne sramne odluke kojom je Majić pustio na slobodu dvadesetčetvorogodišnjeg čoveka koji je izvršio obljubu nad trinaestogodišnjom devojčicom, koja je ostala u drugom stanju, što je posledica izvršenja krivičnog dela, a još sramnije je obrazloženje - optuženi je pripadnik romske nacionalne manjine, pa nije znao da je tako nešto zakonom zabranjeno, već je čak imao pravo da misli da je tako nešto dopušteno.

Citiraću sudiju Majića - on nije bio dužan i nije mogao da zna za propis koji određuje zabranu stupanja u polne odnose sa osobama mlađim od 14 godina, već je imao razloga da veruje da je njegovo ponašanje dozvoljeno i čak društveno poželjno.

Kakvu poruku nama sudija Apelacionog suda šalje ako kaže da u okviru romske zajednice je obljuba nad maloletnom devojčicom normalna pojava? Kakve vrednosti propagira sudija apelacionog suda?

Postoji još jedno pitanje, a to je - šta mislite, kako ljudi reaguju kada u novinama pročitaju naslov - tužioci sedeli sa ljudima iz kriminalnog miljea? Građane interesuje zašto se oni druže, a ja pitam da li je to dobra slika koja se šalje? Da li je to jasan dokaz da postoji sprega između tužilaštva i, u najmanju ruku, sumnjivih osoba? Da li to utiče na donošenje odluka u državnim organima u kojima rade i koje predstavljaju? Sve su to, dame i gospodo, pitanja za nas, ali i za članove Visokog saveta sudstva.

Ima i onih koji se sami mešaju u politiku, iako nisu pozvani da to čine, niti smatram da je normalno ili zdravo za društvo da se jedan sudski postupak pretvara u politički samo iz razloga što lideri Saveza za Srbiju nemaju drugi način da se bore za vlast, osim izmišljanja afera i pretvaranjem ljudi u političke osuđenike kako bi pokušali da diskredituju vlast u Srbiji, koju za to optužuju.

Tako imamo situaciju jednu ovih dana koja zaslužuje objašnjenje. Aktuelno je privođenje zaposlenog u fabrici namenske industrije "Krušik" u Valjevu, koji sebe naziva uzbunjivačem, a koji se sumnjiči zapravo da je u poslednjih pet godina nezakonito prikupljao i iznosio iz fabrike dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje te fabrike, a nosi oznaku "poverljivo", "strogo poverljivo" ili "vojna tajna". U njegovim računarima pronađena su dokumenta koja se tiču naše vojne industrije i, po pisanju medija, sada se istražuje do koga je to sve stiglo.

Prethodni advokat tog lažnog uzbunjivača je u svojoj izjavi naveo da je on priznao da je to radio, ali onda branioca zamenjuje novi, Vladimir Gajić, pogodan čovek koji će pretvoriti to sve u politički proces, koji će lažnog uzbunjivača pretvoriti u lažnu žrtvu, a potpredsednika Vlade u glavnog krivca i metu. Dakle, opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju videla je šansu da izmišljanjem još jedne afere nastavi sa rušenjem ugleda Nebojše Stefanovića da bi preko njega zadavali udarce Aleksandru Vučiću, jer je to jedini način za političku borbu koju oni poznaju.

Da nisu rešili da bojkotuju izbore imali bi šta pametnije da rade. Ovako se drže mešetarenja i politikanstva. Gledaju da utiču na taj narod čiju zapravo podršku nemaju. Hoće da ga slažu, misleći da će tako naškoditi i Aleksandru Vučiću i SNS.

Taj Vladimir Gajić sada i politički istupa javno i u emisijama i na društvenim mrežama. Ovde imamo jedan tvit gde on kaže da ovo što on radi, misli se na Aleksandra Vučića, zove se pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Zašto oni optužuju Aleksandra Vučića? Zato što je rekao da Obradović zapravo nije uzbunjivač. Zato ga ja sve vreme nazivam lažnim uzbunjivačem. A zašto nije? Nije jer se nije javio poslodavcu, nije jer se nije javio ovlašćenom organu. Ako je hteo da uzbuni javnost, on to u stvari nije uradio.

Imate Zakon o zaštiti uzbunjivača, gde se lepo kaže u članu 20. stav 6. - ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost. Dakle, on se sada zapravo u svojoj odbrani služi zloupotrebom instituta uzbunjivača, ako uzmemo u obzir sve što njegov branilac priča na televiziji.

Druga stvar, Gajić uporno tvrdi da ministar policije hapsi, i to ne samo da hapsi, nego da hapsi kako hoće, koga hoće, kad hoće. Ovakva tvrdnja, naravno, uopšte nema nikakvo uporište u relevantnim zakonima koji regulišu postupanje policije i nadležnosti ministra.

Imate Zakon o policiji koji po ovom pitanju ne ostavlja nikakvu dilemu, imate Zakonik o krivičnom postupku, gde se kaže da za dela za koja se goni po službenoj dužnosti, ovde jeste takav slučaj u pitanju, javni tužilac je nadležan da rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog postupka, sprovodi istragu itd.

Takođe, u istom tom Zakoniku o krivičnom postupku kaže se da policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.

Prema tome, nijedna njihova tvrdnja nema utemeljenje u zakonima ili u činjenicama.

Taj isti Vladimir Gajić je, znate, bio uhapšen 2007. godine, kao bivši generalni direktor firme „Internacional CG“, zajedno sa još nekoliko ljudi sa kojima je bio u poslovnim odnosima. Oni su se sumnjičili, jer su u 2004. godini nezakonito otuđili parcelu građevinskog zemljišta površine 1,2 hektara u Bloku 20 na Novom Beogradu i prodali je bez raspisanog tendera. Na tom zemljištu izgrađeni su objekti površine 25.000 kvadrata. Na taj način, a to je policija utvrdila, pribavljena je protivpravna imovinska korist u iznosu većem od 22 miliona evra za koji iznos je oštećen upravo budžet Republike Srbije.

Tako neko ko je bio osumnjičen za zloupotrebu položaja, sada se nalazi u ulozi advokata lažnog uzbunjivača, koga predstavlja zarobljenikom režima. I Rodoljub Šabić se oglasio po ovom pitanju i rekao je da Obradović formalno-pravno nije uzbunjivač, ali za njega jeste, valjda u tim krugovima više važi subjektivni osećaj nego zakoni Republike Srbije.

Nažalost, to dovodi davanja nepotrebne pažnje sudskim postupcima i od strane medija. Umesto da policiju, tužilaštvo i sud puste da rade svoj posao, sada mediji koji su naklonjeni Savezu za Srbiju govore o detaljima istrage, pa čak i pozivaju zaposlene u „Krušiku“ da podrže lažnog uzbunjivača, tako što će ustati protiv institucija, tako što će ustati protiv države i učestvovati u tom fabrikovanju laži i spinova.

Pravi se lažna slika da država želi da zastraši uzbunjivače kako ne bi prijavljivali korupciju. U stvari, Savez za Srbiju i to udruženje „Jedan od pet miliona“, kome pripada i sam Gajić, pokušavaju na sve načine da pridobiju ljude da bi ih instruirali da napadaju i Aleksandra Vučića i članove Vlade i članove SNS.

Ono što sam ja ostavila za kraj, a odnosi se na ove kandidate koji su danas pred nama, jesu dva kandidata koja ja želim da osporim. Dakle, osporavam Mirjanu Veljković, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Trsteniku, koja je kandidat za sudiju Osnovnog suda u Trsteniku i predlažem da se Skupština posebno izjasni o osporenom kandidatu.

Takođe, osporavam Božidara Stankovića, sudiju Privrednog suda u Nišu i vršioca funkcije predsednika Privrednog suda u Nišu, kandidata za predsednika Privrednog suda u Nišu i takođe, predlažem da se Skupština posebno izjasni o osporenom kandidatu. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Red je da nešto kažemo uopšte o pravosuđu, s obzirom da danas imamo na dnevnom redu odluke o izboru onih koji će raditi upravo u pravosudnom sistemu.

Jedan od prioriteta Ministarstva pravde je svakako i revizija Akcionog plana za Poglavlje 23, odnosno unapređenje normativnog okvira koji će i državi i građanima pružiti sigurnost i vratiti poverenje građana u pravosudni sistem.

Ono što je u tom smislu podatak koji jeste važan jeste da je danas prosečno trajanje predmeta 253 dana, a 2012. godine, setimo se, bilo je duže od 560 dana.

Naravno, rad na efikasnosti sudova ne sme da ugrozi kvalitet rada tih sudova, niti kvalitet pravde koji građanima mora biti dostupan. Zato se radi na zakonima, ali se radi i na internim propisima i njihova primena nam stvara statistiku koja nam pokazuje određeni napredak.

Takođe, u saradnji sa EU realizuju se projekti koji su sudijama i tužiocima obezbedili određenu stručnu obuku.

Još jedan prioritet je borba protiv korupcije i u tome veliki značaj, pored ostalih institucija i drugih resornih ministarstava, imaju i četiri velika regionalna centra, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Dakle, povećan je broj osuđujućih presuda, što je ocenjeno kao pozitivno, osuđujućih presuda za krivična dela sa koruptivnim elementom, najčešće za zloupotrebu položaja. U prvoj godini od kako se primenjuju neka nova zakonska rešenja bilo je više od 400 osuđujućih presuda, a ono na šta se posebno stavlja akcenat jeste da nisu bila zaštićena lica koja su se nalazila na visokim položajima ili obavljala visoke funkcije.

Svakako smatram da je saradnja između Narodne skupštine i Ministarstva pravde na zavidnom nivou, čak više nego na zadovoljavajućem nivou i samo takav partnerski odnos može rezultirati donošenjem zakona čija će primena biti na dobrobit građana. Imaćemo verovatno još predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva pravde, pa ćemo i tada govoriti o pravosudnom sistemu malo detaljnije.

Dakle, danas smo govorili i o pravosudnom sistemu i o nekim aktuelnim dešavanjima u zemlji, govorili smo i o nekim dnevno-političkim temama, pa i o tome kako se sudski postupci koji su dospeli u medije zapravo okarakterišu kao politički progon. Pretpostavljam da je rasprava bila interesantna, naročito onima koji se prvi put biraju na sudijske funkcije. Njihov put ni do ovog trenutka nije bio lak, a neće biti ni na dalje i mislim da je dobro da u parlamentu ukažemo na ponašanja koja mogu uticati na smanjenje nezavisnosti u radu sudije ili tužioca ili na stvari koje mogu staviti istragu pod znak pitanja ako se u pogrešnom trenutku jasnost upozna sa detaljima predmeta.

Svedoci smo da u Srbiji postoje neki ljudi koji misle da su političari i koji misle da su opozicija, koji nemaju nikakvu podršku naroda i zbog toga su spremni na sve, pa čak i na to, kako sam danas već govorila, da određene sudske postupke pretvaraju u političke. Oni nisu spremni, nisu ni sposobni da izađu na izbore. Oni su rešili da krenu sa kampanjom bojkota koja se, videli smo, ovih dana sastoji u lepljenju nalepnica. Oni su skloni vandalizmu i ugrožavanju javnog reda i mira. Oni lome stakla kada upadaju u RTS ili u druge ustanove. Oni sipaju blato ispred opštine. Oni sa sobom od kuće ponesu testere i vešala kada krenu u protesnu šetnju. Oni nazivaju demokratijom to što su zauzeli rektorat. Oni prete šamarima na društvenim mrežama. Videli smo da je svako od njih izabrao po jednog od nas iz SNS koga će da šamara.

Poslanici koji su ušli u Savez za Srbiju bojkotuju rad ove Skupštine, ali ne bojkotuju plate, ne bojkotuju putne troškove, ne bojkotuju službena putovanja. Oni se ponašaju kao neradnici i kao uličari, a takvi nikada neće imati podršku građana.

Ja predlažem da uličarima ostavimo ulicu, da parlament i druge institucije ostavimo poslanicima koji žele u ovom parlamentu da rade i drugim ljudima koji žele da rade, a sudove da ostavimo sudijama koji moraju da sude po Ustavu i po zakonima, savesno, predano i nepristrasno, onako kako su se i zakleli.

Na kraju ove rasprave o predlozima odluka koje su pred nama, ja želim da se zahvalim svim kolegama i predstavnicima Visokog saveta sudstva na konstruktivnoj i kvalitetnoj raspravi i na razmeni informacija, koja će svakako pomoći u daljem radu i vama, a i nama poslanicima. Zahvaljujem se.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, danas govorimo o otvorenim investicionim fondovima, kao jednom od načina za dalje jačanje srpske ekonomije. Potrebno nam je kreiranje novih poslovnih prilika za domaće i strane investitore, kao i nove aktivnosti u cilju razvoja tržišta kapitala.

Svetska banka, to smo mogli da čujemo i u raspravi u načelu, Svetska banka je procenila da naš BDP može da raste i do 7% godišnje i da je značajan deo rasta uslovljen upravo razvojem tržišta kapitala. Zbog toga je Ministarstvo i radilo na Strategiji za razvoj tržišta kapitala. Pre sveta, treba obezbediti regulatorni okvir koji će olakšati dalji razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji.

Tačka 6) u članu 1. glasi: „i druga pitanja od značaja za oblast otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom“ i svakako obuhvata širi krug pitanja u odnosu na predloženo amandmansko rešenje koje se odnosi na zaduživanje.

Kada smo kod zaduživanja, u predlogu se član 57. odnosi na to pitanje, pa je možda trebalo podneti amandman na taj član, ukoliko je predlagač amandmana želeo da interveniše u tom smislu. Samo moram da kažem da se slažem sa mišljenjem Vlade da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, pa kada govorimo o visini osnovnog kapitala, društvo za upravljanje, novčani deo iznosi najmanje 125.000 eva u dinarskoj protivvrednosti i to je važno reći. Taj iznos se uplaćuje na privremeni račun.

Ono što je takođe važno, jeste da kapital društva za upravljanje mora u svakom trenutku da bude veći od minimalnog iznosa osnovnog kapitala. Komisija za hartije od vrednosti je ta koja je nadležna za donošenje podzakonskih akata koji regulišu primenu zakona iz ove oblasti, ali je isto tako nadležna i za vršenje nadzora i za izricanje određenih nadzornih mera o aktivnostima u razvoju tržišta kapitala, nije moglo mnogo da se govori i da se razmišlja pre nekoliko godina, a sada govorimo o zakonskim rešenjima koje se tiču učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije, kako bi baš prisustvo preduzeća izvorima finansiranja bio bolji.

Radi se na tome da trgovina bude intenzivnija, da se pruži veća sigurnost i domaćim i stranim investitorima, da se domaće tržište učini još atraktivnijim. To nam pokazuje i da su reforme koje smo sproveli bile dobre, ali nam to i otvara nove puteve u razvoju naše privrede i naše ekonomije. To je samo jedan od faktora za rast našeg BDP, pored domaćih i stranih investicija o konkurentnosti tržišta pored razlike između uvoza i izvoza, što će na kraju rezultirati rastom naše privrede. To nam sa druge strane pokazuje i koliko su se promenile stvari o kojima govorimo.

Pre nekoliko godina, pričali smo o deficitu, pričali smo o tome da nema para za plate i penzije, pričali smo o ogromnom javnom dugu, a danas govorimo o povećanju minimalne cene rad, o povećanju plata i penzija, o suficitu u budžetu, o javnom dugu koji je sada pod kontrolom o nezaposlenosti koja je na 10% i svemu tome još boljim rezultatima, smatram da će upravo doprineti i predlozi zakona o kojima mi danas raspravljamo. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dakle, državna pomoć u sektoru poljoprivede nije predmet razmatranja Komisije, jer imamo posebnu poljoprivrednu politiku sa Evropskom zajednicom. Takođe, poljoprivredni proizvodi nisu obuhvaćeni odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje se odnose na državnu pomoć.

Mi smo proteklih dana imali priliku da raspravljamo i o rebalansu budžeta i da raspravljamo i o mogućnostima da se, recimo, suficit od 46 milijardi dinara rasporedi sa da po prioritetima. Ja verujem da Vlada Srbije zna koji su prioriteti u skladu sa već započetim projektima ili u skladu sa konkretnim potrebama građana. Tako, na primer, imamo povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru, koje će biti u rasponu od 8 do 15%, odnosno u proseku 9,6%.

Ali, ako govorimo i o nekim drugim parametrima koji čine jednu celinu, kada govorimo i dan danas o ovom predlogu zakona, ako znamo da se javni dug kontinuirano smanjuje, pre nekoliko godina bio je veći od 70% BDP, sada je oko 50%. Znamo da imamo stopu privredno rasta veću od 4,5%, stopu nezaposlenosti smanjujemo sa 10,3%. Imamo nisku inflaciju koja nije veća od 2,2% i sve su to parametri koje moramo uzeti u obzir kada i danas govorimo o predlogu ovog zakona.

Ovi parametri su važni i kada govorimo o poljoprivredi. Poljoprivreda, naravno, zauzima značajno mesto i u budžetu Srbije. Ali, što se tiče poljoprivredne politike sa EU, tu je i Poglavlje 11, koje ima za cilj obezbeđivanje, snabdevanja tržišta poljoprivrednim proizvodima što, naravno, podrazumeva stalni prihod za proizvođače.

Kako je ministar rekao, ako je SSP sporazum koji je neophodan da bi se razvijala naša privreda i da bi se razvijala naša ekonomija, u krajnjoj liniji i životni standard naših građana, a druge strane, država će pomagati u ovim oblastima, ako govorimo konkretno o poljoprivredi i ribarstvu i van SSP-a i bez ograničenja, zašto bismo onda brisali član čime postoji mogućnost da ćemo ugroziti ukupnu trgovinsku razmenu sa EU? Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dakle, govorimo o terminu „de minimis“ koji se odnosi upravo na pravila za dodelu državne pomoći male vrednosti.

Danas smo već govorili o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i to je svako međunarodni krovni sporazum kojim se utvrđuju neke prioritetne aktivnosti koje bi Srbija trebalo da ispuni da bi se približila privrednim tokovima, da bi se integrisala u privredne tokove i u političke tokove EU.

Jedna od prioritetnih oblasti za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Srbije i EE je upravo ova oblast o kojoj danas govorimo, a to je kontrola državne pomoći. Kontrola državne pomoći spada u pregovaračko poglavlje 8. Ovo su obaveze koje je naša zemlja preuzela potpisivanjem Sporazuma, o kojem sam već govorila.

Takođe, tu imamo članove 107, 108. i 109. iz Ugovora o funkcionisanju EU i to su pravila koja su, takođe značajna za oblast kontrole državne pomoći.

Ova državna pomoć male vrednosti se od 2013. godine, zapravo ne prijavljuje komisiji. Znači, davalac takve državne pomoći sam odlučuje o opravdanosti davanja takve pomoći, dodele takve pomoći, pritom poštujući određene minimalne i maksimalne iznose. Maksimalan iznos je 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Dakle, upravo se obrazloženje Vlade koje je dato u mišljenju koje smo dobili, odnosi na propise o kojima sam ja sada dogovorila, pa se s tim u vezi slažem da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Samo zbog javnosti, dakle jedno od neophodnih merila za zatvaranje Poglavlja 6, koje glasi – pravo privrednih društava, jeste i donošenje novog zakona o računovodstvu, kojem će se odredbe, odnosno pravne tekovine EU, uneti u naše zakonodavstvo.

Ovi amandmani su uglavnom slični, osim što se traži brisanje različitih tačaka u članu 2. u stavu 1. U ovom članu dodate su pojedine definicije, kako bi se olakšala primena zakona, ali isto tako i da bi se zakonska rešenja, zaista uskladila sa definicijama iz direktive 2013/34 EU.

Ova direktiva unela je novine u računovodstvenu regulativu. Osnovni razlozi za njeno donošenje bili su pre svega ne razumljive odredbe koje su ranije postojale, a koje su do tada važile, ali je cilj i trend u razvoju i unapređenju računovodstvene regulative koje je trebalo pratiti pre svega zbog srednjih i malih preduzeća, odnosno srednjih i malih pravnih lica.

Ciljevi koji se postižu ovakvom regulativom usmereni su na pre svega, smanjenje administrativnih troškova, na poboljšanje poslovnog okruženja srednjih i malih pravnih lica i na uštede u privredi u zemljama EU. Da bismo mogli da pristupimo EU mi moramo da ispunimo određene uslove, a jedna od njih je upravo i prihvatanje i primena ovakvih direktiva. U svakom slučaju, radi se o pravilima sa kojima naše zakonodavstvo usklađujemo ali ipak možemo da zadržimo određeni stepen slobode prilikom uređivanja nacionalne regulative. Rezultat svega je i ovaj predlog zakona koji je danas pred nama, o kome raspravljamo u pojedinostima, kako bismo uzeli učešće u jednoj od tih poslednjih faza u procesu harmonizacije računovodstvene regulative i u Evropi i u svetu. Hvala vam.

Hvala, vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo i danas govorimo o predlozima zakona koji praktično prate budžet, odnosno rebalans budžeta o kome smo raspravljali protekle nedelje.

Zakon o otvorenim investicionim fondovima donet je još 2006. godine i zaista više puta su rađene izmene i dopune tog zakona. Sada je očigledno vreme da se usvoji novi zakon koji će obuhvatiti sve te odredbe i zakonodavstvo još više približiti normama, odnosno pravilima koja važe u EU. Slična je situacija i sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, Poglavlje 9. - finansijske usluge je jako važno za našu pregovaračku poziciju i usvajanjem ovih predloga mi ćemo se još više približiti zemljama EU.

Jedno od rešenja koje daje ovaj predlog je oslobađanje od poreza na kapitalni dobitak u cilju da pospeši tržište kapitala i da se privuče što više finansijskih sredstava. Uvode se mere koje treba da doprinesu konkurentnijem i boljem poslovanju privrede. Tako ćemo osigurati veći BDP, nova zapošljavanja i veće plate. Alternativni fondovi ulažu u mlade. Ulažu u preduzetnike, u razvoj novih ideja u smislu njihovog finansiranja na pravi način, a tu su i neke poreske olakšice koje su predviđene, tako da će se zapravo svaki potencijal iskoristiti, a da oni nastave i dalje bez problema da se razvijaju.

Na ovaj način će se planom mera Vlade dati podrška i inovativnim delatnostima i IT industriji u kojima sve više mladih ljudi radi i u kojima oni vide svoju budućnost, a tu je takođe i budućnost i rast naše ekonomije. Dakle, radi se na kreiranju novih poslovnih prilika, ali i na održavanju finansijske stabilnosti. Radi se na privlačenju većeg broja učesnika na tržištu i stranih investitora, ali i na obezbeđivanju stabilnosti za domaće tržište, tome će doprineti i omogućavanje alternativnih modela za investiranje.

Važne institucije i državni organi kao što smo od samog ministra i mogli da čujemo, kao i učesnici na tržištu i savet stranih investitora radili su na ovim predlozima zakona koji su danas pred nama u načelnoj raspravi. Nce sumnjam da će predložena zakonska rešenja pokazati se na kraju kao dobra i da će zaista biti pokretačka snaga za razvoj tržišta kapitala za rast naše ekonomije, a samim tim i za rast BDP-a.

Još nam je ostalo da ovim predlozima raspravljamo u pojedinostima, ali evo praktično na kraju ove načelne rasprave ja želim da kažem da ćete od poslanika SNS imati podršku i mi ćemo glasati za njih u danu za glasanje. Zahvaljuje.

Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja pozdravljam dobre vesti i rezultate koje ste nam predstavili. Imamo priliku da raspravljamo o pozitivnom rebalansu, o sredstvima koja će biti raspoređena, kako ste rekli, po prioritetima u iznosu od 46,6 milijardi dinara, koliko zapravo iznosi suficit u prvih osam meseci u 2019. godini. Imamo prilike da raspravljamo o stopi privrednog rasta od 4,4%, o milijardama evra direktnih stranih investicija, na kraju, o sveukupnom napretku naše ekonomije.

Sada je najvažnije zaista da sačuvamo fiskalne rezultate i da nastavimo putem rasta i razvoja. U tom smislu, ja verujem da će Vlada Srbije nastaviti sa racionalnim merama i sa odgovornim raspolaganjem budžetom, kako bi javne finansije i na dalje bile sigurne i stabilne. I predlozima o kojima danas raspravljamo ide se na unapređenje privrednog ambijenta.

Kao što smo mogli da vidimo, budžet npr. Ministarstva privrede za 2019. godinu iznosio je 35,3 milijarde dinara. Rebalansom će ovaj budžet biti manji za oko 3,5 milijarde dinara. Ostvarene su uštede, takođe, i navedeni iznos će biti vraćen u budžet Republike Srbije.

Uštede su ostvarene u okviru subvencija za ulaganja od posebnog značaja stanogradnje infrastrukturnih projekata.

Dakle, radi se o rezervisanim sredstvima po ugovorima za podsticaje. Pošto investitori iz nekog razloga nisu povukli sredstva podsticaja koja su bila opredeljena, biće preneta za sledeću godinu. Inače, bez toga, realizacija budžeta Ministarstva privrede je viša od 70%, a u toj sumi diskrecioni rashodi su manji od 15%. I upravo ovakav podatak nam pokazuje domaćinski odnos u okviru ministarstva.

Sami ste rekli u načelnoj raspravi, britanski list "Fajnenšl Tajms" je potvrdio da je Srbija lider kada je reč o privlačenju direktnih stranih investicija. Srbija je u 2018. godini privukla skoro 12 puta više investicija u poređenju sa zemljama slične veličine i ostvarila odličan priliv. To je dokaz da je Vlada Srbije vodila odgovornu politiku. Upravo ovo priznanje "Fajnenšl Tajmsa" je još jedan pokretač i podstrek Vladi da se zadrži na tom reformskom kursu u naporima da Srbija i na dalje ostane visoko pozicionirana u oblasti investicija.

Ovakvi rezultati Vlade, naravno, pozitivno utiču na privredni rast, ali i na bolji međunarodni položaj naše zemlje i, na kraju, na političku stabilnost.

Što se tiče ove godine, samo u prvih pet meseci ostvaren je rast direktnih stranih investicija od 17% u odnosu na određeni period u 2018. godini.

Kada govorimo o odnosu domaćih i stranih investitora, njihov položaj je zakonski izjednačen. Domaći investitori još uvek nisu toliko jaki da bi baš u svemu mogli da pariraju stranim. Na primer, u 2018. godini, od 23 potpisna ugovora, 12 je potpisano sa domaćim kompanijama. Naše kompanije povukle su 80 miliona evra. Kada uporedimo stanje u 23 domaće firme koje koriste podršku, zaposleno je 2.000 ljudi, a toliko ljudi radi samo u jednoj Leonieovoj kompaniji.

Dakle, dobro je dati podršku i domaćim, ali je dobro dati podršku i stranim kompanijama. Rezultat je bolji privredni rast, nova radna mesta, bolji životni standard građana i rekordno mala stopa nezaposlenosti od 10,3%.

U tom smislu zbog evidentnih napora Vlade da Srbija napreduje na svim poljima, poslanici SNS podržaće ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću, što ste mi dali reč.

Gospođo Janković sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer će i narodni poslanici, a i građani koji ovo prate moći da se upoznaju sa rezultatima koji su do sada postignuti u oblastima kojih se tiče izveštaj, ali moramo misliti i na to šta još možemo da uradimo da stepen ravnopravnosti bude veći, odnosno da diskriminacije u našem društvu bude manje. I dalje su pred nama svakodnevni izazovi u ovoj oblasti i to zahteva zaista kontinuirani rad na zakonima koji sadrže norme za suzbijanje diskriminacije, u smislu usaglašavanja sa međunarodnim pravilima i u smislu usaglašavanja sa standardima EU.

Izveštaj jeste zaista sveobuhvatan, pruža uvid u rezultate analiza i istraživanja koje bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom preduzimanja nekih daljih koraka u borbi protiv diskriminacije, ali isto tako moramo znati na koji način je sačinjena ova statistika, da je statistika koja je data u izveštaju urađena zapravo u okviru delokruga rada Poverenika, a to je postupanje po pritužbama. Zato je dobro da čujemo i neke pozitivne stvari, stvari koje su urađene da bi građani imali kompletniju sliku o onome o čemu govorimo.

U vašem izveštaju u 2018. godini najčešće je bila diskriminacija po osnovu invaliditeta, uglavnom zbog nemogućnosti da se pristupi javnim objektima, kako bi se lica informisala ili ostvarila neka svoja prava ili zadovoljila neke svoje potrebe. Naravno, slažem se da i u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite postoje stvari na kojima tek treba raditi, koje možda treba promeniti ili unaprediti. I na nama narodnim poslanicima je deo posla i deo odgovornosti da prilikom donošenja zakona uzmemo u obzir sva pravila, pa i Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koja nam takođe može pomoći u kreiranju normi.

Logično je da primenu mera Vlade Srbije prate u ovoj oblasti i jedinice lokalne samouprave. Kao što i mi dobijamo podatke iz vašeg izveštaja, isto tako mislim da je dobro da narodni poslanici vama daju neke podatke, kako biste i vi imali kompletniju sliku u ovom trenutku o našem društvu.

Nakratko ću se osvrnuti na grad Niš iz koga dolazim. Naime, dobro je reći da je 21 milion dinara izdvojen iz budžeta za udruženja osoba sa invaliditetom, grad je bio inicijator dosta stvari, ne samo pokretanja priče o rađanju svesti kod ljudi o problemima koje imaju osobe sa invaliditetom, već i poslova oko afirmacije tih udruženja, čak i uklanjanja nekih fizičkih barijera i pokretanja mnogih usluga. Najvažnija usluga trenutno u Nišu je usluga personalnog asistenta i njih je trenutno u Nišu 36. Možemo reći da je to dobra stvar koja je urađena za naš grad, ako uzmemo u obzir da ih je u Beogradu 50 i nešto, odnosno da ih je u celoj Srbiji 94.

Takođe, pri kabinetu gradonačelnika formiran je i Savet za rad sa osobama sa invaliditetom. Dobro je to što su članovi tog saveta zapravo i članovi udruženja osoba sa invaliditetom, tako da oni mogu odmah da prenesu probleme koje imaju i potrebe sa kojima se susreću svakodnevno.

Na drugom mestu, kod vas je kao osnov diskriminacije dato starosno doba, uglavnom u kombinaciji sa invaliditetom ili sa zdravstvenim stanjem. Apelovala bih na vas, pošto vidim da radite obuke i istraživanja, da se zaista možda kod našeg naroda malo i promeni svest u tom smislu da kada je neki naš sugrađanin stariji, da ne bude odmah da je star i neproduktivan. U tom smislu se govori i o zdravstvenom stanju, kao jednom od osnova za diskriminaciju, uglavnom kod ljudi koji su bolesni od autizma, od HIV-a itd. Dakle, predrasude i dalje postoje, verovatno u mnogo manjoj meri nego ranije, ali možda bi trebalo prvo raditi na proširenju svesti kod ljudi o tim problemima, pa onda možda na nekim kvalitetnijim zakonskim rešenjima.

Zadržala bih se malo na diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla. Vi ste taj osnov diskriminacije u izveštaju za 2018. godinu naveli kao šestu po učestalosti navođenja i da su najčešće pritužbe došle od pripadnika romske nacionalne manjine. Složićete se, u poslednje vreme je dosta stvari učinjeno što se tiče zakonodavnog okvira i što se tiče konkretne podrške Vlade Srbije nacionalnim manjinama, odnosno manjinskim narodima i tu postoje podaci koji govore o tome koliko smo ozbiljno shvatili pitanje unapređenja položaja manjina. Negde moj lični utisak bi bio da je u Srbiji daleko bolji položaj nacionalnih manjina nego u ostalim zemljama u regionu.

Najpre u tom smislu želim da kažem da je dobra vest da postoji budžetski fond za nacionalne manjine za 2019. godinu za projekte u oblasti kulture čija je vrednost 30 miliona dinara. Tu oblast su, inače, izabrali sami saveti nacionalnih manjina, a Sektor za ljudska i manjinska prava i slobode nadgleda sprovođenje tih projekata. Korisnici sredstava su ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači upravo saveti nacionalnih manjina, kao i organizacije civilnog sektora koje se bave zaštitom i unapređenjem prava pripadnika nacionalnih manjina.

Dobro je reći da je podršku Vlade dobio čak 91 projekat, od čega se 14 projekata upravo odnosi na unapređenje kulture romske nacionalne manjine, a u 27 drugih projekata koji su multikulturalni zastupljeni su i Romi, pored drugih manjina. Dobar primer kako se unapređuje položaj Roma jeste i projekat Fonda za obrazovanje Roma, koji je podržala Vlada, kojim je organizovana obuka za dve stažistkinje romske manjine, u trajanju od tri meseca.

Ono što bih istakla takođe kao važno jeste prikupljanje podataka o broju podržanih projekata od strane jedinica lokalne samouprave. Mnogo je važno spustiti rešenje nekog problema sa republičkog nivoa na nivo lokalne zajednice. Za sada, 131 jedinica lokalne samouprave dostavila je podatke, od toga 82 već sprovode takve projekte, što je dobar podatak. Takođe, uz podršku Saveta Evrope sprovodi se projekat "Upravljanje ljudskim resursima u jedinicama lokalne samouprave", a tiče se boljeg sagledavanja pripadnika romske manjine prilikom zapošljavanja, što će svakako uticati na to da njihov položaj u našoj zemlji bude bolji.

Svedoci smo pozitivnih makroekonomskih kretanja u prethodnom periodu, što je rezultat dobre politike i odgovarajućih mera koje sprovodi Vlada, sa ciljem rasta privredne i investicione aktivnosti, razvoja preduzetništva, razvoja naučnih tehnologija, naprednih tehnologija, otvaranja novih radnih mesta i pre svega sa ciljem smanjenja stope nezaposlenosti.

Ako posmatramo poslednje tri godine, doći ćemo do informacije da je u jednom trenutku u 2017. godini stopa nezaposlenosti bila 11%, u istom trenutku stopa zaposlenosti je bila 48%. Dakle, sada se nastavlja sa reformom radnog zakonodavstva, unapređuje se rad inspekcijskih službi, radi se na promovisanju investiranja iz subvencija i, sve u svemu, stvara se bolja klima za zapošljavanje. Cilj jeste da stopa nezaposlenosti bude ispod 10%, na čemu radi, između ostalog, i Nacionalna služba za zapošljavanje sa sprovođenjem svojih programa i projekata. Od početka avgusta ove godine, recimo, imamo podatak da je nezaposlenost 10,3%, što je pokazatelj da se mi nalazimo na dobrom putu, ako se malo vratimo unazad, što nije bilo tako davno, i ako se setimo da je 2012. godine nezaposlenost prelazila 25%.

Dakle, u prilog naporima da se smanji siromaštvo i da se popravi životni standard građana ide i plan za jednokratnu isplatu od 5.000 dinara svim penzionerima.

Takođe, u narednim danima nas očekuje i rasprava o rebalansu budžeta gde ćemo moći da čujemo šta se to desilo u prethodnoj godini, odnosno kakva sve povećanja plata i penzija, šta nas očekuje do kraja ove godine, ali ćemo moći da raspravljamo i o nekim stvarima koje nas očekuju u sledećoj godini.

Pred Vladom Srbije su zadaci, pred Vladom Srbije su izazovi da se spreči socijalno raslojavanje, da se spreče negativni trendovi iz prošlosti, da se omogući da Srbija bude socijalno pravednije društvo i da se do kraja sprovedu mere koje će smanjiti siromaštvo i bolje zaštiti najugroženije stanovništvo.

Od značaja je još jedan projekat koji želim da pomenem, nosi naziv - Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe, koji podrazumeva saradnju Vlade Srbije i jedinica lokalne samouprave. Radi se o unapređenju usluga socijalne zaštite koje se uprave odnose na osetljive grupe, dakle na osobe sa invaliditetom, decu, žene, starije osobe, žrtve nasilja, uopšte Rome, migrante itd. Jako je važna podrška rešavanju problema u lokalnim zajednicama gde ti problemi i nastaju.

Iz svega što sam navela možemo da zaključimo da je veliki broj preporuka koje možemo da vidimo u vašem izveštaju zapravo ispoštovan, odnosno i da se dalje radi na tome samim tim što se sprovode mere koje su već isplanirane u svakom ministarstvu. Da, postoje pomaci kako na republičkom, tako i na pokrajinskom, ali i na lokalnom nivou jer se pokrenulo rešavanje problema koji su nastali zbog bilo kog osnova za diskriminaciju. Pozitivno je i to što u poslednje vreme sve češće vidimo da se deluje i preventivno, što zapravo i jeste najpotrebnije.

Na primer, jedna od preporuka u vašem izveštaju jeste jačanje kapaciteta centara za socijalni rad. Ovaj izveštaj se odnosi na 2018. godinu. Upravo u 2018. godini je održan niz sastanaka sa direktorima svih centara za socijalni rad i ustanova socijalne zaštite kako bi se utvrdile konkretne mere za unapređenje njihovog rada. I u 2019. godini nastavljena je podrška Vlade centrima za socijalni rad. To se odnosi pre svega na pomoć jedinicama lokalne samouprave upravo kroz namenske transfere i kroz neka projektna finansiranja.

Dakle, moramo imati kompletnu sliku. Da bismo mogli da govorimo o nekoj oblasti moramo da imamo i analize koje ste vi dali u izveštaju, ali i, sa druge strane, moramo da znamo i neke druge stvari na kojima je radila Vlada Srbije i na kojima će se nastaviti sa radom.

Poslanici SNS će u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Mi ćemo glasati za usvajanje tog izveštaja.

Samo želim da, sa time ću i završiti, želim na kraju nešto da kažem, ne mogu da se otmem utisku kada već govorimo o diskriminaciji, znate da su na Kosovu i Metohiji izbori 6. oktobra, pa kada se vrši pritisak na Srpsku listu da iz predizbornog spota izbaci „Srbija“ i stavi „Država Kosovo“ a radi se o delu Srbije o Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini, želim da vas pitam da li je to diskriminacija? Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o produženju roka za završetak studija, ili ako govorimo o predlogu da ne postoji rok, već da vreme za diplomiranje bude neograničeno, sama sam u nekom trenutku podeljena i možda bih ja lično podržala različita rešenja.

Ali, ako uzmemo u obzir da smo mi ovde danas zbog studenata i da bismo odgovorili na njihove zahteve, onda smatram da treba, ipak podržati predlog Vlade da se za određeni rok produži taj rok za završetak studija, jer ne samo što je možda taj rok potreban u nekom zakonskom smislu, nego, ja se nadam da će to imati neki psihološki efekat na njih da se još više potrude i da u saradnji sa fakultetima, naravno, okončaju svoje studije.

Mi smo u načelnoj raspravi govorili o razlozima koji postoje kod studenata koji su raznovrsni, koji postoje kod studenata koji nisu do sada mogli da okončaju svoje studije i verovatno su važni za svakog od njih lično, ali mi o njima ovde ne moramo da raspravljamo. U ovom trenutku je važno da im pomognemo i da im damo podršku da završe svoje studije.

Na taj način smatram da bi trebalo da razmišljaju i profesori na fakultetima i sami fakulteti kao ustanove, da tim studentima pruže konkretnu pomoć na fakultetima. Na taj način neće pomoći samo studentima, pomoći će i svima nama, pomoći će i Vladi Srbije.

Evo, navodili smo i u načelnoj raspravi kao dobar primer, Ekonomski fakultet u Nišu. Na njihov poziv se odazvalo čak 135 studenata, od kojih je u proteklim mesecima diplomiralo 28.

Dakle, i sami studenti koji do sada nisu mogli da završe studije pokazali su nam spremnost, pokazali su nam želju i volju da diplomiraju ono što su oni sami izabrali da završe i da se sutradan bave onim što su oni želeli.

Smatram da smo mi ovde da im to omogućimo i da treba da radimo na tome da svi oni koji nisu uspeli da završe studije to i učine. Zahvaljujem.