Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, evo, imamo amandman na član 1. Predloga zakona o trgovini kojim se uređuju uslovi i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Srbije, unapređenje trgovine i zaštita tržišta i zabrana nepoštene tržišne utakmice.

Želim da kažem da dajem podršku kolegi Marijanu Rističeviću jer iz obrazloženja amandmana i iz njegovih argumentacija u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o trgovini vidimo da se radi o želji da se sistem trgovine detaljno reguliše i da bude razvijen. Sa druge strane, moram da kažem da razumem i zašto je Vlada u svom mišljenju predložila da se amandman odbije.

Složili smo se juče da je dobro da govorimo o današnjici, ali da je dobro da govorimo i o nekim prošlim vremenima u kojima dosovska vlast do 2012. godine nije uradila gotovo ništa za građane, o kojoj god oblasti da govorimo. Čak i danas sabotiraju Srbiju koristeći svaki trenutak i kao opozicija, koja umesto da bude konstruktivna, oni su destruktivni, pokušavaju da prikupe jeftine političke poene pa da onda odluče da li će ići na izbore ili ipak neće smeti.

Želim da kažem i da se apsolutno slažem sa ovom konstatacijom kolege Rističevića da ovi koji bojkotuju su primer loših domaćina. Imamo situaciju da ih u sali nema jer nemaju šta da kažu onda kada mi pričamo o njihovom neradu, ali nemaju šta da kažu ni onda kada mi pričamo o rezultatima Vlade otkako je vlast preuzela SNS.

Više puta sam i ovde u parlamentu postavila pitanje i dok su dolazili na sednice da nam kažu šta su dobro i pozitivno uradili dok su bili na vlasti i znate i sami da se nikada niko od ovih koji treba da sede prekoputa nas nije javio. Izgleda da nećemo ni dobiti odgovore na pitanja, jer su oni počeli da poslanike izbacuje iz stranke ukoliko dođu na sednice i rade svoj posao. Zamislite samo šta bi oni radili sa apolitičnim građanima ili sa onima koji ne dele njihovo mišljenje, ako svoje članove zastrašuju, ako ih linčuju za primer i na taj način šalju poruku šta će se desiti ukoliko se ne budu slušali lideri Saveza za Srbiju.

U svakom slučaju, smatram da se sprovode zadovoljavajuće mere koje se odnose na jedinstveno tržište i na unapređenje trgovine. U trgovini je uposleno oko 19% ljudi od ukupnog broja zaposlenih, što čini oko 10% učešća u BDP-u i u skladu sa tim unapređenje ove oblasti je jako važno, ali i zbog direktnog uticaja na razvoj ekonomije. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, stigli smo do člana 9. Govorimo danas o ravnopravnosti u trgovini, govorimo o uslovima za obavljanje trgovine, o sprečavanju narušavanja ravnopravnosti na jedinstvenom tržištu u Republici Srbiji.

Uvek su zanimljive diskusije kolege Rističevića, posebno je meni uvek interesantno to poređenje koje se pravi između vlasti od i do 2012. godine, pa čak i pre 2012. godine.

Sećamo se da je Centar za istraživačko novinarstvo objavio platformu na kojoj se nalaze informacije od 24 sporne privatizacije i kakve je to posledice izazvalo za naše tržište. Dakle, radi se o periodu između 2001. i 2003. godine, pa i kasnije do 2005. godine, o periodu kada je premijer bio i Zoran Živković, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović. Tada je oko 1400 preduzeća privatizovano. Zloupotrebe položaja dovele su do velikih posledica po naše javne finansije.

Nad železarom „Sartid“, ako je samo uzmemo kao jedan do primera je 2002. godine pokrenut stečaj zbog prezaduženosti, da bi je 2003. godine prodali. Ono što je bilo sporno je da je prvo bilo potpisano pismo o namerama sa kupcem, pa je tek onda pokrenut stečaj i postupak prodaje. Preduzeće je prodato za oko 20 miliona dolara iako je procenjena vrednost bila mnogo veća i kretala se čak od 28-50 miliona dolara.

Dakle železara „Smederevo“ je bila bez ikakve perspektive, a danas imamo potpuno drugačiju situaciju, danas doprinosi stabilnosti budžeta, zapošljava mnogo ljudi. Kineski partneri su sačuvali posao za više od 5.000 ljudi i sa proizvodnjom koja je u prošloj godini išla i do dva miliona tona, železara puni i budžet Smedereva.

Od 2016. godine, kada je železaru preuzela HBIS grupa investirano je više od 160 miliona evra. Naravno, oni koji su učestvovali u spornim privatizacijama, sada prvi kritikuju i to neka njima služi na čast što na očigled građana koji se dobro sećaju svega, vode prljavu kampanju služeći se lažima, čak i napadima lične prirode na članove Vlade. Zoran Živković pričom o diplomi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, samo zapravo želi da skrene pažnju sa afera i sa spornih privatizacija, a odgovor na pitanje koje je i kolega Marijan Rističević postavio ovde u Skupštini, pošto govorimo o njegovom amandmanu – odakle njemu diploma, ja ću dodati, ako je uopšte Zoran Živković i ima, još uvek nismo dobili.

Tako da bih podržala diskusije i amandmane gospodina Rističevića. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Milićeviću.

Sada kada konkretno govorimo o oblasti trgovine, treba ukazati na zvanične podatke koji govore o rezultatima ove Vlade i odgovornom vođenju politike.

Sve oblasti, trgovinu, tržište, finansije, politiku zapošljavanja, ekonomiju, treba posmatrati kao celinu. Ako se u jednoj oblasti napravi greške, to znači posledice za sve druge oblasti, za celo društvo.

Otvorili smo više od 150 fabrika. Zaposlili veliki broj ljudi. Sada je prosečna neto zarada 463 evra, a 2012. godine je bila 330 evra. Stopa nezaposlenosti je sada 11,9%, a DOS-ovski režim je imao stopu nezaposlenosti od 27%.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2019. godine ukupna registrovana zaposlenost povećana je za 2,7% u odnosu na isti kvartal 2018. godine. Znači, brojke ne lažu. Za manje od godinu dana zaposleno je više od 50.000 ljudi. U prerađivačkoj industriji skoro 30.000, u građevinarstvu oko 10.000, u sektoru trgovine na veliko i malo više od 7.000 ljudi itd. Dakle, u trgovini je zaposleno oko 19% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih, i to je ono što je od presudne važnosti kada govorimo o ovoj oblasti.

Prema tome, svaka zamena teza od strane lidera Saveza za Srbiju ne stoji. Mislim da ne bi bilo loše da svaki put pre njihovih performansa, izjava, podizanja šatora, ulične politike, odnosno politikanstva malo obrate pažnju na to šta kažu brojke i šta kaže zvanična statistika. U tome je osnovna razlika između nas iz SNS i njih. Mi imamo rezultate kojima možemo da se ponosimo, a oni uglavnom za rezultat imaju nulu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadovezaću se, član 42. pa i amandman počinju rečenicom – zabranjene su radnje, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu.

Kada smo kod poremećaja i posledica, kada smo kod upada u RTS, imali smo prilike da u medijima proteklih dana vidimo i naslove „Hapšenje na RTS zbog Đilasa“. Dakle, nekadašnji čelnici državnog javnog servisa, omogućili su Đilasu da trguje sekundama RTS i još piše da je RTS oštećen za više od 650 miliona dinara, da je Đilas kupovao sekunde, a zatim ih preprodavao, čime je naneo štetu. Dragan Đilas je na ovo rekao - nemam komentar.

Dakle, za iznos od 650 miliona dinara, za koji je RTS oštećen, „Dajrekt medija“ je stekla protiv pravnu imovinsku korist i to u periodu od 2009. do 2018. godine. Kompanija na čijem je čelu u spornom periodu bio Dragan Đilas, koji je sada na čelu Stranke sloboda i pravde, vidimo u čemu se njegova sloboda sastojala, izgleda u pljačkanju, a pravda će valjda biti zadovoljena po završetku istrage.

Ovaj svojevrstan primer protivzakonite trgovine, obuhvata trgovinu uticajem, reklamnim prostorom, zloupotrebe položaja, kriminal, korupciju i sve ono što našem sistemu nikako nije potrebno. Đilas na ovo ćuti. Sa druge strane, Đilas ćuti i na prozivke koje dolaze od Jove Bakića koji mu kaže: „Bravo majstore! Bićeš super kada dođeš na vlast, pošto si već prethodno pokazao koliko ti je stalo do medijskih sloboda sa preprodajom minuta na RTS“. Ovo sam citirala.

Predlažem, prema tome, novinarima N1 da ga pozovu u neku emisiju, da vidimo, možda Đilas bude proširio svoj tužbeni zahtev i na Bakića, da mu se odredi privremena mera, da prestane da priča o njemu. Pošto je podneo tužbu i protiv Aleksandra Vučića i protiv Ane Brnabić i protiv još mnogih koji su o njemu i o njegovim aferama govorili.

Valjda je sledeće da nam se zabrani da mislimo, da se pretvorimo u neke zombije koji će valjda Dragana Đilasa pratiti kao nekog vođu. Međutim, on mora da bude svestan da se to ni na filmu neće desiti.

Ali, ono što se još dešava u Srbiji danas, isti taj Jovo Bakić je izjavio da je oružana sila jedini način smene vlasti, da je važno da bude što manje krvi i da treba razmišljati o načinu na koji će se to uraditi.

I šta sad mi da radimo koji smo u Srpskoj naprednoj stranci? Da zaboravimo na uvrede koje nam se konstantno plasiraju preko tih televizija kojima se diriguje preko N1, preko raznih emisija, preko Utiska nedelje? Da ne reagujemo na ovakav poziv na linč u listu "Danas"? Šta sad mi treba da radimo koji smo članovi SNS? Da se osvrćemo kad hodamo ulicom?

Ja ću ovo izlaganje završiti samo tako što ću reći da očekujem da državni organi na ovako nešto reaguju. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da i ja dam svoj doprinos ovoj raspravi. Govorilo se o štedišama koje pokušavaju da ostvare svoja prava. Upravo zbog njih raspravljamo o ovom predlogu, ali se i osvrćemo na neka ranija vremena i na sve ono što je vlast zapravo propustila da uradi u korist svojih građana.

Kolege su pomenule poslanike koji nisu tu, pominjali su tu prazne klupe gde treba da sede oni koji su vršili vlast do 2012. godine. Znate, jako je loše kada jedna parlamentarna stranka, kao što je DS, bojkotuje parlament i brani svojim poslanicima da učestvuju u radu. Doduše, čuli smo u medijima iz izjava sa njihovih konferencija za novinare da oni prebacuju nama i kažu da su oni vratili staru deviznu.

Međutim, ono što su oni uradili jeste samo da su iskoristili građane, od kojih su za smešne pare kupili obveznice da bi ih svojim tajkunima prodali za mnogostruko veće iznose, za drastično veće iznose.

Onda, ja ne znam zašto očekujemo u parlamentu od bilo koga iz takve stranke, iz takve vlasti da nešto kažu, jer sumnjam da bi i pred građanima i pred javnošću priznali šta su radili. Čini mi se da odgovore na neka pitanja izgleda da nikada nećemo da dobijemo.

S druge strane, imamo svakodnevne performanse i predstave. Evo, sada je aktuelan Dragan Đilas, koji sam odlazi u policiju, valjda da bi zamaskiralo ono što je radio i ono i zbog čega će biti pokrenute istrage. On misli da će građani tim performansima poverovati. Mislim da se džabe trudi. On je u ponedeljak otišao do Uprave policije za grad Beograd i tražio da se od njega uzme izjava, jer ga navodno državni organi optužuju za pljačku RTS-a i tvrde da je pokrenuta istraga protiv njega.

Znači, ponovo farsa, ponovo zamazivanje očiju građana, koje su uprte u rešenja u odgovore koji se očekuju od tih istih državnih organa. On je to, naravno, uradio da bi pokazao da je čist političar, ali smatram da je sa time malo i zakasnio. Zaboravio je, sa druge strane, da i građani kojima priređuje svakodnevne prestave ponešto znaju, pa tako znaju da policijski službenici nemaju ovlašćenje da daju informacije koje su predmet postupanja tužilaštva.

Suština se vrlo lako vidi. Prvo, to je panika koja se javlja kod Đilasa i ekipe zbog najavljene istrage o njihovim aferama, a drugo, sasvim sam sigurna da Vučića i SNS na izborima neće moći da pobede. Zbog toga pribegavaju lažima, izmišljotinama, kojima žele da diskredituju Aleksandra Vučića i njegove saradnike, kako bi kako tako ostali u nekoj političkoj trci.

Ja se zaista nadam da će oni odlučiti da ne bojkotuju izbore. Ja se nadam da će oni odlučiti da izađu na izbore, jer na taj način ćemo videti kakva je njihova politika bila i kako se ponovo gubi od Aleksandra Vučića i SNS.

Nama ovde ostaje da radimo svoj posao, da donosimo zakone koji će našim građanima popraviti životni standard. U skladu sa tim, ja ću ponoviti da ću dati podršku i ovom predlogu zakona koji se odnosi na one građane, na štediše koji su svoje štednje položili do 1992. godine i želim im da ostvare svoja prava. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, evo danas na dnevnom redom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, Predlog zakona o robnim berzama, Predlog zakona o trgovini.

Srbija prati moderne tokove. U tom smislu možemo govoriti i o ubrzanom razvoju elektronske trgovine. Samo prošle godine skoro dva miliona ljudi u Srbiji je kupilo robu preko interneta i na taj način je ostvaren promet od oko 320 miliona dolara. U ovoj godini očekivani promet je više od 350 miliona dolara.

Složićete se da smo prihvatili modernizaciju koju donose nova vremena. Vrlo često i sami kupujemo neke stvari koje nalazimo na internetu i apsolutno je potreba za donošenjem zakona i za normiranje konkretnih odnosa koji iz toga nastaju opravdana. Neretko smo svedoci problema koji nastaju pri kupovini preko interneta, da li zbog toga što nešto ne razumemo u tom trenutku ili zbog toga što nešto nije definisano na pravi način, iz tog razloga su neophodne odredbe koje će detaljnije regulisati elektronsku trgovinu.

To znači da će biti manje zloupotreba, manje grešaka pri kupovini, nesigurnih kupovina ili dovođenja kupaca u zabludu, po pitanju samog plaćanja ili po pitanju karakteristika robe. Vrlo često se zbunimo kada nešto kupujemo preko interneta, bez obzira na to da li treba ostaviti broj kartice ili ne, ili se zbunimo kada se radi o karakteristikama robe koje mogu biti različite.

Ono što bih istakla jeste nova podela trgovine na malo, čime će se omogućiti efikasnija kontrola i borba protiv sive ekonomije. Sektor trgovine je jako važan zapravo u Srbiji, zapošljava skoro 20% zaposlenih, a e-trgovina, čini značajan deo. Zbog toga će postojati mogućnost određivanja podsticajnih mera, u cilju razvoja e-trgovine i suzbijanja sive ekonomije.

U duhu posete francuskog predsednika Makrona, možemo govoriti o privrednoj saradnji Srbije i Francuske, o robnoj razmeni i trgovini. U Srbiji postoji više od 400 aktivnih privrednih subjekata, čiji su većinski vlasnici kompanije i državljani Francuske. Najviše ih je iz sektora trgovine na veliko i malo. Često se kod nas organizuju i forumi, različiti poslovni forumi, koji okupljaju kompanije i privrednike iz Francuske, kako bi se predstavio potencijal ulaganja u Srbiju. To predstavlja priliku za naše lokalne kompanije, da se sretnu sa potencijalnim partnerima iz Francuske.

Juče su, na primer, potpisana čak 22 sporazuma između Srbije i Francuske u najrazličitijim oblastima, u oblasti sporta, kulture, odbrane, nauke, obrazovanja itd. U tom smislu vrlo je važna sigurnost poslovanja koju Srbija sada pruža partnerima iz inostranstva. Tako će i Zakon o robnim berzama stvoriti dobre osnove za razvoj robno-berzanskog tržišta, uz veću sigurnost trgovanja. U buduće, svi učesnici u transakcijama moraće da polože garancije, što će stranim kompanijama omogućiti učešće. Na taj način stvoriće se osnov za povećanje izvoza i pozicioniranje Srbije, kao regionalnog centra za trgovinu.

Zbog svega navedenog, zbog namere i istrajnosti Vlade da se u Srbiji trguje bez rizika, uz veću pravnu sigurnost i sa detaljno regulisanim poslovanjem, ja ću podržati predloge ovih zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, uvažena gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas govorimo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije, po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Nema mnogo izmena i dopuna i smatram da je zbog građana dobro ponavljati u čemu se tačno sastoje te izmene, dakle, menjaju se rokovi za naplatu obveznica, tačnije odlaže se početak roka za njihovu isplatu, zatim reguliše se izdavanje potvrda za banke kod kojih je položena devizna štednja nad kojima je okončan postupak stečaja ili likvidacije. I na kraju rok za odlučivanje uprave za javni dug po podnetim prijavama, potraživanja produžava se do 23. decembra 2019. godine.

Važno je reći da je pomeranje rokova posledica nemogućnosti da štediše pribave potrebnu dokumentaciju od nadležnih organa u bivšim republikama SFRJ i na taj način steknu pravo na isplatu devizne štednje. Uglavnom se radi o potvrdama da devizne štediše nisu ostvarile svoja prava po osnovu devizne štednje, upravo da bi mogli to svoje pravo ostvariti u Srbiji. Zbog toga se i pomera rok za šest meseci. Inače, radi se o finansijskim sredstvima koja čine javni dug Srbije.

Podsetiću da u maju ove godine, MMF i Svetska banka, ocenili su da je Srbija postigla dobar rezultat, smanjivši javni dug sa 70 na 50% BDP. Godine 2014. javni dug bio je veći od 70% BDP. Dakle, odgovorna ekonomska politika je dala rezultate. O tome govore i predviđanja MMF, da će BDP po glavi stanovnika 2023. godine iznositi više od 10.3000 dolara, što u odnosu na 7.200 dolara 2018. godine povećanje od 44%.

Kada smo kod odgovornog vođenja ekonomske politike, želim da podsetim na situaciju koja se desila decembra 2018. godine a kojom ne bi mogla baš svaka država da se pohvali, naročito ne država do pre šest ili sedam godina, devastiranim budžetom, nestabilnim finansijskim sistemom i pritisnuta teškim merama finansijske konsolidacije, dakle u decembru 2018. godine smo u jednom danu uspeli da isplatimo milijardu dolara starog duga iz ušteda koje smo napravili a ne iz nekih novih kredita, iz novih zaduživanja ili refinansiranjem kredita.

Zbog očiglednih velikih napora Vlade Srbije i resornog ministarstva, koji se ogledaju u reformama u sprovođenju mera, u stabilizaciji finansija i uopšte u vođenju jedne odgovorne fiskalne politike ja ću i ovom Predlogu zakona koji je pred nama, kao vid podrške, dati podršku u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Arsiću što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Sikimiću, kao što znate ovo godine smo već imali prilike da govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije kada smo raspravljali o novom Zakonu o sprečavanju korupcije. Danas pričamo o izveštaju o radu za 2018. godinu sa Izveštajem o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine.

Ja sam i tada u načelnoj raspravi govorila o ovlašćenjima i o delovanju Agencije i ocenila kao pozitivna rešenja koja su išla na proširenje vaših nadležnosti. Sa druge strane, ukazala sam i na do tada nepotpuno normiranje određenih pitanja koja su i funkcionerima pa i građanima stoga bila nerazumljiva. Nadam se da je donošenje ovog novog zakona pomoglo u smislu lakšeg funkcionisanja Agencije, ili u smislu analize konkretnih predloga koje ste mogli da dobijete od Ministarstva pravde, ili nekih predloga koje ste imali prilike da date Ministarstvu pravde, jer svakako sam mišljenja da ta saradnja je jako važna kako bi u konačnom za rezultat dala smanjenje koruptivnih radnji u Srbiji.

Posebno bih zbog građana skrenula pažnju na jedan deo vašeg izveštaja, tačnije na rad vašeg Sektora za prevenciju, jer je otkrivanje izvora rizika za nastanak korupcije zapravo prvi korak u borbi protiv korupcije. Možda i najvažniji korak, jer kada do korupcije već dođe, tada se dese posledice za sve sfere društva.

Iz izveštaja se vidi da je Agencija izradila različite modele, ali ja ću se skoncentrisati na model lokalnog antikorupcijskog plana za jedinice lokalne samouprave i to na osnovu analize pojavnih oblika korupcije. Na taj način, sa jedne strane ispunjena je preporuka koja se prihvata iz Poglavlja 23, ali ono što je možda važnije jeste da sada opštine i gradovi imaju model po kome mogu da postupaju, odnosno opštine i gradovi imaju mogućnost da u skladu sa potrebama lokalne zajednice odrede mere za smanjenje stope korupcije u konkretnoj jedinici lokalne samouprave. Smatram da je jako važno da se protiv oblika korupcije borimo na onom nivou na kome su ti oblici korupcije nastali, pa se u tom smislu i treba očekivati veće angažovanje jedinica lokalne samouprave za one slučajeve koji su se desili na lokalu.

Želim i danas da iskoristim priliku i da dam podršku ministru MUP Nebojši Stefanoviću, jer trpi medijsko šikaniranje i svakodnevne napade lične prirode, jer je najavio nešto što nije lične prirode, a to je istraga o aferama Dragana Đilasa, o kojima se toliko često govori i u javnosti. U svim medijima vi možete da pročitate izjave samog Dragana Đilasa, da najpre govori kako je bogat ušao u politiku, kako je u Češkoj zaradio 74.000 evra, a kasnije kako je priznao cifru od 25 miliona evra, odnosno više od 1.600 kvadrata stamenog prostora.

Dakle, ovaj primer navodim zbog toga što se radi o čoveku koji je bio funkcioner, i javnost želi da zna da li je bilo ili nije bilo zloupotrebe položaja i funkcija koje je on obavljao. Konačno sumnje koje postoje treba proveriti i upoznati javnost sa ishodima različitih postupaka koji će se desiti. U tom smislu, smatram da bi Agencija posebnu pažnju trebalo ovome da posveti, da se pozabavi ovakvim slučajevima, pored toga što se bavi pitanjima koja se odnose na aktuelne funkcionere.

O drugim primerima o kojima sam ja planirala danas da govorim, već je govorila koleginica Aleksandra Tomić na početku, i koleginica Milena Turk, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, tako da ću ja u ovom trenutku se neću ponavljati, želim samo da vas zamolim, da zaista ozbiljno shvatite te navode.

Naravno u danu za glasanje ja ću podržati ovaj izveštaj. Smatram da je vrlo važno što smo danas imali prilike da raspravljamo o izveštaju. Saradnje između Agencije za borbu protiv korupcije i Narodne skupštine, između Vlade i svih državnih organa i institucija je jako važna i mora da postoji, da bismo ostvarili naš zajednički cilj, a to je pre svega prevencija, ali i preduzimanje drugih mera u borbi protiv korupcije. Borba protiv korupcije znači zdraviju sredinu, znači bolju ekonomiju, a na kraju sve se to reflektuje i na životni standard građana. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvažene saradnice Zaštitnika građana, Zaštitniku građana ću se kasnije obratiti, dame i gospodo narodni poslanici, evo ja ću dati svoj doprinos ovoj konstruktivnoj raspravi i moram na početku da kažem, verovatno se vi, uvaženi predsedavajući, toga sećate bolje nego ja, čudi me da su neke moje kolege koje su pri tom diplomirani pravnici a glasali su da Zaštitnik građana postoji po Ustavu Republike Srbije, sada osporavaju postojanje Zaštitnika građana, prema tome, zarad građana Srbije da se zna, da Zaštitnik građana jeste ustavna kategorija. Takođe, Ustavom i zakonima i drugim propisima određene su nadležnosti Zaštitnika građana.

Sećam se kada smo jula 2017. godine birali ovde Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, na taj način smo i formalno prekinuli konstantne zloupotrebe te funkcije koja je činio prethodni Zaštitnik građana, Saša Janković. Danas imamo na dnevnom redu godišnji izveštaj za 2018. godini koji nam pokazuje sa jedne strane šta znači nezavisnost u radu, a sa druge strane kako se mogu poštovati odredbe zakona i drugih propisa u vršenju te funkcije.

Zaštitnik građana je tu da bi štitio pravo svih građana, a ne kao u periodu pre gospodina Pašalića da bi određenim politički obojenim grupama bio privržen, da bi gradio svoju političku karijeru, jer to je zapravo ponašanje koje je protivno zakonu. Kada je funkcija Zaštitnika građana ispolitizovana, kada se dođe do situacije da se Zaštitnik građana kandiduje za predsednika države sa pravom se njegov rad kao Zaštitnika građana preispituje.

Tako je Saša Janković izgubio poverenje građana, pa u tom smislu nije bilo uspeha ni sa njegovom kandidaturom za predsednika jer je očigledno bilo da on preko svoje državne funkcije propagira svoju politiku. On je čak i zvaničan sajt koristio za ličnu promociju, pri tom, sećamo se svi da se krio iza onih koji su potpisali tzv. apel sto za njegovu kandidaturu. Sećate se da je, na primer, Dragan Šutanovac, bio jedan od onih koji je podržao njegovu kandidaturu. Toliko o brizi za građane.

Neuspeh na izborima nije bio jedini poraz koji je on doživeo. Građani su pokazali šta misle o Zaštitniku građana, u tom trenutku njegov rejting je opao i onda je on ponovo dao sebi za pravo da zloupotrebi svoju funkciju da bi povratio rejting i počeo da učestvuje na protestima koji su ubrzo propali. Pokret „Slobodnih građana“ su počele da napuštaju i njihove pristalice.

Sve ovo sam navela da biste videli kako se jedna, doduše, neuspešna politička karijera, gradila zloupotrebom funkcije i zloupotrebom položaja.

Da li su Zaštitniku građana potrebne posebne oznake za vozilo, posebne nalepnice koje znače da policija ne sme da zaustavi vozilo? Da li to pomaže njemu u obavljanju posla ili se nešto prevozilo, što u kontroli policija ne bi smela da vidi i na koji način je to koristilo građanima?

Sve su ovo pitanja koja su građani sebi postavljali. Ovim primerom podsećam da se ne sme koristiti ova institucija radi zadovoljenja ličnih potreba i pribavljanja privilegija.

Za razliku od perioda u kome je Zaštitnik građana bio Saša Janković, sada je, od kako je tu gospodin Pašalić, akcenat stavljen na kontakt sa građanima. Kao izuzetno pozitivno ocenjujem posete Zaštitnika građana i njegovih saradnika gradovima i opštinama širom Srbije, jer na taj način oni na terenu mogu da uoče probleme i manjkavosti, ukoliko ih ima.

Takođe, u medijima smo mogli da vidimo da su poseban prostor dobile aktivnosti, koje se odnose na zaštitu žena i dece od porodičnog nasilja, na rodnu ravnopravnost, na inkluzivno obrazovanje dece i mladih i zaštite prava radnika.

Što se tiče rodne ravnopravnosti, mi ovde na 32. strani ovog iscrpnog Izveštaja možemo da vidimo da je najveći broj primljenih pritužbi, odbačeno zbog toga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za postupanje po njima. Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti, neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti ili neurednosti.

Ovo čitam zato što smatram da građani Srbije koji su u situaciji da podnesu neku pritužbu, koja se odnosi na povrede rodne ravnopravnosti, znaju šta onda radi Zaštitnik građana i to je ono, zapravo, što je pozitivno u celoj ovoj priči, a to je pružanje savetodavno – pravne pomoći i onda kada se odbaci pritužba zbog nenadležnosti ili preuranjenosti. Tako nešto bih pohvalila i kada su u pitanju prava osoba sa invaliditetom i prava starijih, gde Zaštitnik građana u Izveštaju kaže da je u ovim slučajevima pri tužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima.

Dakle, ovo su zapravo zaista stvari kojima Zaštitnik građana treba da se bavi. Ja bih vas, gospodine Pašaliću, pitala – da li postoji, nisam to možda videla u Izveštaju, da li postoji mogućnost da Zaštitnik građana sarađuje sa nekim državnim organima, institucijama ili nekim ustanovama na lokalu?

Konkretno smatram, konkretno se moje pitanje odnosi na Skupštinu grada Niša koja ima Komisiju za rodnu ravnopravnost, koja raspolaže određenim podacima i određenim informacijama, pa smatram da bi možda bilo dobro da se i u tom smislu povežete sa lokalnom zajednicom, upravo preko organa jedinica lokalne samouprave koje mogu da vam pruže određene podatke.

Ovaj Izveštaj je zaista obiman i sveobuhvatan, ovaj Izveštaj je zaista detaljan. Ja ću glasati za usvajanje ovog Izveštaja, jer želim da se vaš kvalitetan rad nastavi, takođe, saradnja sa Vladom, sa Narodnom skupštinom, sa drugim državnim organima i ustanovama, jer mi smo, na kraju krajeva, zajedno na istom zadatku, a to je bolji život građana Srbije. Zahvaljujem.

Samo kratko.

Gospodine Pašaliću, ja vam se zahvaljujem na odgovoru. Jedino što mi ostaje jeste da vas pozovem da dođete u Niš i da kroz direktan kontakt i sa lokalnom samoupravom i sa građanima pokušate da rešite neke probleme, jer problemi koji se rešavaju u lokalnim zajednicama moraju se rešavati u tim lokalnim zajednicama u kojima problemi zapravo i nastaju.

Dobro je to što ste rekli za umrežavanje institucija. Praktično, predstavnici svih institucija moraju biti umreženi kako bi jedan problem mogli da posmatraju na sveobuhvatan način.

Što se tiče obuka, takođe se slažem. Evo, kažem vam da u jedinici lokalne samouprave, tačnije u gradu Nišu možete imati dobrog partnera za sprovođenje obuka i za edukacije svih zaposlenih koji će se vrlo rado odazvati.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za razliku od Aleksandra Vučića koji je izjavio, citiram – spreman sam da branim pravo svakog čoveka u ovoj zemlji, postoje i oni koji su bili ili su još uvek na funkcijama i čija je dužnost da se na isti način ponašaju, ali to ne čine i pored toga što im zakon na to ukazuje na nedvosmislen način.

Pogodićete, i ja ću govoriti o Rodoljubu Šabiću, nekadašnjem Povereniku za informacije od javnog značaja. On je dobar primer šta poverenik ne bi trebalo da radi. Zloupotreba te funkcije u čak dnevnopolitičke svrhe je ozbiljna stvar koja se njemu zamerala.

Nije dobro kada je neko bio političar i onda preko noći postane nezavisni stručnjak. Sa pravom se postavlja pitanje da li neko ko se isključivo bavio politikom, bio ministar, narodni poslanik, potpredsednik Narodne skupštine može zaboraviti svoju političku pripadnost i u obavljanju svoje nove funkcije Poverenika odnositi se prema svima na jednak način.

On sam nam je pokazao da to nije moguće. Svakodnevno je zloupotrebljavajući svoj položaj i funkciju učestvovao u dnevnoj politici i bavio se temama koje nikako ne bi smele da budu u delokrugu rada Poverenika. Pri tome se otvoreno stavio na stranu političke opcije.

Naravno, oni su to iskoristili za slanje političkih poruka Aleksandru Vučiću i SNS i, kako to kod njih već funkcioniše, Šabić je kao njihov poslušnik redovno napadao članove i funkcionere SNS po njihovim direktivama. Podsetiću vas da je tako organizovao i učestvovao u verbalnom šikaniranju šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, iznoseći najstrašnije uvrede da bi se to pretvorilo u svojevrsni linč na društvenim mrežama.

Zašto? Samo zato što je Aleksandar Martinović postavio pitanje kako se troši državni novac. Šta, takozvani Poverenik, Šapić radi da bi opravdao svoju platu? Vrlo brzo smo dobili odgovor na to pitanje. Dakle, za više od 200.000 dinara mesečno, on je uglavnom tvitovao, visio na društvenim mrežama, bavio se politikanstvom i pljuvačinama i zloupotrebljavao svoj položaj. Tak je to radila DOS-ovska vlast, tako su oni birali ljude, pa su i njega tako izabrali za poverenika dva puta.

Tako, umesto da poverenik Šabić sprovodi zakonom predviđene aktivnosti koje se, na primer odnose i na afirmisanje prava učešćem na predavanjima i na tribinama, a i na obukama, on je učestvovao na stranačkim tribinama i u političkim emisijama. Prema tome, zbog svega što sam ja navela, dobro je što na dnevnom redu imamo Izveštaj o sprovođenju zakona, o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu, jer je potrebno ukazati na manjkavosti u radu prethodnog poverenika kako bi se u skladu sa tim unapredio rad ovog nezavisnog državnog organa. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću, što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas na kraju načelne rasprave o predlozima za izbor zamenika javnih tužilaca i za izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Bili smo, dakle, svedoci bahatosti vlasti do 2012. godine i beskrupuloznog uticaja na pravosuđe. Osim toga, naravno, ni u drugim oblastima oni nisu briljirali. Naprotiv, za vlast do 2012. godine, vezuju se afere, pronevere, malverzacije, trgovine političkim uticajem. Praktično, sve one loše stvari koje su Srbiju unazadile i narušile ugled u svetu.

Danas vidimo da se situacija nije mnogo promenila, kada govorimo o DS, kakva je to politička partija koja na svojim organima donosi odluku da se bojkotuje parlament? Kakva je to parlamentarna stranka? I, tu nije kraj. Ta, takozvana DS, koja demokratiju izgleda ima samo u svom nazivu izbacuje članove iz stranke, jer nisu bojkotovali parlamentarni život za koji su ih, inače, građani birali. Ta stranka se izjašnjava, ta stranka daje saopštenja o tome da li su narodni poslanici ili nisu bojkotovali parlament.

Posebno je interesantno saopštenje Zorna Lutovca, da vidite ko sada vodi DS i kakvi ljudi očekuju da će doći na vlast, a povodom učešća Aleksandre Jerkov i Sande Rašković Ivić na sastanku „Ženske parlamentarne mreže“. Citiram: „Njihovo učešće se ne smatra prekidom bojkota, naprotiv, smatra se mogućnošću da se na tom telu, međunarodnoj zajednici, predstave ključni razlozi zbog čega bojkotujemo parlament, zašto su građani na ulicama i koji su nam ključni zahtevi da bismo normalizovali društvo i vratili parlament u ono što treba da bude“.

Da nije žalosno, ovakva izjava verovatno bi bila smešna, čoveka koji sada vodi DS.

Neko ko je predsednik jedne parlamentarne stranke trebalo bi da zna koje su aktivnosti narodnih poslanika, šta znači učešće u radu „Ženske parlamentarne mreže“, kao neformalnog tela i da li je i kako moguće koristiti parlament u te svrhe o kojima on govori. Ali, oni su verovatno navikli na zloupotrebe, pa takav odnos imaju i prema parlamentu.

Dakle, sa jedne strane Lutovac pokazuje veliko neznanje, sa druge strane pokazuje da ga to ne sprečava da eventualno, zloupotrebi parlament kako bi izvukao bilo kakvu korist za svoju političku partiju.

Dakle, parola pod kojom su se ponašali i 2008. i 2009. godine, kada su birali sudije „samo bahato“ važi i danas, a verovatno će važiti, odnosno verovatno bi važila i kada bi oni, kojim slučajem, došli na vlast.

Imamo još jednog potpisnika tog lažnog sporazuma sa narodom, nije Lutovac jedini primer neznanja, tu je glumac Sergej Trifunović, koji sam, doduše, čovek kaže da ne zna da odgovori na vrlo prosta pitanja koja su mu postavljena.

On, zapravo, izgleda ne zna ni šta hoće, osim kafe i to slađe, u sred emisije.

O izbornom procesu ništa, o zahtevima građana kojima se predstavlja kao veliki vođa revolucije, takođe ništa, jer i sam kaže da ne zna.

Zamislite, kada bi takve neznalice došle na vlast šta bi bilo sa našom zemljom? Šta li bi Sergej odgovorio na pitanje kakvo pravosuđe zaslužuje Srbija?

Imamo još jedan primer. Kako Vuk Jeremić zamišlja demokratiju, takođe smo imali prilike da čujemo. On bi zabranio rad SNS i još nekih političkih partija. Šta mislite kako bi sudovi funkcionisali kada bi takvi ljudi došli na vlast? Možda bi čak bilo i gore nego 2008. i 2009. godine. Oni bi upropastili Srbiju i sve ono što smo uspeli, samo bi nestalo u jednom trenutku. Upravo iz tog razloga ja podsećam na stanje kakvo je bilo u pravosuđu do 2012. godine i nekada komentarišem i dnevno političke izjave, i to je tačno, jer građani moraju da budu upoznati i svesni šta bi se desilo sa našom zemljom, sa stanjem u pravosuđu kada bi takvi ljudi došli na vlast.

Srbiji su potrebne sudije i tužioci koji su stručni, koji su nezavisni u svom radu, oni koji sude u ime naroda, a ne u ime DS, niti bilo koje druge političke partije u Srbiji.

Građanima Srbije potreban je stabilan i efikasan pravosudni sistem u koji će oni imati poverenje. Svi nosioci pravosudnih funkcija moraju imati na umu da sude po znanju i pravu, a sećanje na reformu pravosuđa iz 2009. godine neće izbledeti i neka nas stalno podseća šta na ono što u pravosuđu više nikada ne smemo dozvoliti da se ponovi. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo celog dana na terenu javnih nabavki, ja ću govoriti o onim postupcima koji znače kršenje Zakona o javnim nabavkama, a posledice takvog ponašanja, naravno, trpe lokalne samouprave i građani.

Radi se o Beogradu. Jedna od najvećih afera koja je podrazumevala kršenje Zakona o javnim nabavkama je vezana za sistem „Bus Plus“, koji se i danas koristi. Na čelu Beograda tada je bio Dragan Đilas. Posao je dodeljen firmi „Apeks solušn tehnolodži“, posle polu javnog konkursa čiji su uslovi izbacili, čak 50 firmi iz nadmetanja.

Još jedna afera koja je išla preko Gradske uprave Beograda odnosila se na promotivne usluge. Godine 2008. firmi „Advans prodakšn“ dato je 68 miliona dinara. Do polovine 2012. godine, grad Beograd je za promotivne usluge izdvojio 270 miliona dinara, a najveći deo je izdvojen za produkciju emisija koje su, naravno, promovisale gradsku vlast.

Vlast u Beogradu, koju je vodio Dragan Đilas, 2009. godine kupila je softverski paket koji je koštao skoro 10 miliona evra. Složićete se da je cifra ogromna. Ono što je posebno interesantno je činjenica da taj softverski paket, zapravo, nikada nije korišćen.

Ovakav način vršenja vlasti stvorio je velike probleme finansijske prirode za grad Beograd, pa se kao konačna i najveća afera u medijima, zapravo navodi zaduživanje grada za enormne svote novca i procenjuje se da je grad Beograd zadužen za više od 900 miliona evra, od čega je jedan deo dug grada, a drugi deo je dug javnih preduzeća.

Još jedan afera koja je aktuelna desila se u opštini Stari grad. Naime, rukovodstvo te opštine, na čelu sa Bastaćem, a kako iz pisanja medija možemo da vidimo, potrošilo je skoro milion dinara u skupim kafanama. Budžetska inspekcija je utvrdila da je novac potrošen bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Trošenje budžetskih sredstava na protivzakonit način najbolja je potvrda za šta se zalažu Marko Bastać i Dragan Đilas i kakva je zapravo politika stranke Slobode i pravde.

U skladu sa njihovom politikom da treba ugasiti sve ostale političke partije ponašale su se i prema odbornicima SNS, kada su ih izbacili iz Skupštine opštine Stari grad. Šta više reći o ljudima koji su čelnici jedne gradske opštine, a koji se hvale, i to javno, blokadom radova?

Bastać kaže – blokadama smo spasili Trg republike i Topličin venac, a njegov šef Đilas ga, takođe javno hvali. Kaže – Marko je pokazao kako se zaista bori za ključnu stvar u politici, itd. To je sve objavljeno na Tviteru, 21. juna. Eto, to su, dame i gospodo narodni poslanici, njihove vrednosti.

Nažalost, primera je mnogo i mnogo bi vremena bilo potrebno da se o svemu govori. Ne zaboravimo rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, nabavku tramvaja, izgradnju mosta na Adi, nabavku podzemnih kontejnera, rekonstrukciju stadiona „Tašmajdan“, itd.

Napominjem da su neki od ovih učesnika u aferama procesuirani. Ali, čini mi se iz svega što sam navela i iz svih navoda iz medija da ima više nego dovoljno materijala da se ispitaju nedozvoljene radnje i postupanja koja nisu u skladu sa zakonom, jer to je, na kraju krajeva sve novac građana Srbije i oni imaju pravo da znaju kako je tim novcem raspolagano. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj objedinjenoj načelnoj raspravi najpre imamo predloge odluka o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine. Poslaničke grupe predlažu kandidate za članove i zamenike članova odbora srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. O tome će Narodna skupština, naravno, odlučivati u danu za glasanje.

Ja bih podsetila na neke stvari za koje su odbori Narodne skupštine nadležni. Odbori razmatraju predloge zakona i drugih akata, oni prate sprovođenje politike koju vodi Vlada, oni prate izvršavanje zakona i drugih akata, razmatraju plan rada i izveštaj ministarstava ili drugih državnih organa, razmatraju program rada Narodne skupštine, daju saglasnost na akte državnih organa, pokreću inicijative i podnose predloge, razmatraju predstavke i druga pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine.

Dakle, koliko god da mi, sa jedne strane, možda nekada smatramo ovakve predloge samo formalnostima, ipak se radi o važnom pitanju u funkcionisanju Narodne skupštine.

Danas na dnevnom redu imamo još i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK. Dakle, RIK čini predsednik i čini je još 16 članova koje imenuje Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Prošireni sastav će se, naravno, raditi kad za to dođe vreme, čine ga predstavnici podnosilaca izbornih lista, a Narodna skupština će imenovati članove i zamenike članova u stalnom sastavu.

Donošenja odluka sa današnjeg dnevnog reda, odnosno iz ove objedinjene rasprave, predloženo je u skladu sa čl. 167. i 168. Poslovnika.

Ono što sam ja još želela da kažem, i pored toga što su predlog podnele neke druge poslaničke grupe, opet se koristi svaka prilika za neosnovane napade na Aleksandra Vučića, na SNS, na poslaničku grupu SNS, i zašto sam ja sad ovo pomenula - pojasniću vam ko to radi.

To radi onaj narodni poslanik koji je na početku svog mandata ovde izvodio performanse svirajući gitaru, pevajući, sa balonima i glumeći cirkus, praveći cirkus od Narodne skupštine, a to radi onaj narodni poslanik koji se zove Saša Radulović, slobodno mogu da kažem njegovo ime i prezime, koji ne nalazi za shodno da dođe u parlament i da sa svim poslanicima u parlamentu razgovara.

On je poslao Branku Stamenković, koja je u holu održala konferenciju za novinare, a naravno legitimno je pravo svakog narodnog poslanika, da održi konferenciju za novinare, i sada mi zbog toga što oni ne dolaze u parlament, a govore o nekim stvarima iz hola Narodne skupštine, moramo praktično osećamo neku obavezu da se osvrnemo na te njihove konferencije.

Dakle, optužbe su bile vrlo jasne i optužbe su se odnosile na Aleksandra Vučića, i na SNS, kako otimaju mandate od Dosta je bilo, i kako se radi o opasnom presedanu, jer će, a ja ću sada citirati koleginicu - članovi biti iz stranaka koje nisu postojale 2016. godine.

Ja zaista ne znam da li se Branka Stamenković, odnosno da li se svi iz Dosta je bilo, sećaju da je Saša Radulović, taj koji je napravio opasan presedan u Narodnoj skupštini, da je on taj koji je svojom voljom ugasio jednu poslaničku grupu, a onda rešio da napravi još jednu poslaničku grupu, sa potpuno istim nazivom.

Dakle, ja mislim da se u istoriji parlamentarizma ove Narodne skupštine nije desilo da postoje dve poslaničke grupe, sa istim nazivom. Na taj način, upravo je on bio taj koji se igrao izbornom voljom građana, kako mu to odgovara.

Hajde, danas ću biti sa nekim poslanicima u jednoj poslaničkoj grupi, sutra ću biti sa nekim drugim poslanicima u nekoj drugoj poslaničkoj grupi.

Saša Radulović, je zapravo prvi narodni poslanik koji je upravo trgovao mandatima, i trgovao poslanicima, a sve zbog povlastica koje postoje prilikom formiranja same poslaničke grupe, zbog povlastica koje neko dobije zato što je šef poslaničke grupe.

Pošto nam je, još dok je dolazio na sednice, vrlo jasno pokazao da njegovi nastupi u ovom parlamentu i njegovo obraćanje i njegovi govori apsolutno nisu imali nikakve veze sa ideologijom ili sa nekim programom, zbog koga su neki građani glasali čak za Dosta je bilo.

Dakle, apsolutno ne stoje optužbe da vladajuća većina prekraja izbornu listu građana, a to je vrlo teška optužba, takođe je teška optužba i nije tačno da SNS, oduzima mandate ili otima mandate, naročito ne od Dosta je bilo, jer ne otima mandate ni od koga.

Još ću se osvrnuti na izjavu koleginice Stamenković, koja je izjavila da su oni najglasnija opozicija u Skupštini.

Koliko ja vidim, u Skupštini imamo opoziciju sa kojom možemo da raspravljamo i o predlozima zakona i o predlozima odluka koje su na dnevnom redu, da li su oni najglasnija opozicija u Skupštini, na taj način što ne dolaze i na taj način što pokazuju toliku neodgovornost i prema ovom parlamentu i prema građanima, koji su im ukazali neko poštovanje na izborima, o tome nećemo ni da govorimo.

Još jedna stvar na koju sam ja želela da se osvrnem, a koja je možda meni najviše privukla pažnju, jeste da članstvo u odborima, oni tvrde da se članstvo u odborima dodeljuje prema izbornim listama, a ne prema poslaničkim grupama.

Takođe su to tvrdili i za formiranje RIK, zato što mi danas imamo na dnevnom redu RIK.

Koleginica Branka Stamenković se pozvala najpre na Ustav Republike Srbije, a ja ću sada svima pokazati i ovo je nešto što smo mi dobili na početku našeg mandata. Na koricama piše - zbirka propisa i prvi, unutra je Ustav Republike Srbije.

Apsolutno ne stoje stvari na koje se pozivala Branka Stamenković, a naravno u Ustavu Republike Srbije se govori i o izbornom pravu, gde se kaže da svaki punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, takođe se formiranje RIK ne pominje, već izbor narodnih poslanika kaže - izbor za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine itd.

U članu 102, u poslednjem stavu, u stavu 4. lepo piše – izbor, prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje se Zakonom. Moram da vam kažem, moram da vam priznam da je mene malo sramota što ja govorim o ovim stvarima, jer nisam mislila da ću doći u situaciju da neko ko je poslanik u Narodnoj skupštini ne poznaje odredbe Ustava, da ne poznaje odredbe zakona po kome je biran da bude poslanik u Narodnoj skupštini, a to je Zakon o izboru narodnih poslanika.

Dakle, u Zakonu o izboru narodnih poslanika jasno se kaže kako se formira RIK i da se RIK formira na predlog poslaničkih grupa.

Ako bismo otišli korak dalje, onda bismo tek zaključili o kolikom neznanju se ovde radi, jer je koleginica i sa svojim kolegama iz Radulovićeve te klike mogla možda da pročita i Zakon o lokalnim izborima, u kome se takođe kaže kako se formiraju opštinska, odnosno gradska Izborna komisija. Te izborne komisije formiraju se na način da predstavljaju, odnosno oslikavaju sastav parlamenta u tom trenutku u kome su one formirane.

Prema tome, da ne bih sad ovde ovo pretvarala u čas o izbornom procesu, ja ću samo reći na kraju da apsolutno ne stoje optužbe koje su upućene Aleksandru Vučiću i SNS da od bilo koga otima mandate, jer znate, dame i gospodo, nama to nije ni potrebno. Srešćemo se na sledećim izborima koji su uskoro, pa ćete videti kome će građani dati svoje poverenje. Zahvaljujem.

Želela sam samo da kažem da to što sam ja govorila o nadležnosti Odbora Narodne skupštine samo predstavlja uvod mog govora i ja sad smatram da ne bi niko od poslanika morao da toliko ulazi u detalje kakav uvod sam ja dala svojim govorima.

Da se razumemo, ja nisam rekla da Saša Radulović na nešto nema pravo zato što je svirao gitaru i pevao u Narodnoj skupštini, niti sam kazala da Tatjana Macura lepše peva, pa sad ona ima pravo da zbog toga podnese predlog. Prosto, postoje prava narodnih poslanika koja su jednaka za sve narodne poslanike. Svi narodni poslanici ostvaruju to svoje pravo i u skladu sa tim, verovatno, svi možemo da podnesemo predloge iz svake poslaničke grupe o onome o čemu smatramo da je relevantno i da je zanimljivo.

Dakle, nemojmo da banalizujemo sada stvari i da se držimo nečega, da se hvatamo za nešto što zaista ne stoji. To što sam ja komentarisala konferenciju za novinare Branke Stamenković, samo mi je privuklo pažnju to neznanje kako se formira RIK. To što sam ja želela da to objasnim smatram da nije nikakav minus za ovu raspravu u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.