Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Evo, na kraju ove rasprave mogu da konstatujem da je ona zaista bila konstruktivna jer je dobila na širini i mislim da smo danas iz parlamenta uspeli da pošaljemo pravu sliku i pokazali kako izgleda konstruktivna diskusija o jako važnim temama za našu zemlju između vladajuće koalicije i dela opozicije koji je zaista aktivan, inače je redovno prisutan na zasedanjima.

Što se tiče ovih poslanika koji bi trebalo da sede ovde prekoputa mene, koji danas nisu tu, to je samo njihov minus i zbog neučestvovanja u diskusiji u parlamentu, ali minus i za njihovo vođenje politike, na kraju krajeva, jer kako ljudi da veruju onima koji nisu u parlamentu, zbog čega su glasali za njih, kako ljudi da veruju onima kojima se poslaničke grupe gase, čoveku koji je vodio poslaničku grupu koja je brojala 18 ili 20 poslanika, a sada je sam sebe doveo u situaciju da bude samostalni poslanik. Onda se s pravom postavlja pitanje koliko će građani zaista imali poverenja u političare, a mi kao narodni poslanici smo ti koji moramo da brinemo o tome, jer smo mi ovde izabrani da bismo radili u interesu građana.

Prema tome, meni je drago što ovi predlozi nisu shvaćeni kao puko ispunjavanje forme, već se diskusija proširila i na neke ustavne odredbe i na eventualnu izmenu Poslovnika, odnosno na komentarisanje tih odredaba. Poslovnik je tu da se narodni poslanici njega pridržavaju, ali je tu i da ga menjamo i usaglašavamo sa aktuelnom situacijom u parlamentu. Mi iz SNS smo dosta puta kritikovali neke odredbe Poslovnika, ali čini mi se da su ih više kritikovali upravo oni koji su taj Poslovnik i doneli. Danas smo pokazali koliko je važna živa reč u parlamentu, da je zapravo dijalog ono što je najvažnije. Ja sam sasvim sigurna da poslanici SNS neće bojkotovati građane svojim neprisustvom i svojim neradom u Narodnoj skupštini, već ćemo uvek biti tu da raspravljamo o pitanjima koja su važna za Srbiju. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, dakle, danas u načelnoj raspravi imamo predloge odluka o izboru zamenika javnih tužilaca i izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Za obezbeđivanje uslova potrebnih za efikasan rad sudija i tužilaca nadležno je Ministarstvo pravde. Ovo je dobra prilika da se osvrnemo na bar neke aktivnosti koje su za cilj imale unapređenje pravosuđa. Kada kažem unapređenje pravosuđa, mislim na funkcionisanje sudova i tužilaštava, ali mislim i na odnos sa građanima koji svakako zaslužuju zaštitu svojih prava, koji zaslužuju da svi na jednak način ostvaruju svoja prava i zaslužuju jedan ozbiljan i efikasan pravosudni sistem, u kome će nosioci pravosudnih funkcija biti nezavisni i stručni.

Da počnemo od nekih infrastrukturnih ulaganja, ona su najveća u poslednjih nekoliko decenija. Nove sudske zgrade izgrađene su u Raški, Požarevcu, Pančevu, Užicu, tu je Prekršajni sud u Beogradu, Palata pravde u Beogradu, Palata pravde u Kragujevcu. Sve su to projekti koji su završeni ili se privode kraju. Rekonstruisane su zgrade u Kraljevu i Prijepolju. U Lazarevcu su nove prostorije dobili Osnovno javno tužilaštvo i Prekršajni sud. Ima zaista još mnogo ovakvih projekata širom Srbije.

Koja je poenta? Na ovaj način građani će imati jednak pristup pravdi, brže postupke, kvalitetniji odnos sa pravosudnim organima, bez obzira na to da li žive u Beogradu, u nekom drugom velikom gradu ili većem gradu ili u nekoj sasvim maloj opštini imaće jednak pristup pravdi u svim delovima Srbije.

Formirana su posebna odeljenja za borbu protiv korupcije, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Povećano je procesuiranje koruptivnih krivičnih dela. I sada imamo podatak da za godinu dana je više od 500 ljudi pravosnažno osuđeno za koruptivna krivična dela. Među osuđenim licima su i funkcioneri, tu su predsednici opština, direktori preduzeća i ustanova, sudije itd. Dakle, Tužilaštvo za organizovani kriminal je imalo dobre rezultate u prethodnom periodu kada je reč o procesuiranju koruptivnih krivičnih dela.

Vrlo važno je i jačanje preventivnih mehanizama u borbi protiv korupcije u smislu donošenja zakona. Sećamo se da to je Zakon o lobiranju, Zakon o sprečavanju korupcije itd.

Ono što je vrlo važno da se pomene jeste da Srbija nije na tzv. sivoj listi FATF-a koja podrazumeva države sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je ojačala mehanizme u ovim oblastima, uložila je velike napore u sprovođenju tog akcionog plana, upravo u cilju ispravljanja nedostataka u tehničkom i strateškom smislu.

Takođe, postoji i politička posvećenost i podrška, ali postoje i institucionalni kapaciteti za nastavak sprovođenja reformi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. U ovim oblastima u prethodnih godinu dana doneto je mnogo zakona, doneto je čak 12 zakona, odnosno 12 zakona je stupilo na snagu. Doneto je više od 60 propisa i drugih dokumenata. Formirane su nove institucije, kao što je npr. Uprava za igre na sreću, ali je u dosta slučajeva promenjena i struktura postojećih institucija.

Na početku sam pomenula aktivnosti koje kao rezultat imaju direktan benefit za građane i sa tim u vezi želim pohvalim projekat, odnosno želim da kažem da zahvaljujući saradnji između Ministarstva pravde i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave obezbeđeno je da se npr. činjenica o razvodu automatski upisuje u matičnu knjigu venčanih. Matičari će sami upisivati promenu o venčanom stanju na osnovu elektronskog izveštaja nadležnog suda.

Umrežavanjem baza podataka olakšava se građanima, ali se olakšava i zaposlenima u upravi i omogućuje se veća efikasnost, smanjuje se trošenje vremena i trošenja novca naših građana. Upravo e-pravosuđe će unaprediti sistem elektronske razmene podatka pravosudnih i drugih državnih organa u cilju skraćenja sudskih postupaka, ubrzavanja rada pravosuđa i smanjenja troškova i birokratije.

Ovo su samo neki od uspeha Ministarstva pravde o kojima sam izabrala da govorim. Ima ih stvarno još mnogo, ali upravo za razliku od perioda kada je npr. ministar pravde bila Snežana Malović. Ono čime se hvalila DS je samo katastrofalna reforma pravosuđa. Tekovine te stranke su greške u pravosudnom sistemu koje i danas ispravljamo i posledice po pravosudni sistema. Nažalost, primera je mnogo. Jako je loše staviti sudsku vlast pod uticaj politike, pod direktnu kontrolu jedne političke partije. Jako je loše da o izboru sudija i tužilaca odlučuju političari koji su tada pravili spiskove podobnih i nepodobnih kandidata u odborima DS širom Srbije.

Sudije koje su tada ostale bez posla su ostale bez posla na protivustavan način i naplatile su se od države i, na kraju, opet su građani, ni krivi, ni dužni, snosili te troškove i, ni krivi, ni dužni, trpeli, a sa druge strane trpeli su i u postupcima koje su vodile, neuke, neprofesionalne sudije, čije su presude pisali funkcioneri DS. Naručena suđenja su srozala naše pravosuđe, a poverenje građana u pravosudne organe može se reći da je bilo ravno nuli.

Sećate se da smo ranije na sednicama ovde pominjali opštinu Vlasotince, kao drastičan primer kako su se određivali kandidati za sudije i tužioce. Ništa drugačije nije bilo ni u Nišu. Članovi DS, simpatizeri, poslušnici lojalni DS, aktivisti DS podložni političkim uticajima označavani su kao upotrebljivi, bili su, naravno, korumpirani, takvi su bili kandidati za sudije i tužioce iz vremena reformi pravosuđa 2008, odnosno 2009. godine.

Tako je Snežana Malović svojim položajem i svojom funkcijom zapravo štitila urušavanje pravosudnog sistema zarad njegovog stavljanja pod apsolutnu kontrolu DS. Oni su držali sudove sa predsednicama sudova u v.d. stanju da bi lakše manipulisali i ucenjivali, birali su sudije iz stranačkih redova, i to je bilo zapravo sve što su oni tada uradili u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Nikakvih drugih aktivnosti nije bilo, a naročito nije bilo drugih aktivnosti koje su se ticale unapređenja pravosuđa. One nisu bile sprovedene. Danas možemo da zaključimo da, kako su se ponašali dok su bili na vlasti, osiono i bahato, tako se ponašaju i danas.

Imali smo prilike pre neki dan da vidimo kako je Dragan Đilas rekao u svojoj izjavi kako on zamišlja demokratiju. Imali smo priliku da vidimo kakav mu je odnos prema medijima i sa koliko mržnje se on zapravo ophodi prema svakom ko nema isto mišljenje, ko ne deli isto mišljenje sa njim.

Naime, na konferenciji za novinare Saveza za Srbiju pojedinim novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja, a ako bi neki od njih i uspeli da postave pitanje, umesto odgovora doživljavali su neprijatnosti i uvrede. On je sebi dao za pravo da deli novinare na prave novinare i na one koji nisu pravi novinari, po samo njemu znanim kriterijumima. Sasvim sam sigurna da su ti kriterijumi vezani upravo za političku podobnost, a sve zbog toga što se novinar drznuo da radi svoj posao, sve zbog toga što je novinar postavio pitanje koje se Draganu Đilasu u tom trenutku nije svidelo. Zašto? Zato što se odnosi na njegove afere.

Ovom prilikom bih želela da mu poručim da odgovore na ta pitanja, koja su mu postavili novinari, on ne duguje samo novinarima. On odgovore na pitanja o svojim afera zapravo duguje svim građanima Srbije. To što on misli da je uspeo da novinarima ne odgovori na takva pitanja ne znači da građani ne znaju, ne znači da se Beograđani ne sećaju kako je bilo pod vlašću Dragana Đilasa i ne znači da neće na izborima to i kazniti.

Svakoga dana, ali bukvalno svakoga dana optužuju Aleksandra Vučića za cenzuru, za navodno stanje u medijima koje je loše. Svi pričaju, navodno, po televizijama šta im Vučić kaže i šta se piše iz Vučićevog kabineta, a sada bih postavila pitanje – da li je neko reagovao na uvrede koje je Dragan Đilas uputio novinarima? Da li je neko osudio Đilasovo obećanje, a Đilas je to rekao na konferenciji za novinare, a to smo svi mogli da vidimo i da čujemo? Da li je neko osudio njegovo obećanje da će kada dođe na vlast nekim televizijama oduzeti nacionalnu frekvenciju?

Dakle, ono što možemo da zaključimo jeste da se u toj politici ništa nije promenilo. Jedino što se možda usavršilo jeste bahatost. Sa njima na vlasti, eto kakva bi bila medijska slika, tako bi bilo i sa pravosuđem. Jedno bi bilo sigurno, što se tiče pravosuđa, kada bi ponovo ti ljudi došli na vlast, a to je da niko ne bi odgovarao za afere i malverzacije.

Nastaviću u drugom javljanju sa govorom koji sam pripremila.

Na kraju, samo želim da kažem, želim da se na kratko osvrnem na kandidature. Ono što je moja moralna obaveza kao narodnog poslanika jeste da kažem da smatram da postoje bolji kandidati, kvalitetniji kandidati za zamenike javnih tužilaca. Radi se o Srdanović Jeleni, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, koja je kandidat koga bih ja osporila. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Ja sam već u svom javljanju iznela svoje razloge. Smatram da postoje bolji i kvalitetniji kandidati od Srdanović Jelene, ali evo sada, u ovom javljanju ću vam reći da imam saznanja da je ovaj kandidat član Demokratske stranke i zbog toga želim da se Narodna skupština posebno izjasni o ovom kandidatu.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Evo, došli smo da člana 32, odnosno do amandmana koji predlaže da se član 32. Predloga zakona o komunalnoj miliciji briše. Dakle, prema ovom amandmanu, ne bi trebalo da postoji kontrola rada komunalne milicije rešavanjem pritužbi. Samo iz ove rečenice vi zapravo vidite koliko to nije logično. Valjda je normalno da građani imaju priliku da podnesu pritužbu na rad komunalnih milicionara. Ukoliko se komunalnim milicionarima već daju ovlašćenja, koja oni naravno moraju ostvarivati u skladu sa zakonom, onda je potpuno logično da građani imaju pravo da podnesu pritužbu.

Sa druge strane, na taj način načelnik komunalne milicije, odnosno ovlašćeno lice koje je zaduženo za rešavanje po pritužbama će se upoznati sa načinom postupanja komunalnih milicionara i na osnovu toga će moći da preduzme određene mere koje će se odnositi na unapređenje rada komunalne milicije, ali će takođe u određenim slučajevima moći, na primer, da dostave i spise predmeta tužilaštvu, ukoliko postoji sumnja da je neki komunalni milicioner u svom postupanju izvršio krivično delo.

Još jedna stvar, obavezivanje na povratnu informaciju građanima je vrlo važno. Dakle, podnosilac pritužbe će u roku od 15 dana od dana podnošenja pritužbe biti obavešten o ishodu tog postupka, tako da, bi se ovo omogućilo, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući. Samo kratko. Slažem se sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Upravo iz ovakvog amandmana vidi se jedna bezidejnost, jedna apsolutna nezainteresovanost da se iskoristi institut podnošenja amandmana na ispravan način, a to je zapravo predlaganje rešenja koje će upotpuniti ili poboljšati zakon. To je cilj podnošenja amandmana. Tek tako predložiti nekim amandmanom brisanje nekog člana ili nekog stava nikako u tome ne pomaže.

Brisanje člana 33. samo bi stvorilo problem u funkcionisanju komunalne milicije. Donošenje podzakonskih propisa je neophodno da bi se utvrdio način vršenja kontrole komunalne milicije. Dakle, član 33. se odnosi na ono što nije regulisano članom 15, odnosno odnosi se na način i postupak vršenja kontrole komunalne milicije, propisuje se da će to bliže propisivati ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Kada ne bi bilo člana 33, već samo člana 15, normiranje bi bilo nepotpuno, samim tim, primena ovog zakona sutradan bi bila neadekvatna.

Prema tome, smatram da ne treba glasati za ovaj amandman. Hvala.

Hvala.

Uvaženi ministre, stigli smo do člana 44. Podnosioci amandmana su očigledno očekivali da će im amandmani na ranije članove ovog predloga zakona biti prihvaćeni, pa su podneli amandman kojim se traži da se tačka 1) u stavu 1. u članu 44. briše.

Inače, član 44. odnosi se na teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, a tačka 1) odnosi se na nezakonitu upotrebu sredstava prinude. Sad zamislite da se desilo da su ti raniji amandmani odbijeni, a da je ovaj amandman nekim slučajem prihvaćen. Samo zahvaljujući zaposlenima u ministarstvu, odnosno u Vladi koji su radili ovo mišljenje koje je pred nama, jer su na to ukazali, tako nešto se neće desiti.

Ali, kada govorimo o suštini amandmana, slažem se da ga treba odbiti, jer logično je ako je komunalna milicija ovlašćena na upotrebu sredstva prinude, onda će se kao teža povreda dužnosti iz radnog odnosa svakako inkriminisati nezakonita upotreba sredstava prinude, kao i da je normalno da će se govoriti o odgovornosti komunalne milicije.

Kao i sve ostale amandmane koje je podnela ova grupa poslanika, i ovaj amandman treba odbiti.

Želim samo da se nadovežem, slušala sam maločas raspravu i krug replika koji se odigravao u Narodnoj skupštini. Ja sam, vi ste videli, gospodine Marinkoviću, uglavnom sa stručne strane obrazlagala amandmane i svoje mišljenje zašto smatram da neki amandman treba odbiti ili prihvatiti, ali ono što sam imala prilike da čujem jeste konstantna namera da se, naravno, kritikuje predlog koji je predložila Vlada i da se kritikuju poslanici SNS, kao i uvek, koji će podržati taj predlog i nešto što je vrlo loše za građane i situacija koja se ovde stvara, slika koja se stvara, to je da kao da mi želimo da sad stvorimo neku vojsku koja će ići po ulicama naših gradova i opština da tuče narod. Naravno, komunalna policija neće biti takva, tj. sada nije takva, odnosno komunalna milicija, kada ovaj zakon bude stupio na snagu, neće biti takva.

Što se tiče obuke, ne možemo baš da kažemo da ti ljudi nisu školovani ili da nisu stručni. Neko od njih radi sa srednjom školom, neko radi sa višom školom, neko radi sa fakultetom, ali ne možemo baš da kažemo i da je to kakva takva obuka. Ne može obuka da bude kakva takva ako je organizovana u saradnji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dakle, oni organizuju i zakazuju obuku usled potreba jedinica lokalne samouprave za određeni broj komunalnih policajaca u ovom trenutku. Ta obuka se drži u Sremskoj Kamenici, gde se drži obuka i za ove, da kažem, obične policajce, odnosno za policajce koji nisu komunalni policajci. Oni imaju više predmeta. Oni tamo imaju i teoriju i praksu, posle toga polažu stručne ispite. Polažu i to trčanje i te borilačke veštine, itd. Tako da, nisu baš komunalni policajci neki divljaci koji će sada po ulicama gradova i opština da biju naš narod.

S druge strane, šta je sa ljudima koji čine prekršaje iz tih oblasti? Šta je sa onim ljudima koji se parkiraju na zelenim površinama? Šta je sa ljudima koji bacaju đubre pored kontejnera? Šta je sa ljudima koji učestvuju u vanpijačnoj prodaji?

Naravno da mi želimo komunalni red, a ne komunalni nered. Upravo zbog toga smo i imali prilike da diskutujemo o ovakvom zakonu.

Ja se više neću javljati da govorim o amandmanima.

Želim samo na kraju da kažem da ću sa svojim kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe SNS podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvažena, gospođo Mihajlović, mene je kolega Jović podstakao da se javim. Meni je drago zato što poslanici koji su iz dela Srbije koji kroz koji će proći Moravski koridor govore o tome kako građani reaguju na ovakve velike projekte.

Kada govorimo o Moravskom koridoru, uvek treba pomenuti, osim toga koliko je investicija vredna, kakav će to uticaj i kakav će benefit doneti za građane, ali i kakav će benefit doneti za sve firme koje posluju u tim gradovima i opštinama.

Novi putevi znače lakše poslovanje, dovode nove investicije, nove investicije znače nova radna mesta, a sve će na kraju rezultirati boljim životnim standardom građana.

Ako se desi da u raspravi u pojedinostima o Moravskom koridoru pomenemo i neke druge rezultate rada Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, to samo znači da nismo uradili te puteve, Moravski koridor ne bi imao šta da povezuje, ovako ćemo imati veliku putnu infrastrukturu kojom će Srbija na kraju samo moći da se ponosi.

Ako znamo da od 2014. do 2018. godine, je izgrađeno 445 kilometara putne infrastrukture, onda je u toku izgradnja još 100 kilometara, ali ono što posebno znači i na šta ja želim da stavim akcenat, jeste da kada čujemo da su planirani projekti koji podrazumevaju još 698 kilometara putne infrastrukture.

Ovakvi rezultati ozbiljnog grada govore, zapravo o ozbiljnoj intenciji Vlade da Srbija zaista bude moderna i napredna zemlja.

Što se tiče ovog amandmana, ja bih se sa svim složila sa koleginicom Katarinom Rakić i predlažem da se odbija i ovaj Predlog zakona ću danu za glasanje svakako podržati. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Samo kratko. Želim da ukažem na neke stvari. Javila sam se po amandmanu na član 17. gde je predlog da se dodaju novi stavovi 6. i 7. Ja neću sada čitati te stavove, prosto sam želela samo da doprinesem diskusiji i da dam svoje mišljenje.

Dakle, zaista se u članu 2. Predloga zakona propisuje da će prilikom realizacije izgradnje Moravskog koridora biti korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova.

Dakle, odnos zastupljenosti će biti naknadno ustanovljen ugovorom između ugovornih strana u odnosu na ovaj Predlog zakona o kome govorimo. Dakle, ne samo građani i firme koje se nalaze na potezu na kome se gradi Moravski koridor, već i domaće firme koje će biti izvođači u realizaciji ovog projekta će imati benefit.

Jako je važno, i to sam želela da naglasim, jako je važno to što će se koristiti domaći materijali i oprema, jer je to dodatni podstrek našoj privredi. To je jedna stvar.

Druga stvar se tiče predlaganja ovog drugog stava, odnosno stava 7. u ovom članu Predloga zakona. Naravno da će domaći izvođači imati licence i odgovarajuće kadrovske i tehničke potencijale, što je i logično, jer ako uzmemo u obzir značaj i veličinu projekta, to ne bi mogla baš da radi bilo koja firma.

Iz tih razloga ja se slažem sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odmah se u prvom amandmanu podnosilaca ovog amandmana vidi da ne doprinosi unapređenju niti preciziranju teksta Predloga zakona o čemu se i Vlada u datom mišljenju izjasnila.

Ja bih se osvrnula najpre na predlog da se stav 3. člana 1. briše, a on glasi – Komunalna milicija na teritoriji Grada Beograda, pored poslova iz stava 1. i 2. ovog člana, obavlja i druge poslove komunalne milicije, kojima se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti utvrđenih zakonom.

Dakle, ovaj zakon o kome raspravljamo, ne smemo nikako da posmatramo posebno, odnosno moramo imati na umu i odredbe drugih zakona koje su u direktnoj vezi sa rešenjima koja su ovde predložena. Na primer Zakon o komunalnim delatnostima, direktno upućuje na saradnju sa komunalnom milicijom, kada se radi o izvršavanju nadležnosti koje su utvrđene zakonom.

Postoje i drugi zakoni koji su u korelaciji sa zakonom o komunalnoj miliciji i brisanje ovog stava, smatram da bi samo stvorilo problem. Ali, da se vratimo sada na stav 1, amandmanom se predlaže da se posle reči „obrazuje se“, dodaju reči „po potrebi“, u smislu da se komunalna milicija obrazuje po potrebi.

Jednostavno, ne postoji potreba za ovakvim amandmanskim rešenjem, jer iz teksta Predloga zakona, upravo možemo da vidimo da će jedinice lokalne samouprave određivati broj komunalnih milicionara u skladu sa potrebama uvođenja i održavanja komunalnog reda.

Rešenjem datim u Predlogu zakona, samo se daje mogućnost formiranja komunalne milicije i ovaj amandman smatram da je nesvrsishodan i da ga treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je dobro što je prihvaćen amandman kolege Orlića kojim se menja naslov iznad člana 4. i član 4. u kome se dodaje jedan stav.

Akcenat je ovde stavljen na saradnju komunalne milicije sa ovlašćenim organizacijama i vršiocem komunalne delatnosti. Smatram da je ovo jako važno ukoliko to gledamo sa stanovišta Zakona o lokalnoj samoupravi ili Zakona o komunalnim delatnostima.

Prihvatanjem ovog amandmana upotpunjuje se zakon i preciznije se definiše član 4, jer se ta saradnja upravo ogleda u razmeni informacija, zajedničkom delovanju, zajedničkom korišćenju sredstava, opreme i uređaja koje obezbeđuje ovlašćena organizacija ili vršilac komunalne delatnosti.

U skladu sa tim, komunalna milicija će održavati komunalni red, naravno, u skladu sa svojim ovlašćenjima, što je značajno za vršenje komunalnih delatnosti i značajno je i za kontrolu nad primenom zakona, opštih akata i drugih propisa koji regulišu delatnosti iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave.

U svakom slučaju, iz samog obrazloženja amandmana se vidi potreba za tim da ovaj amandman postane, kao što će i postati, sastavni deo ovog zakona.

Na konkretnom primeru se najbolje vidi zašto je dobro prihvatanje ovakvog amandman, npr. Komunalna policija u Nišu za samo šest meseci rada u ovoj godini imala je preko 190 asistencija.

Dakle, saradnja sa Gradskom upravom, konkretno sa svim sekretarijatima, sa svim inspekcijama, npr. sa Direkcijom za javni prevoz, ili sa Direkcijom za izgradnju grada je nužna i u tome u prilog ide upravo i prihvatanje ovog amandmana. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Iz mišljenja Vlade vidimo da amandman treba odbiti, a ja ću pokušati da objasnim zašto se sa time slažem.

Amandmanom se predlaže brisanje tačke 5. u stavu 1. člana 10. U članu 10. propisani su poslovi komunalne milicije i šta se smatra komunalnim redom, odnosno na koji način se održava komunalni red. Takođe je propisan odnos između jedinica lokalne samouprave i komunalne milicije.

Tačka 5. se odnosi na podršku sprovođenja propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u jedinici lokalne samouprave, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Smatram da bi bilo nelogično brisati tačku 5, ako predlog ima ideju da veza između jedinica lokalne samouprave i komunalne milicije bude jača, ako znamo da bi međusobno trebalo da sarađuju, da razmenjuju podatke i informacije i pružaju međusobnu pomoć.

Dakle, komunalna milicija jeste ta koja će obezbeđivati nesmetano odvijanje života u nekoj opštini ili gradu, jeste ta koja će štititi građane od bahatosti, uvesti komunalni red, sa jedne strane preventivno delovati, ali sa druge strane upućivati na prekršeno kažnjavanje.

Iz svega navedenog, ja ipak smatram da je dobro da se ovakav amandman odbije. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Na član 18. stav 1. amandman su podneli Tatjana Macura itd, koji predlažu da se tačke od tri do osam brišu. Naravno u obrazloženju Vlade stoje razlozi koji su na strani odbijanja ovakvog amandmana, a ja bih volela da mi krenemo korak po korak od tačke tri do tačke osam kako bismo zapravo na praktičnim primerima videli šta bi to značilo za samu komunalnu miliciju i koliko bi strašno bilo kada bi se ovakav amandman prihvatio.

Dakle, tačka 3. se odnosi na proveru identiteta. Kada se neko lice zatekne u prekršaju mora se utvrditi njegov identitet, provera identiteta od strane komunalnog milicionara kada zakon bude stupio na snagu, vršiće se uvidom u ličnu kartu ili neki drugi validni dokument koji je izdat od strane nadležnog organa.

Tačka 4. je dovođenje. Dakle, prilikom provere identiteta lica koje je zatečeno u prekršaju, ukoliko se utvrdi da to lice kod sebe nema ličnu kartu, niti bilo koji dokument koji je izdat od strane nadležnog organa, a da ne postoji sa njim lice koje će pod krivičnom odgovornošću potvrditi njegov identitet, komunalni milicionar će moći da pristupi dovođenju, odnosno identitet tog lica će biti utvrđen u policijskoj stanici.

Tačka 5, zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila. Na primer, ako je lice koje upravlja vozilom izvršilo prekršaj ili se u vozilu nalazi predmet prekršaja, komunalni milicionar ima pravo da zaustavi lice ili da pregleda vozilo.

Tačka 6, privremeno oduzimanje predmeta. Ako se lice, na primer, zatekne u vanpijačnoj prodaji ili u prodaji nekih stvari na zelenim površinama bez odobrenja nadležnog organa, komunalni milicionar će moći da oduzme predmete prekršaja i da naravno u skladu sa svojim ovlašćenjima postupa i izda potvrdu za oduzete predmete.

Tačka 7, audio i video snimanje. Ovde se radi o novini, dakle komunalni milicionari će prilikom postupanja moći da sačinjavaju audio i video zapise, sa jedne strane da ne bi bilo zloupotreba, da bi se lakše dokazivali prekršaji, ali sa druge strane i na taj način će se povećavati odgovornost komunalnih milicionara prilikom njihovog postupanja.

Tačka 8, upotreba sredstava prinude. Mi smo mnogo ovde mogli da čujemo o tome kako su komunalni policajci, odnosno sutradan komunalni milicionari pristupali sredstvima prinude, kako su jadni ljudi koji imaju susrete sa komunalnom policijom, ali moramo sa druge strane da znamo i da njima nije baš lako da u svim situacijama postupaju i da su se dešavali slučajevi da su oni bili napadnuti od strane nekih lica koja su bila zatečena u prekršaju.

Dakle, pod uslovom da se ovaj amandman usvoji, šta bi onda radila komunalna milicija? Onda bi komunalnoj miliciji ostala tačka 1) upozorenja, tačka 2) usmeno naređenje, tačka 9) prikupljanje obaveštenja, kako bi prikupljanjem obaveštenja komunalna milicija mogla da izvršava, da ostvaruje sva svoja ovlašćenja i da praktično ispunjava one uslove zbog kojih postoji, odnosno da ispunjava očekivanja i građana i jedinica lokalne samouprave, koja je formirala tu komunalnu miliciju i koja je izrazila potrebu za određenim brojem komunalnih milicionara? Oni će morati da imaju svoja ovlašćenja da bi mogli da rade i da reaguju. Ta ovlašćenja će, naravno, morati da ostvaruju u skladu sa zakonom i samo na taj način se može očekivati održavanje komunalnog reda na nivou koji zaslužuje konkretna jedinica lokalne samouprave.

Prema tome, ja sam mišljenja da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi za donošenje zakona o komunalnoj miliciji nisu samo u promeni termina – policija, a koji se koristi, već ima mnogo izmena i novina sa kojima najpre moramo odavde upoznati građane.

Ja ću se baviti samo nekima od njih. Pre svega, cilj donošenja ovakvog zakona je veća efikasnost i odgovornost komunalne milicije, kako bi se građanima pružila bolja zaštita, od onih koji narušavaju komunalni red.

Trudiću se da očekivane efekte primene ovog zakona sagledam kroz njegovo primenjivanje na lokalu, odnosno u jedinicama lokalne samouprave kako bismo na konkretnim primerima mogli da vidimo šta to komunalna policija sada radi i šta će biti njena ovlašćenja i obaveze.

Komunalna milicija će biti formirana na nivou gradova i opština, kao deo gradske, odnosno opštinske uprave. Ukidanje dosadašnje odredbe da se broj komunalnih policajaca određuje tako što na 5.000 stanovnika dolazi po jedan policajac, imaće direktan pozitivan efekat za građane, ali i za zaposlene koji će efektivnije i rasterećenije obavljati svoje dužnosti. Sada će svaka lokalna samouprava prema potrebama određivati broj komunalnih milicionera.

Ja ovde ispred sebe imam izveštaj komunalne policije u Nišu za period januar-jun ove godine, za prvih šest meseci iz koga možemo da vidimo da upravo postoji potreba za većim brojem zaposlenih.

Trenutno, komunalna policija u Nišu ima 40 komunalnih policajaca. Iz ovog izveštaja, možemo da vidimo da je bilo 195 asistencija, sa Direkcijom za javni prevoz grada Niša, sa Direkcijom za izgradnju grada i sa gradskom upravom, tačnije sa Sekretarijatom za omladinu i sport, a takođe je bilo asistencija u komunalnim inspekcijama u gradskim opštinama grada Niša i asistencija sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove grada Niša, dakle ukupno 195 asistencija.

Takođe, možemo da vidimo da je bilo 708 prekršajnih naloga. Najviše prekršajnih naloga, tačnije 163 je bilo za bacanje komunalnog otpada van posuda, što se odnosi na javnu higijenu i 153 naloga za parkirana vozila na javnoj zelenoj površini.

Zašto sam ja sada iznela sve ove podatke? Složićete se da održavanje komunalnog reda, biće mnogo bolje sa većim brojem zaposlenih, naročito uzimajući u obzir da Niš ima pet gradskih opština koje nisu jedinice lokalne samouprave i da će praktično grad određivati broj komunalnih milicionera prema aktuelnim potrebama.

U tom smislu će ovaj zakon mnogo pomoći i mnogo učiniti. I ostala predložena rešenja uticaće na rasterećeniji rad komunalne milicije sa jedne strane, i na bolji kvalitet života građana sa druge strane, jer će otkrivanje i sankcionisanje prekršaja komunalnog reda biti veće, ali biće veće i sprečavanje tih prekršaja i rad komunalne milicije će biti efikasniji, na primer rad u civilu po nalogu načelnika komunalne milicije, snimanje dokaza o prekršajima, zaustavljanje i pregledanje vozila, izdavanje naloga za uklanjanje bespravno parkiranih vozila i nelegalnih deponija, i to su samo neka od novih ovlašćenja budućih komunalnih milicionera.

Iz svih navedenih razloga, pozivam koleginice i kolege da podržimo ovaj predlog zakona, jer će apsolutno uticati na kvalitetniji život naših građana.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada su na dnevnom redu predlozi zakona za koje je resorno nadležno Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, kao što je ovaj predlog koji je danas pred nama, možemo govoriti o trendu razvoja i modernizacije naše zemlje. Možemo govoriti o rezultatima politike koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije. Izgradnja tzv. Moravskog koridora počeće na leto. Auto put će povezivati koridore 10 i 11, kroz centralnu Srbiju, gde živi više od pola miliona ljudi.

Javni interes za izgradnju ovakvog koridora svakako je veliki. Projekat izgradnje Moravskog koridora obuhvata izgradnju auto puta, telekomunikacione mreže i model zaštite reke Morave i njenih pritoka. Zašto sam pomenula politiku predsednika i Vlade Srbije? Zato što bez odgovornog vođenja politike, bez stabilne političke situacije i stabilizovanog budžeta, bez povoljne investicione klime u Srbiji, ne bismo mogli ni da pomislimo da krenemo u realizaciju ovakvih projekata.

Oko 800 miliona evra će biti vredan auto put od Preljine do Pojata. Prve benefite osetiće u Čačku, Kraljevu, Kruševcu, Vrnjačkoj Banji, Ćićevcu i Trsteniku, jer će se rasteretiti regionalna magistrala koja prolazi kroz naseljena mesta.

Sa druge strane, u ovim opštinama i gradovima postoji mnogo firmi čije će poslovanje biti olakšano, a zakon će svakako doprineti i privlačenju novih investicija.

Dosta mojih kolega će pričati o Moravskom koridoru danas, naročito oni koji dolaze iz tog dela Srbije. Ja na kraju želim da se zahvalim vama, gospođo Mihajlović i Vladi Srbije na svim ulaganjima u grad Niš.

Drago mi je što se na lokalu vide veliki rezultati rada i saradnja vašeg ministarstva i grada Niša. Aerodrom, železnička obilaznica oko Niša, jeftini stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, a prošle nedelje je položen kamen temeljac za izgradu nove lamele u ulici Majekovskog u Nišu, za izgradnju novih socijalnih stanova, novi putevi, nove fabrike.

Milijarde evra su uložene baš kako je Aleksandar Vučić i obećao. Ne smemo da zaboravimo, 20 godina, pre 2012. godine u Niš se nije ulagalo. Fabrike su zatvarane, ljudi ostajali bez posla, a pitanje ekonomije i privrednog rasta, tadašnju vlast nije interesovalo, o tome da se ni kilometar auto puta, baš kako ste i vi kazali danas nije uradio, i da ne govorimo.

Naravno, najviše kritika ćete čuti upravo od onih koji su imali priliku, a ništa nisu uradili za građane.

Njihovi ostaci, sada udruženi sa raznim Obradovićima, Bastaćima, pokazuju kakva je bila njihova politika, ali i kakva bi bila njihova politika kada bi došli na vlast.

Mi otvaramo gradilišta, a oni ih ruše. Ali, dobro građani će uskoro imati prilike da cene rad i ponašanje svih nas na kraju krajeva.

Danas kada svaki naslov u novinama vidimo, u kome možemo da vidimo kako će se ulagati u grad Niš i šta će sve biti izgrađeno, to za nas znači nadu, znači veliki korak napred u razvoju čitavog juga Srbije.

Ja nemam nikakvu dilemu da treba podržati i ovaj predlog zakona, jer će on značiti bolji život za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog za donošenje novog zakona o nauci i istraživanjima je rezultat, pre svega, uočenih manjkavosti u primeni Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, ali i rezultat sve većeg davanja značaja naučno-istraživačkom radu, koji u velikoj meri doprinosi društvenom napretku.

Moramo imati na umu da Srbija zaista raspolaže velikim istraživačkim potencijalom, da se sistem mora unaprediti i da podrška naučnim istraživanjima mora biti veća. Upravo zbog toga je neophodno donošenje jednog ovakvog sistemskog zakona koji će stvoriti uslove za veću podršku, za bolje obavljanje istraživačkih aktivnosti, ali i veću primenu rezultata istraživanja.

Strategija naučno i tehnološkog razvoja za period od 2016. godine do 2020. godine, sa akcionim planom za njeno sprovođenje, je dokument koji predviđa reformu nauke, kako bismo se približili razvijenim zemljama. Akcenat je ovde stavljen na finansiranje. U tim zemljama postoji kombinovani sistem finansiranja nauke, a to je spoj institucionalnog i projektnog finansiranja.

Srbija ima veliki potencijal u oblasti nauke i istraživanja, i to zaista stalno treba isticati. Ali, to treba iskoristiti na pravi način u napretku naše zemlje. Tome svedoči i visoko pozicioniranje naše naučne zajednice na međunarodnim rang listama. Dakle, naučni radovi objavljuju se kako u domaćim, tako i u međunarodnim časopisima visokih kategorija i čine sastavni deo svih baza, svih radova.

Primena ovog zakona će omogućiti veći kvalitet istraživanja, omogući će bolju primenu rezultata u privredi, veću dostupnost rezultata naročito malim i srednjim preduzećima, ali i nekim drugim korisnicima. Takođe, potrebna su veća izdvajanja iz budžeta da bi se obezbedio odgovarajući nivo istraživanja, da bi se obezbedila podrška mladim talentima, izdavanje naučnih časopisa, izrada registra istraživača, kako bi se pospešio razvoj nauke i primena naučno-istraživačkih rezultata.

Kada govorimo o nekom predlogu zakona, uvek imamo na umu efekte koje će taj predlog zakona imati, odnosno primena tog zakona, a svi ovi pozitivni efekti koje sam ja navela su sasvim dovoljni da bih ja podržala predložena rešenja.

Ono što je posebno važno jeste činjenica da će ovaj zakon stimulisati privrednu aktivnost i tržišnu konkurenciju kroz realizaciju ciljeva naučnoistraživačke delatnosti. Dakle, stvaraće se nova znanja radi podsticanja tehnološkog i ekonomskog razvoja, a samim tim, radi podizanja životnog standarda i kvaliteta života građana. Radiće se na unapređenju naučnoistraživačkih kapaciteta, na podizanju nivoa tehnologija u privredi i boljoj konkurentnosti roba i usluga na tržištu. Saradnja različitih institucija će biti od presudnog značaja, kako na domaćem, tako na regionalnom, na evropskom, pa i na svetskom nivou.

Ove godine u Srbiji je formiran Fond za nauku. Sada je raspisan i prvi javni poziv za finansiranje projekata mladih istraživača u ranoj fazi njihove karijere. Program je namenjen svim oblastima nauke i ima za cilj da animira mlade doktore nauka da oforme svoje timove i da rukovode projektima. Ovaj program je vredan šest miliona evra, a konkurs je za sve mlade naučnike otvoren do 2. septembra.

Za svaku pohvalu je, naravno, uključivanje mladih naučnika i istraživača. Na taj način njima se daje šansa da ostanu u Srbiji. Ali, svima nama se daje šansa da nam oni pomognu, da nam pomognu svojom stručnošću, svojim obrazovanjem, da Srbiju učinimo modernijom, razvijenijom zemljom koja će ići u korak sa napretkom tehnologija u svetu. U tom smislu, kao primer dobre prakse, ja želim da navedem izgradnju naučno-tehnološkog parka u Nišu, uz podršku, naravno, resornog ministarstva.

Grad Niš je do sada preduzeo niz aktivnosti u realizaciji ovog projekta, a taj projekat će stvoriti regionalni centar koji će pomagati preduzećima u ostvarivanju poslovnih uspeha na tržištu visokih tehnologija. Prva faza projekta je završena, dakle, izgradnja i opremanje studentskog centra Elektronskog fakulteta univerziteta u Nišu. Druga faza podrazumeva izgradnju višenamenske lamele koja će biti praktična podrška studentskom i nastavničkom preduzetništvu i novim vidovima obrazovanja. Treća faza obuhvata izgradnju zgrade samog naučno-tehnološkog parka. Završetak radova očekuje se sledeće godine.

Uvaženi ministre, u Nišu kao jedinici lokalne samouprave ćete uvek imati pouzdanog partnera na projektima, a ja ću vrlo rado podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.