Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi za donošenje zakona o komunalnoj miliciji nisu samo u promeni termina – policija, a koji se koristi, već ima mnogo izmena i novina sa kojima najpre moramo odavde upoznati građane.

Ja ću se baviti samo nekima od njih. Pre svega, cilj donošenja ovakvog zakona je veća efikasnost i odgovornost komunalne milicije, kako bi se građanima pružila bolja zaštita, od onih koji narušavaju komunalni red.

Trudiću se da očekivane efekte primene ovog zakona sagledam kroz njegovo primenjivanje na lokalu, odnosno u jedinicama lokalne samouprave kako bismo na konkretnim primerima mogli da vidimo šta to komunalna policija sada radi i šta će biti njena ovlašćenja i obaveze.

Komunalna milicija će biti formirana na nivou gradova i opština, kao deo gradske, odnosno opštinske uprave. Ukidanje dosadašnje odredbe da se broj komunalnih policajaca određuje tako što na 5.000 stanovnika dolazi po jedan policajac, imaće direktan pozitivan efekat za građane, ali i za zaposlene koji će efektivnije i rasterećenije obavljati svoje dužnosti. Sada će svaka lokalna samouprava prema potrebama određivati broj komunalnih milicionera.

Ja ovde ispred sebe imam izveštaj komunalne policije u Nišu za period januar-jun ove godine, za prvih šest meseci iz koga možemo da vidimo da upravo postoji potreba za većim brojem zaposlenih.

Trenutno, komunalna policija u Nišu ima 40 komunalnih policajaca. Iz ovog izveštaja, možemo da vidimo da je bilo 195 asistencija, sa Direkcijom za javni prevoz grada Niša, sa Direkcijom za izgradnju grada i sa gradskom upravom, tačnije sa Sekretarijatom za omladinu i sport, a takođe je bilo asistencija u komunalnim inspekcijama u gradskim opštinama grada Niša i asistencija sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove grada Niša, dakle ukupno 195 asistencija.

Takođe, možemo da vidimo da je bilo 708 prekršajnih naloga. Najviše prekršajnih naloga, tačnije 163 je bilo za bacanje komunalnog otpada van posuda, što se odnosi na javnu higijenu i 153 naloga za parkirana vozila na javnoj zelenoj površini.

Zašto sam ja sada iznela sve ove podatke? Složićete se da održavanje komunalnog reda, biće mnogo bolje sa većim brojem zaposlenih, naročito uzimajući u obzir da Niš ima pet gradskih opština koje nisu jedinice lokalne samouprave i da će praktično grad određivati broj komunalnih milicionera prema aktuelnim potrebama.

U tom smislu će ovaj zakon mnogo pomoći i mnogo učiniti. I ostala predložena rešenja uticaće na rasterećeniji rad komunalne milicije sa jedne strane, i na bolji kvalitet života građana sa druge strane, jer će otkrivanje i sankcionisanje prekršaja komunalnog reda biti veće, ali biće veće i sprečavanje tih prekršaja i rad komunalne milicije će biti efikasniji, na primer rad u civilu po nalogu načelnika komunalne milicije, snimanje dokaza o prekršajima, zaustavljanje i pregledanje vozila, izdavanje naloga za uklanjanje bespravno parkiranih vozila i nelegalnih deponija, i to su samo neka od novih ovlašćenja budućih komunalnih milicionera.

Iz svih navedenih razloga, pozivam koleginice i kolege da podržimo ovaj predlog zakona, jer će apsolutno uticati na kvalitetniji život naših građana.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada su na dnevnom redu predlozi zakona za koje je resorno nadležno Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, kao što je ovaj predlog koji je danas pred nama, možemo govoriti o trendu razvoja i modernizacije naše zemlje. Možemo govoriti o rezultatima politike koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije. Izgradnja tzv. Moravskog koridora počeće na leto. Auto put će povezivati koridore 10 i 11, kroz centralnu Srbiju, gde živi više od pola miliona ljudi.

Javni interes za izgradnju ovakvog koridora svakako je veliki. Projekat izgradnje Moravskog koridora obuhvata izgradnju auto puta, telekomunikacione mreže i model zaštite reke Morave i njenih pritoka. Zašto sam pomenula politiku predsednika i Vlade Srbije? Zato što bez odgovornog vođenja politike, bez stabilne političke situacije i stabilizovanog budžeta, bez povoljne investicione klime u Srbiji, ne bismo mogli ni da pomislimo da krenemo u realizaciju ovakvih projekata.

Oko 800 miliona evra će biti vredan auto put od Preljine do Pojata. Prve benefite osetiće u Čačku, Kraljevu, Kruševcu, Vrnjačkoj Banji, Ćićevcu i Trsteniku, jer će se rasteretiti regionalna magistrala koja prolazi kroz naseljena mesta.

Sa druge strane, u ovim opštinama i gradovima postoji mnogo firmi čije će poslovanje biti olakšano, a zakon će svakako doprineti i privlačenju novih investicija.

Dosta mojih kolega će pričati o Moravskom koridoru danas, naročito oni koji dolaze iz tog dela Srbije. Ja na kraju želim da se zahvalim vama, gospođo Mihajlović i Vladi Srbije na svim ulaganjima u grad Niš.

Drago mi je što se na lokalu vide veliki rezultati rada i saradnja vašeg ministarstva i grada Niša. Aerodrom, železnička obilaznica oko Niša, jeftini stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, a prošle nedelje je položen kamen temeljac za izgradu nove lamele u ulici Majekovskog u Nišu, za izgradnju novih socijalnih stanova, novi putevi, nove fabrike.

Milijarde evra su uložene baš kako je Aleksandar Vučić i obećao. Ne smemo da zaboravimo, 20 godina, pre 2012. godine u Niš se nije ulagalo. Fabrike su zatvarane, ljudi ostajali bez posla, a pitanje ekonomije i privrednog rasta, tadašnju vlast nije interesovalo, o tome da se ni kilometar auto puta, baš kako ste i vi kazali danas nije uradio, i da ne govorimo.

Naravno, najviše kritika ćete čuti upravo od onih koji su imali priliku, a ništa nisu uradili za građane.

Njihovi ostaci, sada udruženi sa raznim Obradovićima, Bastaćima, pokazuju kakva je bila njihova politika, ali i kakva bi bila njihova politika kada bi došli na vlast.

Mi otvaramo gradilišta, a oni ih ruše. Ali, dobro građani će uskoro imati prilike da cene rad i ponašanje svih nas na kraju krajeva.

Danas kada svaki naslov u novinama vidimo, u kome možemo da vidimo kako će se ulagati u grad Niš i šta će sve biti izgrađeno, to za nas znači nadu, znači veliki korak napred u razvoju čitavog juga Srbije.

Ja nemam nikakvu dilemu da treba podržati i ovaj predlog zakona, jer će on značiti bolji život za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog za donošenje novog zakona o nauci i istraživanjima je rezultat, pre svega, uočenih manjkavosti u primeni Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, ali i rezultat sve većeg davanja značaja naučno-istraživačkom radu, koji u velikoj meri doprinosi društvenom napretku.

Moramo imati na umu da Srbija zaista raspolaže velikim istraživačkim potencijalom, da se sistem mora unaprediti i da podrška naučnim istraživanjima mora biti veća. Upravo zbog toga je neophodno donošenje jednog ovakvog sistemskog zakona koji će stvoriti uslove za veću podršku, za bolje obavljanje istraživačkih aktivnosti, ali i veću primenu rezultata istraživanja.

Strategija naučno i tehnološkog razvoja za period od 2016. godine do 2020. godine, sa akcionim planom za njeno sprovođenje, je dokument koji predviđa reformu nauke, kako bismo se približili razvijenim zemljama. Akcenat je ovde stavljen na finansiranje. U tim zemljama postoji kombinovani sistem finansiranja nauke, a to je spoj institucionalnog i projektnog finansiranja.

Srbija ima veliki potencijal u oblasti nauke i istraživanja, i to zaista stalno treba isticati. Ali, to treba iskoristiti na pravi način u napretku naše zemlje. Tome svedoči i visoko pozicioniranje naše naučne zajednice na međunarodnim rang listama. Dakle, naučni radovi objavljuju se kako u domaćim, tako i u međunarodnim časopisima visokih kategorija i čine sastavni deo svih baza, svih radova.

Primena ovog zakona će omogućiti veći kvalitet istraživanja, omogući će bolju primenu rezultata u privredi, veću dostupnost rezultata naročito malim i srednjim preduzećima, ali i nekim drugim korisnicima. Takođe, potrebna su veća izdvajanja iz budžeta da bi se obezbedio odgovarajući nivo istraživanja, da bi se obezbedila podrška mladim talentima, izdavanje naučnih časopisa, izrada registra istraživača, kako bi se pospešio razvoj nauke i primena naučno-istraživačkih rezultata.

Kada govorimo o nekom predlogu zakona, uvek imamo na umu efekte koje će taj predlog zakona imati, odnosno primena tog zakona, a svi ovi pozitivni efekti koje sam ja navela su sasvim dovoljni da bih ja podržala predložena rešenja.

Ono što je posebno važno jeste činjenica da će ovaj zakon stimulisati privrednu aktivnost i tržišnu konkurenciju kroz realizaciju ciljeva naučnoistraživačke delatnosti. Dakle, stvaraće se nova znanja radi podsticanja tehnološkog i ekonomskog razvoja, a samim tim, radi podizanja životnog standarda i kvaliteta života građana. Radiće se na unapređenju naučnoistraživačkih kapaciteta, na podizanju nivoa tehnologija u privredi i boljoj konkurentnosti roba i usluga na tržištu. Saradnja različitih institucija će biti od presudnog značaja, kako na domaćem, tako na regionalnom, na evropskom, pa i na svetskom nivou.

Ove godine u Srbiji je formiran Fond za nauku. Sada je raspisan i prvi javni poziv za finansiranje projekata mladih istraživača u ranoj fazi njihove karijere. Program je namenjen svim oblastima nauke i ima za cilj da animira mlade doktore nauka da oforme svoje timove i da rukovode projektima. Ovaj program je vredan šest miliona evra, a konkurs je za sve mlade naučnike otvoren do 2. septembra.

Za svaku pohvalu je, naravno, uključivanje mladih naučnika i istraživača. Na taj način njima se daje šansa da ostanu u Srbiji. Ali, svima nama se daje šansa da nam oni pomognu, da nam pomognu svojom stručnošću, svojim obrazovanjem, da Srbiju učinimo modernijom, razvijenijom zemljom koja će ići u korak sa napretkom tehnologija u svetu. U tom smislu, kao primer dobre prakse, ja želim da navedem izgradnju naučno-tehnološkog parka u Nišu, uz podršku, naravno, resornog ministarstva.

Grad Niš je do sada preduzeo niz aktivnosti u realizaciji ovog projekta, a taj projekat će stvoriti regionalni centar koji će pomagati preduzećima u ostvarivanju poslovnih uspeha na tržištu visokih tehnologija. Prva faza projekta je završena, dakle, izgradnja i opremanje studentskog centra Elektronskog fakulteta univerziteta u Nišu. Druga faza podrazumeva izgradnju višenamenske lamele koja će biti praktična podrška studentskom i nastavničkom preduzetništvu i novim vidovima obrazovanja. Treća faza obuhvata izgradnju zgrade samog naučno-tehnološkog parka. Završetak radova očekuje se sledeće godine.

Uvaženi ministre, u Nišu kao jedinici lokalne samouprave ćete uvek imati pouzdanog partnera na projektima, a ja ću vrlo rado podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, podnošenje Izveštaja Narodnoj skupštini jedan je od načina zadovoljenja principa transparentnosti koji je od velike važnosti u praćenju rada ove Komisije. Osim što će se narodni poslanici danas upoznati sa mišljenjima, sa saopštenjima, sa analizama koje možemo videti u izveštaju, sa druge strane, stvaraju se uslovi za eliminisanje svake pravne nedoumice kod preduzeća u Srbiji prilikom donošenja odluka. Zahvaljujući transparentnosti u radu ove Komisije, lakše se može uočiti kakvo ponašanje od strane preduzeća je zabranjeno, odnosno koje su aktivnosti koje ugrožavaju konkurenciju.

Ono što još želim da istaknem, uvek pozitivno ocenjujem kada neka institucija ili organ imaju dobar odnos sa građanima. Komisija za zaštitu konkurencije otvorila je tu telefonsku liniju, i-mejl koji je namenjen onima koji raspolažu informacijama o postojanju povrede konkurencije na tržištu. Ovakav način komunikacije sa građanima predstavlja i pomoć Komisiji, sa druge strane, koja na osnovu inicijativa i prikupljenih informacija može pokrenuti postupak ispitivanja povreda konkurencije i utvrđivati činjenice koje su relevantne u svakom konkretnom slučaju.

Da se osvrnemo malo i na pregovaračko Poglavlje 8, koje se odnosi na konkurenciju. Jedno je od najsloženijih u pregovaračkom procesu. Mnogo je uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se za građane obezbedile niže cene, bolji kvalitet roba i usluga i šira mogućnost izbora.

Upravo tim uslovima bavi se Poglavlje 8, a onda dolazimo do naše obaveze da pravila usaglasimo sa pravnim tekovinama Evropske unije koja se odnose na konkurenciju i na taj način da regulišemo sporazume koji su suprotni pravilima konkurencije, da regulišemo zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu, ali i državnu pomoć. Upravo se u ovim pitanjima i može videti velika uloga Komisije za zaštitu konkurencije.

Ono što možemo iz izveštaja još da vidimo jeste da je naš zakonodavni okvir načelno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i da su podzakonski akti u velikoj meri usaglašeni sa propisima i sa smernicama Evropske komisije. Takođe vidimo da je sastanak Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju bio planiran za početak juna ove godine u Briselu na kome je Komisija trebalo da predstavi svoj rad i rezultate primene propisa o zaštiti konkurencije.

Pošto je ovaj izveštaj urađen i dostavljen nama ranije, odnosno pre tog sastanka bilo bi lepo da detaljnije čujemo neke zaključke sa tog sastanka, prosto da nam i prenesete svoje utiske.

U svakom slučaju, ja bih u ovom trenutku podsetila na izveštaj Evropske komisije iz 2017. godine o napretku Srbije u ovoj oblasti u kome je konstatovano da su povećane aktivnosti zastupanja politike konkurencije i da je povećana implementacija u primeni prava zaštite konkurencije.

U ovom zaista iscrpnom izveštaju ima dosta konkretnih primera na koji način je postupala i na koji način je reagovala Komisija za zaštitu konkurencije. Ja o tim primerima neću govoriti, jer bi mi trebalo mnogo vremena, ali ću ukazati zapravo samo na značaj našeg zajedničkog cilja, a to je zdravo konkurentno tržište na kome će odnosi između učesnika na kraju rezultirati boljim životnim standardom za naše građane. Tome svakako svi treba da težimo. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Fiskalnog saveta, pred nama je danas izveštaj Fiskalnog saveta kao jednog nezavisnog državnog organa, čija je uloga ocena poštovanja fiskalnih pravila i obezbeđivanje javnosti i odgovornosti u vođenju fiskalne politike.

Fiskalni savet vrši analize fiskalne politike i organizuje stručne rasprave u ovoj oblasti. Vrlo važna uloga Fiskalnog saveta ogleda se u praćenju i proceni efekata ekonomske politike, fiskalnih rizika i verovatnoća da li će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve poštujući fiskalna pravila.

Podnošenjem izveštaja Narodnoj skupštini i Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obezbeđuje se javnost rada Fiskalnog saveta.

Takođe, izveštaji, analize i mišljenja zaista treba da budu na internet stranici Fiskalnog saveta da bi građani mogli da se upoznaju sa njima u svakom trenutku, jer će na taj način pratiti kako rad Fiskalnog saveta, tako i efekte tog rada.

Fiskalni savet je u 2018. godini, takođe, težio tome da se doprinese boljoj i održivoj fiskalnoj politici tako što je ukazivao na mere za unapređenje javnih finansija i privrednog rasta. Najvažniji zadatak Fiskalnog saveta u 2018. godini bio je kontrola rashoda za penzije i plate u javnom sektoru i pružanje podrške za uređenje penzijskog sistema na trajnim osnovama.

Fiskalna konsolidacija koja je bila nužna počivala je na teškim merama koje su bile privremenog karaktera, ali na taj način od države u bankrotu došli smo do trenutka kada zaista imamo stabilnu državnu kasu.

Na primer, na kraju 2014. godine država je bila u deficitu od 2,2 milijarde evra. U 2015. godini javni dug je bio blizu 80% BDP-a. Na kraju 2018. godine imali smo suficit u budžetu od oko 68 milijardi dinara, dok je javni dug iznosio 54% BDP.

Kao deo procesa fiskalne konsolidacije smanjeno je učešće rashoda za penzije sa 12,8% BDP u 2013. godini na 10,5% BDP u 2018. godini. Penzije su usklađivane sa ekonomskim mogućnostima, a danas je, zahvaljujući, pre svega, suficitu u budžetu, Zakon o privremenom smanjenju penzija stavljen van snage.

Što se tiče plata u javnom sektoru, one su od 2016. do 2018. godine povećane u rasponu od dva do deset posto. Tri puta je povećana minimalna zarada. Cena radnog sata na kraju 2014. godine bila je, na primer, 115 dinara, dok je u 2018. godini povećana na 155 dinara. Za ovu godinu plan je povećanje plata koji se kreće u rasponu od 7% do 12%.

Prema tome, pridržavanje fiskalnih pravila, budžetska disciplina, dobra saradnja između svih nivoa vlasti dali su rezultate i stvorili sigurnost u pogledu buduće fiskalne politike.

Fiskalna politika koju sprovodi Vlada Srbije dala je očigledne rezultate i rezultati će biti još bolji. Naravno, nesporno je stručno angažovanje Fiskalnog saveta na koji način se daje jedna kompletna slika ove oblasti. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državne revizorske institucije gospodine Pejoviću, na dnevnom redu je i Izveštaj o radu Državne revizorske institucije, čime se Narodna skupština upoznaje sa informacijama o izvršenju Programa revizije za 2018. godinu, ali sa utvrđenim nalazima, mišljenjima i datim preporukama. Na taj način sa jedne strane Državne revizorska institucija ukazuje na značaj svog postojanja, ali sa druge strane takođe jača odgovornost i transparentnost državnih organa i javnog sektora u celini.

Program revizije posebno obuhvata budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, jedinice lokalne samouprave, poslovanje Narodne banke Srbije, kao i javna preduzeća i privredna društva koja su osnovana od strane korisnika javnih sredstava. Svedoci smo sve veće svesti o rezultatima rada državnih organa, takođe smo svedoci i sve veće potrebe za efektivnijim i efikasnijim radom ukupnog javnog sektora. Upravo da bi se zadovoljile te potrebe, neophodne su tačne i sveobuhvatne informacije o rezultatima rada državnih organa, institucija i organizacija, javnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave i uopšte svih direktnih ili indirektnih korisnika javnih sredstava.

Upravo iz tih razloga Državna revizorska institucija, kao nezavisno kontrolno telo, ima veliki značaj, pre svega zbog preporuka da se državni prihodi raspodeljuju na odgovarajući način u skladu sa zakonom. Tako se doprinosi i smanjenju korupcije i mogućih zloupotreba položaja.

Veliki značaj raspravljanja u parlamentu o Izveštaju Državne revizorske institucije ogleda se i u tome što poslanici, kao predstavnici naroda, upravo svojim diskusijama približavaju građanima načine na koje se troši njihov novac i šta tačno podrazumevaju ili obuhvataju postupci revizije. To je i podsećanje građanima, ali i organizacijama civilnog društva da se i sami uključe u procese eksterne revizije u Srbiji.

Građani mogu podnositi predstavke u vezi sa nezakonitim trošenjem sredstava i tako zapravo učvrstiti vezu između njih samih sa jedne strane i Državne revizorske institucije sa druge strane, jer ova institucija upravo i ima za cilj poboljšanje života građana borbom protiv korupcije, koja predstavlja veliki problem u svakoj državi, pa i kod nas. Sa druge strane, parlament jeste mesto sa koga se donosiocima odluka stavlja do znanja da novac sa kojim raspolažu nije njihov, već novac građana i da je potrebno da raspolaganje novcem iz budžeta bude predmet kontrole.

Važno je sagledavanje problema i njihovo sistemsko rešavanje. Ja sam sigurna da će i u narednom periodu Državna revizorska institucija na adekvatan način doprinositi donošenju zakona, njihovom sprovođenju i kontroli primene zakona i drugih propisa, a posebno bih naglasila značaj saradnje između Državne revizorske institucije i jedinica lokalne samouprave, kako bi se novac iz budžeta trošio na zakonom predviđen način.

Zbog ovog kvalitetnog i sveobuhvatnog izveštaja, o kome je zaista dosta mojih kolega govorilo, i kako bih dala dalju podršku u radu Državnoj revizorskoj instituciji, ja ću glasati u danu za glasanje za usvajanje ovog izveštaja. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Evo, i danas u raspravi u pojedinostima, ponovo nas je Vladimir Orlić, naš kolega, podsetio na tekovine Demokratske stranke, a čućete zašto ja mislim da je važno da se nadovežem baš na taj deo rasprave.

Sećate se kada sam govorila o sudiji Majiću i kako se pokrenula medijska mašinerija koja će njega učiniti žrtvom, a nas partijskim poslušnicima koji ga napadaju, koji hoće da ga ućutkaju, koji praktično hoće da ga linčuju. To se naravno obistinilo, ali se otišlo korak dalje. Kada poslanici skupštinske većine pričaju u raspravi o stvarima koje nerviraju ove u šatoru, što sede u parku, a to je uglavnom istina o njihovom politikanstvu, jer to nije politika to je politikanstvo, to je istina o njihovom ponašanju koja je pritom očigledna, onda se nađemo u „Utisku nedelje“ kao jedan od predloga za koji se glasa. Ako ih baš mnogo iznerviramo, onda može da se desi da se nađemo čak i u dva predloga. To nam praktično dođe kao znak da prestanemo da građanima pričamo ko su oni i koji su u stvari njihovi ciljevi.

Ali, to nije sve, onda se u istoj toj emisiji organizuje svojevrsna pljuvačina svih narodnih poslanika koji je ispod svakog nivoa. Tako je sociolog Jovo Bakić za sve narodne poslanike rekao, citiram: „Izbori neće smeniti aktuelnu vlast, jer mafijaška vlast nikada ne odlazi dobrovoljno“. Dalje: „U parlamentu sede narodni poslanici, pod znacima navoda. Dalje: „Oni koji su umesto da budu u štali, došli u Skupštinu, i Skupština je rijaliti program, to nije govor normalnog sveta“.

Dakle, mi smo nenormalna mafijaška stoka, čiji su lični i profesionalni integriteti pod znakom pitanja ili pod znacima navoda. Moram da vam kažem na ovaj način je ovaj gospodin uvredio narodne poslanike, ali je isto tako uvredio i sve građane koji su glasali za to da mi budemo ovde. Takođe, na ovaj način se vrši pokušaj ograničavanja slobode izražavanja narodnih poslanika i pritisak na Narodnu skupštinu.

Ja ću i danas ponovo imati pitanje, samo je moje pitanje sada drugačije – kada planirate da kao predlog stavite sporazum sa narodom, pa da glasamo za lične interese lidera Saveza za Srbiju? Oni su se u sedam tačaka izborili, odnosno boriće se za slobodne medije, za izmene izbornih zakona koje su oni doneli, za demokratizaciju Srbije, obavezali su se da će napustiti rad u ovoj Skupštini, itd.

Naravno, o Kosovu i Metohiji ni reči, o ekonomiji ništa, o razvoju privrede ništa, ništa o novim radnim mestima za naše sugrađane, o renoviranju škola i obdaništa ništa, isto tako o socijalnoj politici, kulturi, sportu i svim ostalim pitanjima koja zapravo čine život naših građana. Zašto taj sporazum nije predmet emisije, pa da malo kritikujemo tu šarenu lažu koja je ponuđena građanima?

Kao što vidite, ja nikoga nisam uvredila, nikome nisam rekla da je stoka i da je za štalu. Nisam Bakiću poručila da je sociolog pod znakom pitanja, samo sam pitala. Ali poručujem da Bakić nema ni pravo ni legitimitet da vređa, a mi smo legitimno izabrani predstavnici naroda koji rade svoj posao. Pa videćemo, građani će pokazati na sledećim izborima da li su za ozbiljnu politiku ili su za šator politiku koju Bakić propagira na protestima „Jedan od pet miliona“. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

U ovom amandmanu se govori o imovini Grada Beograda, koja obuhvata dobra u opštoj upotrebi, dakle, puteve, trgove i javne parkove, komunalnu mrežu, pokretne i nepokretne stvari, kulturna dobra, itd.

Danas se suočavamo sa jednom pojavom o kojoj mislim da treba i govoriti u parlamentu, a koja je neočekivana ako uzmemo u obzir da je glavni akter jedan predsednik opštine. Dakle, složićete se, ne očekuje se baš od jednog predsednika opštine da se protivi da ta opština i Grad Beograd uopšte da napreduju, da se razvijaju i da budu, praktično bolje i lepše mesto za život.

Marko Bastać ometa radove na Trgu Republike tako što sklanja ograde, on dovede svoje odbornike da se šetaju na mestima gde se izvode radovi, čupa i sklanja saobraćajne znakove i druge znakove i signalizaciju. Na taj način on, ne samo što, verovatno produžava rok za završetak tih radova, nego pravi dodatne troškove, na kraju krajeva, zloupotrebljava svoju funkciju i svoj položaj da bi svojim performansima vršio političke pritiske na gradsku vlast u Beogradu. Znači, radi se o čistoj zloupotrebi položaja.

Sa druge strane, danas čujem da će se sprovesti referendum, potpuno protivno zakonima i pravilima prakse. On će poslati ljude da obilaze stanove, da obilaze kuće, da obilaze stanovnike opštine Stari Grad i vrlo je jasno da se radi o još jednoj zloupotrebi položaja u nizu zloupotreba položaja koje je sproveo i svakodnevno sprovodi Marko Bastać, kao predsednik opštine Stari Grad.

Pošto raspravljamo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu, smatram da građani treba da čuju šta se radi, na koji način se radi i da će biti zloupotrebljeni i iskorišćeni u toj navodno političkoj borbi. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući, što ste mi dali reč.

Zapravo, vrlo kratko želim da se obratim, dok moje kolege iz Beograda iznose podatke o tome šta je sve aktuelna vlast u Beogradu uradila, o tome kakvi su rezultati u svakoj opštini gradskoj ili prigradskoj u kojima se na vlasti nalazi SNS rezultati su svakako veliki.

Želim da kažem šta se istovremeno dešava u prestonici. Amandman su podneli poslanici SDS i Narodne stranke, koji su bojkotujući rad Skupštine došli u ovu zgradu i predali amandman 22. maja u 09.56 minuta. Pošto ni danas nisu u sali da obrazlažu ove svoje amandmane, a to traje već mesecima, jedino što ja mogu da zaključim jeste da oni, zapravo, bojkotuju parlamentarni dijalog. Oni bojkotuju raspravu u parlamentu koja je verovatno najvažniji deo posla jednog narodnog poslanika.

Ovi poslanici su želeli da daju svoj doprinos podnošenjem ovog amandmana i pored toga što, ja moram da kažem, i svakodnevno pomažu građanima u rešavanju problema, ali u parku i u šatoru. To nisu državni organi niti institucije. Onaj, u stvari, kome je Zoran Živković dao pasoš za prolaz kroz slobodnu zonu je mogao da se obrati ovim poslanicima i da sa njima razgovara o jako važnim temama.

U skladu sa obrazloženjem amandmana, oni će možda podići još jedan šator u parku, s obzirom na to da stalno govore o nekakvom paralelnom parlamentu jer ne žele da učestvuju u radu Narodne skupštine koja je legitimna, pa će onda tamo, verovatno podnositi izveštaj o radu, najmanje jednom u tri meseca.

Na kraju, slažem se sa mišljenjem Vlade da amandman treba odbiti iz razloga što se predloženim rešenjem, dakle rešenjem koje dato u Predlogu zakona, vrši usklađivanje sa drugim članovima zakona, što je u vezi i sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.

U Zakonu o lokalnoj samoupravi mi možemo da vidimo da piše da se odredbe zakona koje se odnose na predsednika opštine imaju primenjivati i na gradonačelnika, odnosno da odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koja važi za opštinsko veće, važiće i za gradsko veće.

Prema tome, sasvim je logično rešenje koje je dato u ovom Predlogu zakona, u okviru izmena i dopuna i takvo rešenje treba podržati, a amandman treba odbiti i iz svih razloga koje sam navela kako stručnih tako i drugih razloga o kojima sam malopre govorila. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u amandmanu kolege Rističevića na član 13. kaže da se obavljanje poslova pomoćnika gradonačelnika u oblasti ekonomskog razvoja u gradu Beogradu se postavlja gradski menadžer, ali postoji mogućnost da se postave pomoćnici gradonačelnika i za druge oblasti, kao što su urbanizam, poljoprivrede, itd.

Dakle, mi danas raspravljamo u pojedinostima o rešenjima koje će unaprediti funkcionisanje grada Beograda za razliku od vlasti u Beogradu do 2012. godine kada je odgovornost bila na Demokratskoj stranci.

Mene ni malo ne čudi što moje kolege iz Beograda to potenciraju. Jednostavno sećaju se loše vlasti, afera i zloupotreba koje su dovele do dugova, minusa i drugih posledica po Beograd i Beograđane.

Govorim o tome jer su sve to bile negativne posledice za celu Srbiju. Mada da budem iskrena ja bih najviše volela da bar jedna sednica da bude posvećena vlasti Demokratske stranke u Nišu pa da čujemo isto toliko primera koliko su oni loše vršili vlasti u Nišu.

Da se vratimo na Beograd 2012. godine i kasnije ustanovljen je dug od preko milijardu evra koji se odnosio na grad, ali i na gradske opštine, javna preduzeća i ustanove. I neka ovo naše ponavljanje bude znak i za javnost i bude znak i za državne organe da još uvek neke afere treba ispitati. Dobar pokazatelj da je zloupotreba i afera zaista bilo jeste i podatak da je od 2013. godine uhapšeno i procesuirano 44 saradnika Dragana Đilasa koji su bili funkcioneri na različitim nivoima a koji su učestvovali u radnjama u kojima je budžet grada Beograda oštećen za 8,5 miliona evra.

Eto tako su oni koristili pozicije i funkcije u različitim oblastima. Umesto da su donosili ovakve zakone, da su radili na unapređenju grada Beograda, na proširenju, ovlašćenja gradskim i prigradskim opštinama. Oni su grad unazađivali u kontinuitetu više godina, a zapravo razvijali su samo svoje privatne biznise i lične budžete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

JA sam prosto osetila potrebu da se nadovežem, evo kaže koleginica Studenka Kovačević kako podnosioci ovog amandmana sigurno sede negde i razgovaraju o funkcijama u novoformiranim partijama koje su kupili.

Znate, to u stvari nisu nove stranke. Mi smo o tome već razgovarali na sednicama Skupštine. Nemaju oni način da animiraju ljude. Treba napraviti organizaciju stranke, odbore, opštinske odbore, gradske odbore. Stranačka infrastruktura podrazumeva podršku naroda. Oni tu podršku nemaju i logično, stranke kupuju, umesto da ih od samog početka stvaraju.

Nikada Vuk Jeremić nije voleo da da odgovore na pitanja o poreklu novca, ni zašto ni kako je dobijao novac iz inostranstva, ni šta je uradio sa tim parama. Zapravo, sumnja nje da je on od Miroslava Aleksića kupio stranku i nazvao je Narodna stranka. Kažu, iz njegovog tima nije bilo potrebe za prikupljanjem potpisa. Ne da nije bilo potrebe za prikupljanjem potpisa, nego su oni bili svesni da potpise ne mogu da prikupe, pa su zato od Miroslava Aleksića kupili Narodni pokret Srbije, za uzvrat Aleksić je došao na mesto potpredsednika te, nazovi, stranke.

Dobro, Vuk Jeremić je kupio stranku, Đilas isto kupio stranku i onda su se udružili sa nasilnikom Boškom Obradovićem stremeći ka pravim vrednostima. Naravno, ironična sam, ka napadima na žene, blokiranju saobraćaja na raskrsnicama, čupanju znakova, pomeranju ograda, nošenja vešala, upadima u RTS, pretnjama onima koji ih ne podržavaju, uvođenju paralelnog parlamenta, i ne znam da li sam još izostavila još neku glupost, koja njima služi za razonodu, a građanima ne služi ni za šta.

Njihov odnos prema građanima vidi se i ovde u parlamentu, kao bojkotuju, a podnose amandmane, a potpisuju se za troškove, ni službena putovanja im nisu strana. I, u stvari, svoju funkciju koriste za manipulaciju. A građani, oni koji su zbog njih glasali, zbog kojih su oni ovde u parlamentu oni gledaju predstavu i to je sve što oni tim građanima mogu da ponude. U tom smislu je i podnošenje ovog amandmana bilo bez rezultata. Zahvaljujem.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.Evo danas na dnevnom redu imamo predloge odluka koje se odnose na sudijske funkcije. Ja ću na svoj način dati doprinos ovoj raspravi u načelu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi da se na kratko vratim u ne tako daleku prošlost, tačnije u 2003. godinu, jer je potrebno da se setimo kako su sudije dolazile na funkcije, i kako su se to sudije smenjivale.

Tada su zakonodavna, izvršna i sudska vlast bile u međusobnom sukobu, a zbog čega? Zbog toga što su oni koji su bili u izvršnoj vlasti, želeli da zloupotrebe i da iskoriste zakonodavnu vlast, da bi pravosudni sistem apsolutno stavili pod kontrolu političara i politike.

Znate, strašno je kada neko koristi, kada zloupotrebljava vanredno stanje u zemlji, da sa mesta vršioca dužnosti predsednika Srbije, koristi politički položaj da razrešava sudije, da menja pravosudne zakone, da vrši pritisak na sudije Vrhovnog suda da podnose ostavke.

Smenjivali su se čelnici u pravosuđu koji su svojim stavom i svojim argumentima sprečavali nelegitimnu reformu pravosuđa. Trudili su se da sve bude podložno i podređeno političkim uticajima, ucenama i manipulacijama, koje su u to vreme dolazile uglavnom iz jedne stranke.

Na žalost, i u godinama posle 2003. godine, pravosuđe je nastavilo da trpi. Nastavilo je da trpi pritiske, malverzacije, posledice kršenja zakona.

Godine 2008. donose se zakoni koji su zapravo direktno izigrali odredbe Ustava Republike Srbije. Godine 2008. doneti su zakoni koji su direktno prekršili odredbe Ustava, koji su predstavljali zapravo paravan DS, da napravi nezapamćenu čistku među sudijama, koja je u Srbiji ikada zabeležena.

Pri tom, sve se to radilo pod velom reforme pravosuđa, sve se to radilo pod okriljem dobre namere, kako će zaboga naš pravosudni sistem biti bolji i kako će nam pravosuđe biti kvalitetnije, i efikasnije. Ta reforma je zapravo sprovedena sa jednim jedinim ciljem, a to je, stavljanje sudske vlasti pod direktnu kontrolu DS.

Zbog toga je više od 700 sudija, može se reći proterano, izbačeno na ulicu bez ikakvog objašnjenja, bez ikakvog osećaja krivice, što se tada pljunulo na njihove biografije, na njihov ugled, na čast, na dostojanstvo, na njihovo iskustvo i na njihov rad.

Posledice najgore reforme pravosuđa, koja je ikada sprovedena, naravno, odrazile su se i na budžet Republike Srbije. Ukidanje više od 700 odluka o ne reizboru sudija, povratak tih sudija, odštete za povredu ugleda i časti, pretrpljene strahove i sramotu, za izgubljene zarade, koštali su našu državu više od 30 miliona evra.

Sa druge strane, novoizabrane sudije bile su aktivisti DS, koji i da su želeli, verovatno nisu mnogo znali, ni o pravosuđu, a nisu mnogo znali ni da sude i donose takve odluke.

U to vreme, oni su, logično, bili zahvalni partiji koja ih je predložila, čelnicima, visokim funkcionerima DS, bili su lojalni, bili su podložni naravno njihovim uticajima prilikom donošenja odluka, pa se samim tim nisu rukovodili ni zakonima, ni znanjem, već partijskim instrukcijama. Na taj način, oni su prvo doveli do neujednačene sudske prakse, čije posledice i dan danas ispravljamo.

Predmeti u kojima su oni nestručno, neprofesionalno i vrlo često naručeno presuđivali, izazvali su nove troškove za naš budžet, a građani su, naravno, ni krivi ni dužni, uglavnom snosili posledice.

U toj zloglasnoj reformi pravosuđa jedino su bili važni uticajni pojedinci i odbori DS. Znate, kada je neko predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, pri tom, istaknuti član DS u Nišu, kada je taj isti čovek zadužen za koordinaciju izbora Visokog saveta sudstva, pa kasnije postane član Viskog saveta sudstva, da bi upravo iz redova DS birao sudije, više je nego jasna zloupotreba položaja. Dakle, sad smo na terenu, odnosno u periodu 2008. i 2009. godine.

Još jedan primer kako su se tada birale sudije je odbor DS u Vlasotincu. U dokumentu koji je društvo sudija dostavilo politici, jasno se vidi kako su pravljeni spiskovi sudija i na osnovu preporuka, zapravo lokalnog odbora DS i da je, čak uzimano u obzir članstvo supružnika, pa se to karakterisalo kao plus ili minus, pa onda u sledećem nivou su bili oni koji su bili samo simpatizeri, pa su u sledećem nivou bili oni koji su samo pružali stranci pravnu pomoć.

Taj dokument postoji, taj spisak postoji, njega su potpisali tadašnji predsednik opštinskog odbora DS i predsednik skupštine opštine Vlasotince, da bi na taj spisak stavili čak i pečat DS i pečat opštine.

To se kaže za kandidate. Kandidati za sudije, kaže ovako na tom spisku – simpatizer, supruga član DS, desetak godina unazad pruža pravnu pomoć DS. To je veliki plus. Ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za sudiju u Nišu, nesporan. Baš je lepo što su mogli i da biraju funkcije, pošto su već bili stavljeni na te spiskove.

Imamo još jednog kandidata za sudiju. Kaže, predsednik suda do 2000. godine, član DS, dugogodišnji, nesporno pozitivan, odnosno dato pozitivno mišljenje da on može biti sudija, ali imate i kandidate koji su okarakterisani kao okoreli neprijatelji DS, upravo zbog smene. Kaže 1996. godine, kao predsednik veća presuđivao izbornu krađu u Vlasotincu, pred penzijom, znači nije ni bitno da se čovek bori da dobije funkciju sudije, nesporno negativan.

Kandidati za javne tužioce takođe su bili diskutabilni. Kaže ovako – pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran. Šta god značilo to sa strane posmatrano nekorumpiran, dugogodišnji simpatizer DS, ali odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince. To znači, sa strane gledano nekorumpiran, a u stvari odbacivao krivične prijave protiv članova DS. Sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika specijalnog suda ili veće tužilaca.

Imamo još jednog kandidata. Zamenik opštinskog javnog tužioca od osnivanja simpatizer stranke. Siguran glas, pošten, nekorumpiran, upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu. Dakle, njihovi kandidati su bili upotrebljivi za te funkcije koje su im oni na tim spiskovima dodeljivali. Dobro je pa su napisali da nisu korumpirani.

Taj dokument, to pismo društva sudija je potvrdilo i da su tokom reizbora sudija i tužilaca, zapravo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca koristili podatke koje im je dostavljana Bezbednosno-informativna agencija.

Zaštitnik građana u to vreme Saša Janković, naravno u svom izveštaju o tome da li je postojala tajna policija koja je proveravala kandidate za sudije, izneo je svoje mišljenje i rekao da zapravo, BIA nije dostavljala nikakve podatke, ali demantovala ga je Snežana Malović, tada ministar pravde, pa je u svojoj izjavi navela da Visoki savet sudstva jeste tražio podatke od tužilaštva za neke predmete i da su ti podaci upravo dobijeni od policije i BIA-e. Izgleda da se nisu dogovorili da bar svoje izjave usaglase kad su već štitili, zapravo urušavanje pravosudnog sistema zarad njegovog stavljanja pod šapu DS.

U 2010. godini svi znamo da su skoro svi sudovi bili u v.d. stanju što je nadalje omogućavalo manipulacije, političke uticaje, ucene, malverzacije, putem kojih je DS zapravo dolazila do onakvih presuda kakve je želela preko sudija, odnosno predsednika sudova koji su u v.d. stanju bili na čelu sudova.

Danas se borimo sa ostacima takvih kadrova koji ponovo svoje položaje koriste da bi pod parolom – iznosimo stručna mišljenja, napadali Vladu, pa čak i narodne poslanike koji su se izjasnili da će glasati za predložena rešenja.

Tako imamo sudiju Apelacionog suda u Beogradu, Miodraga Majića. Ako pogledamo njegovo karijerno napredovanje, videćemo da je njegova karijera vrlo slična sa kadrovima o kojima sam malopre govorila. Sa mesta pripravnika u tužilaštvu, on dolazi u Prvi opštinski sud u Beogradu, da bi posle petooktobarske revolucije, šta? Napredovao.

Zvanje doktora nauka stekao je 2008. godine, a da utisak bude jači, odbrani njegove disertacije prisustvovala je i Snežana Malović, ovaj veliki reformator srpskog pravosuđa i tada ministar pravde. U čuvenoj seči sudija, neistomišljenik DS, ovaj sadašnji sudija, aktuelni sudija Apelacionog suda je, zapravo napredovao i direktno je izabran u Apelacioni sud i to u Odeljenje za ratne zločine.

Dakle, zaključak je da je tada neko ko nije imao dan staža u Okružnom sudu, ili sada Višem sudu, da je neko ko ni jednu jedinu odluku nije doneo u postupku postupanja po žalbi, preskočio mnogo kandidata koji su tada ispunjavali uslove i stigao direktno do Apelacionog suda u Beogradu.

Kad smo već kod toga, 2013. godina ostaće upamćena po sramnoj presudi o kojoj je brujala javnost, kada su i struka i ne stručni deo javnosti negodovali, a građani se razočarali u već poljuljano pravosuđe i već su imali poljuljano poverenje u pravosuđe koje je bilo takvo kakvo je bili prethodnih godina, dakle pre 2013. godine.

Sudija Majić je bio direktni akter donošenja odluke kojom se 11 članova zločinačke grupe oslobodilačke vojske iz Gnjilana pušta na slobodu. Oni su 1999. godine počinili krivično delo – ratni zločin protiv civilnog stanovništva kada je, setićemo se, ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260. Optužba je obuhvatala mučenja, silovanja, telesna povređivanja, ubistva i pljačkanja imovine. Zverstva su činjena prema Srbima i prema drugom ne albanskom stanovništvu.

Dok smo još uvek na terenu biografije sudije Majića, koja je inače javna, pa o njoj možemo da govorimo, on je predsednik Upravnog odbora jedne nevladine organizacije, tačnije Centra za pravosudna istraživanja. Postavlja se pitanje, spojivosti sudijske funkcije i članstva u udruženju i ako onda dovedemo u pitanje i nezavisnost i ne pristrasnost prilikom odlučivanja, zašto ćemo pogrešiti? Dakle, dovodi se u pitanje nepristrasnost u donošenju odluka. Šta ako se u tom predmetu u kom on mora da sudi nađe advokat sa bilo koje strane koji je zajedno sa njim u tom udruženju, odnosno u toj nevladinoj organizaciji. Naravno, dovodi se u pitanje i nezavisnost, jer niko od nas ne zna ko finansira tu nevladinu organizaciju.

Odredbe zakona o sudijama su po ovom pitanju jasne. Sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način. Baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge, ni davati pravne savete uz naknadu. Sa sudijskom funkcijom ne spojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.

Da li ćemo mi biti krivi kao narodni poslanici koji komentarišemo, zapravo nezavisnost ili nepristrasnost jednog sudije Apelacionog suda, koji je sa druge strane želeći da izvrši pritisak na narodne poslanike, na Narodnu skupštinu komentarisao to kako ćemo mi glasati za neke predloge zakona u danu za glasanje.

Pored svega, on je sebi dozvolio da gostuje u emisijama na televiziji kao sudija. Dakle, on je iz ugla sudije komentarisao predmete i davao mišljenje. I ne samo to, on je kritikovao pooštravanje kaznene politike, uvođenje doživotnog zatvora za najmonstruoznija krivična dela.

Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje. Da li će to biti stručno mišljenje ili ne, svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. Ali, da li je dozvoljeno sudiji da u emisiji na televiziji komentariše ovakav predlog zakona, odnosno doživotni zatvor za najgnusnija krivična dela?

Sa kojim pravom jedan sudija u emisiji kritikuje poslanike koji će glasati za određene predloge zakona u danu za glasanje? Da li to znači da se na taj način vrši pritisak na narodne poslanike i na Narodnu skupštinu u celini?

Dakle, da se razumemo. Ovde se nije radilo o nekoj javnoj raspravi. Ovde se nije radilo o debati koja se tiče pitanja pravosuđa. Ne možemo da kažemo ni da je, u stvari, u ovoj konkretnoj situaciji da se radi o dijalogu kao osnovi demokratskog društva. Ovde se radilo o gostovanju aktuelnog sudije Apelacionog suda na televiziji i njegovom komentarisanju određenih stvari, vršenju pritiska na Narodnu skupštinu.

Naravno, sada se pokrenula medijska mašinerija koja će od sudije Majića napraviti veliku žrtvu, a u kojoj će Aleksandar Martinović i Maja Gojković biti u stvari dežurni krivci. Zašto? Da vas podsetim. Zato što su ga pomenuli na sednici Narodne skupštine. Aleksandar Martinović ga je samo pitao da mu pojasni zbog čega smatra nečovečnim akt glasanja narodnih poslanika za takav predlog zakona, pošto je on sam komentarisao kako će to biti nečovečno itd, itd. Dakle, Aleksandar Martinović mu je samo postavio prosto pitanje. Maja Gojković ga čak nije ništa ni pitala. Maja Gojković je samo posle izlaganja Martinovića rekla kako u stvari nije znala da je aktuelni sudija Apelacionog suda i kako je zapravo mislila da je on u emisiji gostovao kao predstavnik jedne nevladine organizacije. Ja ništa loše ne vidim ni u pitanju Martinovića, ni u komentaru Maje Gojković.

Ali, zato imamo medije. Zato imamo medijsku mašineriju koja će od sudije Majića napraviti žrtvu. Pa se tako u dnevnom listu „Danas“ to opisuje na sledeći način – Uvrede kojima su poslanici vladajuće stranke zasuli sudiju Majića, dovodeći u pitanje njegov profesionalni integritet, pa se u sledećoj rečenici kaže – poziv na linč i pokušaj da se ovaj sudija ućutka, itd. Šta to znači? Da li to znači da svako ko želi može da pita narodne poslanike šta hoće, može da kritikuje narodne poslanike, može da kritikuje njihov rad u parlamentu ili van parlamenta, može da vrši pritiske na narodne poslanike kako da glasaju za određene predloge zakona, ali kad mi postavimo pitanje, to je odmah linč i odmah ova medijska mašinerija od tih ljudi pravi velike žrtve koje smo mi odavde, zaboga, nešto pitali.

Drugo, niko ne pokušava da diskredituje sudiju Majića na taj način što se govori o njegovoj biografiji. Njega biografija je dostupna javnosti, eno je na internetu i nema razloga da o tome na sednici Narodne skupštine ne sme da se priča. E, sad, ako to smatraju ovi što pišu ovakve tekstove, da njegova biografija zapravo njega diskredituje, to je onda njihov problem, to nije naš problem. Naš problem nije bilo čija biografija.

Dame i gospodo, na kraju bih samo želela da kažem – to su sve tekovine Demokratske stranke. To su ti bahati kadrovi koji misle da su bogom dani da budu sudije, koji misle da su bogom dani da budu na nečijem spisku i da izraze svoju želju koju funkciju žele. To su ti kadrovi koji misle da su jači od prava i od zakona, koji misle da su jači od pravde, koji vrše pritiske onda kada je to u njihovom interesu.

Mnogo je vremena potrebno za naše pravosuđe da se vrati na pravi kolosek, da se oporavi od ovakvih reformi i kadrova. Ali, Srpska napredna stranka je, na kraju krajeva, došavši na vlast, preuzela odgovornost i za pravosudni sistem i sigurna sam da ćemo raditi na tome da svi postupci i sve procedure budu u skladu sa zakonom i da se sprovode u skladu sa zakonom.

Naše pravosuđe nema više vremena, nema više ni snage, da bude podložno političkim uticajima i želim da se nikada više ne ponovi ono što se desilo 2008. i 2009. godine, pod okriljem Demokratske stranke u našem pravosudnom sistemu. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo iz ovih diskusija u načelnoj raspravi o ovim predlozima odluka da smo se setili, da dobro pamtimo da je bilo mnogo negativnih stvari u godinama koje su iza nas, mnogo loših stvari koje su imale ozbiljne posledice i na naš pravosudni sistem i na budžet i na status naše države uopšte.

Kada čujem kritike na račun SNS, koja je sada na vlasti, setim se samo kako je pravosuđe izgledalo 2008. i 2009. godine, šta se radilo, ucene, malverzacije, pritisci koje kakvi. Svi koji su bili u DS bili su kandidati za neke državne funkcije i bili su, što kaže kolega Rističević, zaštićeni kao svete krave. Niko ništa nije smeo da im kaže.

Vidite samo čoveka koji je istaknuti član DS, koji je bio predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe ove Narodne skupštine u kojoj mi sada sedimo, koji je koordinisao izbor Visokog saveta sudstva, koji je ušao da bude član Visokog saveta sudstva sa namerom da iz redova DS bira sudije i posle kada mi nađemo sa tim sličnost u biografiji sudije Majića, onda smo mi odavde, zaboga, ko zna šta rekli i ko zna kako smo ga uvredili.

On je 2009. godine preskočio okružni, odnosno viši sud i otišao direktno u Apelacioni sud bez i jednog dana radnog staža, suđenja u postupcima po žalbama. On je preskočio mnogo kandidata koji su ispunjavali uslove, ali to se tako radilo 2009. godine. Tada ste bili podobni ili nepodobni, član DS ili nečlan DS, simpatizer ili nesimpatizer, pa ako ste samo simpatizer možda su vam muž ili žena članovi pa ćete dobiti jedan plus da bude na spisku njihovih kandidata i onda se mi napadnemo ovde što pravimo sličnosti između biografija. Ne diskreditujemo mi nikoga. Njihove biografije i njihovi postupci njih diskredituju.

Nije danas sve savršeno i to je tačno i sa time se slažem, niti može da bude savršeno, ali ako ništa drugo, bar se vidi da SNS zaista radi, da se trudimo da neke stvari promenimo, da se trudimo da bar posledice ovakvih katastrofalnih reformi svedemo na najmanju moguću meru i koliko je god to moguće.

Kada nam se spočitava što nismo nikoga procesuirali ili što niko nije krivično gonjenje od svih onih ljudi, preko Đilasa do svih onih ljudi koje navodimo ovde iz sednice u sednicu, ja mogu da vam kažem – 2013. godine poslaniku u Narodnoj skupštini skinut je imunitet zbog sumnje za postojanje krivičnog dela. Naši ljudi, kada kažem naši ljudi, mislim na članove SNS, mislim na funkcionere koje je predložila SNS, nisu zaštićeni kako su tada bili zaštićeni članovi DS. Imate primer Grocke, imate primer Požege.

Radila sam kao advokat 2009. godine i vrlo dobro znam kako je izgledala ta reforma pravosuđa, nemojte misliti da se u Nišu nisu pravili spiskovi podobnih i nepodobnih, nemojte misliti da u Nišu nije bilo spiskova kandidata za sudije, za one koji će napredovati, za one koji će dobiti otkaz, za one koji se prvi put biraju na sudijske funkcije itd.

Najviše mi smeta smelost, ta bahatost, to podrazumevanje vršenja pritiska na bilo koju granu vlasti. Nama se spočitava da vršimo pritisak na sudije, da su sudije pod uticajem političara koji su iz SNS. Do sada ni u medijima, ni na bilo koji drugi način nisam čula da je neko rekao – taj i taj čovek iz SNS tog i tog sudiju je terao da donese takvu i takvu presudu, a takvih slučajeva je bilo dok je DS bila na vlasti i treba toga da se setimo. Nisam čula da je neko rekao – taj i taj narodni poslanik je uticao na tog i tog sudiju da donese presudu određene sadržine.

Sa druge strane, sada ispada da svako može da kaže šta god hoće protiv narodnih poslanika. Mi odavde ne smemo ništa da pitamo. Mi ne smemo ništa da kažemo i onda se u jednom trenutku korišćenjem medija okrene priča kako smo mi u stvari napali čoveka. Kaže u dnevnom listu „Danas“, ovo moram ponovo da vam pročitam zato što je ovo takva laž – uvrede kojima su poslanici vladajuće stranke zasuli sudiju Majića. Čime sam ga ja to danas uvredila? Čime ga je uvredio kolega Martinović? Čime ga je uvredila Maja Gojković? Tako što su pitali – zašto sudija gostuje, aktuelni sudija Apelacionog suda gostuje u emisijama na televizijama i kritikuje narodne poslanike što će glasati za uvođenje doživotnog zatvora za silovatelje i ubice dece. Na taj način smo ga mi uvredili? To je predstavljeno kao linč i kao pokušaj da se čak ovaj sudija ućutka.

Zaista se nadam, sa time ću i završiti, da se nikada kod nas neće vratiti vreme čuvene „reforme pravosudnog sistema“ kako se desilo u vreme vlasti DS, jer mi zapravo moramo da idemo samo napred i nemamo više vremena za gubljenja i moramo da naš pravosudni sistem učinimo onakvim da bude pristupačan građanima i da građani mogu imati poverenje u pravosudni sistem. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, imamo veoma važan predlog zakona u načelnoj raspravi koji se odnosi na glavni grad i koji će unaprediti obavljanje poslova u Beogradu i u svim gradskim i prigradskim opštinama.

Ono što bih istakla iz ovog predloga zakona, jesu rešenja koja akcenat stavljaju na građane, jer je to zapravo najvažniji cilj donošenja zakona, ali i od velikog značaja je i za samu lokalnu samoupravu. U tom smislu, proširivanje nadležnosti gradskih opština je logičan predlog.

Naročito, bih pohvalila ideju o novim uslužnim centrima kako bi građani mogli da u naseljima gde žive obave poslove zbog kojih bi morali da idu u opštinu. I tu se, dakle, vidi razlika između vlasti u Beogradu do 2012. godine i posle 2012. godine, kada je odgovornost preuzela SNS. Što bi se reklo – bilo, ne povratilo se.

Ali, nažalost, mi danas imamo još jedan primer koji je aktuelan. Imamo primer jednog predsednika opštine čije je ponašanje i stupanje u javnosti u najmanju ruku problematično. Radi se o Marku Bastaću, predsedniku opštine Stari grad, redovno blokira radove na Trgu Republike, blokira i puteve, ništa nisam ni pogrešila.

Velika je to borba sa građevinskim i saobraćajnim znakovima, maltretiraju se ljudi koji tamo samo rade svoj posao, uništava se imovina grada. Ja sada njega pitam – šta će on da kaže građanima Beograda, zašto plaćaju štetu, zašto su oni dužni da plaćaju njegova divljanja? Ja ga pitam i šta će on reći svojim sugrađanima sa opštine Stari grad, ako zbog njegovih postupaka radovi budu usporeni, koje će biti njegovo opravdanje za to? Da li je to odgovorno ponašanje jednog predsednika opštine koji u radno vreme blokira radove, umesto da to vreme kvalitetno iskoristi, da pruži nešto građanima koji žive na teritoriji opštine Stari grad?

Što se tiče konkretnih rešenja iz ovog predloga, ja sam razgovarala sa svojim kolegama i koleginicama koji su iz Beograda i koji su me takođe uverili da što je najvažnije, ova rešenja su i praktično primenljiva, tako da će ovaj zakon imati moju podršku u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Pre svega, slažem se sa mišljenjem Vlade da amandman treba odbiti, iz razloga necelishodnosti i zbog toga što bi usvajanje ovakvog predloga dovelo u pitanje efikasnost veća Agencije, kao drugostepenog organa u ovom konkretnom slučaju.

Govorili smo već dosta o postupanju Agencije za borbu protiv korupcije. Možemo da vidimo da se normama koje se nalaze u ovoj glavi Predloga zakona zapravo proširuju nadležnosti Agencije i detaljnije uređuju pitanja koja su bila nejasna u primeni važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Upravo proširivanje nadležnosti Agencije dovešće do analize konkretnih slučajeva i u tom smislu dobra će biti razmena informacija sa Ministarstvom.

Kada već govorimo o tome koliko su praktični primeri važni, uvek možemo da se setimo brojnih primera stranke kojoj pripada predlagač amandmana, a koji se nisu desili u tako davnoj prošlosti. Tu ima toliko primera da bi teško mogli da nađemo jednog istaknutog funkcionera Demokratske stranke koji nije bio umešan u neku korupcionašku aferu, od Đilasa koji je bio gradonačelnik Beograda kada se ređala afera za aferom, a epilog je dug koji je ostavljen prestonici od preko milijardu evra.

Imamo aferu "Bus plus", aferu u vezi rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, aferu oko nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera, aferu "Pazl grad", aferu oko nabavke španskih tramvaja, aferu oko Mosta na Adi itd, itd. Sve su to tekovine Demokratske stranke.

Setimo se samo Keninih afera u Smederevskoj Palanci, kada je posledica njegove vlasti bio opustošen grad, opljačkan budžet, ostavljeni višemilionski dugovi, gubici i minusi. Setimo se Šapićevih afera, Jeremićevih afera. Kad smo kod Vuka Jeremića, on još uvek nije dao objašnjenje u koje svrhe je dobio silne milione od Patrika Hoa koji je nedavno i osuđen u Americi. O Pajtićevim i Šutanovčevim aferama bi verovatno knjiga jedna mogla da se napiše. Građani Srbije nisu zaboravili ni Živkovićeve afere, o čemu je i kolega Rističević dovoljno govorio.

Setimo se Dulića, koji je i osuđen za zloupotrebe službenog položaja. Samo akcija "Očistimo Srbiju" očistila je budžet Republike Srbije za preko 25 miliona evra.

Imamo primere i aktuelnih vlastodržaca iz Demokratske stranke - Paunovića u Paraćinu i Zelenovića u Šapcu, koji su svakodnevno u žiži javnosti zbog brojnih afera u ta dva grada.

Dakle, ako sumiramo, doći ćemo do zaključka da je skoro svako ko je činio ili sada čini rukovodstvo Demokratske stranke direktni učesnik afera koje su imale za cilj lično bogaćenje, dok su građani Srbije istovremeno siromašili.

U svakom slučaju, i Agencija za borbu protiv korupcije će ubuduće morati da se pozabavi ovakvim pitanjima. Zahvaljujem.