Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, odnos sada će biti i prošireni krug lica, nisu socijalni stanovi, ali ja kao laik u ovoj oblasti rekla bih da zaista imaju jednu zajedničku komponentu, a to je kupovina pod povoljnijim uslovima.

Uvek kada govorimo o predlozima zakona za koje je nadležno Ministarstvo saobraćaja građevinarstva i infrastrukture pomenem dobru saradnju između ovog ministarstva i lokalnih samouprava gde se grade stanovi, koliko je Vlada zapravo spremna da lokalnim samoupravama pomogne.

Kada smo kod samohranih roditelja, kod porodica sa minimalnim primanjima koji nemaju dovoljno sredstava, želim da neko vreme posvetim najvećoj investiciji za izgradnju socijalnih stanova u Srbiji, naravno ne računajući Beograd, od osnivanja gradskih stambenih preduzeća 2004. godine pa da do danas, a radi se o izgradnji velikog broja stambenih jedinica istovremeno. Dakle, bez fazne gradnje i to u Nišu. Naravno, želim da istaknem i ulogu i resurse grada Niša i Gradske stambene agencije. Dakle, u Lamele L5 i L6 koje su završene i koje su useljene u periodu decembar 2017. godine mart 2018. godine sa 70 stanova, Vlada Republike Srbije je preko Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture finansirala sa 46 miliona dinara izgradnju 18 stanova za davanje u zakup pod neprofitnim uslovima, a koji ostaju u vlasništvu Gradske stambene agencije u Nišu. Sredstva od zakupa ostaju kao prihod Gradskoj stambenoj agenciji u Nišu. Grad Niš je finansirao izgradnju 14 stanova za porodice čije su kuće srušene na klizištu u selima Mramor i Krušce, bilo je i takvih porodica koje su imale takve probleme.

Vredi reći da je interesovanje za ovaj konkurs za dodelu stanova bilo veliko, dakle, za zakup jednog stana konkurisalo je čak pet porodica, a za kupovinu jednog stana konkurisale su čak tri porodice. Treba reći da i dalje postoji potreba za tim, pa koristim priliku da Vladu Srbije pozovem da se i dalje radi na ovakvim projektima. Javno preduzeće Gradska stambena agencija i grad Niš sa ovim nisu stali, sa sprovođenjem programa tzv. održivog stanovanja već nastavljaju aktivnosti i već postoji nova lokacija koja je opredeljena u Nišu, Petra Aranđelovića na Ledenoj steni u Nišu gde je predviđena gradnja četiri stambena objekta sa oko 250 stambenih jedinica.

Dakle, samo sam želela da na konkretnom primeru kažem da saradnja između ovog ministarstva, Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture i lokalne jedinice i jedinice lokalnih samouprava može da postoji i za porodice koje imaju minimalna primanja i za samohrane roditelje koji su većinom uzeli ove stanove u Nišu. Zahvaljujem.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Hvala vam, predsednice.

Zapravo, ja sam čekala repliku, ali pošto ste mi sada dali reč, ja želim da kažem i nešto o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Ukupan broj stanova koji je predviđen za Niš je 2.400, a trenutno u okviru prve faze projekta radovi su započeti i to za 190 stanova u Nišu.

Želim da napomenem da se radi o parceli u okviru Kasarne "Stevan Sinđelić", koja je na dva do tri kilometara od centra grada, ali čitav taj kraj bio je bombardovan 1999. godine, i potrebno je bilo sprovesti postupak provere da li se možda tu nalaze neki ne eksplodirani projektili, čak se desila i eksplozija, kojom prilikom su povređeni radnici i meni je jako žao zbog toga.

U svakom slučaju, dalja izgradnja je dozvoljena i to je dobra vest, ali u stalni pirotehnički nadzor i uz kontrolisano kopanje zemlje samo do određenih dubina, znači, postepeno.

Ovo sam sve ispričala da bih, pre svega, građanima Srbije, koji prate ovu raspravu, ukazala na izazove sa kojima se sreće Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prilikom izgradnje jednog objekta, a na šta oni mogu naići pri realizaciji još većih projekta.

S druge strane, želim da potvrdim ove navode, jer to je deo grada koji je mnogo puta bombardovan. Ja živim u komšiluku i moja kuća je 1999. godine, bila je srušena 82% i neuslovna za život. Međutim, tada smo imali jednu situaciju o kojoj ovde često pričamo u parlamentu. Tada su oni koji su bili u dosovskoj vlasti dobili spratove, renovirale su im se kuće, nove stanove, a oni koji nisu bili članovi DS, kao na primer ja, nisu dobili ništa, nijednu ciglu. Zoran Živković je bio gradonačelnik od 1997. do 2000. godine, Goran Ćirić od 2000. do 2004. godine. Eto, dame i gospodo narodni poslanici, u tome je razlika, između DS i SNS. Ministri iz SNS prave stanove za sve građane Srbije, a oni koji su bili DS pravili su stanove i kuće samo za članove DS.

Moram da kažem i da građani čije su kuće srušene u bombardovanju su zatražili, odnosno bili kod mene kada sam imala prijem građana, tvrde da imaju dokumentaciju koja potvrđuje da neki koji su dobili stanove na protivzakonit način, kako oni kažu, sada te stanove izdaju, svoje kuće su popravili, tako da neki sada imaju po dve nekretnine, a ovi drugi nisu mogli svoje kuće i svoje domove koji su bombardovani do dan danas da poprave. Jedni izdaju stanove 20 godina, a drugi i dalje se muče sa popravkom svojih kuća.

Smatram da ovakve navode treba ispitati, upravo zbog toga i govorim ovde na sednici Narodne skupštine, utvrditi da li postoje malverzacije i zbog čega je bila dozvoljena takva diskriminacija prema građanima, na koji način sada to može da se ispravi, odnosno da se ispravi situacija prema onima koji nisu dobili ništa u odnosu na one koji su se neosnovano obogatili ukoliko se utvrdi da te malverzacije postoje. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Samo kratko, evo na kraju ove rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a to predstavlja i kraj rasprave o tom predlogu zakona. Želim, najpre, da se vama, gospođo Kuburović zahvalim na aktivnom učešću na ovoj sednici i želim da se zahvalim i svim narodnim poslanicima koju su učestvovali u raspravi, svakako smatram da je rasprava bila jako važna i jako konstruktivna, mislim da smo još jednom pokazali da parlamentarni dijalog postoji, da poslanici vlasti i poslanici opozicije sa predstavnikom Vlade apsolutno mogu da razgovaraju o svemu.

Želim još nešto da kažem. Dok se Vlada Srbije i Aleksandar Vučić bore za pristojnu i bolju Srbiju, za radna mesta, za bolju privredu, za investicije, postoje one sitne duše, nažalost, u ovoj zemlji koji tvituju, jer pametnije ne znaju šta bi. Onda, možete da vidite kako se na profilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića kaže – ovo je jako važan dan za nas, za Srbiju, za Smederevo, za radnike koji ovde rade, jer su Kinezi ovom novom investicijom potvrdili da žele da ostanu ovde, da žele da ulažu i veruju u uspeh železare. Naravno, radi se o Železari „Smederevo“.

Onda, imate razne lažne profile Saveza za Srbiju, koji ne smeju da kažu svoje ime i prezime, koji tvituju najstrašnije stvari: „Dokle bre biše, žvalonja? Dokle šmokljo?“ Da ne pričamo o tome na koji način su pominjali decu Aleksandra Vučića, Danila i Milicu. To uopšte ne želim ni da čitam sa ovog tvitera. Cela pristojna Srbija je zgranuta.

Ja sam osetila potrebu da osudim ovakve uvrede i da sa ovoga mesta pozovem nadležne državne organe da reaguju. Zahvaljujem se.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, ovog meseca, pre možda dve nedelje, imali smo na dnevnom redu Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i ja sam tada svoje obraćanje počela rečima Aleksandra Vučića. Citiraću ga ponovo: „Spreman sam da branim pravo svakog čoveka u ovoj zemlji“. Ja predlažem svim funkcionerima da se tako ponašanju, pa i onima koji se nalaze na čelu nezavisnih tela.

Očekujem konstruktivnu raspravu danas. Iskreno se nadam da gospodin Marinović prati ovu raspravu, jer smatram da će mu svakako biti od pomoći ono o čemu narodni poslanici govore u Narodnoj skupštini, da će mu biti od pomoći sutradan u obavljanju posla.

Poslanici koji su govorili o postupcima prethodnog Poverenika bili su kritikovani na televiziji N1 kako su se bavili, zaboga, likom i delom Rodoljuba Šabića.

Vidite, ja mislim da je mnogo bolje da učimo na tuđim greškama, jer ćemo onda biti sigurni da se zloupotrebe neće dešavati, odnosno da se neće ponavljati.

Evidentno je da smo imali Poverenika koji je potpuno obesmislio činjenicu da se nalazi na čelu jednog samostalnog državnog organa, čije su nadležnosti utvrđene zakonima Republike Srbije.

On je umesto da radi svoj posao, svoj položaj uglavnom zloupotrebljavao za, pa mogu da kažem, dve stvari. Prvo, da bi se bavio politikom i, drugo, da otvoreno vodi hajku protiv Aleksandra Vučića, SNS, čak i narodnih poslanika SNS, hajku protiv Vlade Srbije.

Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, da li neko ko je bio član partije, ministar, poslanik i potpredsednik Narodne skupštine može biti nezavistan u svom radu? Da li je to dobro za državu, da li je to dobro za građane Srbije da za nekoga ko će voditi nezavisno regulatorno telo postavimo takvog čoveka? Za vreme vladavine bivšeg režima, to je nekako bilo normalno. Oni su stranačke kadrove raspoređivali u izvršnu, u zakonodavnu vlast, ali su ih raspoređivali čak i u sudsku vlas. Raspoređivali su ih i u regulatorna tela da bi kontrolisali apsolutno sve, da bi to, pored toga, koristili i za širenje članstva i onda imamo situaciju da niko ga ne interesuju građani, a da sve interesuje politika i da se sve radi samo u cilju zadovoljenja ličnih interesa. Takav je bio i Rodoljub Šabić.

Zašto mi onda nemamo prava da u Narodnoj skupštini o tome govorimo, o čoveku o kome su novine pisale da je zloupotrebio svoj položaj, o nekome ko je poslanike SNS nazvao lupežima i vodio hajku protiv Aleksandra Vučića? Zašto on nije kritikovao bivši režim? Zašto njih nije čašćavao uvredama, nego je to počeo da radi tek posle 2012. godine, kada je na vlast došla SNS? Odgovor je, zapravo, jednostavan - zato što nije bio ništa drugo do aktivista bivšeg režima.

Prema tome, ja želim novom Povereniku da se pozabavi svim onim stvarima kojima se nije bavio prethodni Poverenik Rodoljub Šabić. Ja želim njemu da nikako ne koristi svoju poziciju za sve ono za šta je svoju poziciju koristio prethodni Poverenik, želim mu uspeh u radu, ali pre svega i naročito mu želim da ovom nezavisnom organu vrati ulogu koju ona zaista zaslužuje. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsednice.

Zapravo, ja sam se javila ranije, ali evo, nadovezaću se.

Smatram da na početku rasprave u pojedinostima ovog Predloga zakona treba razjasniti i pojam rešenja o izvršenju, pre svega zbog građana koji prate ovu raspravu.

Dakle, izmenama će definitivno biti da ovaj termin podrazumeva rešenje o izvršenju koje donese sud i javni izvršitelj na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.

Ako uzmemo u obzir komponente ovog Predloga zakona, u smislu razloga za donošenje izmena i dopuna i da se Predlog odnosi na zaštitu kako dužnika, tako i poverilaca. Fizička lica koja mogu da se nađu u ulozi stranaka u postupku, moraju znati šta se sve menja.

Zbog nekih situacija koje su se ranije dešavale se i donose izmene i dopune ovog zakona, upravo da bi se unapredila profesija javnih izvršitelja, ali i da bi se unapredilo i naše zakonodavstvo.

Javni izvršitelji su profesija koja svakako mnogo doprinosi efikasnosti naših sudova, predmeti koji bi vratili u sud bi u mnogome doprineli tome da se postupci ponovo usporavaju i da mnogo dugo traju, što bi najviše pogodilo, upravo građane Srbije koji se javljaju kao učesnici u tim postupcima. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko. Najpre želim da kažem nešto o ovom amandmanu.

Kao i član 13. Predloga zakona, on se odnosi na član 30. važećeg zakona o izvršenju i obezbeđenju. Mi smo govorili u načelnoj raspravi o nedostacima koji se otklanjaju predlogom za izmene i dopune i mislim da je ovo pravi primer otklanjanja propusta u tekstu zakona.

Dakle, kada je reč o identifikacionim podacima izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, brisana je obaveza označavanja datuma rođenja, jer je na to ukazala sudska praksa, kao i činjenica da JMBG već sadrži datum rođenja. Za pravno lice dodata je obaveza navođenja sedišta domaćeg pravnog lica.

Dakle, ja sam iskoristila ovaj primer da ukažem na jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, a to je otklanjanje nedostataka i nepotpunih normi i ujednačavanje sudske prakse.

Da se ne bih stalno javljala, zapisivala sam nešto, pa bih želela samo da se osvrnem na neke stvari o kojima smo do sada govorili u ovoj raspravi u pojedinostima. Naravno, ljudska i građanska prava su u SNS na prvom mestu, tu nema nikakve sumnje, ali ono što smo govorili o efikasnosti postupaka, efikasnost postupka je vrlo važna za funkcionisanje jednog sistema. Ta efikasnost, smatramo da će upravo poboljšati i ostvarivanje prava.

Što se tiče ovog ograničenja na 5.000 evra, u načelnoj raspravi smo mnogo puta ovde ponovili da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Što se tiče nekih dugovanja, ja lično poznajem ljude koji su dužni upravo za komunalne ili neke srodne usluge, da se cifre čak i kreću oko 5.000 evra i te komunalne usluge se ne isključuju, već se prave reprogrami koji će dalje pokazati da li će dužnik moći da plaća i na koji način će se vršiti to plaćanje.

Što se tiče izvršitelja, dakle, zaista se slažem da postoje neki izvršitelji koji su eventualno prekoračili svoja ovlašćenja ili ih zloupotrebili i od same gospođe Kuburović smo rekli da su neki izvršitelji i razrešeni, ali smatram da ne treba generalizovati.

Što se tiče obaveštenja da li je skinuta zabrana ili nije skinuta zabrana, pa sad zamislite da sam ja dužna, ja znam koliko sam dužna, znam koliko sam platila, znam koliko je rata to iznosilo, ali nisam svesna da sam isplatila taj svoj dug. Naravno da ću otići kod izvršitelja i kod, eventualno, javnog preduzeća ili Javnog komunalnog preduzeća kome sam isplatila dug da kažem da se skine ta zabrana. Tako da, nije baš sve u tome ni da se generalizuje da su svi izvršitelji loši. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko.

Javila sam se, jer želim da ukažem na značaj institucije Zaštitnika građana i da pohvalim njegovu uključenost u ovu raspravu. Dobro je što prati raspravu i usvajanje zakona koji se tiču građana Srbije.

Nešto bih vrlo kratko rekla i o amandmanu koji nije prihvaćen. Amandman se odnosi na član 18. kojim se reguliše dostavljanje, odnosno ukoliko dostavljanje ne uspe, da se pismeno istakne na oglasnoj tabli suda i elektronskoj oglasnoj tabli suda. Vlada je mišljenja da amandman treba odbiti iz razloga koji su navedeni u obrazloženju, koje sad ne bih ponavljala.

Što se tiče uvođenja elektronske oglasne table, ona će omogućiti informisanje stranaka koje će biti brže, sigurnije i adekvatnije, ako uzmemo u obzir razvoj modernih tehnologija i mogućnost pristupa internetu skoro na svakom mestu u našoj zemlji. U postupku izvršenja građani su često ukazivali na to da im pismeno nije dostavljeno i da se postupak izvršenja nije poveo, a da oni nisu bili ni obavešteni o pokretanju postupka izvršenja ili su za to saznali tek pošto je izvršenje počelo da se sprovodi na plati ili penziji.

Dakle, trebalo bi da sistem elektronske oglasne table uspostavi jedan efikasan mehanizam koji će građanima upravo pružiti sigurnost u izvršnim postupcima.

Hvala vam predsedavajući.

Evo, već nekoliko sati u kontinuitetu mi raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i moram da vam kažem da smo više puta čula i da su ovom predlogu date sitne korekcije, kozmetičke promene, trivijalne su suštinske promene. Onda mi sa ove strane pričao nešto drugo, sa druge strane se onda čuje nešto drugo i mi se tako vrtimo u krug. Umesto da zaista vreme koje imamo da se javimo po amandmanima iskoristimo da građanima zapravo objasnimo šta ti konkretni članovi zakona glase.

Više puta se ovde pomenulo kako poslanici SNS nisu glasali 2011. godine, a sada jesu za izvršitelje, zašto je odgovornost na SNS iz 2011. godine kada SNS nije vršila vlast, meni to nije jasno. Sa druge strane, gde je bila 2011. godina, pa 2015. godina donet novi zakon, pa sada 2019. godine imamo izmene i dopune zakona. Prosto smatram da je najnormalnije da neki zakon se donosi ponovo ili da izmene i dopune prate aktuelnu situaciju.

Što se tiče medijske pažnje, tema jeste takva da izaziva pažnju javnosti i sa tim se apsolutno slažem, ali upravo zbog toga određeni izvršitelji su bili predmet nadzora Ministarstva pravde i određeni izvršitelji su i razrešeni.

Ne znam koliko će mi vreme dozvoliti, ali želim da kažem, da se vratim na odnos sudski izvršitelj-javni izvršitelj. Ako uzmemo godine prakse unazad, videćemo da postoje zloupotrebe kod jednih i kod drugih i zbog toga i treba doneti i razgovarati o izmenama i dopunama zakona. Što se toga tiče, ja se apsolutno slažem sa svim kolegama i koleginicama koji su danas rekli da takve ljude treba sankcionisati, odnosno da sve zloupotrebe i malverzacije treba sankcionisati. Sada sam samo iznela jedan svoj primer iz prakse, a zloupotreba je kada izvršni dužnik da pare sudskom izvršitelju, kaže, častio ga da odloži izvršenje pa poverilac nije mogao da se naplati. Šta ćemo onda da radimo sa tom situacijom? Dakle, hajte malo što se tiče te zamene teza, da ne govorimo više o zameni teza već da se vratimo zaista na raspravu o suštini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Ja sam sad zbunjena pošto govorimo o toj zameni teza, ja sam shvatila da je kolega sada praktično izneo zamerke na amandmane poslanika iz svoje poslaničke grupe kad se tiče „l“ u „o“ i slično.

Takođe, što se tiče zamene teza, pošto ja sam čitala neke vaše amandmane, što se tiče zamena teza, još jednom moram da kažem. Iz jednih amandmana vidimo da se traži da se zakon povuče iz procedure, onda u javljanjima po drugim amandmanima vidimo da je možda bolje da čekamo te potpise i taj novi zakon, pa i o tome da pričamo. Ja nemam ništa protiv. Primera je mnogo, ima dobrih primera, ima nažalost i loših primera. Ja sam za to da pričamo i o tim potpisima i o tom zakonu, i uvek sam u varijanti dostupna da se radi na popravljanju odredaba nekog zakona.

Još jednom želim da podvučem, 2011. godine, SNS nije bila na vlasti. Dajte da pitamo one koji su bili na vlasti 2011. godine, zašto su i kako doneli zakon koji se ovde kritikuje celoga dana, a spočitava se nešto SNS? Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Javila sam na pominjanje stranke i trudiću se da posle svih ovih replika uspemo u kratkom vremenu da odgovorim na ono na šta smatram da treba da se odgovori od strane ovlašćenog predstavnika SNS.

Pa, SNS jeste preuzela vlast 2012. godine i preuzela je odgovornost za vršenje te vlasti. Kakav je bio kvalitet vlasti, reći će građani koji će o tome suditi na izborima?

Moram da kažem da se ne slažem sa tim da se dovodim u bilo kakvu vezu sa DS, naročito ne sa, na taj način da li smo mi nešto uradili ili nismo uradili. Znate, imate situaciju do 2012. godine, kada za građane Srbije nije urađeno ništa, već je urađeno samo za neke lične interese, ovi ljudi koji su do tada vršili vlast i imate situaciju posle 2012. godine kada je za građane urađeno sve.

Sada mogu da iskoristim i ovu repliku i narednu repliku, da samo nabrajam u kojim oblastima je sve SNS uradila mnogo toga za građane. Mi danas imamo i nove puteve, i nove fabrike, i nova radna mesta, i nove investicije, i bolju socijalnu politiku, i bolje školstvo, i bolje zdravstvo i tako dalje.

Tako da smatram da će i ovaj predlog zakona imati samo benefit za građane. Benefit se sastoji u mnogim izmenama i dopunama jer zaista iz ovog Predloga zakona može da se vidi da je Radna grupa na detaljan način pristupila izradi izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Uvažena gospođo Kuburović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da će ovaj predlog imati punu podršku poslaničke grupe SNS i želim da čestitam Radnoj grupi, jer se iz samog predloga vidi da je vrlo ozbiljno i temeljno pristupljeno izmena i dopunama.

Prilikom donošenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju 2015. godine, Ministarstvo pravde se obavezalo da će pratiti način primene zakona i, ako se budu pojavile nekakve manjkavosti, da će reagovati, odnosno da će pristupiti pripremi izmena i dopuna tog zakona. Cilj je, naravno, ujednačena sudska praksa, ujednačena izvršiteljska praksa koja je u ovim postupcima jedan od elemenata jednake zaštite učesnika i ostvarivanja njihovih prava.

Ako izvršni postupak posmatramo kao logičan sled parničnog postupka, možemo reći da predstavlja krunu tog postupka, da predstavlja završetak postupka, odnosno da predstavlja mogućnost da izvršni poverilac zaista ostvari, odnosno naplati neko svoje potraživanje.

Dakle, u Ministarstvu je formirana Radna grupa od preko 20 članova, čiji je zadatak bio da dođe do informacija o problemima koji nastaju prilikom primene zakona, o spornim pitanjima koja treba rešiti, ali i da iznađu rešenja koja će, sada vidimo, biti sastavni deo ovog predloga koji je pred nama. Radi se o problemima koji nastaju u praksi primenom zakona. Prvenstveno su u ovom predlogu otklonjeni određeni nedostaci u pojedinim članovima zakona koji sadrže norme koje su nerazumljive, kontradiktorne ili koje su nedovoljno jasne. Na tu situaciju ukazali su skoro svi članovi Radne grupe, ali i stručna javnosti, ukazali su, takođe, i predstavnici Izvršiteljske komore i svi predlozi koji su tada dati su uzeti u obzir prilikom izrade Nacrta ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Očekujem da ćemo u načelnoj raspravi više govoriti o izvršenju, nego o obezbeđenju, zbog toga što je ta tema aktuelnija, ali u svakom slučaju videćemo šta će doneti i rasprava u pojedinostima.

Da sada pređemo na neke novine koje su date u ovom predlogu zakona. Prvo, jedina nepokretnost fizičkog lica se ne može prodati radi namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Da bi građani koji prate ovu raspravu bili načisto sa tim o kakvom postupku se radi, radi se o postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave, o čijem predlogu odlučuje izvršitelj i obuhvata samo novčana potraživanja koja su nastala po osnovu komunalnih ili sličnih delatnosti.

Dakle, ovaj postupak postaje, odnosno dobija karakteristike sudskog postupka tek po izjavljenom prigovoru. Izvršni dužnik može izjaviti prigovor ako se verodostojna isprava ne odnosi na njega, ako obaveza nije dospela, ako je obaveza izvršena ili je prestala i ako je potraživanje zastarelo.

Drugo, izmenjena su pravila o izuzimanju od izvršenja i ograničenjima izvršenja tako što su uvećani iznosi koji su zaštićeni od izvršenja. Smatram da je ovo jako važno, upravo zbog građana koji su se u nekom periodu svog života našli u ulozi izvršnih dužnika.

Dakle, plata će moći da bude opterećena do polovine, umesto do dve trećine, kako je do sada bilo, penzija do jedne trećine umesto do polovine a minimalac, odnosno minimalna zarada će moći da bude opterećena do jedne četvrtine.

Što se tiče penzija, tu sad postoje različite kategorije, u zavisnosti od visine penzija koje podležu izvršenju u nekom konkretnom slučaju. Dakle, izvršenje na penziji koja ne prelazi prosečnu penziju može se sprovesti do njene četvrtine, odnosno izvršenje na penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije može se sprovesti do jedne desetine. Na taj način upravo se radi na tome da se spreči da izvršenje ugrozi životne i osnovne potrebe izvršnog dužnika.

U vezi sa ovim, možemo govoriti i o pojačavanju praktične primene načela srazmere, čime će se sprečiti unovčavanje imovine izvršnog dužnika velike vrednosti radi namirenja nesrazmerno manjeg iznosa potraživanja izvršnog poverioca. Dakle, javni izvršitelj je dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja, radi namirenja novčanog potraživanja, vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i vrednosti predmeta izvršenja.

Ja moram da kažem da je ovaj član pojačan i dodavanjem dva nova stava. Najpre je javni izvršitelj obavezan da po službenoj dužnosti vodi računa da se izvršenje sprovodi na način, dakle putem sredstva i predmeta izvršenja, koji je najpovoljniji za izvršnog dužnika. To se odnosi i na sredstva izvršenja i na predmet izvršenja i smatram da je ova informacija zbog građana vrlo važna.

Sa druge strane, drugim stavom je ipak data mogućnost izvršnom dužniku da da saglasnost da se izvršenje sprovede određenim sredstvom, odnosno na određenom predmetu izvršenja, kako u tom konkretnom slučaju odgovara samom izvršnom dužniku. Na ovaj način uvedena je zaštita izvršnih dužnika. Sprečava se da dužnik po završetku izvršnog postupka bude životno ugrožen u smislu da je njegova imovina prodata, odnosno u smislu da njemu sada od te prodate imovine nije ostalo mnogo novca, da bi se izmirila obaveza koja je nesrazmerno male vrednosti. Na ovaj način će se uticati i na izvršitelje da ne zaobilaze načelo srazmere i da ne prodaju imovinu velike vrednosti izvršnih dužnika za dugove koji su zapravo premali.

Ono što još želim da istaknem, a što će svakako imati određene benefite za građane, ali će imati i određene benefite koji se tiču našeg pravnog sistema, ovaj Predlog zakona uvodi rešenja koja se mogu smatrati antikoruptivnim merama. Na primer, strože je regulisano ko ne može biti kupac u postupku izvršenja. To sada nisu samo javni izvršitelji, to su i njihovi zamenici i pomoćnici i sva druga lica koja rade i koja su zaposlena kod javnih izvršitelja, bez obzira na to da li postupaju u konkretnom predmetu ili uopšte ne postupaju u tom predmetu.

Takođe, ovo je prošireno na određeni krug lica, na srodnike u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, na supružnike, vanbračne partnere, usvojitelje, usvojenike, hranitelje, hranjenike, itd, staratelje i štićenike i vi zapravo vidite iz ovih odredaba zakona koliko je proširen krug lica kome se zapravo sprečava da dobija bilo kakve informacije ili da učestvuje u postupcima javnog nadmetanja prilikom prodaje neke nepokretnosti.

Ista ova odredba, moram da kažem da je dobro što se odnosi i na lice koje je zaposleno u Ministarstvu a koje će voditi portal elektronskog javnog nadmetanja i odnosi se i na sa njim povezana lica.

Dakle, radi se o tome da će se stanovi i kuće prodavati na elektronskoj prodaji. Izvršitelji neće znati ko je i kako licitirao i na taj način se smanjuje korupcija odnosno dosta se smanjuje prostor za malverzaciju, odnosno očekuje se da praktično prostora za zloupotrebe i za malverzacije više ne bude.

Naravno, dosta je problema uočeno u sprovođenju javnih nadmetanja koja se održavaju u postupku izvršenja. Upravo uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja, odnosno elektronske prodaje rešiće se problemi koji stvaraju zloupotrebe, a sa druge strane cene o kojima smo i malo pre govorili po kojima se prodaju predmeti izvršenja će biti veće.

Na ovaj način zaštitiće se izvršni dužnici, zaštitiće se njihova imovina. Osim toga, važno je da će stepen korupcije biti niži, ali zaštitiće se i izvršni poverioci koji će moći da naplate svoja potraživanja.

Moram da kažem i da je određeni broj država već uveo e-prodaju i da su rezultati pozitivni. Za primer dobre prakse možemo uzeti Mađarsku, u kojoj je postupak prinudne prodaje transparentan, informacije su dostupne svima koji žele da učestvuju u postupku. Takođe, sigurnost i efikasnost postupka su veći.

Problem koji se javio jeste da je određeni krug ljudi od licitacija zapravo napravio profesiju. Oni učestvuju na skoro svim aukcijama, sa ciljem da za što manju cenu pribave sebi nepokretnost, a ako se desi da neko drugi želi da učestvuje u tom javnom nadmetanju, onda oni pribegavaju različitim metodama odvraćanja tih ljudi od javnog nadmetanja.

Uvođenjem e-aukcije niko neće znati sve učesnike i svima će biti obezbeđeno jednako pravo da učestvuju u javnom nadmetanju tokom čitavog postupka. Takođe, informacije će svima njima biti dostupne tokom čitavog postupka. Dakle, e-aukcija, odnosno e-prodaja će biti zapravo anonimna, a drugi segment automatizacije ovog postupka biće uvođenje elektronske oglasne table, koja će zapravo predstavljati javni registar.

Na kraju da zaključimo šta će sve omogućiti uvođenje elektronske prodaje - ravnopravno učestvovanje svih zainteresovanih lica, slobodnu konkurenciju, transparentan i pošten postupak, jednaku mogućnost za sve učesnike da se informišu o postupku i postizanje najpovoljnije cene, što u ovom slučaju nije dobro samo za izvršnog dužnika, već je dobro i za izvršnog poverioca.

Četvrta stvar o kojoj želim da govorim jeste umnožavanje troškova u postupku izvršenja kada izvršni poverilac podnese protiv izvršnog dužnika više predloga za izvršenje po više različitih osnova. Međutim, kada su oni mogli da se istovremeno namiruju ili kada dođe do razdvajanja na glavnicu, kamatu i troškove izvršni poverilac će imati pravo na naknadu troškova samo za jedan postupak bez obzira na to da li je protiv izvršnog dužnika vodio jedan ili više postupaka.

Takođe, u predmetima gde je dužnik Republika Srbija ili pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ili bilo koji direktan ili indirektan korisnik budžeta pre podnošenja predloga za izvršenje izvršni poverilac je dužan da o svojoj nameri da podnese predlog za izvršenje obavesti Ministarstvo finansija najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje. Na ovaj način se dosta vodi računa o budžetu Republike Srbije, odnosno ostavlja se mogućnosti za dobrovoljno namirenje obaveze.

Dakle, da na kraju vidimo zbog čega donosimo ovaj zakon. Donosimo ga zbog dužnika, zbog njihove zaštite i sigurnosti, zbog građana. Donosimo ga zbog poverilaca, čija će naplata potraživanja biti sigurnija i brža. Dakle, ponovo ga donosimo zbog građana. Donosimo ga i zbog javnih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća koja se neretko u takvim postupcima javljaju kao izvršni poverioci. Ovaj zakon donosimo i zbog države čiji će budžet biti zaštićen primenom određenih normi od dupliranja troškova i ostavlja se dodatni rok za dobrovoljno izmirenje obaveza.

Takođe, iz ovog predloga vidimo nameru Vlade da se naše zakonodavstvo unapredi i da se modernizuje. U naš pravni sistem se uvode norme koje se već primenjuju u mnogim zemljama, što znači da smo kao država i kao društvo spremni da dalje napredujemo i bez obzira na to što nismo zemlja članica EU da možemo da kažemo da imamo zakonodavstvo koje je na tako visokom nivou.

Javni izvršitelji će na kraju dovesti do toga da će se sudovi rasteretiti, da će efikasnije raditi zbog smanjenja broja predmeta, a na kraju od brzine izvršenja zavisi i koliki je stepen vladavine prava koji je ostvaren, zavisi stepen zaštite izvršnih poverilaca i izvršnih dužnika, zavisi i u mnogome položaj Srbije na Duing biznis listi.

Zbog svega navedenog, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj Predlog zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Marinkoviću.

Želela sam da reagujem, zato što je pomenut Aleksandar Vučić. Ono što je danas važno, kada raspravljamo u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jeste da govorimo o efektima, o pozitivnim efektima, koji se očekuju sutra dan, kada se zakon bude primenjivao. Nekako je normalno da, ako gledamo period od 1978. godine, pa na ovamo, danas je 2019. godina, nekako je normalno da predlozi imaju sve više i više članova, ako ćemo ići u susret modernijem zakonodavstvu, ili drugačijem zakonodavstvu, u odnosu na ono koje je bilo 1978. godine.

Pri tome, moram da se ogradim, ne kažem da je tada zakonodavstvo bilo loše, samo prosto postoje neke stvari koje su modernije i koje sada postoje u našoj zemlji, a koje se moraju zakonski regulisati. Tako da ne bih rekla da je to zamerka koja je relevantna u smislu da li je ovaj predlog zakona dobar ili ne.

Kontekst u kome je spomenut Aleksandar Vučić, mora se voditi računa o siromašnim građanima, ja se sa tim apsolutno slažem, upravo je to dobro što je Aleksandar Vučić pomenut u tom kontekstu, zato što svi znamo kako se i o siromašnim i o onim građanima koji su imali novca vodilo računa do 2012. godine. Od 2012. godine je upravo zahvaljujući Aleksandru Vučiću potpuno drugačija situacija. To se vidi i kroz ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Još uvek traje rasprava u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ono što bih ja u ovom javljanju apostrofirala, biću kratka da bi sve kolege sa liste stigle da govore o ovim izmenama i dopunama, jeste jačanje socijalne komponente i zaštita ekonomskih slabijih slojeva stanovništva.

Mnogo je drugačije kada imate penziju, a nađete se u situaciji da budete izvršni dužnik i kada znate da izvršenje može da vam oduzme praktično mesečno jednu četvrtinu te penzije. Mnogo je drugačije sada posle izmena i dopuna ovog zakona ako znate da će se ukoliko imate malu penziju da će to izvršenje obuhvatiti jednu desetinu. Isto to se odnosi, odnosno pomeranje granice odnosi se i na plate, pa je sada to jedna polovina umesto dve trećine. Minimalna zarada će moći do jedne četvrtine da bude opterećena. Velika je stvar što se sprečava da izvršenje ugrozi osnovne životne potrebe izvršnog dužnika. Dakle, jako je važna ova socijalna komponenta predloga koji je pred nama.

Ono što bih ja rekla na kraju, sa čime ću završiti ovo svoje javljanje, jeste da osuđujem napade zajedno sa svojim koleginicama iz SNS, osuđujem napade na državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova, Biljanu Popović Ivković, koji su naravno, ponovo došli od lidera Saveza za Srbiju. Oni su nju uvredili i izrekli uvrede koje se tiču njenog ličnog života i njene porodice ponovo na najgnusniji mogući način.

To što su žene iz SNS navikle da budu meta napada lidera Saveza za Srbiju, koji se predstavljaju kao velike muškarčine i vređaju žene i na tome grade svoju politiku, ne znači da Srbija i da mi odobravamo to na čemu oni grade svoju politiku i neka dobro znaju da ćemo mi uz svaku našu koleginicu složno stati i braniti je, ali braniti i Srbiju koja nikako ne zaslužuje svakodnevno govor mržnje. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospođo Kuburović, evo, na samom kraju smo načelne rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ja ću samo reći da se slažem da je tema takva da izaziva veliku pažnju javnosti, medijski su se čak i pratila neka izvršenja i svi predmeti koji su izazvali veliku medijsku pažnju bili su potom predmet nadzora Ministarstva. Upravo iz tog razloga i zbog toga su i određene norme izmenjene, odnosno predložene su neke izmene i dopune, jer Ministarstvo i Radna grupa koja se bavila izmenama i dopunama i sačinjavanjem ovog Predloga zakona tačno znaju na koje stvari su se zapravo žalili učesnici u postupku.

Nadzor je pojačan i time što izvršitelji sada moraju da dostavljaju izveštaje, a kako vidimo iz današnje rasprave, nadzor će se još pojačati od strane Ministarstva pravde i to je ono što ja ocenjujem kao pozitivno. Taj odnos između Ministarstva pravde i javnih izvršitelja je dosta pomogao prilikom izrade nacrta, a sada je taj tekst već u formi Predloga zakona, čim je pred narodnim poslanicima.

Ono što smo danas čuli u načelnoj raspravi jeste unapređenje zakonodavstva, modernizacija uvođenjem e-prodaje, odnosno e-aukcije i elektronskog registra, sprečavanje zloupotreba, sprečavanje malverzacija u postupku javnog nadmetanja pri prodaju pokretnih i nepokretnih stvari koje čine imovinu izvršnog dužnika, sprečavanje korupcije u postupku izvršenja, povećanje sigurnosti za učesnike u postupku, smanjenje troškova postupka, što mnogo znači za naše građane koji su se našli u ulozi izvršnih dužnika, smanjenje troškova postupka i koji se tiču države, sprečavanje umnožavanja troškova, štiti se budžet Republike Srbije, određuje se dodatni rok od 30 dana za dobrovoljno izmirenje obaveze itd.

Zbog značaja izvršnog postupka smatram da su ove izmene i dopune koje su danas bile pred nama i o kojima smo raspravljali apsolutno adekvatne. Dakle, radiće se na ujednačavanju sudske prakse, shodno tome, popraviće se položaj učesnika u izvršnom postupku.

Dakle, ako ovaj Predlog zakona budemo posmatrali kao celini, sa svim ostalim elementima pravnog sistema, treba mu dati podršku jer će primena ovih normi, sasvim sam sigurna, dati određene rezultate.

Još jednom kažem da imate snažnu podršku za ovaj Predlog zakona od strane poslaničke grupe SNS. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću. Evo, i dalje raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o trgovini, o rešenjima kojima se Vlada zalaže za unapređenje trgovine, govorimo i o tome šta i kako radimo i kako možemo mnogo bolje u odnosu na period do 2012. godine, kada su samo mislili na svoje džepove, a mi, za razliku od njih mislimo na građane.

Takvima su se danas pridružili neki koji nikada na vlasti nisu bili, sudeći po kampanji koju svakodnevno sprovode, nikada neće ni biti na vlasti, mislim na Boška Obradovića.

Doduše, on je jako dobro koristio vlast da troši državne pare, baš kao i Dragan Đilas, o tome bruje svi mediji, ali nikada to nije demantovao niti objasnio baš kao Dragan Đilas, i DSS i DS su ga finansirali. Finansirao se parama iz Kolubare, parama iz Ministarstva za dijasporu, znači parama građana.

Godine 2004. je bila takva situacija da je Kolubara imala gubitak od 10 milijardi dinara, ali to nije bila smetnja da se raznim udruženjima isplati više od 140 miliona, pa i Dverima, kojima je bespovratno dato 4,2 miliona dinara. To je nastavljeno 2007, 2008, 2009. i 2010. godine.

Sada, eto meni odgovora na pitanje zašto Boško Obradović slepo sluša Đilasa i poteže pitanje diplome ministra Unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, upravo da bi se skrenula pažnja sa raznih afera, sa afera Dragana Đilasa, sa afera Boška Obradovića.

Da se o tome ne bi pričalo, da bi se skrenula pažnja sa bahatih zloupotreba i trošenja novca građana Srbije. Sada možemo da očekujemo možda neku drugu temu, možda Nebojši Stefanoviću budu potražili sad i svedočanstva iz srednje škole ili iz osnovne škole, pošto smo videli da je fakultet pokazao dokaze, da je on studirao, da je Nebojša Stefanović pohađao nastavu, da je polagao ispite i čak i kada je podigao svoju diplomu. Prema tome, džabe je Boško Obradović pokazivao svoju diplomu, na taj način je samo ispao smešan ali bolje i to da ispadne smešan, nego da se govori o njegovim aferama u kojima je umešan.

Dakle, njima je lakše da izmišljaju, da spinuju, da diskredituju članove Vlade na bilo koji način, nego da ovde sa nama raspravljaju o pitanjima koja su važna za Srbiju i građane, a to su upravo zakoni koji mi donosimo. Hvala.