Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja pozdravljam dobre vesti i rezultate koje ste nam predstavili. Imamo priliku da raspravljamo o pozitivnom rebalansu, o sredstvima koja će biti raspoređena, kako ste rekli, po prioritetima u iznosu od 46,6 milijardi dinara, koliko zapravo iznosi suficit u prvih osam meseci u 2019. godini. Imamo prilike da raspravljamo o stopi privrednog rasta od 4,4%, o milijardama evra direktnih stranih investicija, na kraju, o sveukupnom napretku naše ekonomije.

Sada je najvažnije zaista da sačuvamo fiskalne rezultate i da nastavimo putem rasta i razvoja. U tom smislu, ja verujem da će Vlada Srbije nastaviti sa racionalnim merama i sa odgovornim raspolaganjem budžetom, kako bi javne finansije i na dalje bile sigurne i stabilne. I predlozima o kojima danas raspravljamo ide se na unapređenje privrednog ambijenta.

Kao što smo mogli da vidimo, budžet npr. Ministarstva privrede za 2019. godinu iznosio je 35,3 milijarde dinara. Rebalansom će ovaj budžet biti manji za oko 3,5 milijarde dinara. Ostvarene su uštede, takođe, i navedeni iznos će biti vraćen u budžet Republike Srbije.

Uštede su ostvarene u okviru subvencija za ulaganja od posebnog značaja stanogradnje infrastrukturnih projekata.

Dakle, radi se o rezervisanim sredstvima po ugovorima za podsticaje. Pošto investitori iz nekog razloga nisu povukli sredstva podsticaja koja su bila opredeljena, biće preneta za sledeću godinu. Inače, bez toga, realizacija budžeta Ministarstva privrede je viša od 70%, a u toj sumi diskrecioni rashodi su manji od 15%. I upravo ovakav podatak nam pokazuje domaćinski odnos u okviru ministarstva.

Sami ste rekli u načelnoj raspravi, britanski list "Fajnenšl Tajms" je potvrdio da je Srbija lider kada je reč o privlačenju direktnih stranih investicija. Srbija je u 2018. godini privukla skoro 12 puta više investicija u poređenju sa zemljama slične veličine i ostvarila odličan priliv. To je dokaz da je Vlada Srbije vodila odgovornu politiku. Upravo ovo priznanje "Fajnenšl Tajmsa" je još jedan pokretač i podstrek Vladi da se zadrži na tom reformskom kursu u naporima da Srbija i na dalje ostane visoko pozicionirana u oblasti investicija.

Ovakvi rezultati Vlade, naravno, pozitivno utiču na privredni rast, ali i na bolji međunarodni položaj naše zemlje i, na kraju, na političku stabilnost.

Što se tiče ove godine, samo u prvih pet meseci ostvaren je rast direktnih stranih investicija od 17% u odnosu na određeni period u 2018. godini.

Kada govorimo o odnosu domaćih i stranih investitora, njihov položaj je zakonski izjednačen. Domaći investitori još uvek nisu toliko jaki da bi baš u svemu mogli da pariraju stranim. Na primer, u 2018. godini, od 23 potpisna ugovora, 12 je potpisano sa domaćim kompanijama. Naše kompanije povukle su 80 miliona evra. Kada uporedimo stanje u 23 domaće firme koje koriste podršku, zaposleno je 2.000 ljudi, a toliko ljudi radi samo u jednoj Leonieovoj kompaniji.

Dakle, dobro je dati podršku i domaćim, ali je dobro dati podršku i stranim kompanijama. Rezultat je bolji privredni rast, nova radna mesta, bolji životni standard građana i rekordno mala stopa nezaposlenosti od 10,3%.

U tom smislu zbog evidentnih napora Vlade da Srbija napreduje na svim poljima, poslanici SNS podržaće ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću, što ste mi dali reč.

Gospođo Janković sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer će i narodni poslanici, a i građani koji ovo prate moći da se upoznaju sa rezultatima koji su do sada postignuti u oblastima kojih se tiče izveštaj, ali moramo misliti i na to šta još možemo da uradimo da stepen ravnopravnosti bude veći, odnosno da diskriminacije u našem društvu bude manje. I dalje su pred nama svakodnevni izazovi u ovoj oblasti i to zahteva zaista kontinuirani rad na zakonima koji sadrže norme za suzbijanje diskriminacije, u smislu usaglašavanja sa međunarodnim pravilima i u smislu usaglašavanja sa standardima EU.

Izveštaj jeste zaista sveobuhvatan, pruža uvid u rezultate analiza i istraživanja koje bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom preduzimanja nekih daljih koraka u borbi protiv diskriminacije, ali isto tako moramo znati na koji način je sačinjena ova statistika, da je statistika koja je data u izveštaju urađena zapravo u okviru delokruga rada Poverenika, a to je postupanje po pritužbama. Zato je dobro da čujemo i neke pozitivne stvari, stvari koje su urađene da bi građani imali kompletniju sliku o onome o čemu govorimo.

U vašem izveštaju u 2018. godini najčešće je bila diskriminacija po osnovu invaliditeta, uglavnom zbog nemogućnosti da se pristupi javnim objektima, kako bi se lica informisala ili ostvarila neka svoja prava ili zadovoljila neke svoje potrebe. Naravno, slažem se da i u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite postoje stvari na kojima tek treba raditi, koje možda treba promeniti ili unaprediti. I na nama narodnim poslanicima je deo posla i deo odgovornosti da prilikom donošenja zakona uzmemo u obzir sva pravila, pa i Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koja nam takođe može pomoći u kreiranju normi.

Logično je da primenu mera Vlade Srbije prate u ovoj oblasti i jedinice lokalne samouprave. Kao što i mi dobijamo podatke iz vašeg izveštaja, isto tako mislim da je dobro da narodni poslanici vama daju neke podatke, kako biste i vi imali kompletniju sliku u ovom trenutku o našem društvu.

Nakratko ću se osvrnuti na grad Niš iz koga dolazim. Naime, dobro je reći da je 21 milion dinara izdvojen iz budžeta za udruženja osoba sa invaliditetom, grad je bio inicijator dosta stvari, ne samo pokretanja priče o rađanju svesti kod ljudi o problemima koje imaju osobe sa invaliditetom, već i poslova oko afirmacije tih udruženja, čak i uklanjanja nekih fizičkih barijera i pokretanja mnogih usluga. Najvažnija usluga trenutno u Nišu je usluga personalnog asistenta i njih je trenutno u Nišu 36. Možemo reći da je to dobra stvar koja je urađena za naš grad, ako uzmemo u obzir da ih je u Beogradu 50 i nešto, odnosno da ih je u celoj Srbiji 94.

Takođe, pri kabinetu gradonačelnika formiran je i Savet za rad sa osobama sa invaliditetom. Dobro je to što su članovi tog saveta zapravo i članovi udruženja osoba sa invaliditetom, tako da oni mogu odmah da prenesu probleme koje imaju i potrebe sa kojima se susreću svakodnevno.

Na drugom mestu, kod vas je kao osnov diskriminacije dato starosno doba, uglavnom u kombinaciji sa invaliditetom ili sa zdravstvenim stanjem. Apelovala bih na vas, pošto vidim da radite obuke i istraživanja, da se zaista možda kod našeg naroda malo i promeni svest u tom smislu da kada je neki naš sugrađanin stariji, da ne bude odmah da je star i neproduktivan. U tom smislu se govori i o zdravstvenom stanju, kao jednom od osnova za diskriminaciju, uglavnom kod ljudi koji su bolesni od autizma, od HIV-a itd. Dakle, predrasude i dalje postoje, verovatno u mnogo manjoj meri nego ranije, ali možda bi trebalo prvo raditi na proširenju svesti kod ljudi o tim problemima, pa onda možda na nekim kvalitetnijim zakonskim rešenjima.

Zadržala bih se malo na diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla. Vi ste taj osnov diskriminacije u izveštaju za 2018. godinu naveli kao šestu po učestalosti navođenja i da su najčešće pritužbe došle od pripadnika romske nacionalne manjine. Složićete se, u poslednje vreme je dosta stvari učinjeno što se tiče zakonodavnog okvira i što se tiče konkretne podrške Vlade Srbije nacionalnim manjinama, odnosno manjinskim narodima i tu postoje podaci koji govore o tome koliko smo ozbiljno shvatili pitanje unapređenja položaja manjina. Negde moj lični utisak bi bio da je u Srbiji daleko bolji položaj nacionalnih manjina nego u ostalim zemljama u regionu.

Najpre u tom smislu želim da kažem da je dobra vest da postoji budžetski fond za nacionalne manjine za 2019. godinu za projekte u oblasti kulture čija je vrednost 30 miliona dinara. Tu oblast su, inače, izabrali sami saveti nacionalnih manjina, a Sektor za ljudska i manjinska prava i slobode nadgleda sprovođenje tih projekata. Korisnici sredstava su ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači upravo saveti nacionalnih manjina, kao i organizacije civilnog sektora koje se bave zaštitom i unapređenjem prava pripadnika nacionalnih manjina.

Dobro je reći da je podršku Vlade dobio čak 91 projekat, od čega se 14 projekata upravo odnosi na unapređenje kulture romske nacionalne manjine, a u 27 drugih projekata koji su multikulturalni zastupljeni su i Romi, pored drugih manjina. Dobar primer kako se unapređuje položaj Roma jeste i projekat Fonda za obrazovanje Roma, koji je podržala Vlada, kojim je organizovana obuka za dve stažistkinje romske manjine, u trajanju od tri meseca.

Ono što bih istakla takođe kao važno jeste prikupljanje podataka o broju podržanih projekata od strane jedinica lokalne samouprave. Mnogo je važno spustiti rešenje nekog problema sa republičkog nivoa na nivo lokalne zajednice. Za sada, 131 jedinica lokalne samouprave dostavila je podatke, od toga 82 već sprovode takve projekte, što je dobar podatak. Takođe, uz podršku Saveta Evrope sprovodi se projekat "Upravljanje ljudskim resursima u jedinicama lokalne samouprave", a tiče se boljeg sagledavanja pripadnika romske manjine prilikom zapošljavanja, što će svakako uticati na to da njihov položaj u našoj zemlji bude bolji.

Svedoci smo pozitivnih makroekonomskih kretanja u prethodnom periodu, što je rezultat dobre politike i odgovarajućih mera koje sprovodi Vlada, sa ciljem rasta privredne i investicione aktivnosti, razvoja preduzetništva, razvoja naučnih tehnologija, naprednih tehnologija, otvaranja novih radnih mesta i pre svega sa ciljem smanjenja stope nezaposlenosti.

Ako posmatramo poslednje tri godine, doći ćemo do informacije da je u jednom trenutku u 2017. godini stopa nezaposlenosti bila 11%, u istom trenutku stopa zaposlenosti je bila 48%. Dakle, sada se nastavlja sa reformom radnog zakonodavstva, unapređuje se rad inspekcijskih službi, radi se na promovisanju investiranja iz subvencija i, sve u svemu, stvara se bolja klima za zapošljavanje. Cilj jeste da stopa nezaposlenosti bude ispod 10%, na čemu radi, između ostalog, i Nacionalna služba za zapošljavanje sa sprovođenjem svojih programa i projekata. Od početka avgusta ove godine, recimo, imamo podatak da je nezaposlenost 10,3%, što je pokazatelj da se mi nalazimo na dobrom putu, ako se malo vratimo unazad, što nije bilo tako davno, i ako se setimo da je 2012. godine nezaposlenost prelazila 25%.

Dakle, u prilog naporima da se smanji siromaštvo i da se popravi životni standard građana ide i plan za jednokratnu isplatu od 5.000 dinara svim penzionerima.

Takođe, u narednim danima nas očekuje i rasprava o rebalansu budžeta gde ćemo moći da čujemo šta se to desilo u prethodnoj godini, odnosno kakva sve povećanja plata i penzija, šta nas očekuje do kraja ove godine, ali ćemo moći da raspravljamo i o nekim stvarima koje nas očekuju u sledećoj godini.

Pred Vladom Srbije su zadaci, pred Vladom Srbije su izazovi da se spreči socijalno raslojavanje, da se spreče negativni trendovi iz prošlosti, da se omogući da Srbija bude socijalno pravednije društvo i da se do kraja sprovedu mere koje će smanjiti siromaštvo i bolje zaštiti najugroženije stanovništvo.

Od značaja je još jedan projekat koji želim da pomenem, nosi naziv - Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe, koji podrazumeva saradnju Vlade Srbije i jedinica lokalne samouprave. Radi se o unapređenju usluga socijalne zaštite koje se uprave odnose na osetljive grupe, dakle na osobe sa invaliditetom, decu, žene, starije osobe, žrtve nasilja, uopšte Rome, migrante itd. Jako je važna podrška rešavanju problema u lokalnim zajednicama gde ti problemi i nastaju.

Iz svega što sam navela možemo da zaključimo da je veliki broj preporuka koje možemo da vidimo u vašem izveštaju zapravo ispoštovan, odnosno i da se dalje radi na tome samim tim što se sprovode mere koje su već isplanirane u svakom ministarstvu. Da, postoje pomaci kako na republičkom, tako i na pokrajinskom, ali i na lokalnom nivou jer se pokrenulo rešavanje problema koji su nastali zbog bilo kog osnova za diskriminaciju. Pozitivno je i to što u poslednje vreme sve češće vidimo da se deluje i preventivno, što zapravo i jeste najpotrebnije.

Na primer, jedna od preporuka u vašem izveštaju jeste jačanje kapaciteta centara za socijalni rad. Ovaj izveštaj se odnosi na 2018. godinu. Upravo u 2018. godini je održan niz sastanaka sa direktorima svih centara za socijalni rad i ustanova socijalne zaštite kako bi se utvrdile konkretne mere za unapređenje njihovog rada. I u 2019. godini nastavljena je podrška Vlade centrima za socijalni rad. To se odnosi pre svega na pomoć jedinicama lokalne samouprave upravo kroz namenske transfere i kroz neka projektna finansiranja.

Dakle, moramo imati kompletnu sliku. Da bismo mogli da govorimo o nekoj oblasti moramo da imamo i analize koje ste vi dali u izveštaju, ali i, sa druge strane, moramo da znamo i neke druge stvari na kojima je radila Vlada Srbije i na kojima će se nastaviti sa radom.

Poslanici SNS će u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Mi ćemo glasati za usvajanje tog izveštaja.

Samo želim da, sa time ću i završiti, želim na kraju nešto da kažem, ne mogu da se otmem utisku kada već govorimo o diskriminaciji, znate da su na Kosovu i Metohiji izbori 6. oktobra, pa kada se vrši pritisak na Srpsku listu da iz predizbornog spota izbaci „Srbija“ i stavi „Država Kosovo“ a radi se o delu Srbije o Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini, želim da vas pitam da li je to diskriminacija? Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o produženju roka za završetak studija, ili ako govorimo o predlogu da ne postoji rok, već da vreme za diplomiranje bude neograničeno, sama sam u nekom trenutku podeljena i možda bih ja lično podržala različita rešenja.

Ali, ako uzmemo u obzir da smo mi ovde danas zbog studenata i da bismo odgovorili na njihove zahteve, onda smatram da treba, ipak podržati predlog Vlade da se za određeni rok produži taj rok za završetak studija, jer ne samo što je možda taj rok potreban u nekom zakonskom smislu, nego, ja se nadam da će to imati neki psihološki efekat na njih da se još više potrude i da u saradnji sa fakultetima, naravno, okončaju svoje studije.

Mi smo u načelnoj raspravi govorili o razlozima koji postoje kod studenata koji su raznovrsni, koji postoje kod studenata koji nisu do sada mogli da okončaju svoje studije i verovatno su važni za svakog od njih lično, ali mi o njima ovde ne moramo da raspravljamo. U ovom trenutku je važno da im pomognemo i da im damo podršku da završe svoje studije.

Na taj način smatram da bi trebalo da razmišljaju i profesori na fakultetima i sami fakulteti kao ustanove, da tim studentima pruže konkretnu pomoć na fakultetima. Na taj način neće pomoći samo studentima, pomoći će i svima nama, pomoći će i Vladi Srbije.

Evo, navodili smo i u načelnoj raspravi kao dobar primer, Ekonomski fakultet u Nišu. Na njihov poziv se odazvalo čak 135 studenata, od kojih je u proteklim mesecima diplomiralo 28.

Dakle, i sami studenti koji do sada nisu mogli da završe studije pokazali su nam spremnost, pokazali su nam želju i volju da diplomiraju ono što su oni sami izabrali da završe i da se sutradan bave onim što su oni želeli.

Smatram da smo mi ovde da im to omogućimo i da treba da radimo na tome da svi oni koji nisu uspeli da završe studije to i učine. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Želim samo da dam mali doprinos. Mislim da bi trebalo da se i u ovoj raspravi dotaknemo aktuelnih dešavanja u zgradi Rektorata, jer oni kažu da su studenti, a mi danas o studentima raspravljamo i neki od njih verovatno i jesu, ali ono o čemu smo mi raspravljali u načelnoj raspravi, naravno, opozicione televizije su drugačije prenele. Na primer televizija N1.

Oni su preneli u smislu da mi sada sa ovog mesta, zaboga, branimo studentima da se bave politikom. To nije tačno, ali ono što jeste tačno je da su u zgradi Rektorata predstavnici političkih organizacija, da su u celu priču uključeni političari iz Saveza za Srbiju, da su njihovi zahtevi političke prirode, a ne zahtevi koji se odnose na studente i studiranje, da su se oni predstavili kao studenti i samo kao studenti, a ne kao „1 od 5 miliona“ i da su izneli zahteve koji nisu politički, mi o njima ne bismo ni raspravljali na takav način.

Niko njima ne osporava pravo da se bave politikom, niti da se priklone bilo kojoj političkoj opciji, ali ta zloupotreba studenata i zloupotreba institucija jednostavno nije dobra. Na taj način se narušava autonomija fakulteta.

To podseća jedino na upad u RTS, što je takođe bio politički čin sa nekim drugim zahtevima.

Dakle, da se razumemo o čemu pričamo, a vrlo je jasno da će naravno ponovo televizija N1 sve izvrnuti da bi nas napala, da bi napala i Aleksandra Vučića i SNS, da bi nas kritikovali. Zamislite kako to deluje kada se sa jedne televizije ovima u šatoru u Rektoratu kaže „bravo“ ili „tako treba“ ili „samo tako nastavite“. Dakle, oni svesno podrivaju sistem i obrazovanja i države, jer to što oni rade u Rektoratu je krivično delo, a podržavati nekoga u vršenju krivičnog dela je takođe krivično delo, osim što je skandal i što je apsolutno nedopustivo ponašanje.

Bez obzira na reakcije države, ja bih ipak sa ovog mesta pozvala državne organe da reaguju u skladu sa zakonom. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Evropska investiciona banka ove godine počela je novi ciklus investicija u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji koji je vredan više od pola milijarde evra i planirano je da ta sredstava budu upotrebljena do 2022. godine. Treba reći i da je Evropska investiciona banka odobrila više od dvesta miliona evra za izgradnju, modernizaciju i rekonstrukciju četiri klinička centra, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Takođe, ove godine potpisan je sporazum sa Evropskom investicionom bankom o donaciji deset miliona evra za finansiranje projekata obnove i unapređenja sistema za vodosnabdevanje. To će rešiti mnoge konkretne probleme u mnogim lokalnim samoupravama. Dakle, uz kredit od 40 miliona evra za istu namenu koji smo mi potvrdili ovde u Skupštini moći će da se zadovolji osnovna potreba za vodom, pa i da se popravi poslovanje javno komunalnih preduzeća i naravno, životni standard građana.

Želim da kažem da postoji i infrastrukturni projekat na kome zajedno treba da rade Beograd i Priština, a to je izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština. Ovaj projekat biće realizovan uz podršku Evropske investicione banke.

Iskoristiću ovu priliku da pozovem sve građane da iskoriste svoje pravo i da složno i jedinstveno podrže Srpsku listu na izborima 6. oktobra na KiM. Ukoliko bi Srpska lista osvojila svih deset mandata Srbi bi jedinstveno nastupali i pred Albancima i pred međunarodnom zajednicom. Zato je potrebno da što više Srba izađe na izbore, da se ne dozvoli da se umanjuje uticaj Srba na KiM već naprotiv da se omogući da Srbi utiču na formiranje Vlade u Prištini.

Srbi na KiM i Srpska lista imaju nedvosmislenu podršku Aleksandra Vučića i Beograda. Ovi izbori su važni i zbog dalje realizacije plana za pomoć Srbima na KiM. Do kraja godine imaćemo više od trista projekata čija realizacija je važna za naše ljude na KiM jer su u planu nove kuće, farme, klinički centri, podrška obrazovanju i razvoju banja. Podrška Aleksandra Vučića i Beograda je veća nego ikada.

Pomoć u ekonomskom i političko smislu je jača nego ikada i sa tim će se nastaviti i posle izbora 6. oktobra. Zato pozivam da se poziva da se podrži Srpska lista koja je veza Srba na KiM sa Beogradom i koja će imati legitimitet da prenese pomoć Beograda i predsednika Srbije. Jedino složni, jedinstveni mi možemo da unapredimo život Srba u našoj južnoj pokrajini i da utičemo na to da se glas Srba čuje i u institucijama. Oni koji tamo žive znaju koliko je to važno, oni veruju u našu podršku, a najmanje što mi možemo da učinimo danas je da o tome govorimo u parlamentu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o donošenju jednog zakona o toj istoj temi smo već raspravljali ranije i u ovom mandatu i doneli smo takav zakon, a njihovo primenjivanje jeste, zapravo, opravdano zahtevima građana koji su upućeni i vama ministre i Vladi Republike Srbije i narodnim poslanicima.

Predlog se odnosi na regulisanje statusa studenata i roka za završetak studija koje su započete u skladu sa propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.

Dakle, Zakon o visokom obrazovanju ako se malo vratimo unazad koji je donet 2005. godine je pretrpeo određene promene, naravno, zakon koji je donet 2017. godine zbog situacije u kojoj se studenti sada nalaze moraće da pretrpi određene izmene.

U vreme kada je donet zakon 2005. godine, možda odredbe nisu bile u potpunosti u skladu sa realnim stanjima stvari na fakultetima, možda su postavljeni kriterijumi koji su bili visoki, možda su postavljeni uslovi koje studenti nisu mogli da ispune, nisu bili spremni, prosto da odgovore na takve izazove. Sada je u studenskim zahtevima izražena potreba za produženjem roka za završetak studija, kako su već više godina studirali ipak nisu uspeli da odgovore tim kriterijumima i da ispune te uslove koji su postavljeni i bili 2005. godine. Zbog delikatne situacije, svakako u kojoj se ovi studenti nalaze poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog.

Ali, ja vas ministre želim nešto da pitam, već smo danas govorili o mnogim fakultetima koji su primeri dobre prakse u smislu da su sami već pokrenuli određene projekte kako bi studenti brže završavali fakultete i brže stizali do tih diploma. Želela sam da vas pitam, da li je moguće učiniti to na svim fakultetima, svim uslovno rečeno, mislim u smislu onih fakulteta na kojima postoje studenti koji čekaju donošenje ovog zakona i studenti koji žele da završe po starom programu?

Dakle, da li je moguće da se na svim fakultetima organizuje nešto slično, kako bi se tim studentima, bez obzira na to da li su to lični razlozi, profesionalni, porodični i tako dalje, o tim razlozima nećemo razgovarati, ali oni očigledno imaju neki problem sa savladavanjem gradiva sa nekim profesorom, možda sami sa sobom? Tako da sam želela da vas pitam, da li je moguće na svim fakultetima se organizuju takvi projekti?

Ono što sam još htela da kažem, danas smo svedoci jedne potpune nenormalne situacije u kojoj tzv. studenti iz organizacije, „Jedan od pet miliona“ drže pod opsadom zgradu Rektorata, ne puštaju unutra ni studente ni zaposlene, obilaze ih samo njihovi džabalebaroši koji svakodnevno pokazuju, zapravo u ovom trenutku i u ovoj konkretnoj situaciji i koliko loš odnos imaju prema sistemu obrazovanja. Pitam se, koliko neko mora nisko da padne da bi stavio šator u zgradu Rektorata i da bi tu legao da sprava.

Ponovo se postavlja pitanje, koji su njihovi zahtevi? Da li je realno da zahtev studenata bude smena nekog ministra i da li je realno da se zbog toga blokira zgrada Rektorata? Zna se šta tu studenti mogu da traže. Svi smo studirali manje-više, svi smo tražili nove rokove, svi smo tražili da im se smanje školarine ko je plaćao školarinu, svi smo tražili produžetak studija itd. Ovo su samo politički zahtevi, ovo su samo pritisci koji se vrše na vlast, nažalost, zloupotrebom studenata i zloupotrebom vrlo važnih institucija.

Tako su i 2017. godine, posle predsedničkih izbora isti ti iz, ne zna, „Jedan od pet miliona“ ili „Ne davimo Beograd“, razne žute patke, itd. pričali da su protesti studentski, da su protesti socijalne prirode, ni tada nisu bili studentski, tada su bili političke prirode sa zahtevom da se ponište izbori, jer je naravno Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio.

Tako da je vrlo jasno o čemu se ovde radi. Ovde se radi o jednoj anarhiji, radi se zloupotrebi studenata i univerziteta u interesu jedne političke opcije, i onda imamo jednu, kao što sam već rekla nenormalnu situaciju i stojim iza toga što sam rekla da ispred zgrade stoje studenti i stoje zaposleni koji ne mogu da uđu u zgradu, a u zgradi Rektorata su predstavnici jednog dela opozicije, u zgradi Rektorata su političari, kao što su Marinika Tepić, kao što je Lutovac, kao što je Boško Obradović, i on se danas prošetao do Rektorata itd, kao što su vođe organizacije čije delovanje je isključivo političko.

Ja ih ovom prilikom pozivam da se oni lepo vrate na ulice sa koje su ušli u taj Rektorat, jer očigledno ta uličarska politika im mnogo bolje leži nego da budu u bilo kom delu univerziteta ili Rektorata, a sa svojim kolegama i koleginicama ću podržati ovaj predlog zakona kao ideju da se i dalje ljudima koji žele da se školuju u ovoj zemlji da ostanu da rade u ovoj zemlji da podrška. Zahvaljujem se.

Hvala vam, uvažena gospođo Gojković.

Dakle, član 7. Zakona o patentima propisuje koji su pronalasci pantetibilni, kao i šta se smatra pronalaskom.

Dakle, patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, ima inventivni nivo i industrijski je primenjiv. Takođe, istim zakonom, propisano je koji predmeti ne mogu biti zaštićeni patentom kao i aktivnosti koje nisu pantetibilne. Prema tome, izvodimo zaključak da patent ne može da bude priznat za predviđene predmete odnosno aktivnosti koji su izuzeti od takve vrste zaštite.

Takođe, ako uzmemo u obzir Konvenciju o evropskom patentu, u članu 52. i 53. upravo se regulišu ova pitanja, dakle šta su patentibitlni pronalasci i koji su to izuzeci od patentibilnosti. Analizom ovih odredbi možemo da vidimo zašto je zapravo Vlada dala mišljenje da se ovaj amandman odbije, sa čime se ja slažem. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsednice.

Nadovezaću se na kolegu Marijana Rističevića. Dakle, mi smo i u načelnoj raspravi i, evo, danas govorimo o ovom Predlogu zakona u kontekstu značaja za privredu, u kontekstu direktnog uticaja na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa.

Cilj svakako Vlade Srbije jeste stvaranje boljeg poslovnog okruženja, višeg stepena pravne sigurnosti za domaće privredne subjekte, ali isto tako i za strane investitore. Tako je od 2012. godine kako bi jedan od rezultata bilo prvo mesto za Srbiju u privlačenju direktnih stranih investicija.

Šta je bilo sa privredom do 2012. godine? Između ostalog, to možemo da vidimo i na primeru PKB, o kome se ovih dana priča. Borko Stefanović je pričao o PKB-u. Ima neke primedbe. Isti taj Borko Stefanović bio je u vlasti u periodu od 2011. do 22013. godine na visokoj poziciji u Ministarstvu spoljnih poslova. Upravo u tom periodu država je PKB-u otpisala 80 miliona evra duga. To su, dame i gospodo, platili građani Srbije.

Đilas je kao gradonačelnik 2011. godine, kao gradonačelnik Beograda, postavio generalnog direktora PKB, koji je za samo dve godine zadužio PKB za 20 miliona evra, a iza njih je na kraju ostao dug veći od 40 miliona evra. To je ona istina koju zaslužuju građani Srbije.

Da su oni brinuli o državi bilo bi drugačije. Međutim, izgleda po ovim najnovijim najavljenim istragama njihovih afera, izgleda da su brinuli samo o svojim ličnim budžetima. Inače, danas od prodajne cene PKB namireni su svi poverioci, zaposleni su dobili socijalni program, a firma je dobila novu šansu da posluje.

Tako to radi odgovorna vlast na čelu sa SNS za razliku od vlasti koja je postojala do 2012. godine, a čiji sada ostaci uporno pokušavaju da građanima manipulišu iznoseći laži i obmane kako je to zapravo bilo. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući, gospodine Milićeviću.

Evo u kontekstu onoga o čemu su moje kolege pre mene govorile i o odnosu zaposlenih i poslodavaca i o tome sa druge strane da li se i kako zakoni primenjuju i da li se zakoni poštuju i ako se ne poštuju na koji način, kako to N1 televizija primenjuje zakone i da li ih poštuje.

Mi imamo još nekoliko amandmana na ovaj Predlog zakona, a kasnije prelazimo na Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima. Ja sam želela samo da napravim paralelu.

Dakle, taj Predlog zakona reguliše emitovanje i reemitovanje autorskog dela. Postavlja se pitanje, da li N1 televizija, koja je registrovana u inostranstvu ima pravo da sadržaj koji emituje stvara u Srbiji, da emitovanje vrši u Srbiji, odnosno da li ima pravo da emitovanje vrši u Sloveniji, a reemitovanje vrši u Srbiji? Postavlja se pitanje da li se na taj način izbegavaju određene obaveze prema Republici Srbiji i da li se na neki način zaobilazi zakon?

Sa druge strane, da li oni rade upravo ono zašta optužuju Aleksandra Vučića i SNS? Dakle, ako ste iz opozicije i ako gostujete u nekoj od emisija na televiziji N1, tu naravno mislim na ove razne predstavnike Saveza za Srbiju, „Jedan od pet milion“a i njima slične, a ako ste iz bilo koje struke, a priklonili ste se Savezu za Srbiju pa želite da pljujete po Aleksandru Vučiću, po SNS, po čak i narodnim poslanicima SNS, onda može.

Ako ste slučajno poslanik SNS pa gostujete u nekoj od emisija na N1 i još postavite neka nezgodna pitanja, onda se taj deo emisije iseče je zašto bi građani znali kako oni isplaćuju 140 plata zaposlenima, a u minusu su 7,5 miliona evra. Zašto bi građani znali da li su te pozajmice kojima se oni finansiraju u skladu sa zakonom i li nisu u skladu sa zakonom?

Upravo takvi svakodnevno hvale Savez za Srbiju. Dakle, ne samo da im daju medijski prostor da bi pljuvali po svima nama, već zajedno sa njima vode politiku. Ono što je strašno, nažalost, i na taj način oni pokazuju kako su neozbiljni jer u Srbiji je danas njihova politika politika bojkota.

Ja vas pitam, dame i gospodo, da li ozbiljni političari bojkotuju? Da li se ozbiljni političari kriju iza bojkota plašeći se da izađu na izbore?

Aleksandar Vučić i SNS u svakom trenutku su spremni da provere svoju podršku, da provere koliko im narod veruje, odnosno koliko nam narod veruje i to se, dame i gospodo, radi na izborima, a o kakvoj opoziciji se radi imamo i danas jedan primer i to primer iz Narodne skupštine. Naša koleginica Aleksandra Jerkov se potpisala u holu, odnosno na ulazu da bi pored plate koju ne zarađuje ovde u sali dobila i putne troškove.

Dakle, to je njihov odnos prema budžetu Republike Srbije – kakav je bio, takav je i ostao.

Poštovani građani, mislite o tome u budućnosti kada nam se budu približili parlamentarni izbori pa to i cenite. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, bez obzira na to što je amandman kolege Rističevića Vlada odbila, odnosno dala je mišljenje da se odbije, želim da dam podršku obrazloženju amandman. Tačnije, želim da dam podršku ulaganju u obrazovanje, jer je to naravno jako važno.

Kao što smo od vas uvaženi ministre, mogli da čujemo u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona, neki od najboljih fakulteta učestvovali su u izradi ovog zakona. Kroz taj rad, oni su mogli da predlože odredbe koje će, sa jedne strane zadovoljiti konstantnu potrebu za unapređenjem našeg obrazovanja, ali sa druge strane, isto tako su mogli da utiču na zadovoljenje potreba profesora i studenata. U tom smislu, želim da kažem da smatram da je zadovoljena i struka. Pre svega u smislu predlaganja rešenja za pojedina pitanja koja će biti regulisana ovim zakonom.

Ono što je važno i ono što je poenta donošenja ovih predloga, jeste da mi čuvamo i sačuvamo visoko školovan kadar koji treba da ostane u našoj zemlji, da radi u našoj zemlji. Mnoge kompanije će sigurno davati stipendije. Na taj način ćemo zadržati mlade ljude, a oni će svoje znanje i veštine moći da primenjuju u našoj zemlji.

U tom smislu, smatram da je vrlo važno normiranje, u članu 2. stav 1. ovog Predloga zakona, gde se između ostalog kaže i kroz aktivnu nastavu na visokoškolskoj ustanovi i praktičnu obuku i rad kod poslodavaca. Na taj način što ćemo imati visoko školovan kadar, na taj način što ćemo imati stručan kadar, mi ćemo zapravo moći da privučemo još investitora, još novih kompanija, stranih firmi, strane investicije će nam biti još veće i oni će doći da posluju u našoj zemlji i da investiraju.

Dakle, mi smo sada zapravo i donošenjem ovog predloga zakona, odnosno njegovim usvajanjem dali sebi još jednu priliku da govorimo o nekim stvarima o kojima ranije nismo mogli da govorimo. Ako samo znamo da ćemo moći da pričamo o fabrici robota, da se do te mere razvilo i naše obrazovanje i naša privreda, vidimo da će biti veliki benefiti i za naše građane.

Nadam se da baš onako kakvo je dualno obrazovanje u srednjem stručnom obrazovanju već pokazalo rezultate, da će i dualni model studija u visokom obrazovanju pokazati rezultate i da ćemo imati prilike da o tome govorimo u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Arsiću, što ste mi dali reč.

Uvaženi ministre Đorđeviću, naravno da je učešće poslodavaca od presudnog značaja, jer samo njihovim aktivnim učešćem možemo znati koje su potrebe privrede i u kom smislu treba da ide praktična primena dualnog modela u visokom obrazovanju. Takođe, učešće poslodavaca će olakšati studentima da izaberu modelu ili da izaberu studijske programe, da izaberu čime će se baviti sutradan, jer naravno svako od studenata očekuje da se zaposli po okončanju studija. Inače, niko ne ograničava poslodavce da ne mogu da se jave sutradan ako su zainteresovani, ukoliko nisu bili direktno uključeni i u sam postupak izrade studijskih programa.

Kao primer dobre prakse uvek ističem izgradnju naučno-tehnološkog parka u Nišu. Dakle, grad Niš se strateški opredelio, na primer, za razvoj IT sektora i zbog toga se ulaže u Nišu i u budućnost ove oblasti, ali i u budućnost mladih naučnika upravo izgradnjom naučno-tehnološkog parka.

Cilj je, dakle, da ovaj naučno-tehnološki park postane regionalni centar za razvoj inovativnog, naučno-tehnološkog preduzetništva za promociju projekata, za promociju kompanija i cilj je da bude centar za jačanje privrede grada Niša i čitavog Nišavskog okruga.

Prema tome, ja ću podržati, odnosno slažem se sa predlogom Vlade da se ovaj amandman odbije, jer ako se samo ostavi mogućnost da se poslodavci aktiviraju, da tako kažem, ukoliko to žele, onda se možda ovaj zakon neće primenjivati u punoj meri, onako kako to Vlada Srbije očekuje. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

O tome šta je praksa pokazala i kakvi su rezultati na terenu verujem da Vlada Republike Srbije apsolutno ima informacije i ne samo Vlada i stručni tim koji je bio sačinjen od predstavnika iz Vlade Srbije, već i stručni tim koji su činili profesori sa univerziteta koji su stručni, koji su dali svoje mišljenje o tome kako treba da izgleda ovaj predlog zakona.

Dakle, jeste cilj ono što je moja uvažena koleginica govorila, zapošljavanje mladih ljudi, završavanje fakulteta, ostanak tih mladih ljudi u Srbiji. Upravo taj visoko školovan kadar je nama potreban da ostane u Srbiji i na tome radi Vlada Republike Srbije. Naravno, Aleksandar Vučić i SNS se zalaže za to.

Ono što sam još htela da kažem, vezano za poslodavce i za visokoškolske ustanove, naravno da se pravi paralela između toga šta je potrebno visokoškolskim ustanovama, šta je potrebno studentima da bi u punom kapacitetu svoja znanja, svoja umeća i svoja iskustva mogli da iskoriste sa druge strane da pomognu tim poslodavcima da pomognu privredi u Srbiji da se bolje razvija.

Upravo iz tih razloga sam se i ja složila sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Arsiću.

Samo da razjasnimo neke stvari. Ja nisam izrazila sumnju u bilo šta što je rekao bilo ko od mojih kolega narodnih poslanika. Ja sam samo rekla da verujem Vladi Republike Srbije, da verujem stručnom timu koji je izradio ovaj Predlog zakona koji je pred nama, o kome govorimo. Govorimo o dualnom modelu u viskom obrazovanju, o dualno modelu studija u visokom obrazovanju, da verujem u stručni tim među kojima su bili i profesori univerziteta, da su oni svakako imali podatke kako se nešto pokazalo u praksi. Da li se dualno obrazovanje u srednjim školama pokazalo dobro ili ne o tome je govorila i moja koleginica Jevtović Vukojičić i kao je baš ona i kazala, vreme će pokazati i videćemo kako će se pokazati ovaj Predlog zakona.

Sa druge strane, želim da kažem da ima dosta poslanika ovde iz Niša koji bi bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripadaju, mogli nekada nešto pozitivno da kažu o svom gradu, ako je tako kako zaista jeste. Ja se nadam da će 2020. godine Naučno-tehnološki park u Nišu biti otvoren. Takođe se nadam da će tome prisustvovati i Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade i da će u praksi postojanja tog Naučno-tehnološkog parka u Nišu dati odlične rezultate za taj deo Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, danas je pred nama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima o kome ću kratko govoriti iz predloženih izmena mi možemo da vidimo da odredbe koje sada uređuju pitanje pravne zaštite pronalazaka nastalih u radnim odnosima i nisu u punoj meri usmerene na pružanje sigurnosti potencijalnim investitorima da dođu i da ulažu u našu zemlju. Upravo norme koje se odnose na oblast pronalazaka nastalih u radnim odnosima pretrpeće najveće izmene usvajanjem ovog predloga zakona.

Dakle, usvajanje ovog predloga imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa, poslodavci će više ulagati u istraživanje, razvoj a zaposleni će doprinositi unapređenju procesa rada i za to sa druge strane dobijati pravičnu naknadu koja će takođe biti utvrđena ovim zakonom.

Privredni subjekti da bi poslovali naravno traže viši stepen pravne sigurnosti kada je reč o zaštiti njihove intelektualne svojine. Upravo to je cilj usvajanja ovog predloga, dakle, stvaranje boljeg poslovnog okruženja za strane investitore, ali i za domaće privredne subjekte.

Takođe, bolje će biti regulisan odnos između poslodavaca i zaposlenih u slučaju kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu, tako će zaposleni znati svoja prava i obaveze unapred. Ta prva i obaveze će biti utvrđena osim Zakonom o radu, biće utvrđena i ovim zakonom. Predlogom zakona regulisana je kako sam rekla i njihova naknada, a poslodavci sa druge strane će stimulisati zaposlene ali im pružati i potrebne resurse, organizovati potrebne obuke i tako dalje. Vidimo iz ovih predloga zakona koji su pred nama da Vlada Srbije nastavlja sa naporima da naše zakonodavstvo dovede od visokog stepena uređenosti što će dati sigurnost privredi i ekonomiji, ali naravno rezultiraće i boljim standardom naših sugrađana.

U tom smislu treba reći i da je britanski list „Fajnenšel Tajms“ objavio da je Srbija na prvom mestu po broju stranih investicija. U 2018. godini privukli smo čak 107 projekata direktnih stranih investicija što je za 26 više nego 2017. godine. Kao vodeći sektori naznačeni su Industrija automobilskih komponenti, hrana i duvan, tekstil i sektor nekretnina. Na taj način nadmašili smo zemlje u regionu. Ono što je dobro i ono što je takođe stajalo u tim izveštajima jeste da se približavamo i nekim mnogo razvijenijim zemljama, kao što su Velika Britanija ili Poljska ili Mađarska ili čak Ujedinjeni Arapski Emirati.

Tako vi sa jedne strane možete da vidite da mi ovde iz dana u dan govorimo o rezultatima, o rezultatima i Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, o radu u ovom parlamentu, ali i sa druge strane možete da vidite i laži i obmane i vandalizam predstavnika Saveza za Srbiju. Kakva poruka se šalje od strane njih građanima Srbije, kakva poruka se šalje svetu, kakvi smo mi to ovde ljudi ako sam predsednik jedne opštine iz Beograda Marko Bastać čupa saobraćajne znake ili stavlja na ražanj plišane lutke i zaliva ih pivom, zarađuje svoju platu tako što pravi performanse po Beogradu.

Želim ministre nešto da vam predložim da razmotrite na sednici Vlade, da li možda možemo da donesemo neki zakon o cirkuzantima u politici, pa da regulišemo i radni odnos Marka Bastaća.

Mi iz SNS ćemo nastaviti da radimo i da gradimo i da se ponosimo tim rezultatima. Sigurna sam da će građani znati da cene. Naravno, sve predloge iz vašeg ministarstva ja ću podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Šarčeviću sa saradnicima, mi smo do sada o dualnom obrazovanju govorili uglavnom u okviru srednjeg stručnog obrazovanja i govorili smo na radnijim sednicama u ovom mandatu kako će dualno obrazovanje imati benefite za učenike, za privredu ali i za samo obrazovanje.

Sada su se stekli uslovi da govorimo o dualnom modelu u visokom obrazovanju. Godine 2017. dali smo mogućnost da donošenjem Zakona o visokom obrazovanju, zapravo stvorili smo pravni osnov za uspostavljanje saradnje između visoko školskih ustanova sa jedne strane i poslodavaca sa druge strane.

Do sada smo, zahvaljujući radu Vlade Republike Srbije doveli obrazovni sistem do trenutka odnosno do situacije kada može da se menja, kada može da trpi promene, a videli smo iz ovog materijala koji smo dobili da je dualno obrazovanje dalo pozitivne efekte odnosno dualni model studija u visokom obrazovanju, da je dao pozitivne efekte u mnogim evropskim zemljama.

Dualni model studija, dakle, u visokom obrazovanju doprineće ostvarenju ciljeva koji su postavljeni kao važni u reformi obrazovnog sistema kao što je povećanje stepena zapošljivosti studenata odnosno onih koji su završili studije ali i njihova veza sa privredom kroz koju će se i nastavni proces osavremeniti.

Takođe, studenti dualnog modela i to je jako pozitivno, imaće mogućnost da učestvuju u procesu istraživanja odnosno da doprinesu razvoja procesa istraživanja jer će kompanije svakako sarađivati sa univerzitetima.

Sa druge strane, to će im biti od velikog značaja jer će moći da stiču nova znanja i veštine, nova iskustva a za neku buduću saradnju moći će da stiču i kontakte i za neku buduću saradnju i za sutradan za zapošljavanje.

Ono što sam ja želela vas, gospodine Šarčeviću, da pitam jeste, pošto sam ja završila Pravni fakultet i razgovarala sam već sa nekim studentima, neki konkretan primer kako bi dualni model studija u visokom obrazovanju se konkretno odrazio na recimo pravnike odnosno diplomirane pravnike sutradan?

Želim u jednom delu svog govora da se osvrnem i na deo opozicije koji ni danas nije u sali, oni se naravno kriju iza tog njihovog bojkota zbog očekivanog debakla na izborima. Njih očigledno ne interesuju pitanja i oni su to pokazali i pokazuju već mesecima unazad da ih ne interesuju pitanja koja se tiču građana. Evo, danas ih ne interesuju pitanja koja se tiču visokog obrazovanja i naših studenata a o kojima mi raspravljamo, niti ih interesuje koje ćemo zakone doneti. Njih jedino interesuje da Aleksandar Vučić ne učestvuje na izborima. Sve njihove ideje, svi njihovi zahtevi usmereni su samo na tu jednu stvar.

Evo, vidimo i ovi skupovi koji se održavaju na Fakultetu političkih nauka, pogledajte samo šta su njihovi zahtevi i šta su teme, koje su teme o kojima oni žele da razgovaraju. Oni nama prigovaraju, kažu – izborni zakoni su loši. Naravno, Aleksandar Vučić im je za to kriv, bez obzira na to što su te zakone upravo doneli oni.

Ako se prisetimo, Zakon o izboru narodnih poslanika donet je 2000. godine, Zakon o finansiranju političkih partija donet je 2011. godine. Oni, naravno, kažu to su Vučićevi zakoni koji su loši. Kako je to moguće da su tada ti zakoni bili dobri i da su tada izbori bili fer i demokratski a da danas ti isti zakoni koje su oni doneli, koji se primenjuju utiču na to da izborni proces, navodno, nije dobro regulisan. Tako su oni iz dana u dan sve nervozniji što se bliže parlamentarni izbori, ali nam na taj način pokazuju iz dana u dan da se jedino i samo boje poraza na izborima od Aleksandra Vučića i SNS.

To je danas pokazao i Zoran Živković na svojoj konferenciji za novinare. Pohvalio je kako smo pozvali OEBS, kako je Vlada Srbije pozvala OEBS da prati izborni proces i odjednom ispostavilo se da ni to više nije dovoljno. Naravno, on je izveo zaključak iz toga da će Aleksandar Vučić mirno predati vlast. Naravno gomila uvreda koje su upućene Aleksandru Vučiću, kako on bruka Srbiju i razne neke slične gluposti kojima vređa Aleksandra Vučića i SNS.

Ne sećam se da je Aleksandar Vučić došao nekada pijan u Narodnu skupštinu, niti se sećam da je Aleksandar Vučić zapalio ovaj visoki Dom, da je iz njega iznosio stolice i slike, niti se sećam da je Aleksandar Vučić koristio proteste da bi došao na neku funkciju baš kao što je Zoran Živković to radio. Naravno, Zorana Živkovića narod ne želi, on to zna. Narod za njega neće da glasa, on to zna. Zato se krije iza tih konferencija za novinare umesto da dođe ovde u salu da radi svoj posao i da danas zaista zapravo raspravljamo o ovim predlozima zakona koji su na dnevnom redu.

Čisto da bi Zoran Živković znao, Aleksandar Vučić se neće povući, Aleksandar Vučić i SNS nastaviće da se bore za Srbiju koja treba da bude moderna i razvijena zemlja, koja treba da ide u korak sa svim drugim zemljama, a nikako se zbog konferencije za štampu Zorana Živkovića Aleksandar Vučić neće povući.

Zbog toga, sada se obraćam građanima Srbije, zbog toga dragi građani Srbije ovi važni čelnici Saveza za Srbiju vas svakodnevno lažu, a vi stavite sa jedne strane njihove laži i njihove izmišljotine, a sa druge strane stavite rad i rezultate Aleksandra Vučića i SNS i reći će vam se samo zašto se oni zapravo boje da izađu na izbore. U tom smislu, a sa tim ću i završiti svoje izlaganje, želim da čestitam Aleksandru Vučiću i SNS, naravno i stranci i Odboru u Medveđi na pobedi na lokalnim izborima u Medveđi, eto u jeku bojkota izlaznost je bila rekordna, a svi ljudi koje Boško Obradović naziva jadnim ljudima koji su naterani da glasaju, sa 65% pozdravljaju Boška Obradovića i Savez za Srbiju i šalju im poruku - kako god nas budete nazivali, da li smo mi krezavi, da li smo botine, da li smo sendvičari, mi ćemo davati podršku Aleksandru Vučiću i SNS, jer to je jedina politika koja Srbiju može da vodi dalje i koja će imati podršku naroda, pa dame i gospodo iz Saveza za Srbiju razmislite malo kad vam se još budu približili ovi parlamentarni izbori, razmislite malo o 65%, o rezultatima u Medveđi, pa ćemo videti kakvi će rezultati biti na parlamentarnim izborima. Zahvaljujem.