Hvala vam, predsednice.

Samo kratko želim da kažem da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da ovaj amandman nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, i to sa članom 28. Zakona o budžetskom sistemu, koji se odnosi na pripremu budžeta i finansijskih planova, u smislu kako bi budžet trebalo da izgleda, odnosno da se sastoji iz opšteg dela, posebnog dela, obrazloženja, itd. i nadalje se taksativno navodi, neću čitati.

Opšti deo budžeta mora da obuhvata i procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje budžeta Srbije u sprovođenju finansijske pomoći EU.

Ono što smo čuli sada iz obrazloženja, mislim da rečenica - Evropska unija ne daje ništa džabe nije nikakav argument.

Zbog toga i dalje ostajem pri tome da se ovaj amandman ne prihvati i mislim da nije dobro da se predlaže da se ukine mogućnost da konkurišemo za projekte koji će samo doneti benefit građanima, samo zato što se radi o Evropskoj uniji. Pri tom, naš budžet sada može da podnese to učešće, da kažem, kada se radi o projektima. Tako da iz tih razloga predlažem da se amandman ne prihvati. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, gospodine Arsiću, mi imamo deo opozicije u Srbiji koji očigledno jako neozbiljno shvata rad u parlamentu i oni koji bojkotuju rad, ali naravno, ne bojkotuju plate, a trebalo bi da sede ovde prekoputa nas, jure ministra po hodnicima i snimaju ga telefonom, što je, ja bih rekla, za jednog poslanika, ispod svakog nivoa, ali dobro, to zavisi od toga kako ko shvata obavljanje ove funkcije i svoj rad.

Drugi ne mogu da se odluče da li će doći u parlament da raspravljaju o budžetu, ili neće doći, onda se javljaju da budu na listi govornika i podnose amandmane, koje ne dolaze da brane, odnosno da predstavljaju. Ispostavilo se da i predlagač ovog amandmana ima neka preča posla umesto da raspravlja u parlamentu o najvažnijem zakonu za naše građane.

Zašto ovo kažem? Ovo kažem zato što se radi o primedbama na budžet koje je izneo čovek koji je u vreme dosovske vlasti bio i premijer, bio je i gradonačelnik Niša, a sećamo se da nije baš preterano vodio računa ni o budžetu Republike, ni o budžetu grada Niša.

Postavlja se pitanje – kakav kredibilitet ima Zoran Živković da kritikuje budžet ako je poreska policija podnela krivičnu prijavu protiv njega zbog sumnje da je utajio 18 miliona dinara kao odgovorno lice preduzeća „Empresa d.o.o.“, i to zbog poslovne transakcije sa vinom, koja nije evidentirana u poslovnim knjigama. Podsetiću vas da je on u to vreme bio narodni poslanik.

O tome kakav je on bio gradonačelnik Niša da i ne govorim. Uostalom, kao i većina čelnika gradova i opština koji su kasnije bili iz DS, oni su umesto da razvijaju naš grad, fabrike privatizovali i gasili, radna mesta ukidali, kvalitetne projekte stopirali. Setimo se da je Zoran Živković upravo kao gradonačelnik Niša stopirao projekat izgradnje brane Selova kod Kuršumlije, čijom bi realizacijom Niš bio snabdeven vodom. Ali, kao što smo već više puta zaključili, interes građana njima nije mnogo bio važan.

Godine 2012. mi smo zatekli potpuno devastiran budžet grada Niša, potpuno upropašćene institucije koje nisu bile u stanju da podižu Niš ni u ekonomskom, ni u privrednom, niti u bilo kom drugom smislu.

Danas je Niš centar jugoistočnog dela Srbije, sa aerodrom koji radi, sa projektom železničke obilaznice oko grada, koji čeka realizaciju, sa šest novih fabrika i mnogo novih radnih mesta, sa obnovljenim školama i vrtićima, sa lokalnim putevima i autoputevima koji grad povezuju i sa zemljama u regionu, sa boljom socijalnom politikom, sa više turističkih i kulturnih dešavanja. Očekujemo i rekonstrukciju u skorije vreme Trga Kralja Milana, koji će učiniti da naš grad bude još lepši i primamljiviji za turiste. Niškoj Banji su konačno otvorene mogućnosti da ponudi sve što ima.

Naravno, to je rezultat stabilnog budžeta grada Niša, ali i rezultat saradnje sa Vladom Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo mogli i od predlagača amandmana da čujemo, ali to smo čuli i od vas, gospodine ministre, u načelnoj raspravi, a nadovezaću se na prethodnog govornika, pa Dragan Đilas za vreme njegovog mandata kao gradonačelnika imao je privatne firme koje su zaradile više od 600 miliona evra, a samo neto dobit, odnosno onu koju je on prikazao, bila je 105 miliona evra. On je ostavio rekordni deficit u budžetu grada Beograda, skoro 20% i ukupne dugove od 1,2 milijarde evra.

Složićete se da je sumnjivo to što je njegova lična imovina, privatna imovina rasla dok je imovina, odnosno budžet grada Beograda bio devastiran. I sada Dragan Đilas koristi ovu priliku što mi u Skupštini raspravljamo o najvažnijem zakonu za naše građane i negde tako sa strane, na ulici ili po raznim pres konferencijama iznosi primedbe.

Podsetiću vas da je njegovo zaduživanje bilo u visini, da je kamata bila 7,25%, a naša kamata za zaduživanje je oko 1,5%, dakle, pet puta povoljnije za budžet i za građane Republike Srbije. Mi smo na taj način uštedeli 4,4 milijarde dinara samo na kamatama tako što smo na taj način refinansirali skupe dugove koji su ostavljeni do 2011. godine. I to je još jedan od razloga zbog kog moramo da prihvatimo ovaj budžet koji je pred nama i treba da to uradimo. Ali, treba da čujemo i šta smo mi uradili.

Mi smo čuli i u dosadašnjoj raspravi da će budžetsku politiku u 2020. godini obeležiti rast standarda u smislu povećanja plata i penzija, u smislu novih investicija za infrastrukturu, za privredu, za mostove, puteve, železnicu, za nove škole, za nova obdaništa.

Kada je reč o nameri da se ubrza privredni rast, treba reći da su javne investicije u 2019. godini iznosile 220 milijardi dinara, a u ovom predlogu je ta cifra povećana čak na 260 milijardi dinara, skoro 10 milijardi dinara namenjeno je za podsticaje za strana ulaganja.

Ove godine, dakle 2019, imamo 43% više investicija, nego prošle godine, a u proteklih pet godina izgrađeno je 320 kilometara auto-puteva i sa tom strategijom će se nastaviti i ubuduće. Planirana su i dalje ulaganja u vodovodne i kanalizacione mreže, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Ono na čemu želim kratko da se zadržim jeste deo budžeta koji se odnosi na Ministarstvo pravde, tačnije najpre na investicione aktivnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u 2018. i 2019. godini. Ne želim isuviše široko da govorim o tome, ali želim da vam samo navedem gradove koje su obeležile investicione aktivnosti. Dakle, u 2018. godini to su Beograd, Sremska Mitrovica, Požarevac, Leskovac, Pančevo. U 2019. godini investicionih aktivnosti bilo je u Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Leskovcu, Kragujevcu. Iz IPA 2015. godina projekata dobijena su vozila i računarska oprema za kancelarije za izvršenje vanzavodskih sankcija na teritoriji Republike Srbije. Započet je projekat proširenja sistema za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera uz elektronski nadzor itd.

Ono što bih želela da izdvojim, kao neke nove stavke koje možemo da vidimo u predlogu Finansijskog plana za 2020. godinu, su svakako izrada projektno-tehničkih dokumentacija za nove objekte i za objekte koje treba rekonstruisati. Izdvojila bih izgradnju smeštenih kapaciteta zatvorenog tipa i izgradnju i opremanje novog zatvora u Kruševcu.

Smatram da ovakav budžet, o kome mi danas raspravljamo samo u pojedinostima, treba da dobije podršku, jer je razvojni, jer nam sve pokazuje da je dobro izbalansiran, a u smislu planiranja rashoda i prihoda.

Naša Vlada je bila u mogućnosti da predloži ovakav budžet, upravo zbog uspešno sprovedenih reformi u proteklom periodu koje su bile teške, ali koje su očigledno dale rezultate. Stvorili smo uslove da možemo da kažemo da će budžet za 2020. godinu biti razvojni i da ćemo moći da i dalje radimo na poboljšanju životnog standarda naših građana. Sada ćemo imati para za ulaganje u neke stvari za koje ranije zaista nismo imali para, za ulaganje u infrastrukturu, ali i za ulaganje u obrazovanje, u struku, u znanje, jer sledeće godine očekuje se, podsetiću vas, otvaranje četiri velika naučno-tehnološka parka, šest centara za preduzetništvo i realizacija još mnogo projekata koji će nam pokazati da smo na dobrom putu da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama.

Prema tome, ja ću ponoviti da će ovaj budžet podržati poslanici SNS u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Pošto se radi o članu 2. apsolutno se slažem sa nekoliko prethodnih govornika da je budžet najvažniji zakon za sve građane Srbije i zaista smatram da ovaj budžet koji nam je predložen jeste uravnotežen i da jeste dobro izbalansiran.

Već smo govorili o tome koji su ciljevi koji su postavljeni za 2020. godinu i zbog toga kažemo da je budžet razvojni. Ali, ako damo sebi malo više prostora i ako posmatramo budžet malo šire, možemo govoriti i o budžetima jedinica lokalne samouprave, a takođe ćemo imati čime da se pohvalimo jer bez saradnje sa Republikom mnogi projekti u jedinicama lokalne samouprave ne bi bili realizovani.

Zaista želim da izrazim zadovoljstvo zbog saradnje između Vlade Republike Srbije i grada Niša i želim da se zahvalim na podršci koja je pružena jugu Srbije, jer sećamo se da je vlast do 2012. godine, jug Srbije stavila u zapećak i da ništa apsolutno nije ulagala.

Ono što se konkretno tiče budžeta, i republičkog i lokalnog budžeta, naravno, to je da u Nišu po planu napreduje izgradnja Naučno - tehnološkog parka. Mi smo se, kao lokalna samouprava opredelili za razvoj IT sektora u kome mnogi, a naročito mladi ljudi vide budućnost. Osnivanje parka je, naravno, u tesnoj vezi sa naučnom zajednicom i sa univerzitetom i otvara mogućnost formiranja privrednih društava koja se zasnivaju na inovacijama, na istraživanjima i koja će omogućiti saradnju između preduzeća i naučnika.

Niš će na taj način dobiti regionalni centar za razvoj inovativnog preduzetništva, ali pre svega šansu za promociju projekata i kompanija. To će dati potpuno drugačiju dimenziju razvoja grada, koja je gradu i potrebna, razvoju Nišavskog okruga, ali i šire.

Izgradnja Naučno – tehnološkog parka u Nišu je po fazama zamišljena i zamišljeno je da po završetku svake faze, praktično, taj deo koji je urađen može odmah da se koristi.

Tako je sa završetkom prve faze, kada je izgrađen i opremljen Studentski centar Elektronskog fakulteta taj deo odmah počeo da se koristi i primio prve studente.

Druga faza podrazumeva izgradnju lamele koja obuhvata prostor za realizaciju projekata, prostor za podršku preduzetništvu i prostor u kome će se odvijati akademsko-projektno dualno obrazovanje koje će povezati mlade naučnike sa lokalnim kompanijama.

Na kraju, u trećoj fazi biće završena zgrada Naučno – tehnološkog parka sa kompletnom infrastrukturom koja podrazumeva da će inovativne kompanije moći da dobiju i određenu opremu na korišćenje kako bi smanjile ulaganja i troškove.

Mislim da ne moram posebno da naglašavam značaj svega ovoga o čemu sam govorila u prethodnih nekoliko minuta i da Niš ranije zaista nije imao bolju priliku da se razvija, u svakom smislu i u svakoj oblasti.

Ako uzmemo u obzir da je Niš veliki univerzitetski centar, videćemo da je značaj ovoga još veći jer ćemo moći da angažujemo Naučnu zajednicu i da dobijemo stručne analize i stručna mišljenja po različitim pitanjima.

Zahvaljujući izgradnji ovog Naučno – tehnološkog parka mladi naučnici će dobiti poseban prostor da pokažu šta znaju i da rade u svojoj zemlji i da ostanu u svojoj zemlji.

Važan aspekt politike SNS jeste da zadržimo mlade ljude u Srbiji, da se ovde školuju, da žive i rade, da ostanu ovde sa svojim porodicama i sa svojim prijateljima, gde će im se pružiti sigurnost, pa čak možda i jednako dobri uslovi kao u nekim dosta razvijenijim zemljama u inostranstvu.

U tom smislu je Aleksandar Vučić najavio da će u naučno-tehnološke parkove i digitalizaciju biti uloženo oko 500 miliona evra, a isti iznos će biti uložen u stanove za mlade bračne parove, gde će biti mogućnosti i za niže cene kvadrata, za popuste i za neka bespovratna sredstva.

Dakle, na kraju bih zaključila da zahvaljujući reformama koje su sprovođene od 2014. godine, koje su bile teške za sve naše građane i za državu, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, međutim te reforme su ipak dale rezultate, mi danas imamo para za sve što želimo da uradimo i da unapredimo u Srbiji. S druge strane, iz Predloga budžeta vidimo da će odnos prema državnoj kasi i na dalje biti promišljen i domaćinski.

Još jednom, takvom Predlogu budžeta ja lično bih dala podršku, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, a sve ovo o čemu sam govorila tiče se republičkog budžeta, ali se tiče i konkretnog razvoja grada Niša kao jedinice lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Stefanoviću, na početku želim da vam čestitam na spremnosti da javno demantujete teške optužbe koje na vaš račun plasiraju lideri Saveza za Srbiju, a tiču se „Krušika“, ali se tiču i vaše porodice i što ne želite da dozvolite da laž ostane laž, što radite na tome da građani Srbije znaju istinu u svakom trenutku.

Svima je potpuno jasno da kada ste najavili istragu Đilasovih afera i pokazali dokumentaciju kao dokaz tih afera, da su tada počeli sve jači pritisci na vas i na vašu porodicu, a da pritom uopšte ne mare što na taj način nanose štetu i Republici Srbiji. Tvrdnje da Srbija, navodno, snabdeva teroriste oružjem je laž koja može imate i ozbiljne posledice, a jedna od njih može biti i urušavanje naše namenske industrije.

Više puta je rečeno i objašnjeno da MUP ne daje dozvolu za trgovinu oružjem, niti to čini sam ministar unutrašnjih poslova, već da postoji čitav sistem u kome učestvuje mnogo ministarstava, mnogo službi, mnogo uprava, mnogo sektora koji imaju svoju ulogu i svoja ovlašćenja, a da MUP samo obezbeđuje transport naoružanja kroz našu zemlju. Naravno, ako sam ja to razumela na pravi način, ministar će me ispraviti ako sam pogrešila. U svakom slučaju, vrlo je jasno da optužbe ne stoje i vrlo je jasno iz koje kuhinje one dolaze.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije ja želim da kažem zašto tog uzbunjivača iz „Krušika“ ja nazivam lažnim uzbunjivačem. On nije dobio status uzbunjivača u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, gde piše – ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost. Takođe, prethodno se nije obratio ni poslodavcu, ni ovlašćenom organu i sada je vrlo jasno ne samo to da on nije uzbunjivač, već da i u svojoj odbrani zloupotrebljava status uzbunjivača.

Dakle, jasno je da grupa određenih ljudi iz Saveza za Srbiju želi da preko napada na Nebojšu Stefanovića napada i Aleksandra Vučića, ali i našu namensku industriju i našu vojsku i vojnu opremu i ovim postupcima oni zapravo rade na ugrožavanju bezbednosti naše zemlje. Oni bi želeli da vrate „Krušik“ u 2000. godinu kada se desila privatizacija u kojoj je praktično poslovanje te fabrike ne samo dovelo u pitanje nego potpuno obustavila.

Često u parlamentu govorimo o rezultatima politike Aleksandra Vučića, o rezultatima rada naše Vlade i postavlja se pitanje čime bi oni koji su vladali do 2012. godine mogli da se pohvale u oblasti vojske ili policije ili u bilo kojoj drugoj oblasti. Oni su vodili politiku ličnog bogaćenja, a to je svim građanima već vrlo jasno i devastiranje Srbije u svakom smislu, a mi težimo ka tome da stavimo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama sveta.

Ostaci ovih koji su i „Krušik“ privatizovali i danas nam svakodnevno pokazuju kakav bi njihov odnos bio prema Srbiji, prema njenim institucijama, prema državnim organima i prema građanima Srbije kada bi oni ponovo nekim čudom došli na vlast, isto kao što nam pokazuju i ovi neki novi koji su se pojavili, koji su sada zajedno udruženi u tom Savezu za Srbiju. Bastać bi na primer rušio trgove, ljudima koji ne bi želeli to sa njim da rade možda bi stavio kese na glavu i ko zna šta bi sve radio. Boško Obradović bi šamarao okolo. Prvo bi se verovatno ustremio na žene pošto već znamo da je velika junačina. Šta bi oni drugo radili? Palili bi knjige, sprovodili bi šator politiku u parku, vodili bi politiku na ulici, opsedali bi zgrade univerziteta, za njih je to demokratija, ucenjivali bi, vršili bi pritiske, crtali bi grafite po zgradama u kojima su smeštene naše institucije.

Dakle, vrlo je jasno u šta bi oni Srbiju pretvorili, oni bi srušili sve što smo mi uradili. Potpuno sam sigurna da će građani Srbije na izborima znati da cene naš rad, politiku Aleksandra Vučića i rad Vlade Republike Srbije i da im to neće dozvoliti.

Prema tome, gospodine Stefanoviću i vi lično i predlozi zakona koji dolaze iz vašeg ministarstva, imate snažnu podršku poslaničke grupe SNS i mi ćemo podržati ove predloge u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Trudiću se da budem kratka. U načelnoj raspravi mi smo govorili o izmenama i dopunama ovog Predloga zakona u smislu poboljšanja rada nadležnih državnih organa u odnosu na veću efikasnost, ali i o tome kako će usvajanje ovog predloga rasteretiti građane dugih postupaka, ali i troškova prilikom izdavanja ili zamene putnih isprava ili njihovog oglašavanja nevažećim.

Ono što se konkretno tiče ovog amandmana, već je koleginica Olivera Pešić pre mene rekla, tako da se ne bih ponavljala. U stručnom smislu se apsolutno slažem sa njom da ovaj amandman treba odbiti jer zadatak MUP jeste da obezbeđuje bezbednost naših sugrađana i negde i u smislu ovog amandmana, odnosno ovog konkretnog Predloga zakona mi to možemo uraditi samo ukoliko ovaj amandman odbijemo.

Želim da se zahvalim svim poslanicima koji učestvuju u ovoj raspravi, naravno ministru Stefanoviću koji je tu zajedno sa nama celog dana da radimo na tome kako da unapredimo ovaj tekst zakona. Nadam se da to vide i oni poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju i rešili da ulaskom u Savez za Srbiju izađu iz sale Narodne skupštine i neka njima služi na čast što ne daju svoj doprinos u tome da zakoni za građane budu bolji.

Sa druge strane, taj Boško Obradović, o kome su govorile moje kolege pre nekoliko minuta, nije danas došao u salu da bilo šta pita ili da bilo šta kaže, sasvim sam sigurna da bi ministar Stefanović imao šta da mu odgovori isto onako kao što smo imali šta da odgovorimo i advokatu Gajiću koji je optuživao ministra Stefanovića da hapsi koga hoće, kako hoće i zbog toga smo i ukazali da je Zakon o policiji vrlo jasan i da ne ostavlja dilemu po pitanju nadležnosti.

Da budem iskrena, želim takođe da se nadovežem na diskusije mojih kolega, jedva čekam izbore. Znam da je i ministar Stefanović na to spreman da proverimo izbornu volju građana jer mi to smemo, a oni koji ne budu spremni neće izaći na izbore jer znaju da neće dobiti podršku, a ja očekujem da posle svega i posle izbora mi nastavimo da Srbiju vodimo napred i da nastavimo sa reformama.

Što se tiče malog Šengena o kome je pričao moj kolega, pa to je nešto što se nije desilo poslednjih 30 godina u našoj zemlji. Naravno da mi na to gledamo kao na još jednu mogućnost za bolji život naših građana. Kada se budu uspostavile sve konkretne inspekcije na prelazima, kada se kamioni budu brže kretali doći će do ušteda koje za našu zemlju su značajne u svakom tom trenutku. Svetska banka je predvidela da samo od te jedne mere, od primene te jedne mere će ušteda biti 120 miliona evra.

Takođe, otvara se mogućnost da Srbija i Severna Makedonija imaju iste investitore, da postoji razmena inženjera i radnika i smatram da će to našu zemlju učiniti još konkurentnijom na tržištu, još boljom klimom za privlačenje direktnih stranih investicija. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o kandidatima za predsednika i članove Komisije za zaštitu konkurencije. Ja sam sigurna da je nadležni Odbor za privredu posle razgovora sa njima uputio Narodnoj skupštini na razmatranje kvalitetan predlog, odnosno najbolje kandidate.

Kao nezavisna i samostalna organizacija, ova Komisija vrši svoja ovlašćenja u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije i tu je da štiti potrošače, ali sa druge strane, iako ekonomski napredak naše zemlje na različite načine.

Kada smo raspravljali ovde u parlamentu o izveštaju o radu, o njihovom izveštaju o radu, pokazali smo dobar odnos prema svim tim nezavisnim telima i zaključili da se Skupština kao deo jednog velikog sistema, zajedno sa Vladom i zajedno sa svim tim nezavisnim telima, nalazi na zajedničkom zadatku, a to je omogućavanje pravilnog sprovođenja zakona, pre svega, u različitim oblastima.

Osvrnula bih se na kratko na jednu situaciju, a na tom primeru želim da vam dočaram odnos parlamentarne većine prema ovim nezavisnim telima. Dakle, osvrnula bih se na još jednu samostalnu i nezavisnu organizaciju, a to je Regulatorno telo za elektronske medije, koje vrši ovlašćenja u cilju sprovođenja određene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji.

Juče je u ovoj oblasti održano jedno javno slušanje u organizaciji Odbora za kulturu, nadležnog odbora. Srpska napredna stranka je ponovo pokazala da želi da uzme aktivno učešće u ovim važnim pitanjima i da smo zapravo u svakom trenutku spremni za dijalog.

Mi smo juče pokazali, a to vam navodim kao dobar primer, mi smo juče pokazali da smo spremni za primenu mera koje donose Vladine komisije u smislu zabrane zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe, u smislu potpune transparentnosti biračkog spiska, u smislu obuke lica koja će učestvovati sutradan u izbornom procesu.

Ono što je u nadležnosti Narodne skupštine, na šta je takođe spremna poslanička grupa SNS, jeste da ovde raspravljamo potpuno po principima demokratije i parlamentarnog dijaloga o svim eventualnim izmenama i dopunama zakona koji se odnose na izborni. Takođe, juče smo mogli da čujemo da se zalažemo i za apsolutno sprovođenje Zakona o elektronskim medijima i da zaista na javnom servisu u predizbornoj kampanji budu jednako zastupljene sve izborne liste.

Dakle, i sada kada se govori o ovom pitanju i o mnogim drugim pitanjima, kada govorimo u Skupštini, postavlja se pitanje zašto se to nije na taj način radilo do 2012. godine, ali i ne samo to, već sada se dešava da ti isti traže neke stvari i od parlamentarne većine i od SNS konkretno, i da insistiraju da se govori o nekim stvarima, a onda naravno kasnije u tome ne učestvuju.

Želela sam da ovo navedem samo kao jedan dobar primer odnosa i SNS i vladajuće koalicije prema ovim nezavisnim i samostalnim telima. Jasno je da je SNS spremna na parlamentarni i na dijalog uopšte o svim pitanjima koja se stavljaju pred nas i o svim pitanjima koja su važna za Republiku Srbiju i za njene građane.

Za razliku od nas, oni koji ni danas nisu na sednici, a radi se uglavnom o strankama ili poslanicima koji su pristupili Savezu za Srbiju, oni nam jasno stavljaju do znanja kakav je njihov odnos prema ovim važnim temama, ali nam isto tako to sve govori o tome kakvi su njihovi prigovori, da nisu zasnovani na činjenicama, da su proizvoljni i da su neozbiljni.

U tom smislu, želim da kažem da će poslanička grupa SNS podržati ove kandidate koji se danas nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o izboru člana Saveta guvernera moramo da znamo da je Narodna banka Srbije, kao centralna banka najvažnija institucija koja je u službi građana i privrede.

Ono što je aktuelno ovih dana jeste informacija da su bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije nastavile rast i dostigle iznos od 13,5 milijardi evra, što je za 203 miliona više u odnosu na 2000. godinu, od kada se i vode podaci o tome.

Od početka ove godine do oktobra bruto devizne rezerve povećane su za 2,23 milijarde evra, što se pripisuje aktivnostima Narodne banke Srbije, putem intervencije kupovine devizna na domaćem deviznom tržištu. Centralna banka je ocenila da je to najbolji način povećanja rezervi jer se ne radi o zaduživanju.

Takođe, država se uspešno razdužuje po osnovu kredita i hartija od vrednosti, što takođe, u mnogome utiče na bolji životni standard građana, jer više ne postoje problemi koji su nastali neodgovornom politikom vlasti do 2012. godine.

Ono što je važno jeste da je vrednost dinara na mesečnom nivou nepromenjen u odnosu na evro, a Narodna banka Srbije je bila u mogućnosti da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza u cilju ublažavanja većih oscilacija kursa.

Zbog važnih pitanja kao što je monetarna politika ili kao što je finansijska stabilnost, važno je da rukovodstvo Narodne banke Srbije i u smislu članova Saveta guvernera bude odgovarajuća kako bi Narodna banka Srbije svoja ovlašćenja koristila u punom kapacitetu.

Sprovođenjem monetarne i devizne politike, upravljanje deviznim rezervama, obezbeđivanja stabilnosti finansijskog sistema i platnog prometa u zemlji, samo su neke aktivnosti Narodne banke Srbije koje se i na dalje moraju sprovoditi kvalitetno i efikasno.

S tim u vezi podržaću predlog za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Stefanoviću, iz Predloga zakona, a i iz vašeg izlaganja danas sa početka sednice mi možemo da zaključimo da će izmene i dopune Zakona o putnim ispravama doprineti još efikasnijem radu državnih organa, ali i još većem rasterećenju građana u smislu postupaka, u smislu utrošenog vremena, ali i troškova zbog izdavanja ili zamene putnih isprava ili oglašavanja nevažećih putnih isprava.

U Ohridu je završen dvodnevni sastanak na kome je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i na kome je utvrđena Deklaracija sa spiskom mera koja će omogućiti slobodno kretanje roba, usluga i ljudi među državama Zapadnog Balkana, odnosno prelazak preko granice sa ličnom kartom, smanjeno čekanje na graničnim prelazima, međusobno priznavanje dokumenata.

Taj takozvani „mali Šengen“ je nešto što se na Balkanu nije desilo proteklih 30 godina i predstavlja još jednu mogućnost za bolji život naših građana.

Kada se uspostave inspekcije na prelazima i kada se kamioni budu brže kretali, Svetska banka predviđa uštedu od oko 120 miliona evra samo zbog primene te jedne mere.

Otvara se mogućnosti da Srbija i Severna Makedonija imaju iste investitore, da postoji razmena inženjera, da postoji razmena radnika i to će našu zemlju učiniti još privlačnijom za investiranje, a složićete se morali bismo da zadržimo prvo mesto u svetu po privlačenju direktnih stranih investicija.

Ja sam čula ovih dana različite kritike na račun Aleksandra Vučića koje su vezane za ove „mali Šengen“ i to uglavnom od strane onih koji pri tom prstom nisu mrdnuli za Srbiju. Šta sada treba da radim onda? Da zatvorimo granice i da ne sarađujemo ni sa kim? Takođe, postavlja se pitanje koliko bi to bilo dobro za naše građane?

Problem je u tome što zapravo svi vide da Aleksandar Vučić vodi politiku u interesu građana, a ne zarad ličnog interesa, kako je to bilo do 2012. godine. To možemo da vidimo na primerima kako je vršena vlast do 2012. godine, ali i na nekim aktuelnim primerima.

Na primer, mi renoviramo Trg republike, oni čupaju saobraćajne znakove. Bastać i ekipa maltretiraju radnike, maltretiraju ljude koji rade taj Trg. On umeto da kao predsednik opštine bude na svom radnom mestu, on pravi performanse, a to ništa dobro nije donelo za stanovnike Starog grada.

Mi radimo fasade na zgradama dok Boško Obradović se snima kako crta grafite i lepi nalepnice. Mi gradimo autoputeve. Imali smo u subotu otvaranje još jedne deonice kojom je završen Koridor 10 prema Bugarskoj, a sa pravom možemo da postavimo pitanje koliko su oni autoputeva izgradili?

Mi smo proteklih nedelja ovde u Narodnoj skupštini govorili o višku para u našem budžetu, a radi se o tome da smo radili tzv. pozitivni rebalans budžeta, govorili smo i povećanju plata i penzija, a do 2012. i 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, mi zapravo nismo ni znali da li će uopšte biti novca za plate i penzije.

Kao što vidite, primera je mnogo. Razlika između vlasti SNS i onih koji su vršili vlast do 2012. godine je velika, ali velika je i razlika u izbornom rezultatu. Zato oni ne smeju na izbore, a mi smemo da proverimo kakva je volja građana. Spremni smo da pobedimo i da nastavimo da Srbiju vodimo napred.

U tom smislu, poslanička grupa SNS će dati podršku i ovim predlozima koji se danas nalaze pred nama, jer poslanici SNS žele da budu deo borbe za uređenu i naprednu Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Samo kratko. Poslanička grupa SNS je i u načelnoj raspravi isticala koji su razlozi za donošenje zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Važeći zakon je iz 2009. godine i potrebno je usvojiti neke izmene shodno nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU. Propisi u ovoj oblasti su deo pravnog okvira koji je važan za Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i javno zdravlje. Takođe, moramo da znamo da je ovaj zakon povezan i sa pregovaračkim Poglavljem 1, koje se odnosi na slobodan protok robe.

Proizvodi koji se stavljaju na tržište, pre svega, moraju biti bezbedni. Ono što je važno da se kaže zbog građana, jeste da postoje obmanjujući proizvodi, odnosno imitacije koje su opasne, oni podsećaju na hranu, ali nisu hrana i mogu biti opasni za potrošače, naročito za decu i mogu imati i neke štetne posledice. Zbog toga je jasna namera predlagača da zaštiti korisnike u smislu zdravlja i bezbednosti, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalne delatnosti.

Tačno je da na teritoriji EU postoji informacioni sistem čiji je najvažniji deo baza podataka o nebezbednim proizvodima, koja se ažurira iz minuta u minut. Ni jedan proizvođač zapravo ne želi da se neki njegov proizvod nađe u ovoj bazi, jer to povlači određene posledice. Smatram da je ovo jedan od načina koji je dobro što smo usvojili i jedan od načina za suzbijanje opasnih proizvoda sa preventivnim dejstvom.

U Srbiji takođe postoji sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima, koji na osnovu minimalno 11 vrsta rizika određuje koji su to proizvodi i o tome obaveštava nadležne organe, a nadležni organi naravno imaju obavezu da reaguju u skladu sa zakonom.

U svakom slučaju, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona kojim Vlada takođe pokazuje brigu prema građanima i prema državi u smislu svega o čemu sam i do sada govorila. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću, što ste mi dali reč.

Informacija kojima raspolažu nadležni organi u vezi sa rizikom koji predstavljaju proizvodi po zdravlje i bezbednost potrošača dostupne su javnosti. Posebno će se ove odredbe odnositi na svojstvo proizvoda, očekivane rizike i mere koje su preduzete.

Dakle, potpuno je nelogično da se predloži brisanje člana 7. iz Predloga zakona. Predlagač je članom 7. izmenio član 13. važećeg Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Ako bismo brisali ovaj član, ne samo da bi se otežalo razumevanje zakonskih odredbi, već uopšte ne bi moglo da se govori o jednom sistemu koji treba da postoji, a odnosi se na razmenu informacija o opasnim proizvodima.

Moram da kažem da nisam videla da su predlagači ovog amandmana u drugim amandmanima ponudili rešenje za ove odredbe čije brisanje traže, jer ako predlog na kraju posmatramo kao celinu, onda bi ukoliko brišemo ovu odredbu postojao problem u smislu nedorečenosti ili nepotpunog regulisanja ovih pitanja.

Iz tih razloga ja se slažem sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što je ova rasprava dobila određenu širinu. Govorili smo o mnogim stvarima i sučeljavali mišljenja o mnogim stvarima koje su važne za našu zemlju i za naše građane. Govorili smo i o privredi, i o tržištu, o konkurentnosti, o usaglašavanju sa EU, pa sad ko se slaže, ko se ne slaže, svako ima pravo na svoje mišljenje, bar ja tako mislim.

Dozvolićete mi da se do negde držim okvira Predloga zakona koji je pred nama u raspravi u pojedinostima, ali da do negde možda i na trenutke izađem iz tih okvira kako bih dala svoj doprinos ovoj raspravi.

Kako govorimo o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ja bih još nešto samo rekla o ovoj priči koja je aktuelna u našoj zemlji, a tiče se lažnog uzbunjivača. Juče je bio taj protest u Valjevu kada su ponovo lepili nalepnice, samo sada na zgradi fabrike. Ne znam zašto se tim ljudima više dozvoljava da lepe nalepnice na saobraćajne znakove, na zgrade fabrika, na zgrade sudova, a onda prefarbavaju zgrade i na sličan način da uništavaju javna dobra.

To što sad postaje pravilo da se protestuje ispred tuđih kuća, ispred stambenih zgrada u kojima ljudi žive, smatram da je vrlo problematično. Juče su se oni okupili ispred kuće tog lažnog uzbunjivača, da mu daju podršku, ali i da pozovu narod na bunt, na rušenje države. Oni kažu - budite si kao taj lažni uzbunjivač. Čovek je optužen za krivično delo, zato je i uhapšen. On nije nikakav uzbunjivač. Taj pritisak, to zastrašivanje, to pozivanje konstantno na haos i na destrukciju je postalo pravilo i zapravo nešto na čemu oni zasnivaj svoje političko delovanje.

Zapravo, oni će doći ispred Vesićeve zgrade da ga zastrašuju. Oni će doći ispred fakulteta da vrše pritisak na profesore. Oni će ugrožavati autonomiju univerziteta. Oni će upasti u RTS da tamo maltretiraju ljude. Mislim da ništa od toga nije normalno ponašanje koje je zaslužila ova zemlja i koje zaslužuju građani Srbije.

Praktično se postavlja pitanje – da li je njima išta sveto ako uzmemo u obzir onaj tvit kojim se oglasio Bojan Pajtić. Ne znam da li se on priključio Savezu za Srbiju, ili se nije priključio. Ako se nije priključio, neka se što pre priključi Savezu za Srbiju, pošto su očigledno isti. On je u svom tvitu napisao jednu jako ružnu stvar. Kaže - Nela Kuburović je u drugom stanju. Eto, a sve vreme je napadate da ništa ne zna. Nela kuburović je ministarka pravde, ona ide na svoj posao, ona radi, ona priprema zakone, ona daje izjave, ona predstavlja Ministarstvo pravde na najbolji mogući način.

Šta radi Pajtić? Meni nije jasno, osim što širi prostakluk po društvenim mrežama i što verovatno troši pare koje je na sumnjiv način istekao.

Ovo o čemu mi govorimo, a tiče se lažnog uzbunjivača, smatram da nije beznačajno. Naprotiv, u jednom delu, odnosno u većem delu se odnosi na bezbednost naše vojne industrije, na bezbednost naše zemlje.

Zašto je taj Obradović lažni uzbunjivač? Zato što se nije javio nadležnom organu, zato što se nije javio ovlašćenom licu u fabrici. Umesto toga on je stranim novinarima odavao tajne naše države i ko zna koliku je štetu time naneo. Ja, recimo, ne mogu ni da zamislim kakva šteta može da se nanese takvim postupcima.

Građani Srbije imaju pravo da znaju o čemu se tu zapravo radi. Radi se o tome da je cilj Saveza za Srbiju da se uništi naša namenska industrija, da se uništi naša vojska, da se ugrozi bezbednost Republike Srbije i da se ugrozi mogućnost da izvozimo naoružanje i vojnu opremu, samo zato što smo uspeli da i namensku industriju oporavimo, samo zato što smo uspeli da „Krušik“ ponovo dobro posluje, odnosno mnogo bolje nego što je to bilo u vreme vlasti DS, samo zato što se trudimo da naša namenska industrija ponovo bude konkurenta na tržištu, a u to su se uložili jako veliki napori.

Prema tome, nije to što se sa lažnim uzbunjivačem desilo slučajno, Đilas i njegova ekipa su videle šansu da ruše Aleksandra Vučića i SNS i ovu vlast, pri tome ne mareći za to što će na taj način možda da ruše Srbiju i što odaju neke državne tajne. Oni su se i ranije tako ponašali, samo je razlika u tome što su tada rušili Srbiju da bi ostali na vlasti, a sad ruše Srbiju da bi ponovo došli na vlast, da bi ponovo mogli da rade šta hoće i kako hoće.

I oni pamte privatizaciju „Krušika“ koja se desila posle 2000. godine i ko je i kako tu fabriku ojadio. Ta fabrika je izvozila opremu i neke vojne delove, oni su sveli to na nivo propasti, kako su sveli i sve druge fabrike koje su bile zatvorene, a ljudi su ostajali bez posla.

Prema tome, sve su ovo stvari za koje smatram da mi u parlamentu, o kojima mi u parlamentu možemo da govorimo i da razmenjujemo svoja mišljenja, ali svakako ćemo se svi složiti da politika koja podrazumeva rušenje bezbednosti naše zemlje nije politika koju zaslužuju građani Srbije, niti Srbija. Zahvaljujem.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Dakle, mi govorimo danas o predlogu koji utvrđuje i neka načela na kojima se zasniva obavljanje poštanskih usluga, kao što je recimo obezbeđivanje uslova za ravnomeran razvoj usluga na teritoriji čitave Srbije. Međutim, ovo o čemu je govorio kolega Rističević, a i ono čega danas nema, to su naše kolege narodni poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju, a koji da su ovde danas, možda bi mogli nešto da nam kažu o funkcionisanju Pošte Srbije.

Na primer, Goran Ćirić koji je mogao danas da govori o ovom predlogu jer je bio generalni direktor JP PTT saobraćaja Srbije od 2007. do 2012. godine. Ako se setimo, 2012. godine videćemo da je on kao Tadićev kandidat za potpredsednika DS rekao da se oni vraćaju jači nego ikada, da će ponovo voditi Srbiju napred. Isto tako moramo da se setimo i kako su oni to do 2012. godine vodili Srbiju napred.

Ako se vratimo na Poštu i na taj period u kome je Goran Ćirić bio generalni direktor, videćemo, a tačnije i do 2014. godine su njihova dugovanja, da postoji dug DS koji je zabeležen u svim izbornim godinama i koji prelazi sedam miliona dinara i za koji se vodi privredni spor, tako da njihove izjave kako DS ima ljude za bolju Srbiju i njihove izjave danas kako Savez za Srbiju ima ljude koji će voditi Srbiju napred, baš i ne stoje. Mi vidimo kako su oni do 2012. godine vodili Srbiju napred. Vodili su je ne po načelima koji postoje u ovom zakonu, nego po načelu zaduživanja.

Mogli smo da govorimo do 2012. godine o platama i penzijama za koje nismo znali da li ćemo imati sredstava. Danas govorimo o povećanju plata i penzija. Mogli smo da govorimo tada o nezaposlenosti koja je bila u procentu od 26%. Danas govorimo o tome kako težimo jednocifrenoj nezaposlenosti, odnosno u ovom trenutku je to 10,2% ili 10,3%. Mogli smo da govorimo tada o zatvaranju fabrika, o gašenju radnih mesta, a sada govorimo o otvaranju fabrika, o novim radnim mestima i sve je to što zapravo razlikuje njih iz DS, odnosno vlasti do 2012. godine i nas. U tom smislu smatram da treba pomenuti i one stvari koje se odnose na ova Predlog zakona koji se odnosi na Poštu Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Kada govorimo o poštarini za obavljanje poštanskih usluga, kada govorimo o prijemu i uručenju poštanskih pošiljki, što svakako spada u poštanske usluge, moramo imati na umu i organizaciju rada poštanskih operatora i upravo sa tim u vezi, možemo govoriti i o intencijama Vlade koje vidimo i kroz ovaj predlog.

U tom smislu, važne su namere Vlade da, što se želi postići i ovim konkretnim zakonom, a to je borba protiv sive ekonomije, koja je najvažnija, zapravo za nesmetano poboljšanje životnog standarda građana, na čemu ova Vlada radi, naročito i za osetljive grupe, posebno invalide o kojima je moja koleginica i govorila.

Važno je razumeti koliko je borba protiv sive ekonomije važna, da na suzbijanju sive ekonomije moraju raditi zajedno i građani i država, svi državni organi, sve ustanove, sve organizacije. Građani moraju da je prijavljuju, a država da na to adekvatno reaguje i da pri tome primenjuje neke mere koje bi bile preventivnog karaktera, odnosno koje bi sprečavale njen nastanak.

Na taj način država će osigurati bolji životni standard građanima, zbog sigurnije privrede i ekonomije i oni bi, sa druge strane imali i više poverenja u državne organe. Međutim, znamo da su isto tako važni i kvalitet poštanskih usluga, na čijem poboljšanju i dalje naravno treba raditi. Dalje, efikasnost funkcionisanja poštanske mreže, razvoju tržišta poštanskih usluga, shodno potrebama privrede i građana.

Ono što je važno, što treba da kažemo, jeste da predloženim rešenjima se obezbeđuje veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga, pošiljalaca i primalaca poštanskih pošiljki. Detaljno je uređena odgovornost poštanskih operatora i naknada štete koju su oni dužni da nadoknade korisniku, ali je uređena i odgovornost pošiljaoca.

Imamo ovde neke predloge koji su došli od strane Vlade, a koji se zasnivaju na tome šta je praksa pokazala. Praksa je ukazala da na neke izmene, koje je nužno učiniti i one se odnose na odgovornost pošiljaoca, kao na primer što je zabranjena sadržina pošiljke ili pakovanje pošiljke koja možda može oštetiti i druge pošiljke.

Dakle, ovde se ne radi samo o usklađivanju zakona sa pravilima EU, kako smo mogli da čujemo, već se radi o jednom sveobuhvatnom predlogu koji je pred nama. Radi se i na usklađivanju sa Zakonom o prekršajima, sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, sa Zakonom o zaštiti potrošača. Detaljnije su uređena, još neka pitanja o kojima možemo kasnije da govorimo, kada ti amandmani dođu na red, ali smatram da svakako ovaj Predlog zakona zaslužuje podršku narodnih poslanika. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Milićeviću.

Uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo otvorene su neke teme. Ja bih želela da dam doprinos. Svakako ću se držati i okvira Predloga zakona o kome govorimo u pojedinostima.

Mi govorimo o informacionoj bezbednosti kao skupu mera koje omogućavaju da podaci budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa, kao i da se zabrani neovlašćeno raspolaganje tim informacijama, tim podacima. Govorimo o tajnosti, kao svojstvu koje znači da taj podatak nije dostupan neovlašćenim licima. Integritet znači očuvanje kompletnosti podataka, a raspoloživost znači da je podatak dostupan na zahtev ovlašćenih lica onda kada im je potreban.

Dakle, da li je lažni uzbunjivač iz „Krušika“ povredio i ove zakonske odredbe koje regulišu informacionu bezbednost? Mene ni malo ne čudi to što je uvaženi kolega Martinović rekao da će biti miting u Valjevu ako samo vidimo ko će tamo biti govornici, Zelenović, Sergej Trifunović, Lutovac.

Oni su destruktivni ljudi koji šire mržnju prema svojim političkim neistomišljenicima, prema Srbiji, prema građanima Srbije, prema institucijama u Srbiji. U stanju su da zloupotrebljavaju sve da bi rušili Aleksandra Vučića jer znaju da na izborima za to nemaju mogućnost. Apsolutno me ne čudi što će održati, što će govoriti na mitingu u Valjevu jer oni idu po Srbiji da rade protiv te iste Srbije. Upravo je i Zelenović i pred institucijama Saveta Evrope takođe govorio protiv Srbije, protiv naše države, da bi glumio veliku žrtvu.

Ja ne mogu da shvatim da neko može da toliko mrzi svoju zemlju da tajne podatke predaje strancima, ali kolega Martinović i kolega Rističević svakako imaju više informacija od mene. Ja ih pozivam da zaista te informacije iznosimo ovde u parlamentu, kako bi građani videli koliko oni o njima ne bi brinuli, koliko ne bi brinuli ni o njihovoj bezbednosti ni o bezbednosti naše zemlje.

Postavlja se pitanje, zašto se digla panika kada se o tome govori ovde u parlamentu, zašto sada odjednom mi hoćemo da građani znaju istinu? Čim se to desi, mi budemo deo utiska nedelje. Nisam mislila da o tome govorim, ali neke moje kolege su to danas već pokrenule, a jedno moje izlaganje je bilo sinoć u toj emisiji. Ja postavljam pitanje, zašto je normalno da sudija Apelacionog suda gostuje u političkim emisijama i da se bavi dnevnom politikom? Zašto je normalno da ljudi koji su uhapšeni pod određenim optužbama da se sada pretvaraju u političke zatvorenike ove vlasti? Zašto je normalno da Jovo Bakić kao sociolog kaže u jednoj emisiji za narodne poslanike da su svinje, a narodni poslanici o tome ne mogu da govore u parlamentu i to onda nije normalno.

Dakle, reč je o tome da žele da kao jedini obrazac ponašanja nametnu napade, nametnu mržnju prema svim političkim neistomišljenicima i čim neko pita ili neko nešto kritikuje, odmah ga treba ućutkati.

Dame i gospodo, poslanici SNS neće da ćute. Mi ćemo uvek građanima reći na koji način ih iz te lažne opozicije obmanjuju, a nećemo da ćutimo ni o rezultatima našeg predsednika i Vlade Srbije, jer to je ono što njih boli. Oni takve rezultate nisu nikada imali i nisu sposobni da ikada imaju takve rezultate. Neka pričaju šta hoće. Mi smo ovde u parlamentu, mi radimo, oni su na ulici. Naša Vlada vodi Srbiju napred, dok su oni i dalje na ulici. Mi imamo rezultate za ponos.

Kakve oni rezultate imaju da predstave? Šta oni mogu da kažu? Koliko su auto-puteva uradili? Koliko škola? Koliko bolnica? Koliko su fabrika otvorili, novih radnih mesta? Kakve investicije su oni doveli u Srbiju? Kakav politički program, ako ništa drugo, oni danas nude građanima Srbije?

Još jedna stvar koja se jutros desila, kad smo već kod vandalizma, kod ovog mitinga u Valjevu za koji nisam sigurna ni kako će se završiti, da li će maltretirati neke ljude, da li će tamo farbati zgradu u njihove omiljene boje, jutros su pristalice organizacije "Jedan od pet miliona" oblepile zgradu Fakulteta organizacionih nauka nalepnicama i na taj način šta su uradili? Ponovo su uradili da je to jedina stvar koju oni znaju i na taj način su izvršili pritisak na naučno-nastavno veće koje je trebalo da raspravlja o doktoratu ministra Siniše Malog. Dakle, pritisak, uticaj na institucije, za to se zalažu a ne zalažu se za demokratiju. To rade njihovi mladi ljudi.

Mladi ljudi koji su u SNS, mogli smo juče da vidimo na obeležavanju godišnjice SNS, su polaznici akademije na kojoj će, između ostalog, učiti i o postulatima demokratije, ali učiti i to kako da poštuju Srbiju, njene građane i njene institucije. I ja sam ponosna na odnos Aleksandra Vučića prema mladim ljudima koji su članovi SNS. Zahvaljujem.