Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje danas ja ću usmeriti na predloge zakona iz Ministarstva poljoprivrede, koji svakako zaslužuju pažnju, samo želim kratko da ukažem na neke stvari, jer naši poljoprivrednici svakako zaslužuju da znaju o čemu se radi u predlozima zakona.

Najpre moramo da znamo da se dve trećine propisa EU odnosi upravo na poljoprivredu, na bezbednost hrane i na zaštitu javnog zdravlja. Za nas je pre svega od značaja Poglavlje 11. koje se odnosi na poljoprivrednu politiku i na agrarni razvoj, ali nam je od značaja i Poglavlje 28. koje se odnosi na zaštitu potrošača i na javno zdravlje. U tom smislu uvek treba ozbiljno pristupiti izmenama i dopunama Predloga zakona koji se odnose na oblast poljoprivrede, jer kao što znamo proces pristupanja EU je dug i kompleksan, a negde u krajnjoj liniji će od toga zavisiti i plasiranje naših poljoprivrednih proizvoda na inostrana tržišta.

Ono što je važno za naše poljoprivrednike jeste svakako IPARD sredstva. Smatram da o tome treba dosta govoriti, a ono što ću ja reći da će u toku ove godini biti raspisana dva javna poziva za IPARD sredstva.

Uvek se nekako dotaknem lokalne samouprave i želim da kažem i da grad Niš sprovodi mere i programe na polju poljoprivrede. Jaku su važne mere i podsticaji koje se kod nas sprovode na lokalnu.

Osvrnuću se na 2018. godinu u Nišu je više od 160 poljoprivrednika dobilo subvencije koje mogu koristiti za nabavku mašina, za nabavku opreme, za podizanje plastenika, za nabavku stoke, za izgradnju objekata u 2018. godini ta sredstva su uvećana za 10% u odnosu na 2017. godinu. Inače, ta podsticajna sredstva čine i do 60% investicija.

Ono što bih posebno istakla jeste nova mera koja se zove podrška mladima u ruralnim područjima gde je subvencija čak i do 75% i što svakako govori o tome da se radi, da se mladim ljudima na selu obezbedi opstanak na selu i bolji život.

Ovakve mere na lokalu, ali i saradnja i pomoć od strane Ministarstva poljoprivrede, za nas je jako važna, ako uzmemo u obzir da na teritoriji grada Niša postoji više od 70 sela.

Na kraju bih posebno pohvalila mere koje se odnose na žene, kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava i to što je ministarstvo prilikom rangiranja zahteva, ženama davalo pet bodova više. U ovom postupku Ministarstva poljoprivrede, upravo se vidi razlika između ove Vlade koja na odgovoran i ozbiljan način vrši vlast i onih koji šetaju, koji bojkotuju ovu sednicu, a koji su bili na vlasti do 2012. godine.

Mi ženama pomažemo, osnažujemo ih i sprovodimo mere, mi donosimo programe koji se odnose na bolji socijalni ekonomski status žena. Ono što oni rade, oni ih vređaju i nazivaju ih pogrdnim imenima, čak ih fizički povređuju ili omalovažavaju.

I nije problem u protestima, ako su oni mirni, ali ako se povređuju novinarke, ako se vređaju političarke, ako se maltretiraju zaposleni koji čiste grad dok se protestanti šetaju pa moraju da beže od njih, da ih ne bi maltretirali, ako se unosi strah i pometnja, ako se sa tih protesta šalje poruka nasilja i mržnje, ako je i više nego očigledan plan, koji žele da sprovedu, da se na ulici dobije vlast, umesto na izborima, onda to svakako nije za našu zemlju. Scenario u kome bi neko ponovo zapalio ovaj visoki dom Narodne skupštine u kome bi eventualno bili linčovani poslanici SNS ili vladajuće koalicije se neće desiti.

Želim da sa ovog mesta poručim građanima da ćemo mi i dalje da radimo, jer samo kvalitetnim radom možemo da se borimo na pravi način, da Srbija bude zemlja koja je razvijena i koja je priznata u svetu, a ne zemlja koja će biti u anarhiji i koju žele, upravo oni koji bojkotuju ovu sednicu i upravo oni koji šetaju ulicama naših gradova.

Upravo zbog toga ja ću podržati predloge zakona koji su danas pred nama.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas nekoliko predloga zakona koji se odnose na sistem vaspitanja i obrazovanja. Imamo i izmenu Zakona o oružju i municiji, kao i nuklearnu sigurnost i bezbednost na dnevnom redu.

Međutim, veliki je broj predloga koji se odnose na potvrđivanje sporazuma koji su zaključeni između Republike Srbije i drugih zemalja. Pre svega ću reći da je ovo jako važno upravo zbog procesa pristupanja Srbije EU, zbog podizanja već dobrog ugleda u Međunarodnoj zajednici i u svetu, naše zemlje. Podsetiću da su prva poglavlja otvorena krajem 2015. godine i upravo radom na zakonima, potvrđivanjem sporazuma, ali i usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa pravilima EU, mi popravljamo međunarodni ugled Srbije.

Ono što je od posebne važnosti za nas jesu sredstva koja dobijamo iz međunarodnih fondova, iz međunarodnih izvora, koja za poslednje četiri godine iznose 2,3 milijarde evra. Naravno, radi se o nekim bespovratnim sredstvima EU, ali se radi i o sredstvima koja mi povlačimo putem projekata. Na primer, za reformu javne uprave, za razvoj saobraćajne infrastrukture, za razvoj lokalne infrastrukture, za reforme u sektoru vladavine prava, za pomoć preduzetnicima i poljoprivrednicima, za sanaciju klizišta, za izgradnju auto-puteva, za izgradnju stanova za izbeglice, za projekte u oblasti zdravstva i za mnoge druge oblasti.

Sa namerom da se jasno vidi razlika između nas koji danas ovde radimo i između onih narodnih poslanika koji su se priključili Savezu za Srbiju i koji su rešili da današnju sednicu bojkotuju sam upravo i navela sve ove oblasti u kojima su postignuti rezultati.

Rezultati su, naravno, veliki i postignuti su i od strane ove Vlade i od prethodne Vlade i ako bih želela da o tome govorim, trebalo bi mi mnogo vremena.

Meni je žao što oni poslanici koji su deo Saveza za Srbiju nisu ovde da od nas čuju šta sve imamo da kažemo o postignutim rezultatima i da čuju na koji način ćemo diskutovati o predlozima zakona koji su pred nama. Ja im predlažem, pošto su rešili da bojkotuju sednicu a nisu rešili da bojkotuju plate, da sav taj novac koji je njihova zarada, kada im stigne na račun, uplate, na primer, u humanitarne svrhe. Međutim, sa druge strane, ja ipak mislim da sam shvatila da od pogrešnih ljudi tražim da budu ljudi.

Tako sa jedne strane imamo politiku koja ima planove za budućnost. Ako se samo setimo da je u poslednjih pet godina izgrađeno 180 fabrika i fabričkih postrojenja, to je politika koju ćemo mi i nadalje sprovoditi. Ako se setimo da su povećane plate i penzije, a znamo da postoji najava da se plate i penzije i nadalje uvećavaju, ako znamo da je budžet sada stabilan, znamo da će se sa tom politikom i nastaviti.

A šta imamo sa druge strane? Sa druge strane imamo politiku koju nudi Savez za Srbiju, politiku nasilja, politiku mržnje, vešala, pretnje, crtanje mete na čelima svih političkih neistomišljenika, obračunavanje sa političkim neistomišljenicima. To je politika Saveza za Srbiju, to je politika nerada i razaranja Srbije.

Upravo zbog toga što oni nemaju ništa osim toga da ponude, ja nemam nikakvih sumnji da će na svakim sledećim izborima SNS pobediti. Jer, oni nemaju politiku koju će staviti preko puta nas, a koju bi mogli da ponude našim građanima.

Upravo zbog toga što želim da dam podršku politici koju vodi Aleksandar Vučić, koju vodi ova Vlada, ja ću u danu za glasanje podržati i ove predloge koji se pred nama danas nalaze. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je deo zakonodavstva koje će se usklađivati sa propisima EU i u procesu pristupanja EU Srbija napreduje i nastavlja sa reformama.

Tako imamo 10. decembra otvaranje dva nova Poglavlja, što je od značaja za sam proces pristupanja, ali što, s druge strane, znači da je Srbija dobro napredovala na putu procesa pristupanja EU, jer je za to potrebno postići određeni napredak u poglavljima koja su već otvorena. Naročito se gledaju Poglavlje 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, i Poglavlje 35, koje se odnosi na implementaciju Briselskog sporazuma i dijaloga između Beograda i Prištine.

Naravno, ono što je Vlada radila, kao i sam predsednik Aleksandar Vučić jeste razvoj privrede, ekonomije, ulaganje u infrastrukturu i kapitalne investicije. Tako imamo novu fabriku u Kragujevcu sa 1.000 novih radnih mesta. Imamo i najavu za fabrike u Čačku i Ćupriji.

Srbija ima oko 10% više investicija nego prošle godine, više od 50% direktnih stranih investicija, jer je Vlada vodila politiku stabilizovanja finansija i razvoja privrede i pružila određenu sigurnost investitorima. Prosečna plata u Srbiji u januaru biće 465 evra.

U skladu sa svim, ja verujem da je i ovaj budžet napravljen realno, da je dobro isplaniran i vrlo rado ću u Danu za glasanje podržati sve predloge koji su došli od Vlade. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada preduzima mere i predlaže zakone radi poboljšanja životnog standarda građana, ali i radi ukupnog razvoja naše zemlje.

U tom smislu se može govoriti i o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koje praktično predstavlja servis građana. On će omogućiti građanima efikasno ostvarivanje svojih prava, a organima i organizacijama nadležnim za registraciju lica i za vođenje baza podataka o licima koja se bave određenom delatnošću će omogućiti pravilno funkcionisanje na šta se upravo i odnosi moj amandman.

Dva dana smo bili svedoci jedne opstrukcije rada parlamenta. Na svako vikanje ja ću izneti uspehe Vlade Srbije. Na svaku upućenu ružnu reč, ja pozivam svoje koleginice i kolege da iznesemo po jedan bar rezultat Vlade Srbije, jer to je ono oružje koje mi imamo, a to je ono oružje koje ovi predstavnici iz Saveta za Srbiju nemaju.

Ja sam već dve i po godine u parlamentu i za dve i po godine ni jedan jedini put nisam čula uspehe do 2012. godine u različitim oblastima, u ekonomiji, u privredi, u fiskalnoj i monetarnoj politici, u privlačenju investicija.

I sada želim s tim u vezi da iznesem ogroman uspeh, a to je pad nezaposlenosti na 11,3%, ali i povećanje plata. U tom smislu ističem privlačenje investicija kao jako značajan korak. Ovo su prioriteti i ciljevi i za naredni period. Želela bih da podsetim da je u poslednje četiri godine zaposleno 370.000 ljudi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je novi predlog zakona koji će na nedvosmislen način urediti pitanja koja su od važnosti za korišćenje i organizaciju Centralnog registra.

Centralni registar je pušten u rad 2013. godine i ovakve odredbe u našem zakonodavstvu su neophodne upravo zbog bržeg i efikasnijeg ostvarivanja prava kod naših građana.

Moj amandman, pre svega, ide u pravcu podrške, pružanja podrške naporima Vlade da na jedan sistemski način reguliše određena pitanja. Na primer, donošenjem ovog zakona inspektorima rada biće omogućeno da na jednostavniji način otkriju rad na crno i da preduzimaju određene mere u skladu sa zakonom prema poslodavcima.

Sećamo se da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljivalo na svom sajtu spisak svih poslodavaca kod kojih su zatečeni radnici na crno i to je bio jedan od načina da se izborimo za pridržavanje zakona.

Takođe, norveška ambasada je podržala projekat ovog ministarstva, koji se zvao „Reci ne radu na crno“, kada je otvorena besplatna telefonska linija za prijavljivanje rada na crno.

Dakle, ovaj Predlog zakona će svakako imati za cilj da ukloni štete i da spreči eventualne štete koje nanosi nelegalni rad, jer od nelegalnog rada štetu trpi država, štetu trpe poslodavci koji se ponašaju u skladu sa zakonom, ali štetu trpe i građani koji rade na crno i onda nemaju socijalne beneficije.

Na kraju svog izlaganja želim da se pridružim koleginici Barišić i da zajedno sa njom osudim nasilje nad ženom koje se desilo u Lučanima, nad kandidatkinjom za odbornika, i to upravo u vreme kada se najrazličitije aktivnosti sprovode za 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosi se na unapređenje rada organizacija nadležnih za registraciju pravnih i fizičkih lica.

(Narodni poslanici opozicije negoduju lupanjem o poslaničke klupe.)

U ove organizacije spadaju APR, a kada bi ove kolege od preko puta prestale da lupaju možda bi i čuli nešto o Predlogu zakona koji očigledno nisu pročitali pa su zato deru ovde danas ceo dan.

Dakle, u ove organizacije i organe spadaju APR, Privredni sud, Advokatska komora i one organizacije i organi koji su nadležni da vode registre o licima koja obavljaju određenu delatnost. Upravo centralni registar će…

(Boško Obradović: Dole Vlada.)

Upravo centralni registar će te podatke iz baze podataka koristiti, te shodno tome organi i organizacije su dužni da na dnevnom nivou šalju te podatke elektronskim putem u jedinstvenu bazu. Pošto će centralni registar koristiti te podatke dužan će biti da obezbedi elektronsku povezanost svih registara i baza podataka onih organa i organizacija koji vode registar o licima koja se bave nekom delatnošću koja je registrovana.

Za potrebe socijalnog osiguranja centralni registar će svakom korisniku dodeliti jedinstveni broj.

(Boško Obradović: Lopovi.)

Taj jedinstveni broj, evo neko viče lopovi dok ja pričam, nije zanimljivo, taj jedinstveni broj će biti uvezan sa jedinstvenim matičnim brojem građana i sa poreskim identifikacionim brojem. Da bi sve to funkcionisalo besprekorno, ja sam upravo podnela amandman kojim se zalažem za unapređenje rada organizacija i organa koji su ovlašćeni da vode određene registre o kojima sam upravo govorila.

Centralni registar je elektronski servis koji je pušten u rad 2013. godine. Taj portal je namenjen onim obveznicima koji podnose prijave na obavezno socijalno osiguranje, ali je namenjen i osiguranim licima, tako da je namenjen, zapravo, građanima koji koriste taj portal.

Potrebno je organizovati efikasno vođenje ovog registra, objedinjavanje baza podataka, stvaranje pravnog osnova da Centralni registar koristi podatke iz drugih baza podataka. Potrebno je smanjiti troškove administracije, uspostaviti efikasniju kontrolu naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Zato je upravo potrebno doneti zakon koji će urediti osnivanje, organe i delatnost Centralnog registra, kao i organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, delatnost organa i organizacija nadležnih za registraciju pravnih i fizičkih lica, organa koji vode službene evidencije o ličnim statusima građana i odnose Centralnog registra sa drugim pravnim subjektima.

Još sam želela da kažem da, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije od 2014. godine, Srbija ide uzlaznom putanjom i beleži ekonomski rast. Tri godine za redom imamo suficit u budžetu. Dugovi se vraćaju, privlače se investitori i smanjuje se stopa nezaposlenosti i to do te mere da danas možemo da kažemo da postoji istorijski trenutak kada je nezaposlenost najmanja.

Ono što je jako važno, a o čemu je govorio pre nekoliko dana upravo i ministar Đorđević, koji je ovde, jeste da je Srbija pristupila fondovima Evropske unije.

Mi smo prva zemlja koja je pristupila RED Fondu, iako nismo članica Evropske unije. Mi smo pristupili i socijalnom fondu, iako nismo članica Evropske unije. NJega su zemlje Zapadnog Balkana potpisale ovde u Beogradu i dobili smo podršku da možemo da učestvujemo u projektima sa drugim zemljama koje jesu članice Evropske unije.

Vidite, ja sam govorila, obrazlagala sam amandman koji sam podnela i nije bilo teško, jer sam pročitala Predlog zakona na koji sam podnela amandman.

Meni je jako žao što se mržnja sa raznih društvenih mreža prenela ovde u parlament i što ovde parlamentarni predstavnici Saveza za Srbiju pokušavaju da sprovode jednu torturu svakog predsedavajućeg i poslanika SNS na taj način što se deru celog dana, što ne učestvuju u raspravi, što iznose neistine o tome kako se njima ne dozvoljava da se jave za reč.

Radi se o jednoj potpuno nebuloznoj situaciji, prvo, zbog te nakazne koalicije koja ima ovde svoje predstavnike, a drugo, jer izgleda da ovde lopove brine šta je sa budžetom, pa se valjda zbog toga deru celog dana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su jako važne tačke dnevnog reda čijim usvajanjem će se umnogome uticati na živote građana.

Predstavljen nam je budžet koji je realan i razvojni, koji je napravljen da prati potrebe građana, ali i da prati planove Vlade Srbije. Obezbediće bolji životni standard kroz povećanje plata i penzija i veća ulaganja u kapitalne investicije i infrastrukturne objekte, kao i kroz izdvajanje većih iznosa za unapređenje rada javne uprave i zdravstva.

Analizirajući budžet, možemo zaključiti da ima više elemenata koji su važni, a oni koji su najvažniji je svakako poboljšanje životnog standarda stanovništva. Tu su i ostali elementi u vidu kapitalnih investicija i podizanja konkurentnosti naše privrede.

I u 2018. godini imamo pozitivna kretanja na tržištu rada, povećanu privrednu aktivnost, jak investicioni ciklus, pozitivne mere zapošljavanja i samozapošljavanja i sve su ovo činjenice koje su dovele do nekih rezultata. A rezultati su da, na primer, prema poslednjim podacima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima čak 11% manje nezaposlenih lica nego u istom mesecu prošle godine.

Ono što smo ovih dana mogli da čujemo od mojih koleginica i kolega preko puta, koji su uglavnom bili na vlasti do 2012. godine, jesu kritike upućene Vladi Republike Srbije i ministrima da iznose neistine, da iznose činjenice koje nisu tačne. Ministri iznose proverljive činjenice.

Ja želim građanima Republike Srbije da kažem da ne dozvole da budu izmanipulisani od strane nekih parlamentarnih predstavnika Saveza za Srbiju, jer je to ona opcija koja se skoro pojavila a koja vodi isključivo negativnu politiku, politiku napada na Aleksandra Vučića i na Vladu Srbije, jer oni nemaju ništa pozitivno da kažu o svojoj politici.

Zbog toga ću pročitati ono što su pročitali i ministri, a što se tiče porasta plata, a to je da će u javnom sektoru biti veće za sedam do 12%, u javno-komunalnim preduzećima za pet, za lekare će biti veće plate 10%, za zaposlene u prosveti za 9%, za vojsku i policiju takođe za 9%.

Za kapitalne investicije planirano je 220 milijardi dinara. Tu spadaju veliki projekti, kao što su Moravski koridor, put Preljina-Požega, obilaznica oko Beograda, rekonstrukcija Kliničkog centra Beograd, kao i nove škole, obdaništa i bolnice koje će se podići širom Srbije, kao i subvencije za poljoprivrednike, koje su jako važne.

Kada govorimo o povećanju konkurentnosti naše privrede, to će se vršiti kroz smanjenje opterećenja zarada, dakle, kroz ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca i kroz poreske podsticaje koji će privući nove investitore.

Smanjiće se nezaposlenost, biće dodatnih priliva u budžet kroz poreze i doprinose i na taj način ćemo imati mogućnost da se povećaju plate i penzije.

Za naredni period od 2019. do 2021. godine planirane su mere koje će održavati fiskalnu stabilnost i one mere koje će raditi na daljem smanjenju učešća javnog duga, sve do ispod 50% BDP-a.

Poreska politika će ići u pravcu daljeg usaglašavanja sa direktivama Evropske unije. Mere fiskalne konsolidacije stvorile su uslove za povećanje kapitalnih investicija, za ukidanje kriznih mera kod penzija i plata i na taj način će se i životni standard našeg stanovništva poboljšati.

Upravo ovako predložena rešenja bude neki osećaj sigurnosti kod nas koji smo detaljnije analizirali budžet i mi taj osećaj moramo da prenesemo građanima, da bi bili sigurni u svoje plate i penzije, da bi bili sigurni da će socijalna zaštita biti dobra. To uveravanje moramo da prenesemo da se više neće ponoviti period koji je važio do 2012. godine, kada je sve ovo bilo pod znakom pitanja.

Dakle, potpuno je jasno da Vlada radi sve, da građanima bude bolje i da Srbija dalje napreduje.

Poslanička grupa SNS će podržati sve ove predloge koji su danas pred nama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 106, a u vezi sa članom 109. poslednji stav koji kaže – ako poslanik postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.

Dakle, kolega Vesović zaista nije uopšte govorio o amandmanu. Ja razumem da postoji širina u izlaganju i razumem da postoji iznošenje svog viđenja, ali dajte da to skoncentrišemo na predloge zakona koji su pred nama u raspravi u pojedinostima.

S druge strane, što se tiče Ugljanina, pa i sam ministar Stefanović je proteklih dana odgovarao na slična pitanja i posle njega ne bi trebalo ponavljati da će, naravno, nadležni organi, nadležne institucije brinuti o tome.

Ja se iskreno nadam da sam poslednja u nizu povreda Poslovnika, pa bih želela da iskoristim ovo javljanje i da vas pozovem da zaista diskusiju vratimo na pravi tok, a to je rasprava u pojedinostima o predlozima zakona koji su jako važni za građane Srbije o kojima mi danas treba da govorimo.

Zahvaljujem predsedavajući.

Smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet. U tom smislu, ovim amandmanom želim da istaknem značaj Sektora za vanredne situacije.

Imajući u vidu probleme koji su se javili u primeni pojedinih odredaba, a koji su se odnosili na izradu procene ugroženosti i izradu plana zaštite i spasavanja, sada je preciznije određeno ko izrađuje ova dokumenta i način njihove izrade.

Još jedan pojam čije je značenje precizirano jeste operativni štab. Ono što bih takođe pomenula jeste mogućnost koja je ovde data Republičkom štabu, a to je da može raspustiti štab za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave, ukoliko proceni da ne obavlja poslove zaštite i spasavanja u skladu sa zakonom ili ne donosi pravovremene odluke, znajući koliko je važno efikasno delovanje. Vrlo je lako zaključiti da će u velikoj meri i ovaj zakon uticati na povećanje bezbednosti naših sugrađana i materijalnih i prirodnih dobara.

Takođe sam želela da kažem da smatram da je Narodna skupština svakako mesto gde treba reći ko radi protiv Srbije, a to su ovih dana ljudi koji vode lokalne samouprave Šabac i Paraćin. Ja ću vam preneti utisak šefa naše delegacije na Kongresu lokalnih vlasti Saveta Evrope prof. dr Zorana Perišića, koji je u svom tvitu kazao – pet godina sam u Savetu Evrope i nikada nisam čuo da neki govornik vređa svoju zemlju, do danas. Zelenović iz Šapca i Paunović iz Paraćina su napali sopstvenu državu, tražeći alibi za nerad i neuspehe, a sve to kritikujući sopstvene odluke iz prošlosti. Ja mislim da ova poruka sve govori o njima. Zahvaljujem.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku! Po Poslovniku, gospodine Arsiću!)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, MUP je, pre svega, pokazalo angažovanje u borbi protiv kriminala koji je na zavidnom nivou i daje rezultate.

Tu je, pre svega, borba protiv organizovanih oblika kriminala. Poboljšani su rezultati u otkrivanju krivičnih dela u vezi sa opojnom drogom i to za više od 20% u odnosu na prvu polovinu 2017. godine.

Što se tiče organizovanih oblika privrednog kriminala, uhapšeno je više lica osumnjičenih za falsifikovanje isprava, pranje novca, poresku utaju i podnete su krivične prijave.

Ono što bih istakla kao krupan korak i naročito važno jeste činjenica da je od 1. marta započeo rad novoformiranog Odeljenja za borbu protiv korupcije i istovremeno su počeli sa radom regionalni centri za borbu protiv korupcije u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu.

Inače, za 9,6% je manji broj krivičnih dela u drugom kvartalu 2018. godine u odnosu na taj period 2017. godine. Visok je i procenat rasvetljavanja krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem iznosi 48,9%. Stopa opšteg kriminala manja je za čak 7,8%. Manji je broj krivičnih dela protiv imovine za oko 14%. Povećano je otkrivanje krivičnih dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja za 30%. Evidentirana je niža stopa maloletničkog kriminala za 19,4% u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno na prvu polovinu 2017. godine.

Dakle, malo je vremena koje ja sada imam da iznesem sve rezultate MUP. U svakom slučaju, sigurna sam da su i ovi predlozi koji su pred nama u raspravi u pojedinostima kvalitetni i ja ću svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS te predloge i podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada već govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, ja sam želela da pomenem projekat prekogranične saradnje i saradnju gradske opštine Niška Banja sa jednom opštinom iz Bugarske, a to je opština Kostenec. Projekat se odnosi na zajedničko upravljanje rizicima u regionu. Ukupna vrednost projekta je 583.732 evra. Projekat se finansira iz IPA programa, a subvencije EU su u iznosu od preko 496 hiljada evra.

Nažalost, u ovoj godini je već dva puta uvedena vanredna situacija na teritoriji gradske opštine Niška Banja, i to zbog izlivanja reka i mutne vode koja nije bila dozvoljena za piće. Imali smo i situacije u kojima je trebalo toliko hitno reagovati da čak kad bi iz Niša, koji je jako blizu, stigle ekipe, dragoceno vreme bi bilo izgubljeno.

Kroz ovaj projekat gradska opština Niška Banja je dobila specijalizovanu opremu za reagovanje u kriznim situacijama, i to terensko vozilo Amarok, na kome je implementiran sistem za gašenje požara, ličnu opremu za pet osoba za reagovanje u kriznim situacijama, pumpe za mulj, čamce sa motorima i prikolice za njih, dron za osmatranje i kompletnu opremu za video nadzor koja podrazumeva osam kamera i opremu za nadgledanje čak i iz prostorija same gradske opštine.

Pored ove opreme, ovaj projekat će učiniti da će Niška banja sredstvima iz EU dobiti i lokalni akcioni plan zaštite od požara, sa deset obučenih ljudi koji će biti spremni za reagovanje u kriznim situacijama.

Glavni cilj ovog projekta je da se na teritoriji gradske opštine Niška banja oformi dobrovoljno vatrogasno društvo koje će moći da reaguje u slučajevima poplava i požara na teritoriji te gradske opštine. Takođe, moći će i da priskoče u pomoć partnerskoj opštini Kostenec u Bugarskoj.

Strategija gradske opštine u borbi sa kriznim situacijama je svakako preventiva, ali i brzo i efikasno reagovanje. Osnovni cilj budućeg dobrovoljnog vatrogasnog društva će biti da prvi izađu na teren, po potrebi sa specijalizovanim vozilom, da lokalizuju požar, da spreče njegovo dalje širenje dok ne stigne vatrogasna služba ili da u slučajevima poplava prvi stignu na lice mesta i preduzmu neophodne mere u cilju spasavanja ljudstva i materijalnih dobara.

Ove kamere koje su postavljene su postavljene tako da svakodnevno prate kritična mesta toka voda i šumu. Upravo zahvaljujući ovom projektu, nadležne službe će pravovremeno reagovati i zaštiti živote ljudi, materijalna dobra, ali i prirodna dobra na teritoriji gradske opštine Niška banja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na razvoj Sektora za vanredne situacije i, naravno, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, možemo govoriti u smislu sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije, uzimajući u obzir veliki značaj ove oblasti.

Jako je važno što će odredbe biti usklađene sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda. Takođe, preciznije definisanje pojedinih odredaba uticaće na to da primena zakona bude efikasnija.

Potrebno je da svi subjekti znaju svoja prava i obaveze, a naročito je potrebno da svi subjekti koji učestvuju u takvim akcijama znaju kakve su posledice u koliko se ne ispoštuju odredbe zakona. Naravno, pravne norme koje su implementirane preuzete su iz međunarodnog prava ili su preuzete iz nacionalnih zakonodavstva nekih od zemalja članica EU i svakako će predstavljati najviši standard u normiranju oblasti koje za predmet imaju upravo zaštitu života, integriteta, prirodnih dobara ili svojine.

Predložena rešenja imaju za cilj sveobuhvatno normiranje preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasno reagovanje u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda, kao i efikasno otklanjanje posledica da bi se u najkraćem roku obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na području koje je pogođeno nekom nepogodom. Najvažnije je obezbediti visok stepen bezbednosti građana, a u prilog čemu ide i novina koja se odnosi na međunarodnu saradnju, kako u oblasti prevencije, tako i u oblasti otklanjanja posledica, odnosno razmene humanitarne pomoći. Akcenat je stavljen na zaštitu ranjivih grupa i na oblast rodne ravnopravnosti. U prvi plan stavljeni su principi, mere i aktivnosti koje se odnose na jačanje otpornosti pojedinaca, ali i zajednice na posledice nepogoda i na veću spremnost na reagovanje u slučaju dešavanja nepogoda ili katastrofa.

Sada bih želela da istaknem i plan smanjenja rizika koji se donosi za period od tri godine za nivo Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Cilj je preduzimanje preventivnih mera i obezbeđenje finansijskih sredstava za izvođenje infrastrukturnih radova u cilju smanjenja rizika od neke nepogode ili opasnosti.

U vezi sa tim je i određivanje zone rizika upravo u cilju preventivnog delovanja. Na primer, u nekim područjima može se zabraniti gradnja ukoliko je to područje takvo da postoji visok stepen sumnje ili izvesnosti da će nastupiti neotklonjive posledice po živote ljudi ili po materijalna dobra.

Moram da napomenem, a to je nešto što je jako potrebno da za sada nemamo jedinstvenu bazu podataka o rizicima na prostoru Srbije i zbog toga bih upravo želela da pohvalim uvođenje registre rizika koji će sadržati sve podatke za sve vrste rizika za celokupnu teritoriju Srbije. Ti podaci će u jednom delu biti dostupni svim građanima, ali u drugom delu naravno, neki specifični podaci biće dostupni samo određenim državnim organima.

Uzevši sve ovo u obzir, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kome ću najpre govoriti jeste Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, jer je pre svega jako veliko interesovanje građana za donošenje ovog zakona, ali sa druge strane govori se i o novom zakonu koji će na konkretan i kompletan način rešiti pitanje besplatne pravne pomoći.

Mi se sada nalazimo u situaciji kada besplatna pravna pomoć nije na jednak način dostupna svim građanima ili nije uopšte dostupna nekim građanima, nalazimo se u situaciji kada ne postoje podaci koji bi omogućili uspešno upravljanje sistemom besplatne pravne pomoći, kada ne postoji kontrola kvaliteta pruženih usluga, a sa druge strane pružaoci usluga besplatne pravne pomoći nisu dovoljno motivisani.

Sve su to znaci da što pre treba izgraditi normativno pravni okvir sistema besplatne pravne pomoći. Naravno, donošenjem ovog zakona će se stvoriti neki novi troškovi za državu, pa i sa te strane treba sagledati problem. Dakle, biće novih troškova za obavljanje administrativnih poslova u samom ministarstvu, ali i na ime isplate naknade za pružanje usluga besplatne pravne pomoći. Izvori iz kojih će se finansirati besplatna pravna pomoć biće budžet Republike Srbije, budžeti jedinice lokalne samouprave, ali u ovom predlogu je dato rešenje da to mogu biti neki drugi izvori, kao što su npr. donacije.

Ono što bih istakla u ovom trenutku jeste da će se za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći, da će ta isplata ići na teret budžeta Republike Srbije 50% i 50% na teret budžeta jedinica lokalne samouprave, što i dalje govori da Vlada Republike Srbije vodi računa o tome da se budžeti jedinica lokalne samouprave ne preopterete.

Ono što je važno napomenuti jeste da se kaže ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. To su oni građani koji ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, ali to su i oni građani koji kada bi platili neku uslugu bi sebe doveli u situaciju da bi morali da koriste socijalnu pomoć ili dečiji dodatak. Dakle, to su oni građani koji pripadaju ranjivim kategorijama stanovništva.

Takođe, precizirani su slučajevi u kojima se besplatna pravna pomoć neće odobriti, kao i slučajevi u kojima se to pružanje usluga može prekinuti i na taj način će se na sistematičan način rešiti pitanje besplatne pravne pomoći.

Dalje, kada sa druge strane govorimo o predlozima iz nadležnosti MUP, želim da kažem da će i ovog puta ti predlozi imati moju bezrezervnu podršku pre svega zbog toga što se svakodnevno vide uspesi koji postoje i koje čini MUP. Pre svega vidimo da zaposleni imaju mnogo bolje uslove za rad, samim tim to znači i da se građanima pruža zaštita na kvalitetniji i efikasniji način.

Pošto dosta može da se priča o tome, samo bih neke najopštije stvari izdvojila. Dakle, u prvoj polovini godine ukupan kriminal je smanjen za oko 3%. Smanjen je broj prijavljenih krivičnih dela nasilja u porodici za 7,5%. Smanjen je broj krivičnih dale protiv imovine za 12,3%. Smanjen je broj krivičnih dela u oblasti maloletničkog kriminala za 9,4%. Tako da u odnosu na prošlu godinu ovi podaci su mnogo bolji i upravo govore o rezultatima rada i o uspesima MUP.

Ne samo to, već konkretni primeri predloženih izmena i dopuna koji se mogu preslikati na praktičnu primenu zakona, govore u prilog tome da ove predloge treba podržati.

Ono što bih istakla kao primer jednog od dobrih predloga, a za koje je nadležan MUP jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ovim predlogom će se uvesti nove pojave koje ranije nisu bile inkriminisane, čime će postupak procesuiranja lica biti lakši, a suzbijanje nasilja u vezi sa sportskim priredbama adekvatnije.

Takođe, kada smo na terenu konkretnih primera, bliže je određena npr. zone zabrane prodaje ili konzumiranja alkohola prilikom održavanja sportskih priredbi. Dakle, zbog vremena, završiću time da zaista jako su dobri primeri sada pred nama koji će se dobro primenjivati u praksi, predlozi zakona koje će svakako poslanici SNS u danu za glasanje podržati. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, devet velikih stranih investicija u jugoistočnoj Srbiji, od kojih najviše u Nišu, dovešće do toga da region ima veliki rast izvoza i najveći suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u zemlji, koji je u prvoj polovini ove godine iznosio 255 miliona evra. Sa više od 200 miliona evra investicije, imaćemo oko 12 hiljada novih radnih mesta, samo u Nišu.

Kada smo na terenu pristupanja Srbije EU, vrlo je važno i pitanje projekata i neophodnost aktivnosti lokalnih samouprava, da bi se određena novčana sredstva privukla i uzela od fondova EU. Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Merošina, Blace i Vlasotince će kroz razvojni program EU „EU PRO“, dobiti oko 100 hiljada evra, kako bi unapredili lokalne sredine da budu privlačnije za investitore. Na primer, u Merošini će se novac koristiti za industrijsku zonu Jug Bogdanovac, a plan detaljne regulacije treba da omogući da se bolje koriste građevinske parcele na tom prostoru. Novim planom stvoriće se uslovi za potencijalne investitore.

Inače, kroz ovaj program su nedavno i Niš, Doljevac, Soko Banja, Bojnik, Vranje, Vladičin Han i Bela Palanka, dobili novac od EU za unapređenje poslovne infrastrukture. Ovo je jedan od dobrih načina da se pomogne Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, u prvim koracima u privlačenju investicija, kako bi se između ostalog na kraju otvorila nova radna mesta za naše građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govorili smo o auto-putevima i ja sam želela da malo detaljnije govorim o izgradnji auto-puta E-80 sektor Istok, dakle deonica auto-puta koja je jako važna i koja ide od Niša do granice sa Bugarskom u dužini više od 86 kilometara i sastavni je deo evropskog međunarodnog puta E-80.

Izgradnja ove deonice realizuje se kroz 12 ugovora o izgradnji, poverena je prema šest izvođača iz šest zemalja uz angažovanje velikog broja domaćih proizvođača. Fizički napredak na projektu izgradnje Koridora 10, pravac E-80, istočni krak od Niša ka Bugarskoj granici je oko 97%.

Pročitaću ću samo deonice koje su završene i koje su puštene u saobraćaj, a to su Crvena reka – Čiflik, Čiflik – Staničenje, Pirot-Dimitrovgrad, kao i tuneli i obilaznica Dimitrovgrad. Zbog složene konfiguracije terena deonicu karakteriše pet tunela, 87 mostova, pet saobraćajnih petlji.

Da bi se ovo izgradilo neophodno je bilo izvršiti regulacije vodenih tokova, obezbediti sve presečene putne komunikacije izvršiti izmeštanje dalekovoda svih naponskih nivoa.

Na sektoru istok tehnološki najzahtevniji je završetak deonice Brnzarevo – Crvena reka, jer se radi o projektu koji obilazi park prirode, Sićevačku klisuru.

Izgradnja auto-puta na predmetnoj deonici, podrazumevala je i stabilizaciju 27 kosina i izgradnju pet mostova. Dnevno je u kontinuitetu svakog dana u nedelji angažovano oko 100 radnika, direktno na trasi i oko 180 jedinica mehanizacije.

Dakle, u svakom trenutku, moramo imati na umu šta sve podrazumeva izgradnja auto-puta i o koliko kompleksnom poslu se radi, a ja ću iskoristiti kinesku poslovicu da završim ovo javljanje koja kaže – ako želiš da budeš bogat, prvo gradi puteve. Hvala.