LJUBICA MRDAKOVIĆ TODOROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1962. godine. Živi u Nišu.

Diplomirala je, završila specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva i magistrirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zvanje “primarijusa” dobila je 2006. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Udata je i ima sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 92
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 12 dana i 23 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesto vanredno zasedanje , 03.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Saglasan sam sa stavom Vlade da predloži amandman ne treba prihvatiti, odnosno treba ga odbiti. Stav 1. člana 1. Predloga zakona definiše u suštini svrhu komunalne milicije i čitav ovaj predlog zakona koji ima za cilj da se olakša funkcionisanje lokalnih samouprava, posebno onih na čijim teritorijama do sada nije bio organizovan rad komunalne policije, sada milicije.

Osim promene naziva policije u miliciju, ovaj predlog zakona donosi i novine koje će poboljšati rad komunalnih milicionera, ali i obezbediti kvalitetniji komunalni red na terenu i time nadam se makar u izvesnoj meri odstraniti negativne pojave koje su svakodnevica u našem društvu, a koje na pojedinim teritorijama naše zemlje već prelaze iz domena prekršaja na teren krivičnih dela.

Očekivanje od komunalne milicije su velika, pre svega zbog brojnih ukorenjenih ružnih navika pojedinaca koji svojim postupcima ugrožavaju i životnu sredinu ili svojim postupcima prepunim samovolje onemogućavaju druge građane da kvalitetno žive. Naime, svima nama su poznati primeri raznih bahaćenja i neprimerenog ponašanja pojedinaca koji samo zbog dominantnog kućnog nevaspitanja uspevaju da se ponašaju na način koji nije za tolerisanje ni u jednoj civilizovanoj zemlji. Brojni su primeri odlaganja smeća uz put, izbacivanja kesa sa smećem sa terasa solitera, prosipanja raznih otpadnih i otrovnih supstanci u reke, stvaranja divljih deponija, šaranja fasada zgrada raznim sprejevima, zakrčenja prolaza nekim prevoznim sredstvom ili ostavljanja starih stvari na stepeništu zgrada, bacanja opušaka cigareta kroz prozor na ulicu, puštanja glasne muzike do kasno u noć itd.

Priznali mi ili ne ove pojave, ali i bezbroj drugih koje gledamo svakodnevno, zahtevaju adekvatan odgovor državne i lokalne samouprave kako bi u dogledno vreme iskorenjene ili svedene na najmanju moguću prisutnost. Zadatak komunalne milicije će biti delovanje u zaštiti opštih interesa, a protiv nemarnih i neodgovornih pojedinaca. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege, želim da kažem da, a i svi to naravno znamo, da razvoj, prosperitet zemlje zavisi od povezanosti gradova, opština i drugih mesta unutar jedne zemlje adekvatnom putnom infrastrukturnom mrežom i da dobra putna infrastruktura ima ogroman značaj za privredni život svake zemlje, pa tako i naše zemlje Srbije.

Znamo svi da 50 godina se u Srbiji nisu gradili autoputevi, ali zahvaljujući velikom angažovanju predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, ove Vlade, vašeg ministarstva, na čijem ste vi čelu poslednjih četiri godine, izgrađeno je preko 300 kilometara autoputeva, što je za svaku pohvalu.

Kada govorimo o Moravskom koridoru u uvodnom izlaganju, a i kasnije u diskusijama sa poslanicima ste detaljno objasnili, zaista je u pitanju projekat broj jedan, veoma značajan i komplikovan infrastrukturni projekat koji sadrži svoje tri komponente ili tri projekta, a to je izgradnja autoputa, regulacija korita reke Morave i njenih pritoka i izgradnja telekomunikacione infrastrukture duž čitavog Moravskog koridora.

Projekat izgradnje infrastrukturnog koridora E761, deonica Pojate-Preljina predviđa, kao što smo čuli, povezivanje Koridora 10 i 11 i od životnog značaja su ne samo za pola miliona stanovnika koji žive duž Južne, Zapadne i Velike Morave, već i za još milion stanovnika koji gravitiraju u tom regionu, odnosno u tom području.

Kao što smo čuli, na tom području posluje preko 21 hiljade malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i funkcioniše 10 poslovnih i jedna slobodna zona. Moravski koridor će povezivati i Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju, Kraljevo i Čačak.

Moram da kažem, svim mi koji smo putovali regionalnim, odnosno magistralnim putem od Pojata do Čačka pa i dalje, smo mogli na licu mesta da se uverimo koliko je ovaj put opterećen i slobodno mogu da kažem da je jedan od najopterećenijih u Srbiji i da je veoma veoma prometan, tako da nam je Moravski koridor preko potreban i neophodan.

Što se tiče benefita u vezi izgradnje ovog koridora, oni su mnogobrojni i mnogo toga smo čuli u izlaganju vašem i u izlaganju mojih kolega poslanika iz SNS, ja ću samo pomenuti neke od njih da ne bi uzimala previše vremena.

Naime, pod broj jedan, imaćemo zaista savremen, moderan i bezbedan auto-put. Imaćemo regulaciju vodotoka Morave i njenih pritoka. Tako da se neće dogoditi posledice kao što smo ih imali nakon poplava 2014. godine. Biće postavljena, kao što sam rekla, najmodernija telekomunikaciona infrastruktura duž pomenutog auto-puta. Doći će do povezivanja i razvoja privrede regiona koji pokriva Moravski koridor. Unapređenje kvaliteta života lokalnog stanovništva, razvoja industrije, privrede, poljoprivrede, ali i turizma i to zdravstvenog, banjskog i planinskog.

Budući da znamo da u ovom delu Srbije se nalazi šest planina, kao što su Kopaonik i Jastrebac, Gledićke planine, Goč, Stolovi, Čemerno, 20 manastira, kao što su Ljubostinja, Sopoćani, Kalenić, Žića itd. deset banja, Vrnjačka, Bogutovačka, Jošanička itd. koje su jako posećene i veoma popularne među turistima kako domaćim tako i stranim.

Osim pomenutih benefita treba reći da izgradnjom Moravskog koridora dobijamo i vremensku uštedu, brži razvoj transportne mreže Srbije, snižavanje troškova transporta, što nije za zanemarivanje. Poboljšana pristupačnost privredni i društveni razvoj, lokalnih samouprava, koje će biti na ovaj način još bolje međusobno povezane. Dobar ambijent za privlačenje domaćih i stranih investicija, otvaranje novih fabrika i proširenje kapaciteta postojećih fabrika, što za sobom nosi i nova zapošljavanja građana.

Izgradnja Moravskog koridora doprineće i zapošljavanju naše domaće građevinske operative, a sledstveno tome doći će do novih zapošljavanja sa jedne strane, a sa druge strane i do korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama u kojima se budu odvijali radovi i to u smislu korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama, kao i biće korišćeni i kapaciteti za smeštaj radne snage itd.

Osim toga, učešće domaće građevinske operative uticaće i na sticanje znanja i iskustva u ovako velikim i zahtevnim projektima kao što je Moravski koridor, ali to će doprineti za dobijanje poverenja kredibiliteta i ugleda naše domaće građevinske operative i u drugim državama u svetu.

Shodno tome, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj projekat i glasati za njega. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, set pravosudnih zakona kao i današnji predlozi zakona o zajmovima su od izuzetnog značaja i u interesu su svih nas, svih građana, čitavog društva i doprineće razvoju Republike Srbije. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, a radi se na unapređenju infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.

Naime, planirani zajam je u iznosu od 200 miliona evra, a okvirni Sporazum je potpisan u Beogradu 4. aprila 2019. godine i u Parizu 15. aprila 2019. godine, a radi se o zajmu za finansiranje zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u odabranim zdravstvenim ustanovama, sekundarnog ili tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite. Naime, u pitanju je oko 18 zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije i to u sledećim gradovima: Aranđelovac, Valjevo, Vranje, Gornji Milanovac, Zaječar, Kladovo, Kraljevo, Leskovac, Loznica, Majdanpek, Paraćin, Pirot, Prokuplje, Smederevo, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Subotica i Ćuprija.

Kao što sam rekla sredstva ovog zajma planirana su kao podrška već postojećim investicijama državnog budžeta u zdravstveni sektor i na taj način bi se pokrilo oko 30% investicionih potreba za infrastrukturno održavanje tokom trogodišnjeg perioda, sa akcentom na poboljšanje infrastrukture, kao što sam rekla na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite kroz ulaganja u modernizaciju malih, srednjih i većih bolničkih ustanova specijalističke zaštite i za sprovođenje projekta zadužena je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, kao telo za sprovođenje projekta.

Kao što možemo da vidimo i svedoci smo svega toga da ova Vlada i Ministarstvo zdravlja kontinuirano ulažu napore na uspostavljanju bržeg i efikasnijeg i kvalitetnijeg zdravstvenog sistema u Srbiji i u tom pravcu pored izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata, nabavke nove medicinske opreme i aparata ministarstvo intenzivno sprovodi politiko kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema.

Zbog velikog interesovanja građana ja bih da kažem i par rečenica i o Krivičnom zakoniku. Naime stav humanista, kriminologa i stručne javnosti je da kažnjavanja nije osveta ni odmazda, već način da osuđenik prevaspita i nakon toga vrati u društvo i u sredinu u kojoj je živeo. Kao što svi znamo mi nemamo smrtnu kaznu. Međutim, iako su moderne tendencije takve da se postupa na način, kao što sam rekla, znači prevaspitanje i resocijalizacija, a ne kažnjavanje, stvarnost nas svakodnevno demantuje upravo svirepošću, brutalnošću, bezobzirnošću zločina čiji smo, na žalost savremeni poslednjih godina.

Naime, poslednjih godina se u našoj zemlji dogodilo toliko stravičnih zločina nad decom, nemoćnim licima, ženama, da je cela zemlja i region danima i nedeljama bio u šoku i dan danas smo u šoku, i naravno to se ne može zaboraviti zbog surovosti izvršenih zločina, ali i hladnokrvnosti izvršilaca i njihovog odnosa prema izvršenom zločinu. U takvim situacijama kaznena politika mora da bude mnogo, mnogo stroža.

Često u narodu mogu čuti izjave da je naša kaznena politika blaga, da se za ubistvo dobija par godina robije, nanogica itd, što samo pothranjuje motive potencijalnih zločinaca sa stavom da će se nakon izvršenog zločina izvući sa što manjom kaznom. Tome se mora stati na put i to odmah.

Kazna doživotnog zatvora je apsolutno opravdana i prihvatljiva za krivična dela za koje je i predložena. I nema dileme da li je treba uvesti ili ne u naš pravni sistem. Ako saznanje da doživotni zatvor može da odvrati potencijalnog ubicu da ne izvrši krivično delo i time bude spašen makar i jedan život, onda je svrha uvođenja ove kazne postignuta. Setimo se sve dece koja su tragično stradala od počinilaca krivičnih dela. Setimo se samo koliko su i njihovi egzekutori bili surovi i svirepi.

U danu za glasanje mi iz SNS podržaćemo sve zakone i set pravosudnih zakona i predloge zakona o zajmovima, ali molim i kao žena i kao lekar i kao narodni predstavnik da svi poslanici podrže ove zakone i daju svoj glas u danu za glasanje. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97485.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97485.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:52