LJUBICA MRDAKOVIĆ TODOROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1962. godine. Živi u Nišu.

Diplomirala je, završila specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva i magistrirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zvanje “primarijusa” dobila je 2006. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Udata je i ima sina.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 120
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 7 meseci i 13 dana i 5 sati

Poštovana gospođo Mrdaković Todorović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spreča...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 9 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 16 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 19.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Zbog velikog interesovanja javnosti za današnju temu, ja ću izneti kratku analizu efekata reformi katastra od 2018. godine.

Naime, do početka primene zakona, znači do 1. jula 2018. godine trebalo je više vremena za rešavanje predmeta u odnosu na vreme potrebno nakon primene zakona. Na osnovu izvršene analize za prvi i drugi kvartal 2018. godine, utvrđeno je da je u prvom kvartalu rešeno ukupno 163.151 upravni predmet ili 91% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja predmeta iznosilo 7,9 radnih dana. U drugom kvartalu, rešeno je ukupno 129.117 upravnih predmeta ili 84% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja iznosilo 13 radnih dana.

Od početka primene zakona, u trećem kvartalu 2018. godine, rešeno je ukupno 108.866 upravnih predmeta ili 65% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 5,3 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 11,5 radnih dana.

U četvrtom kvartalu 2018. godine, rešeno je ukupno 121.358 upravni predmeta ili 68% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 4,7 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 10,6 radnih dana.

U 2019. godini rešeno je ukupno 506.961 upravni predmet ili 73% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 6,7 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 11,1 radni dan.

U svom uvodnom izlaganju, predlagač izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, gospođa Katarina Rakić, ali i moje kolege iz SNS, gospodin Matić i gospodin Savkić, su detaljno govorili, obrazložili predložene izmene i dopune ovog zakona.

Želim da istaknem da u izradi pomenutih izmena i dopuna Zakona je učestvovao veliki broj stručnjaka iz relevantnih institucija i organizacija, kao što su NALED, takođe konsultovani su predstavnici velikog broja ministarstava i drugih državnih organa, uključujući i predstavnike Ministarstva pravde, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva finansija, Republičkog geodetskog zavoda, Poreske uprave, Kancelarije za informacione tehnologije za elektronsku upravu, kao i predstavnike Komora javnih beležnika, advokata i javnih izvršitelja, jedinica lokalne samouprave, posrednika u prometu nepokretnosti i drugih organa i organizacija.

Podsećanja radi, reforme katastra se sprovode od 1. jula 2018. godine, i kao što smo čuli ovo je druga izmena Zakona, prva 2019. godine i druga danas. Postavljamo pitanje, zašto se sprovode ove izmene i dopune Zakona? Zato što mi pratimo efekte i primenu zakona u praksi i zato što želimo da uočene manjkavosti, probleme i nedostatke želimo da u primeni zakona otklonimo, poboljšamo i unapredimo našu zakonsku regulativu, a sve u korist građana Srbije, tako da građani mogu na što jednostavniji, efikasniji i brži način da uknjiže svoje pravo svojine ili neko drugo pravo koje su stekli po različitim osnovama.

Smatram da je potrebno usvojiti ove izmene i dopune Zakona, koje osim stvarne i pravne sigurnosti, stvaraju uslove koji će u mnogome olakšati život i rad i građanima i privredi, pošto će ove izmene i dopune Zakona ubrzati dostavu i poboljšati dostupnost rešenja građanima, tj. klijentima ili strankama i povećaće pravnu sigurnost, u vezi sa konačnošću upisa.

Osim pomenutog, ubrzaće se i pojeftiniće se postupak upisa u katastar, što nikako ne treba zanemariti. Ali, naravno, doći će i do usklađivanja i sa drugim zakonima, tu pre svega mislim na Zakon o planiranju i izgradnji i na Zakon o ozakonjenju.

Na kraju, usvajanjem predloženih zakonskih rešenja, kojima se otklanjaju uočeni problemi u dosadašnjoj praksi i koji će ubrzati proceduru upisa u katastar nepokretnosti, imaćemo i pozitivan efekat na poboljšanje pozicije naše zemlje na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja ili Duing biznis listi budući da se ocenjuje i oblast upisa prava na imovinu, a nadam se da je svima nama to u interesu.

U danu za glasanje podržaćemo, mi iz SNS poslanici, ove izmene i predloge zakona. Zahvaljujem.

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 08.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Opšte je poznato da je večita dilema da li je ispravnija neposredna ili predstavnička demokratija, ali moderna civilizacija u 99% slučajeva je civilizacija predstavničke demokratije, tako da ne postoji iole ozbiljna zemlja na svetu koja u svoj parlamentarni sistem nije uvela predstavničku demokratiju.

Naravno, ima raznih modela i raznih oblika parlamentarizma i predstavljanja naroda u parlamentu, ali je nesporno da se ustoličila jedna praksa koja se primenjuje u većini zemalja.

U suštini, poenta predstavničke demokratije je da narod bira svoje predstavnike u parlamentu, koji će zastupati interese toga glasača, građana ili biračkog tela koji ga je glasao, ali suština je ista. Poslanik u parlamentu je u suštini glasnika birača koji su ga izabrali, a na drugoj strani, da bi se stvorili uslovi koji bi omogućili ulazak u parlament u svojstvu narodnog poslanika, neophodno je da se pređe određeni cenzus, odnosno da kandidat za narodnog poslanika dobije određeni broj glasova koji se najčešće iskazuje u procentima u odnosu na celokupno glasačko telo.

Do sada smo imali predviđenih 5%, ali smatram da je inicijativa predsednika države gospodina Aleksandra Vučića i SNS, da se smanji izborni cenzus sa 5% na 3%, i više nego razumna i poželjna, s obzirom na brojnost političkih subjekata u Srbiji, tj. brojnost političkih partija, snižavanjem cenzusa sa 5% na 3%, samo će se omogućiti ulazak u parlament što većem broj poslaničkih grupa, ali i predstavnika nacionalnih manjina, koji do sada možda i nisu bili predstavljeni na pravi način.

Snižavanje cenzusa će doprineti tome da u parlament uđe više ljudi sa različitim mišljenjima i idejama, kao i predlozima koji će, nadam se, biti na dobrobit svih nas.

U prilici smo da usvajanjem ovog predloga zakona omogućimo velikom broju političkih subjekata da se za svoje ideje i političke ciljeve i stavove bore i zalažu kroz parlament, a ne na ulici i tome sl. Zahvaljujem.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 29.01.2020.

Hvala predsedavajući.

Ja sam imala neke podatke koje želim da podelim sa vama i sa građanima, a ticali su prethodnog amandmana, tako da ću iskoristiti vreme da kažem nešto o licencama i o podacima vezanim za to.

Stupanjem na snagu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, 6. novembra 2018. godine, izdavanje licenci za odgovornog projektanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planera i odgovornog izvođača radova, prešlo je kao što znamo u nadležnost Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Od preuzimanja nadležnosti i izdavanja ličnih licenci do 17. januara 2020. godine, Ministarstvu je predato 1.523 zahteva za izdavanje ličnih licenci za 13 stručnih oblasti. Doneto je rešenje o obrazovanju stručnih komisija za izdavanje licenci po stručnim oblastima, a 14. aprila 2019. godine je izmena rešenja.

Organizovan je rad stručnih komisija od polovine decembra 2018. godine, do sada je održano 98 sednica, stručnih komisija za 13 stručnih oblasti.

Broj zahteva za koja su doneta rešenja, iznosi 1.197. Za podnete zahteve za izdavanje licenci redovno se na nedeljnom nivou organizuju zasedanja stručnih komisija, tako da svi zahtevi koji pristižu se raspoređuju za preglede od strane komisija po stručnim oblastima, prema redosledu zasedanja i u dogovoru sa članovima Komisije.

Što se tiče velikih licenci, 2018. godine je izvršena vanredna provera važenja licenci za 101 privredni subjekat, koje su izdate u periodu od 2009. do 2015. godine, za 14 je utvrđeno da rešenja ostaju na snazi, a za 32 su izdata nova rešenja, a 54 privredna subjekta više ne ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije i građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo.

Od januara 2018. do januara 2020. godine Ministarstvu građevinarstva je predato 339 zahteva. Ukupno je održano 25 sednica Komisije. Broj zahteva za koja su doneta rešenja iznosi 320.

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97485.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97485.00 RSD 03.06.2016 -