Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljubica Mrdaković Todorović

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Ja bih po amandmanu gospodina Marijana Rističevića. Tačno je da se država Srbija i svi to mi znamo suočava sa problemom sive ekonomije i sa problemom neformalnog zapošljavanja.

Naime, neregistrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu svim zainteresovanim akterima, pre svega zaposlenima, poslodavcima i samoj državi Srbiji. Sa jedne strane, neprijavljeni radnici su uskraćeni što se tiče osnovnih prava. Tu pre svega mislim na zdravstveno i penziono osiguranje, dok sa druge strane država nije u mogućnosti i u prilici da naplati poreze i doprinose.

Takođe, kompanije koje se drže slova zakona, tj. posluju legalno imaju znatno veće troškove poslovanja u odnosu na svoje konkurente i sive zone, tako da smatram da donošenje i usvajanje ovog Predloga zakona doprineće suzbijanju sive ekonomije, odnosno smanjivanju rada na crno ili će ga svesti na najmanju moguću meru, jer su do sada agencijski radnici bili neprepoznati i nevidljivi u sistemu radno-pravnih odnosa, tako da su bili podložni svim oblicima narušavanja i ustavnih i zakonskih prava iz rada i socijalnog osiguranja, jer su spadali u oblik rada na crno.

Na kraju, smatram da je u suštini donošenje i usvajanje ovakvog zakona jedini i najbolji način za rešavanje pomenutih problema. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege.

Postojeći Zakon o radu ne prepoznaje agencijsko zapošljavanje, već se bavi isključivo regulisanjem radno-pravnog statusa između poslodavca i zaposlenog. Iako Zakon o radu to ne reguliše činjenica je da agencijsko zapošljavanje postoji dugi niz godina u Srbiji, pa je i te kako potrebno da i ta vrsta radnog odnosa bude posebnim zakonom regulisana. Brojni su razlozi zašto imamo takvu potrebu, počev od toga naše zakonodavstvo želimo i hoćemo da uskladimo sa konvencijama koje je usvojila međunarodna organizacija rada, pa do toga da se spreči siva ekonomija, ali brojne zloupotrebe i eksploatacija zaposlenih, jer postoje i takvi primeri nejednakosti, diskriminacije i nelojalne konkurencije.

Naime, radi se o sledećem. Poslodavac kome je potrebna radna snaga i to ne za privremeno-povremene poslove već i za poslove koji se obavljaju neprekidno u okviru njegove delatnosti zaključuje ugovor sa agencijom i dogovara nadoknadu po zaposlenom koga će mu obezbediti agencija. Agencija angažuje radnike, ali ti radnici dobijaju samo minimalnu zaradu, tako da na taj način prihodiju i agencija i poslodavac. Poslodavac, tako što dobija jeftinu radnu snagu i jeftiniju od one koju sam zapošljava, a agencija zadržava proviziju. Onaj ko radi vrlo često i prekovremeno, znači radnik, zarađuje samo minimalac.

Česti su i slučajevi da i radnik kod poslodavca i agencijski rade isti posao u istim uslovima rada, a da je razlika u zaradi i prihodima višestruka u korist radnika koji je stalno zaposlen kod poslodavca. Tako je to iako Zakon o radu propisuje da za isti posao zaposleni moraju da budu isto plaćeni. Upravo zbog svega toga pomenutog, znači zbog nepravilnosti i zloupotreba koje su pričinjavane agencijskim radnicima, nadležni organi mnogo puta nisu bili u prilici da blagovremeno i na pravi način reaguju.

Donošenjem ovog zakona navedenim zloupotrebama se staje na put, pa će tako i agencijski radnici imati ista prava i uslove za rad kod poslodavca kao i jednaku zaradu, kao i radnici koji su direktno u ugovornom odnosu sa poslodavcem. Osim toga, donošenje ovog zakona doprineće i zaštiti i unapređenju uslova rada radnika zaposlenih posredstvom agencije, bolje uslove za bezbednost radu i zdravlje na radu, i primena ovog zakona doprineću suzbijanju sive ekonomije, odnosno smanjivanju rada na crno. Agencijski radnici imaće jednake zarade kao i radnici stalno zaposleni kod poslodavca neće više dolaziti do toga rada na crno, ili će svesti na najmanju moguću meru. Osim toga, agencijskim radnicima, budući da će imati izjednačene uslove, povećaće se životni standard i smanjiće se stopa siromaštva.

Na kraju, želim da osudim crtanje mete na čelo predsednika Srbije i nišanjenje puškom, kao monstruozni čin i pozivam sve državne organe, ali i novinarska udruženja da reaguju na ovakve bolesne manifestacije Đilasa i njegovih pajtosa. Zaista, ovakvu jezivu mržnju svaki normalan čovek će da osudi. Meta na predsednikovim grudima je u suštini meta u svakoga od nas, a mi to nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.
Hvala predsednice, ja ću po amandmanu.

Kada govorimo o budžetu Ministarstva zdravlja ono se finansira kroz šest programa i to uređenje i nadzor u oblasti zdravstva. Procenat učešća programa u ukupnom budžetu Ministarstva zdravlja je 35,20%. Zatim, podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sa 32,68%, zatim sledi razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova sa 24,30% i nakon toga idu preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite kao i prevencija i kontrola vodećih hroničnih, nezaraznih bolesti.

U ukupnom budžetu Ministarstva zdravlja transferi RFZO čine 32,68% i povećani su u odnosu na 2019. godinu za milijardu i 250 miliona dinara i obuhvataju sledeće. Zdravstvena zaštita lica koja se smatraju osiguranicima po članu 16. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to su lica za koje niko ne uplaćuje doprinose pa država uplaćuje, zatim, naknada zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Zatim, zdravstvena zaštita lica obolelih od retkih bolesti, sredstva u 2019. godini za ovu stavku su bili dve milijarde i 150 miliona dinara, a za 2020. godinu dve milijarde i 400 miliona dinara. Znači, biće veća za 250 miliona dinara. Podrška aktivnostima banke reproduktivnih ćelija u 2019. godini, nismo imali opredeljena sredstva, za 2020. godinu su planirana u iznosu od 100 miliona dinara.

Ministarstvo zdravlja pored izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata nabavke nove medicinske opreme i aparata intenzivno radi i na kadrovskom osnaživanju zdravstvenog sistema i na usavršavanju, odnosno odobravanju specijalizacija tako da je u poslednje četiri godine zaposleno u zdravstvenom sistemu Srbije, 12 000 zdravstvenih radnika je odobreno više od osam hiljada specijalizacija. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predloženi budžet za 2020. godinu nije samo razvojni, već je i socijalno odgovoran što je garant daljem privrednom i ekonomskom razvoju naše zemlje.

Imajući u vidu nasleđeno stanje u državi od prethodne vlasti, tu pre svega mislim na žuto preduzeće, posebno u zdravstvu, nasledili smo ekonomiju koja je bila pred samim bankrotstvom, zaduživanje krajnje nepovoljnim kreditima, kao i totalni haos u svim oblastima.

Trebalo je srediti stanje u finansijama, doći do pozitivne nule u svim oblastima, a onda krenuti napred. Od zemlje koja je bila na korak od bankrotstva, stigli smo do najuspešnije, najpoželjnije i najrazvijenije države na Balkanu.

Zahvaljujući teškim reformama provedenim od 2014. godine kada je predsednik Vlade bio sadašnji predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, koji je imao viziju, koji je imao hrabrost i koji nije krio od građana kakva je situacija u državnoj kasi, govorio je otvoreno, iskreno i dobio je ogromnu podršku građana da se sprovedu teške mere fiskalne konsolidacije, teške mere, vrlo nepopularne, kako bismo uspeli da izvučemo Srbiju iz ambisa i da svim našim građanima obezbedimo sigurnu budućnost.

Penzije, a i plate, čija je isplata bila ugrožena sada su redovne i rastu. Pretpostavljam da mnogi ljudi koji su moja generacija i stariji, pamte period kada, recimo, primite isplatu zarade a onda čekate po dva-tri meseca, neki i duže, da biste dobili novu isplatu zarade, pa onda užurbano zovu telefonima po Beogradu ali para nema. Hvala Bogu, pa to sada pripada prošlosti.

Beležimo kontinuirani ekonomski rast. Podignut je kreditni rejting Srbije i imamo bolji životni standard građana. Inflacija je najniža u poslednjih 50 godina. Srbija ima najstabilniji kurs dinara svih vremena i povećane devizne rezerve. Prepolovljena je nezaposlenost, Srbija je sada lider u stranim ulaganjima, otvoreno je veliki broj novih fabrika širom Srbije gde je zaposlen ogroman broj građana Srbije, a ne pamtim, recimo, da je i jedan predsednik toliko puta podsetio moj rodni grad Niš. Investicije su otvorene i u najmanje razvijenim opštinama. U Srbiji su posle 50 godina počeli da se grade autoputevi i u poslednje četiri godine izgrađeno je preko 300km autoputeva.

Što se tiče zdravstva, citiraću gospodina Aleksandra Vučića, ovo je iz njegovog ekspozea iz 2016. godine kada je rekao, citiram: „Zdravlje je na prvom mestu, novi plan za zdravstvenu zaštitu za vas i vašu porodicu. Naše zdravstvo pratile su brojne reforme, nerealizovani projekti, neiskorišćeni krediti i donacije, što je sve zajedno doprinelo da do 2014. godine srpsko zdravstvo bude smatrano najgorim u Evropi, sa najlošijim ocenama kvaliteta. Izazov je bio u proteklom periodu zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji. Ne samo da smo to postigli, već smo stvorili bazu za razvoj i napredak uslova lečenja kod nas. Stvorili smo uslove da naše zdravstvo bude brže, efikasnije i kvalitetnije“, kraj citata. To je zaista tako.

Srbija izdvaja velika sredstva za zdravstvo zato što želimo da naš zdravstveni sistem bude efikasan, lako i brzo dostupan svim građanima Srbije. Lečenje uz korišćenje najmodernijih procedura je naš strateški cilj. U tom pravcu pored izgradnje i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata, nabavke nove medicinske opreme i aparata, Vlada i Ministarstvo zdravlja intenzivno sprovode i politiku kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema zapošljavanjem mladih medicinskih radnika i odobravanjem stručnog usavršavanja, odnosno specijalizacija.

Napraviću kratku komparaciju pošto radim 32 godine u zdravstvu kakva je plata nekada bila, a kakva je sada. Tako npr. u zdravstvenom sistemu Srbije 2009. i 2010. godine plata medicinske sestre na Klinici je bila 29.137 dinara, a sestre na intenzivnoj nezi je bila 30.159 dinara.

U 2019. godini plata je povećana u rasponu do 15%, od 8% do 15%, tako da će sada plata iznositi 50.000 dinara. Plata lekara opšte medicine, bez specijalizacije, 2009. i 2010. iznosila je 50.117 dinara, a 2019. godine 69.884 dinara. Specijalisti, lekari specijalisti su pre 10 godina imali platu 62.000 dinara, a u 2019. godini 87.776 dinara. Tako da se intenzivno radi i na finansijskom osnaživanju zdravstvenih radnika.

Po rezultatima, naš zdravstveni sistem sada je ispred 14 zemalja EU, pod istim uslovima. Izuzetno je važno da naši građani imaju dobre uslove za lečenje, da vide da je država odgovorna prema njima i da vodi računa o njima, ali da naš zdravstveni sistem i naši zdravstveni radnici rade u najboljim mogućim uslovima.

Što se tiče brojki, konkretno vezano za budžet Ministarstva zdravlja, o tome su detaljno govorile moje kolege i dr Laketić i dr Barišić. Ja ću sada samo zbog javnosti ponoviti – ukupan budžet Ministarstva zdravlja za 2020. godinu veći je za 73,38% u odnosu na budžet Ministarstva zdravlja u 2019. godini posle rebalansa.

Od ukupnog povećanja, Ministarstvo zdravlja, bez fondova i biomedicine, povećan je za 76,43%. Trebalo bi mi jedno dva sata sada da obrazlažem za šta je sve predviđen novac u budžetu Ministarstva zdravlja, ali o tome ćemo u raspravi u pojedinostima.

Srpska napredna stranka i ja zajedno sa mojim kolegama podržaćemo Predlog budžeta za 2020. godinu. Hvala.
Hvala predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, želim da kažem da su nadležnosti NBS brojne. Kada govorimo o NBS, želim da istaknem da ona učestvuje u izradi relevantnih zakona i propisa, koji između ostalog, imaju za cilj da smanje mogućnost pranja novca i finansiranja terorizma putem finansijskih institucija koje kontroliše.

U oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Narodna banka Srbije ima dvostruku ulogu - kao regulator i kao supervizor.

Kada se saseku izvori finansiranja teroristima, onda im se suštinski umanjuje kapacitet za nasilno delovanje, odnosno za regrutovanje, obuku, nabavku naoružanja, eksploziva, dronova, najsavremenije opreme.

Zato je sprečavanje pranja novca temeljni stub uspešne borbe protiv svakog terorizma i ekstremizma. Zato je bitno da svaka država ima precizne, detaljne zakone, kojima se onemogućava dotok prljavog, tj. opranog novca teroristima.

Srbija je kao aktivni učesnik globalne borbe protiv terorizma u potpunosti posvećena tome da snažnim zakonima i njihovom primenom i realizacijom da svoj doprinos međunarodnoj borbi protiv terorizma. U tome je i uloga Narodne banke Srbije nezaobilazna i izuzetno, izuzetno važna.

Zašto govorim o terorizmu? Želim da podsetim još na par stvari.

Naime, ne prođe ni dan a da preko mas-medija ne dobijamo informacije o aktivnostima raznih grupa, pokreta ili pojedinaca koji preuzimaju odgovornost za žrtve koje se često broje desetinama, pa i stotinama. Jako je bolesno, drage kolege, da nazivi tih grupa često u sebi sadrže "oslobodilački" ili tome slično, tobože afirmativno, ali je činjenica da se radi o teškim i ogoljenim zločincima, koji pod raznim izgovorima, objašnjenjima i opravdanjima ubijaju nedužne ljude i predstavljaju rak-ranu moderne civilizacije.

Pod geslom da cilj opravdava sredstva, ali i da su im ljudske žrtve nebitne prilikom ostvarivanja viših političkih ciljeva.

Moderno društvo je primorano da strepi i očekuje napade, uglavnom u urbanim sredinama, na javnim mestima, u tržnim centrima, školama, verskim objektima, velikim autobuskim i železničkim stanicama, uglavnom pred velike praznike kada ima puno civila i uglavnom tamo gde nema onih koji bi na napad odgovorili protiv napadom. Znači, terorizam.

Posledice njihovih aktivnosti su vidljive i svima nama dobro poznate, posebno nama na ovom delu Balkana, nažalost. Setimo se samo brojnih pripadnika vojske i policije, koji su mučno ubijani na dužnosti širom Kosova i Metohije. Setimo se diskoteke „Pande“ u Peći 1998. godine, kada je stradalo pet srpskih mladića od zlikovaca. Setimo se brojnih civilnih žrtava i dece koja su stradali na kućnom pragu na žetvi i na ulici. Bez obzira koliko država ulagala sredstva i napore da se adekvatno suprotstavi ovom zlu činjenica je da je terorizam postao panplanetarni problem, tako da država kao pojedinac često nije u mogućnosti da se suprotstavi na pravi način. Zato je neophodna saradnja među državama i to dobro svakodnevna, sveobuhvatna saradnja.

Svi dobro znamo da teroristi međusobno se solidarišu, pomažu, shodno tome Vlade država moraju međusobno da sarađuju kako bi se uspešno borili protiv ovog zla. Naravno, to je nužnost i neophodnost.

Razmena podataka o kretanju pojedinaca i kretanju novca, praćenja aktivnosti grupa i pokreta i razmena podataka, kao i preventivno delovanje su neophodni kako bi se ovom zlu stalo na put i u tom kontekstu Narodna banka Srbije daje veliki, veliki značaj.

U danu za glasanje, poslanici SNS podržaće sve predloge zakona, sve predloge sporazuma, kao i reizbor za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Hvala, predsedavajući.

Vlada je predloženi amandman odbila sa sledećim obrazloženjem: amandman se ne prihvata iz razloga što proširuje pojam obmanjujućih proizvoda na specifične rizike i posebne kategorije proizvoda koje su predmet uređenja posebnih zakona. U cilju odbijanja predloženog amandmana ja ću još dodati i sledeće.

U uvodnom delu zakona eksplicitno se navodi šta je svrha zakona, a to je da proizvodi stavljeni na tržište moraju da budu bezbedni. Promenjen je pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode uključujući i one koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti kao na primer baterije.

Pored toga dopunjena je definicija obmanjujućih proizvoda, tj. opasnih imitacija, tako što je pojašnjeno ko je razlike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače posebno za decu uz navođenje primera da takvi proizvodi mogu da imaju štetne posledice.

Htela bih još nešto predsedavajući da kažem i obraćam se vama. U prepodnevnoj diskusiji iznesene su loše konotacije u pogledu rada Ministarstva zdravlja i ministra Lončara. Imam obavezu, kao dugogodišnji radnik zdravstvenog sistema Srbije da kažem, da rezultati rada gospodina ministra Lončara postoje koji su vidljivi i u svakom gradu, kao što je moj grad Niš, i u svakoj opštini, i bio bi mi potreban čitav dan kako bih nabrojala šta je sve urađeno na unapređenju zdravstvenog sistema Srbije, šta je sve urađeno na unapređenju zdravstvenih usluga, kao i na unapređenju položaja zdravstvenih radnika u zdravstvenom sistemu Srbije, pri čemu nikako ne smemo zaboraviti da je trebalo nadoknadi godine i godine nebrige i nehata prema zdravstvenom sistemu Srbije. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Takođe sam saglasna da ovaj amandman ne treba prihvatiti jer u pogledu uslova i načina informisanja javnosti, razmene informacija u celosti se menjaju odredbe važećeg zakona, tako što se propisuje da će informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača, ali i drugih korisnika biti dostupni javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti, bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti praćenja istraživanja.

Takođe, dalje pojašnjava se da će javnosti biti posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika, kao i o preduzetim merama.

Dalje, u ovom članu 7. se kaže – u opravdanim slučajevima neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbedonosna svojstva proizvoda, koja se moraju objaviti ako to zahtevaju okolnosti, da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Na ovaj način predlagač vrši dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja zbog kojeg se upravo i zakon donosi, a to je opšta bezbednost proizvoda.
Hvala.

Predložene izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda imaju potrebu da uspostave i sprovode pravila opšte bezbednosti proizvoda i da organi nadležni za nadzor nad tržištem imaju mogućnost preduzimanja specifičnih mera koje im stoje na raspolaganju u okviru propisa i uputstava za opštu bezbednost proizvoda, kao i potrebu jačanja mehanizma nadzora nad tržištem u vezi sa proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik.

Postoji neophodnost da se u slučaju ozbiljnog rizika zahteva brza intervencija koja može predstavljati i zabranu raspolaganja proizvodom, njegovo povlačenje ili zabranu dostupnosti tržištu i da se u tom slučaju primenjuju pravila brze razmene podataka, što je upravo predmet uređivanja prema ovom zakonu.

Naime, ovaj zakon uređuje, odnosno unapređuje i precizira norme koje se odnose na postupke za proveru opravdanosti mera kojima se ograničava sloboda kretanja proizvoda.

Novina u odnosu na dosadašnji propis jeste i to što će nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera, na dobrovoljnoj osnovi, u skladu sa obavezama iz ovog zakona, uključujući, gde je to moguće, donošenje i primenu pravila dobre prakse. Zahvaljujem.
Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, želim da istaknem da u eri modernih tehnologija, brzog protoka robe i novca, zaključenja ugovora na daljinu, saradnje, trgovine i generalno brzog načina privređivanja naša zemlja će prilagoditi svoje propise kako bi na što bolji i jednostavniji način obezbedila uslove privrednicima da uspešno sarađuju.

Preterano i nepotrebno administriranje koje je u većini zemalja samo relikt prošlosti mora da bude ili ukinuto ili svedeno na najmanju moguću meru kako bi se stvorili što jednostavniji uslovi poslovanja i mi to upravo činimo ovim izmenama i dopunama zakona.

Imajući u vidu da je činjenica da je evropsko zakonodavstvo, ali i zakonodavstvo zemalja u okruženju rasterećeno brojnih formalnosti i administrativnih postupaka i mi u skladu sa tim prilagođavamo zakon.

Predložene izmene i dopune Zakona upravo imaju za cilj da otklone uočene nedostatke u prethodnom periodu koji su otežavali poslovanje privrednih subjekata, kako bismo još više privukli strane investitore i olakšali njihovo poslovanje u ovoj oblasti. Upravo je glavni cilj izmena Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene rasterećenje privrednih subjekata od troškova koje su do sada podnosili. Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona se stvaraju povoljnosti i atraktivnosti stranih ulaganja u ovoj oblasti.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, ponoviću neke stvari koje su iznele moje kolege iz poslaničke grupe SNS, a to je da je važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet 2009. godine u procesu preuzimanja odredbi dva propisa EU, Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda i Direktive o tzv. opasnim imitacijama, sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Iz tih razloga Predlog zakona je rađen sa veoma velikom pažnjom i pre svega sa posvećenošću iznalaženja načina da se ostvari najveći mogući stepen harmonizacije sa navedenim propisima EU u meri u kojoj su ovi propisi primenjivi pre pristupanja naše zemlje EU.

Zakonom se uređuje opšta bezbednost proizvoda koji su stavljeni na tržište, kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, obaveze proizvođača i distributera, uslovi i način informisanja i razmene informacija u vezi sa rizicima koje proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, posledicama koje mogu izazvati rizici, merama koje su preduzete i koje se preduzimaju da bi se ti proizvodi povukli sa tržišta i opozvali od strane potrošača, kao i vršenje nadzora.

Kada govorimo o nadzoru, značajna uloga carinskog organa i saradnja između Uprave carina i organa za nadzor tržišta utvrđuje se ovim zakonom, precizno se navode postupci, ovlašćenja i mere nadležnih organa u zavisnosti od razloga za preduzimanje mere.

Zakonom je propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje uvoza i stavljanja na tržište obmanjujućih proizvoda.

Zakon daje osnov za postizanje napretka u oblasti veće bezbednosti proizvoda i funkcionisanja tržišnog nadzora u Republici Srbiji, tako da ćemo u danu za glasanje mi iz SNS, poslanici, podržati ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju zadržati na predlogu Zakona o računovostvu. Vi ste rekli, a i mogli smo i da pročitamo da su u izradi ovoga zakona učestvovali i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti i Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Privredna komora Srbije i Komora ovlašćenih revizora i Savez računovođa i revizora Srbije, kao i sva ostala zainteresovana profesionalna, stručna i akademska javnost.

Ja sam imala priliku, gospodine ministre, da u Ništu razgovaram sa pojedinim članovima Saveza računovođa i revizora Srbije koji podržavaju ovaj zakon. Savez računovođa i revizora Srbije ima veliko članstvo sa celog juga Srbije, znači članove i iz Niša, iz Leskovca, iz Vranja i tako dalje.

Računovodstvena profesija, pre svega, obavlja svoje aktivnosti u javnom interesu, budući da javni interes oličava širi društveni interes, odnosno interesa države, privrede kao i samih građana. Neophodno je da računovodstvena profesija svoje aktivnosti vrši sa visokim stepenom stručnosti i etike.

Ovo je izuzetno važno budući da rezultate rada računovođa ne koriste samo njihovi klijenti, odnosno poslodavci, već su primarni korisnici i država i kreditori, investitori i poslovni partneri i svi drugi koji na osnovu finansijskih, poreskih i revizorskih izveštaja donose značajne poslovne odluke i planove.

Imajući u vidu da računovođe pripremaju i poreske bilanse i prijave, jasno je koliko je ova tema veoma važna i veoma je važna i za budžet i za državu kako bi njihov rad bio što kvalitetniji i validan.

I da bi se obezbedio upravo taj visok nivo kvaliteta i etičnosti rada profesionalnih računovođa, zakon je upravo definisao uslove za to, a ovi uslovi su, pre svega oličeni i u zahtevu sticanja sertifikata, kojim profesionalne računovođe dokazuju svoju stručnost za obavljanje praske.

Za svrhe sertifikacije računovođe na globalnom nivou se primenjuju međunarodni standardi i edukacije za profesionalne računovođe, koje je objavila Međunarodna federacija računovođa IFAK.

Imajući u vidu da je kvalitet rada profesionalnih računovođa tesno povezan sa interesom države i vođenjem realne poreske politike, kao i sprečavanja poreskih utaja i pranja novca, interesima kreditora i poslovnih partnera u cilju istinitog i objektivnog uvida u finansijsku uspešnost i poziciju privrede i privrednih subjekata, kao i interesu investitora za poboljšanje sigurnosti, transparentnosti investicionog okruženja, jasno je da sertifikacija računovođe po priznatim međunarodnim standardima edukacije je neophodan uslov za podsticaj opšteg privrednog rasta i investicija u Republici Srbiji.

Kada smo kod investicija, želim da kažem da je rast BDP u 2018. godini bio plus 4,4, što predstavlja jedan od deset najboljih rezultata u Evropi. Investicije u 2019. godini su rekordne i za 40% su veće u odnosu na 2018. godinu, koja je takođe bila veoma uspešna i u kojoj je Srbija imala investicija više nego svi ostali zajedno u regionu, a ove 2019. godine su te investicije čak i 40% više, što su nesumnjivi i nepobitni dokazi uspeha politike našeg predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i SNS, koja vrši vlast, što je potvrdio i ugledni „Fajnenšel Tajms“. Tako nas danas vidi svet koji Srbiju poštuje i uvažava, nedavno podigavši dodatno kreditni rejting Srbije na nivo koji je najviši u istoriji, tako da je Srbija svetski lider u privlačenju investicija.

Zato je i politika predsednika države, Aleksandra Vučića, politika SNS, ne samo politika uspeha, već i politika nacionalnog dostojanstva i ugleda u svetu. Ova politika koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić u modernoj Srbiji apsolutno nema konkurenciju i to dobro znaju i pripadnici bivšeg režima, koji svi zajedno imaju deset puta manje glasova od predsednika Aleksandra Vučića, a pojedinačno 30 puta manje glasova i glasača. Zato beže od izbora i od realnosti.

U danu za glasanje, mi poslanici SNS podržaćemo ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicom, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o rebalansu budžeta za 2019. godinu zato što je situacija u državnoj kasi takva da ima para tj. da postoji suficit u budžetu. Dakle, rebalans se vrši zbog viška prihoda.

U prvih osam meseci 2019. godine suficit iznosi 46,6 milijardi dinara tako da ovaj pozitivni rebalans budžeta omogućiće kako povećanje plata i penzija, jel želimo podići kvalitet života i standard života naših građana, želimo i da ulažemo u infrastrukturu naše zemlje, u kapitalne investicije, u puteve, železnice itd. Sve ovo danas svi to dobro znamo ne bi bilo moguće da predsednik države gospodin Aleksandar Vučić nije započeo teške i nepopularne mere fiskalne konsolidacije. Započeo je veoma ozbiljan i hrabar proces oporavka države Srbije koji pre njega niko nije učinio, jer su prethodnici iz žutog preduzeća bili zaokupljeni samo sobom i svojim sopstvenim interesima i ostvarivanju ličnog profita na grbači naroda.

Pozitivan rebalans budžeta je rezultat tih teških mera koje sam rekla započeo i sproveo predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada kako bi zemlju izvukli iz ponora i bankrota. Naravno, nastavićemo tako i nadalje još jačim tempom. Naše javne finansije danas su stabilne i ovaj rebalans budžeta je upravo rezultat svega toga.

Reći ću samo par informacija o rebalansu budžeta za 2019. godinu za razdeo Ministarstva zdravlja. Budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu iznosio je 19.682.176.000 dinara, a nakon rebalansa iznosi 18.842.036.000 dinara i smanjen je za 840.140.000 dinara što znači da je u pitanju ušteda u ovom iznosu. Prilikom rebalansa budžeta izvršena je preraspodela sredstava imajući u vidu raspoložive aproprijacije.

Izvršena su povećanja u okviru Programa 1801 što podrazumeva uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, zatim u okviru Programa 1803 razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite za sledeće programske aktivnosti. Zdravstvena zaštita lica na izdržavanju kazne zatvora i pružanje hitne medicinske pomoći osobama nepoznatog prebivališta i drugim licima koja ovo pravo ne ostvaruju na drugi način u iznosu od 50 miliona dinara, tako da sada iznosi 230 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 180 miliona dinara.

Zatim izvršavanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i zavisnika od droga u iznosu od 80 miliona dinara, tako da sada iznose 280 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 200 miliona dinara.

U okviru Programa 1808 podrška ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja povećana je programska aktivnost, zdravstvena zaštita osiguranih lica obolelih od retkih bolesti u iznosu od 150 miliona dinara, tako da sada iznose 2.150.000.000, pre rebalansa iznosila je dve milijarde dinara. Navedene pozicije su povećane radi obezbeđenja veće dostupnosti zdravstvene zaštite kategorijama lica za čije se lečenje u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Takođe u cilju postizanja ušteda i racionalnog trošenja budžetskih sredstava izvršena su i određena smanjivanja na pojedinim pozicijama, ja ću pomenuti samo jednu od njih npr. IPA 2013 Progres koji je pre rebalansa iznosio 162.452.428 dinara, smanjen je za 48.381.000 dinara tako da iznosi sada 114.071.428 dinara, a u pitanju je izgradnja bolnice u Vranju, koja je završena, pri čemu su sve obaveze izvršene.

Na kraju, takođe, predloženim zakonom su od 1. januara 2019. godine predviđene veće plate u zdravstvu, i to 15% za srednji medicinski kadar, za medicinske sestre i medicinske tehničare, 10% za lekare i saradnike i 8% za nemedicinski kadar u zdravstvu. Na taj način mi želimo i naše zdravstvene radnike da materijalno ojačamo, naravno, sve u skladu sa realnim mogućnostima države, odnosno bez dodatog zaduživanja i dovođenja u opasnost fiskalnog sistema naše zemlje.

U danu za glasanje SNS će podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, već smo pri kraju današnje diskusije o zakonima koji govore o intelektualnoj svojini i saglasna sam sa svojim kolegama da su u pitanju izuzetno važni i kvalitetni zakonski predlozi, tako da ću se ja u svom izlaganju nakratko zadržati na izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima želimo stvaranje boljeg poslovnog okruženja i pravne sigurnosti za strane i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji naše zemlje. Takođe, izmenama i dopunama zakona, mislim da će se podstaći i sigurna sam u to i pronalazaštvo i inovacije koje doprinose razvoju nauke i tehnike, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života naših građana.

Podsticanje pronalazaštva i inovacija doprineće i povećanju konkurentnosti privrednih subjekata i u zemlji i u inostranstvu, tako što će poboljšati svoju poslovnu, marketingšku i izvoznu poziciju.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao što smo već čuli i od vas u uvodnom izlaganju i od mojih kolega, uređuje se međusobni odnos poslodavca i zaposlenog kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. To će podstaći ulaganja u inovativne aktivnosti koje se ostvaruju kroz sticanje zaštite za pronalazak koji je nastao u radnom odnosu na strani poslodavca i stimulisanje zaposlenog za inovativnost kroz dobijanje pravične naknade za to.

Zaposleni će biti motivisani da u radnom odnosu doprinose unapređenju procesa rada, jer će za svoj rad dobiti, kao što sam rekla, pravičnu naknadu, što je takođe precizirano u predloženim izmenama i dopunama ovog zakona.

Sa druge strane, poslodavac će imati pravo isključivog ekonomskog iskorišćavanja pronalaska i raspolaganja pronalaskom ako je on zaštićen patentom i na taj način ostvariti i uvećati dobit i imovinu preduzeća.

Shodno tome, poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom i materijalno-tehnička sredstva i informacije i obuku i sve druge potrebne resurse za to, kako bi stimulisao svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja. Stimuliše se kreativnost, a sve u cilju novih tehničkih rešenja koja će unaprediti proces rada ili ponuditi novo tehničko rešenje problema.

U uslovima žestoke konkurencije i zasićenosti tržišta, nama je potreban veći broj patenata iz radnog odnosa kako bismo podstakli inovativne procese, jer je to siguran put ka jačanju konkurentnosti preduzeća.

Inovativnost se zasniva na znanju, ali naravno i na podršci okoline i države i mi to i radimo, jer želimo da unapredimo Srbiju, da osnažimo našu privredu i ekonomiju i to uspešno radimo od 2012. godine, kada je SNS preuzela vršenje vlasti i radićemo u interesu građana i naše Srbije i nadalje. U danu za glasanje podržaćemo ove predloge zakona. Zahvaljujem se.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovana saradnice iz Ministarstva prosvete, koleginice i kolege narodni poslanici, pa verujem da smo se svi mi u životu bar jednom suočili sa pričom poslovnih ljudi, da jako teško pronalaze kvalifikovanu radnu snagu, da jako teško pronalaze dobre i stručne kadrove za određene poslove koje bi odmah zaposlili.

Eksperimenti koji su vršeni u našem obrazovnom sistemu u prošlosti, a recimo, ja sam prva generacija usmerenog šuvarovog obrazovanja, zatim studiranje medicine po blok sistemu gde jedan, recimo, ključan predmet za medicinu, a to je anatomija, slušate samo jedan semestar i mnogo toga sličnog, doveli su do toga da imamo svršene školarce, ali koji nisu dovoljno osposobljeni za rad i uglavnom su nezaposleni. Nezaposleni su, jer nijedan poslodavac nema ekonomski interes da zaposli takvog radnika gde mora da ulaže vreme, sredstva i resurse kako bi osposobio takvog radnika za posao.

Proizvodni i poslovni tokovi u našoj zemlji su jako dinamični, tako da privreda postavlja pred nas zadatak da im omogućimo lakši i brži pristup do kvalitetnih kadrova koji će moći posle završenog školovanja što pre da nađu zaposlenje i obezbede egzistenciju za sebe i za svoju porodicu. Činjenica je da je industrijska proizvodnja u Srbiji iz godine u godinu sve veća i da se otvaraju brojna privredna društva i preduzetničke radnje koje imaju potrebe za kvalifikovanim osobljem različitih profila, ali da takvih profila i to kvalifikovanih na tržištu rada nedostaje.

Znamo da je u poslednjih pet godina u Srbiji, odnosno širom Srbije otvoreno oko 180 novih fabrika, da ih je lično predsednik Vučić otvorio i da je zaslužan, znači za dovođenje stranih investitora u našu zemlju, ogromnim angažovanjima, marljivošću i upornošću.

Lepa stvar je i to što se razvoj industrijske proizvodnje neće ovde zaustaviti i što će rasti iz godine u godinu, a toj proizvodnji koja je u ekspanziji moramo obezbediti adekvatno obučene kadrove koji će moći u njoj da rade i da zarade.

Predloženi Zakon o dualnom obrazovanju biće upravo ta prekretnica na tržištu radne snage i studenti će moći od prvog dana biti u prilici da se sretnu sa budućim radnim okruženjem i da postepeno kroz rad kod budućeg poslodavca trasiraju svoj put nakon završetka školovanja, bilo zaposlenjem u struci, bilo pokretanjem sopstvenoga privatnog biznisa.

Pre upisa na dualno obrazovanje studenti će moći da razmotre sve mogućnosti i benefite, kao i nedostatke ovakvog vida studiranja. Korist je u suštini same profesije koju studenti izučavaju, tako da će studenti steći potrebno praktično znanje i biće konkurentni na tržištu rada, bilo da sami započinju privatni posao ili u procesu biranja poslodavca budu konkurentniji u odnosu na druge koji nemaju ovakav vid obrazovanja. Ja lično, bez ikakve namere da nekoga uvredim, smatram da je ovakav način studiranja i teži i odgovorniji u odnosu na klasični način studiranja.

Dualni model studiranja doprineće razvoju istraživanja inovacija, a to će posebno značiti za manje kompanije koje nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko razvojne timove zbog nedostatka odgovarajućeg kadra. Kroz dualni model studiranja, poslodavci će imati neposredan uvi. Uz znanja i veštine studenata učestvovaće u razvoju njihovih kompeticija i tako će i dobiti bazu kvalitetnih kadrova koji mogu biti zaposleni odmah po završetku školovanja.

Studenti koji se odluče za dualno studiranje moći će, ukoliko se recimo predomisle, mogu da se vrate na standardni način studiranja, ali obrnuto, a fakulteti će propisima regulisati sve takve mogućnosti.

Kao što ste i sami rekli, u pitanju je razvojni zakon i jedan od glavnih karakteristika ovog Zakona o dualnom obrazovanju na visoko školskim ustanovama je da postoji u stvari taj princip dobrovoljnosti za ovakav vid studiranja. I studenti i poslodavci i fakulteti mogu dobrovoljno da ga biraju. Ovim zakonom se omogućava studentima da učenjem kroz rad dobiju neophodna teorijska i praktična znanja i iskustva koja će biti primenjena i primenljiva u praksi. Studenti sa poslodavcem, kao što smo čuli, zaključuju ugovor o učenju kroz rad, dok će međusobni odnos visokoškolske ustanove i poslodavca biti uređen ugovorom o dualnom modelu studiranja.

Takođe, jedna od karakteristika zakona je da studenti po ovom načinu studiranja nemaju pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali poslodavac može obezbediti studentu pokriće troškova smeštaja, ishrane u studentskom domu. Takođe, finansijsko obezbeđenje studenata obezbeđeno je kroz naknadu za učenje kroz rad u neto visini od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, naravno sve to u skladu sa zakonom.

Data je i mogućnost da se naknada isplaćuje različito po godinama studija u rasponu od 30 do 70%, naravno saglasno znanju studenta, s tim da na nivou studijskog programa isplaćena naknada za učenje kroz rad mora da iznosi najmanje 50% od osnovne zarade isplaćene zaposlenom u istom periodu.

Od mladih ljudi očekujemo da kroz dualni model obrazovanja steknu ne samo opšta i stručna znanja, već i da razviju tzv. meke veštine, kao što su analitika, komunikacija, timski duh koji su i te kako važni za građenje uspešne profesionalne karijere. Očekujem da će nas i u buduće krasiti epitet da Srbija ima dobre i kvalitetne stručnjake.

Što se tiče Zakona o regulisanim profesijama. Mi smo već, kao što ste rekli, usvojili tzv. mali Zakon o regulisanim profesijama. Naime, u okviru Poglavlja 3 i pristupanja naše zemlje u EU, mi vršimo usklađivanje naše legislative sa legislativom EU, jer želimo da budemo spremni kada dođe taj dan.

Ovim zakonom će se na celovit način urediti oblast regulisanih profesija i priznavanje profesionalnih kvalifikacija. Cilj zakona je da omogući slobodno kretanje radne snage u okviru država članica EU, slobodu pružanja usluga i sve to predstavlja pripremu ulaska naše zemlje u EU.

U danu za glasanje podržaćemo, iz SNS i ja zajedno sa mojim kolegama, ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Kao i moje kolege narodni poslanici, ja se jako loše osećam zbog svega što se u poslednje vreme dešava u našem društvu i najoštrije osuđujem napad na decu predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu i na njega lično.

Mi svi zajedno, celokupno društvo, moramo se energično, svakodnevno i beskompromisno boriti proti ovakvih monstruoznih, prostačkih i primitivnih pojava u društvu, moramo da se borimo protiv ovog ljudskog dna i želim ovom prilikom da dam punu podršku porodici predsednika Aleksandra Vučića i njemu samom da izdrže i da smo mi svi zajedno uz njega. Hvala.
Hvala predsednice.

Ja sam se javila da govorim po prethodnom amandmanu, a vama hvala što ste mi dali reč, pa ću iskoristiti da o tome kažem jednostavno imam potrebu da kažem i da predsednik države gospodin Vučić i Vlada, kao i resorno Ministarstvo za zdravlje, rade intenzivno na politici kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema zapošljavanja mladih zdravstvenih radnika, kao i odobravanjem usavršavanja, odnosno specijalizacija, tako da u prethodne četiri godine zaposleno je više od deset hiljada zdravstvenih radnika i odobreno je više od šest hiljada specijalizacija.

Takođe, najbolji diplomci Medicinskih fakulteta u Srbiji, njih 100 dobili su pre mesec dana posao širom Srbije u zdravstvenim ustanovama, takođe i doktorske studije i specijalizacije, naravno taj trend i takve aktivnosti će se nastaviti i u budućnosti. Naime, stvaraju se i preduslovi da zdravstveni radnici imaju najbolje moguće radne uslove i okruženje, a uz to je najavljeno i novo povećanje plata u zdravstvenom sektoru tako da sve to podstiče ostanak i rad u svojoj zemlji takođe.

Statistički podaci pokazuju da zdravstveni radnici odlaze iz bogatih država. Jednostavno je u pitanju zakon tržišta. Odlaze lekari iz Nemačke u bogatije zemlje Bliskog istoka, tako da ništa to ne treba da čudi. Takođe, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će se ispitati mogućnost i sličan način da se pod sličnim uslovima izgrade stanovi i za lekare, i za medicinske sestre, i za mlade bračne parove, i za mlade naučnike, i za prosvetne radnike i ostale kategorije, tako da iskreno verujem da će to tako i biti. Hvala.