Hvala, predsednice.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani saradnici Uprave za biomedicinu, koleginice i kolege narodni poslanici, kao lekar sa dugogodišnjim radnim iskustvom, želim da kažem da su predloženi zdravstveni zakoni koji su na današnjem dnevnom redu sednice jako dobro koncipirani, vrlo temeljno pripremljeni, krajnje neophodni, više nego primenjivi u bližoj perspektivi i iznad svega plemeniti, odnosno humanog karaktera.
Želim u svom izlaganju zarad javnosti da kažem šta znači termin transplantacione medicine i šta ga kvalifikuje kao vrh medicinske nauke. Transplantaciona medicina je vrlo značajan, savremen metod lečenja koji je za mnoge pacijente jedini terapijski put do ozdravljenja, a često i do očuvanja njihovog života. Transplantacija je oblik lečenja nefunkcionalnog organa ili uništenog tkiva presađivanjem zdravog, odgovarajućeg organa donora hirurškom intervencijom.
Ovaj način lečenja se u svetu sve češće primenjuje u poslednjih 40 godina. Transplantacija bubrega je najčešće izvođena operacija. Kada govorimo o transplantaciji bubrega treba istaći to da je ona četiri puta jeftiniji način lečenja od hemodijalize. Transplantacija srca, jetre, pluća se takođe danas u svetu redovno izvodi. Sa razvojem medicine i drugi vitalni organi, uključujući pankreas i mokraćnu bešiku, mogu se transplantirati.
Takođe, tkiva poput rožnjače, srčanih zalisaka, koštane srži mogu da se doniraju. Najnovije se sada u svetu radi transplantacija ćelija Langerhansovih ostrvaca za lečenje dijabetesa tipa jedan, ali se ta tehnika još uvek razvija na Univerzitetu za bioinženjering u Torontu u Kanadi.
Kada govorimo o transplantaciji i načinima transplantacije, želim da kažem da može biti sa kadavera, osoba koja je doživela, na žalost, moždanu smrt, ali ima očuvane sve druge vitalne funkcije, kao i od živog davaoca. Model pretpostavljenog pristanka sa mogućnošću aktivnog isključenja javnost je najbolje prihvatila u većini zemalja i u tim zemljama sa tim modelom stopa doniranja je znatno uvećana. Naravno, traži se dozvola za doniranje organa od porodice.
Smatram da je transplantaciona medicina polje medicine koje zahteva učestvovanje čitavog društva, jer građani su pokretačka snaga i glavni dobročinitelji. Transplantaciona medicina zahteva podršku i obaveštenost javnosti. Zdravstveni radnici u čitavom tom procesu imaju ulogu servisa koji povezuje donore i primaoce. Mnogim osobama u Srbiji potrebna je transplantacija organa, ćelija i tkiva kako bi nastavili svoj život. Među njima je i nemali broj dece. Na žalost, samo mali broj njih ima sreću da mu neko od srodnika odgovara i da može da se uradi transplantacija. Svi ostali su upućeni na kadaveričnu transplantaciju. Kod nas broj kadaveričnih transplantacija je nezadovoljavajući, da ne kažem da je poražavajući, i naša zemlja se nalazi na začelju liste u Evropi po broju donora organa.
Koji su razlozi ovako slabog odziva zaveštanja organa? Brojni su. Značajno je reći da nisu u pitanju toliko religijski razlozi koliko je reč o zabludama i predrasudama, nedovoljna informisanost, ne pokazivanje empatije i brojne druge zablude, među kojima su i priče o mogućoj korupciji, nedovoljno znanja o moždanoj smrti i sujeverje su najčešći razlozi za odustajanje od potencijalnog donorstva.
Predlog novog zakona, jednog i drugog, i o presađivanju organa i ćelija i tkiva, jasno definiše procedure darivanja, odnosno uzimanja organa kadavera za transplantaciju i on je u skladu sa najsavremenijim svetskim, profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima. U potpunosti su primenjeni standardi medicinske nauke i prakse, kao i osnovi kvaliteta bezbednosti ljudskih organa za transplantaciju. Zato je jako značajno, ne samo usvajanje predloženih zakona, već i njihova promocija tj. kontinuirano, snažno edukovanje građana, jer se radi o jako značajnoj životnoj temi.
Svaki budući potencijalni donor tj. davalac mora da razmišlja o prolaznosti života i mogućnosti da njemu samom ili nama ili nekoj nama bliskoj osobi možda zatrebati u budućnosti transplantacija. To vam je načelo solidarnosti i reciprociteta. Zato moramo da usadimo u našu svest da je doniranje tj. darivanje organa odraz najveće ljudske plemenitosti koja se ne može meriti ni sa jednim drugim činom, niti osobinom.
Navešću jedan primer iz nama bliskog okruženja, a u prilog svemu što sam govorila. Naime, na Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova prvi put na svetu je urađena transplantacija materice, gde su davalac i primalac organa bile genetički identične jednojajčane bliznakinje. U Evropi ovo je tek 12 transplantacija ove vrste, ali je naša beogradska priča jedinstvena upravo po pacijentkinjama koje imaju 37 godina i jednojajčane su tj. monozigotne bliznakinje. To znači da sestra kojoj je presađena materica neće morati da uzima lekove koji sprečavaju odbacivanje presađenog organa. Jedina razlika između bliznakinja je u tome što je jedna rođena bez materice. Druga je rodila troje dece i odlučila da više neće da rađa i da svoju matericu želi da ustupi sestri.
Ovako realizovana transplantacija je od ogromnog značaja za medicinsku nauku i uliva nadu svim ženama koje ne žele da se odreknu materinstva, a imaju slične probleme koje jedino mogu da se prevaziđu transplantacijom organa.
Htela bih da pročitam i današnje saopštenje VMA o transplantaciji matičnih ćelija od nesrodnog davaoca. Znači, VMA ove godine će obeležiti 45 godina od prve alogene transplantacije kosne srži srodnog davaoca, što je bio pionirski poduhvat na prostoru Balkana. Do sada je urađeno na VMA preko 1.200 transplantacija, a svake godine osavremenjuje se ovaj oblik lečenja itd.
Zbog vremena preći ću na sledeći zakon, a to su izmene i dopune Zakona o psihoaktivnim supstancama. Želim da kažem da zloupotreba i posledice psihoaktivnih kontrolisanih supstanci pogađaju sve društvene slojeve u svim zemljama sveta, direktno se odražavajući na zdravlje i život ljudi, podstičući nasilnički kriminal, maloletničku delikvenciju, prostituciju, prosjačenje, imovinske delikte, kao i različita druga devijantna ponašanja.
Svake godine, nažalost, 200.000 ljudi umre od posledica korišćenja droga i da li bismo se uspešno borili protiv droga neophodna je koordinacija svih nadležnih službi kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Znači, neophodan je multidisciplinarni pristup ovom problemu.
Veoma važno je podizanje svesti građana o štetnim efektima droga i mobilisanje celokupnog društva za uključivanje u aktivnostima na suzbijanju korišćenja raznih vrsta opijata i psihoaktivnih supstanci. Aktivnosti trebaju biti posebno usmere na mlade ljude koji često nisu ni svesni brojnih opasnosti od korišćenja droga. Osim neposrednog uticaja na zdravlje bivaju ugroženi i psihološki i emocionalni razvoj korisnika.
Zloupotreba sintetičkih droga u Srbiji je relativno nova pojava koja je u velikoj meri povezana sa novim trendovima u ponašanju mladih ljudi u slobodno vreme. Korišćenje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, tj, droga nije samo zdravstvena pretnja, već i veliki socijalno-ekonomski problem širom sveta i svi mi zajedno moramo dati svoj doprinos u borbi protiv ovog zla po čovečanstvo u celini.
Na kraju, želela bih da nešto kažem i o kanabisu. To ne kažem ja, to kaže nauka, to kaže struka. Znači, postoje već registrovani lekovi koji su uvažavajući zakonsku proceduru pojedinih zemalja stavljeni u medicinsku upotrebu. Na primer „dronabinol“, to je sintetski TSH za lečenje značajnog gubitka težine kod osoba sa HIV, AIDS-om, kod takvih pacijenata kao i za tretman sporednih efekata hemoterapija kod onkoloških pacijenata, kada drugi lekovi ne pomažu.
Takođe, postoji upotreba „nabilona“, sintetske supstance slične THC-u za lečenje mučnine i povraćanje kod pacijenata na hemoterapiji koji ne reaguju na uobičajene lekove iz grupe antiemetika.
Treći lek na bazi kanabisa je „sativeks“ sprej koji sadrži prirodne tetrahidrokanabinole za simptomatsko ublažavanje motornog poremećaja, odnosno spasticiteta kod osoba koje boluju od toga i kod kojih druga terapija nije dala neke željene rezultate.
Na kraju želim da kažem da ćemo mi iz SNS zdušno podržati ove predloge zakona u Danu za glasanje i glasati za njih i kao što reče predsednik Odbora za zdravlje i porodicu i onda kada ne budemo poslanici bićemo ponosni na usvojene zakone. Hvala.