Oligofrenost je širi pojam. Ja sam govorila u figurativnom smislu, a što su se kolege prepoznale, to je već njihov problem. Nemam nikakav problem da govorim istinu, ako to nekoga vređa, ali, nekada stvari treba nazvati pravim imenom, gospodine predsedavajući. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja bih ovom prilikom načinila značajan osvrt na fenomen biodiverziteta, kao možda, i najbitnije komponente za proučavanje i delovanje u smeru zaštite svih oblika života, odnosno živih organizama u našem neposrednom okruženju.

Da podsetim, biodiverzitet predstavlja raznovrsnost i raznolikost svih živih bića na planeti zemlji. Znači, obuhvata sve vodene ekosisteme i ekološke komplekse, čiji su deo, ali i raznovrsnost u okviru vrsta i između vrsta, kao i između ekosistema, obuhvata raznovrsnost flore, faune, virusa, bakterija, gljiva, itd.

Zašto smatram da je biodiverzitet bitna tema? Zato što smo u neraskidivoj vezi sa prirodom i da prosto zavisimo od nje i zbog toga se trebamo više potruditi i pomoći joj da se oporavi još dok može. Svedoci smo da se u poslednjih nekoliko decenija gube vrste i staništa zabrinjavajućom brzinom, kao posledica ljudskog delovanja, tako da smatram da imamo još dovoljno vremena da sačuvamo postojeće i da doprinesemo i obezbedimo uslove za opstanak ugroženih vrsta.

Na kraju, pomenuću šta je naš veliki naučnih Nikola Tesla jednom prilikom izjavio, citiram: „Nema stvari koja bi bila toliko vredna proučavanja kao priroda.“ Ovim citatom ću završiti obrazlaganje podnetog amandmana. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću i ovom prilikom, kao najugroženiju vrstu, istaći upravo nas tj. ljudsku populaciju.

Naime, svi znamo da štetnih materija ima mnogo, da hiljade hemikalija se koristi radi poboljšanja procesa proizvodnje zbog povećanja karakteristika određenog proizvoda ili pak zbog snižavanja cene robe. Hemikalije se dodaju ne samo u hranu i pakovanja hrane, već i u ostale predmete koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Pomenuću npr. odeću, nameštaj, kozmetiku, igračke, deterdžente, mobilne telefone, lekove, tepihe itd. Hemikalije, kao što znamo, u velikoj meri zagađuju vazduh, počev od sagorevanja drva, uglja ili gasa, pa do pesticida, parfema, autoisparenja i drugih zagađivača koji su rezultat ljudske aktivnosti. Ove hemikalije ulaze u naš organizam, u naš krvotok i preko kože, oralno, odnosno preko usta ili putem udisanja, tako da okolnosti u kojima ljudi žive, rade i rastu u velikoj meri su oblikovane rasporedom resursa i energije.

Na zdravlje ljudi, znači, utiču i uslovi rada i stanovanje i voda i sanitarni uslovi, tako da ako svako od nas učini bar malo na zaštiti životne sredine, to znači za prirodu mnogo. Ukoliko budemo odgovorni, sačuvaćemo, zaštitićemo i unapredićemo našu životnu sredinu, poboljšaćemo uslove za život ljudi i za opstanak biljaka i životinja, odnosno biljnog i životinjskog sveta, a to nam je upravo cilj. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneti amandman ima za cilj da se načini važan osvrt na sve štetne uticaje kako na čovekovu životnu sredinu, tako i na ugroženost drugih oblika živih organizama i vrsta, posmatrano prevashodno sa zdravstvenog aspekta, a koji su produkt ljudskog faktora i veštačkih, odnosno sintetičkih supstanci kao posledice. Tu, pre svega, mislim na osiromašeni uranijum, o kome je bilo dosta reči tokom prethodnih sednica. Kao najugroženiju vrstu istaknuću upravo ljudsku domicijalnu populaciju.

Naime, Srbija je prva u Evropi po broju dece obolele od raka, tako kažu, nažalost, statistike, treća u svetu po mortalitetu od kardiovaskularnih bolesti, 25% cerebrovaskularnih bolesti i petina kardiovaskularnih bolesti izaziva zagađeni vazduh. Kod dece dolazi do pogoršanja simptoma astme, može da se razvije i hronična opstruktivna bolest pluća.

Što se tiče dijabetesa i nekih drugih endokrinih bolesti, odnosno bolesti endokrinog sistema, poput smanjenja plodnosti kod muške populacije, smatra se da, takođe, može biti izazvana hemikalijama iz životne sredine.

Posledice bombardovanja 1999. godine na zdravlje ljudi tek treba da se utvrde, ali postoji dovoljno teoretskih i praktičnih zaključaka da je to moglo bitno uticati na zdravlje našeg stanovništva, posebno na one delove naše zemlje koji su gađani projektilima sa osiromašenim uranijumom.

Svakako, kada govorimo o osiromašenom uranijumu, tu, pre svega, mislim i na određene hemijske komponente koje su se našle u našoj životnoj sredini kao rezultat minsko-eksplozivnih i svih ostalih drugih aktivnosti. Naravno, određene promene u životnoj sredini upravo kroz taj kumulativni efekat se pojavljuju kao potencijalni izazivači čitavog niza oboljenja. Čak 20% svih bolesti posledica su zagađenja životne sredine.

Na zdravlje ljudi, kao što znamo, utiču buka, utiču i pesticidi, razno razne hemikalije u hrani, kao i zagađena voda. Svi navedeni podaci integrisali su saznanje o proceni zdravstvenih rizika iz životne sredine po ljudsko zdravlje o nastajanju bolesti sa mogućim smrtnim ishodom zbog zagađenja vazduha česticama prašine PM10 i 2,5 mikrona, kontaminaciji vode za piće, dok se posebno naglašene teme koje se odnose na upravljanje otpadom i otpadnim vodama, klimatske promene, raspoložive fondove za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine. U rešavanju problema i unapređenju aktuelnog stanja potreban je, kao što svi znamo, multisektorski pristup, podrška i saradnja svih nivoa vlasti, kako na lokalnom nivou, tako na nacionalnom, ali i na regionalnom nivou. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre Trivan sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da istaknem da je Ministarstvo zdravlja u poslednjih nekoliko godina, tačnije šesta godina, u pogledu položaja obolelih od retkih bolesti, učinilo veoma bitne i vrlo važne iskorake i shodno tome su i izmene finansijskog plana RFZO-a za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Budući da kod građana i njihovih porodica vlada veliko interesovanje za ovu temu, ja ću ponoviti činjenice koje su istakle moje kolege iz SNS.

Naime, u pitanju je cifra od 500 miliona dinara, to su sva ona preneta neutrošena sredstva na dan 31.12.2017. godine za čiji iznos se uvećavaju rashodi i izdaci RFZO-a sa 3,6 na 4,1 milijardu dinara.

Prvobitno planiranih milijardu i 500 miliona dinara, sa ovih dodatih 500 miliona dinara, namenjena su za lečenje obolelih od retkih bolesti, tako da se danas oko 200 pacijenata leči od retkih bolesti.

Naime, od 2012. godine oboleli od retkih bolesti nisu ni imali mogućnost adekvatnog lečenja, što znači da 2011. godine, država je nula dinara opredelila za obolele od retkih bolesti.

Godine 2012. osam pacijenata se leči o trošku države i tom prilikom je izdvojeno 130 miliona dinara iz budžeta Ministarstva zdravlja na ime navedenih troškova. Godine 2013. obezbeđen je isti iznos sredstava za obolele od retkih bolesti. Godine 2014. sredstva za lečenje od retkih bolesti se progresivno uvećavaju iz godine u godinu.

Naime, već navedene kalendarske godine opredeljeno je 260 miliona dinara iz državnog budžeta u te svrhe. Godine 2015. investirano je 335 miliona dinara u intervencije Ministarstva zdravlja u navedene svrhe. Godine 2016. izdvojeno je 600 miliona dinara za potrebe lečenja osoba obolelih od retkih bolesti. Godine 2017. milijarda i sto miliona dinara. Godine 2018. milijarda i 500 miliona dinara i to predstavlja uvećanje od 36% u odnosu na 2017. godinu, a uz ovih 500 miliona dinara, 2 milijarde dinara, što je 13 puta uvećan iznos sredstava namenjen obolelima od retkih bolesti.

Naime, država, kao što možemo videti, ulaže velike napore kako bi se obolelima od retkih bolesti omogućilo adekvatno lečenje i primerena terapija. Radi se sistemski, kontinuirano se uvode novi inovativni lekovi na liste RFZO od kojih su mnogi namenjeni upravo osobama obolelim od retkih bolesti.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i protokolima koji se tiču životne sredine i prirode, ono što primarno treba istaći jeste njihova važnost i potreba da ih kao takve izdvojimo i svrstamo u kategoriju onih od egzistencijalnog značaja po čoveka i njegov ekosistem.

Današnje globalno društvo, ne samo zemlja Srbija, se suočavaju sa problemima zaštite životne sredine i ekologije. LJudska nebriga i nemarnost dovode u pitanje opstanak čitave planete jer nas priroda svakodnevno upozorava na to da treba više da vodimo računa o njoj.

Rezultat toga su negativne posledice po ekosistem i životnu sredinu. Treba da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje loše navike.

Na primer, sve klimatske promene i većina prirodnih nepogoda su rezultata negativnog delovanja ljudi. Pomenuću neke od njih, efekat staklene bašte, eksploatacija prirodnih bogatstava koje su ograničene. Na primer seča hektara i hektara šuma, deponije svuda po prirodi, čime dovodimo u opasnost i biljke i životinje, a i nas same.

U svemu tome, posebno su interesantni faktori koji su u vezi sa postignućem u ekovaspitanju i obrazovanju i formiranju ekološke kulture i ekološke svesti učenika, to su porodica, dečiji vrtić, škola, fakultet, kasarna, preduzeće, društvene organizacije, itd.

Porodica je veoma značajan faktor vaspitanja mladih koja u načelu deluje pozitivno u smislu razvoja ekoloških vrednosti svojih članova. U njoj se izgrađuje formalistički odnos u ostvarivanju brige o neposrednoj okolini.

Vršnjačka grupa, takođe je uz porodicu značajan faktor društvene svesti mladih. Ona u nekim uticajima nadmašuje čak i porodicu i školu. Vršnjaci su potencijalno bliski jedan drugome, oni imaju istovetne stavove u oceni društvenog položaja njihove generacije. Potrebno je sagledati vrednosti sveta mladih, njihove potrebe i načine na koje gledaju na probleme ugrožavanja životne sredine, kako bi se i oni angažovali na zaštiti i unapređenju životne sredine.

Otuda svaka država, pa i naša, treba da afirmiše naučnu misao i vrednuje kao najviše nacionalno dobro, a naša zemlja za to poseduje i kreativne predispozicije i naučni potencijal, materijalnu bazu i sve ostale naučno-stručne osnove.

Kada govorimo o gradu Nišu, želela bih da istaknem da mi radimo programski razvoj grada i u tom kontekstu je i program - Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine. Naime, u pitanju je projekat „Sakupljanje i prerada otpadnih voda u gradu Nišu“. Nosilac implementacije je grad Niš, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Izvori pomoći, u smislu projektno-tehničke dokumentacije su švedska Agencija za međunarodnu razvojnu saradnju, kroz program „Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine“, Ministarstvo poljoprivrede za zaštitu životne sredine Republike Srbije, a ukupna vrednost projekta je 805 hiljada evra i 55 miliona evra za realizaciju investicije, a očekivani rok za završetak projektno-tehničke dokumentacije je decembar 2019. godine. Ovo je primer pozitivne prakse kako razmišljamo o zaštiti životne sredine. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Treće životno doba nosi sa sobom jednu od najvećih životnih promena, a to je kraj radnog staža i odlazak u penziju. Nestrpljenje i nepoznanica od novog načina života dodatno se usložnjavaju u slučaju kada se čekanje na prvu penziju oduži i dosadašnje iskustva pokazuju da budući penzioneri su upravo oni koji mogu da ubrzaju ovaj proces i otklone sve prepreke koje su razlog kašnjenja prve penzije.

Neodgovornost poslodavaca, zakasnele uplate zarada i neisplaćene otpremnine u zakonski propisanom roku samo su neki od razloga zbog kojih novi penzioneri ponekada duže čekaju na prvu isplatu penzionog čeka.

Otežavajuću okolnost čine i nekompletni podaci o stažu osiguranika, zakasnele zarade i doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje. Sve ovo su razlozi koji na samom početku penzionog staža utiču na dužinu trajanja postupka i rešenje o penzionisanju.

Osim isplate same penzije, rešenje o penzionisanju neophodno je i radi regulisanja zdravstvenog osiguranja i zdravstvene kartice, kao i dobijanje kartice sa popustom za javni gradski prevoz, mogućnost korišćenja čekova, popusta za penzionere ili zaduživanje kod banaka za povoljne kredite koje daju penzionerima.

Budući penzioneri dobiće na vremenu ukoliko sami provere svoj staž i podatke o uplatama u matičnoj evidenciji koja je dostupna na zvaničnom sajtu PIO fonda. Hvala.

Hvala.

Novina utvrđena ovim predlogom zakona je i ta da će svi koji ostvare 45 godina radnog staža moći da se penzionišu bez obzira na godine života i za njih neće važiti kazneni poeni, a starosna granica biće snižena i za one sa beneficiranim radnim stažom, kao i za one koji odlaze sa radnog mesta po posebnim uslovima.

Pošto se uslovi za žene pomeraju iz godine u godinu, odnosno povećavaju postepeno na 63 godine do 2020. godine, a na 65 do 2032. godine, u skladu sa tim će se i ženama ukidati penali.

Očekivani rast BDP, povećana naplata doprinosa Fonda PIO, nove investicije i postojeći trend rasta zapošljavanja daće pozitivne efekte i na prihode Fonda. To bi trebalo da doprinese i anuliranju eventualnog rasta troškova do kojih će doći ukidanjem penala posle dostizanja opšte starosne granice.

Kada govorimo o stranim investicijama, želim da kažem da 55% stranih investicija u regionu završi u Srbiji. Kao što znate, danas po sedmi put u mom rodnom gradu Nišu boravi predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, što nije zabeleženo još od 1945. godine, da je jedan predsednik ili premijer toliko puta posetio Niš. Otvorena je fabrika „Cumtobel“, novih 1.100 radnih mesta. Očekuje se sutra otvaranje pogona filipinske fabrike „Imi“, još novih 1.250 radnih mesta, što znači život i budućnost za moje sugrađane, za njihove porodice, a to sve znači i veće plate i penzije.

Svi ovi podaci su jasan pokazatelj da država posluje sistemski, donosi odluke u skladu sa realnim stanjem u aktuelnom trenutku privrednog i svih drugih vitalnih resora i da su ugrožene kategorije građana prioritetna grupa, a da su sve neophodne mere ovim zakonom predviđene i pred uspešnom realizacijom. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Podnela sam amandman da se u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju doda stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj i unapređenje sistema javnog zdravlja“.

Shodno tome, htela bih da podsetim šta je to javno zdravlje, da je to skup znanja, veština i aktivnosti usmerenih na unapređenje zdravlja, sprečavanje i suzbijanje bolesti, na produženje života, na poboljšanje kvaliteta života putem organizovanih mera koje sprovodi društvo. Naime, svaki zdravstveni sistem predstavlja jedan od najsloženijih sistema u bilo kojoj državi. Svaka država ima obavezu da vodi računa i brine o zdravstvenom stanju svog stanovništva.

Sistem zdravstvene zaštite obuhvata zdravstvenu infrastrukturu koja obezbeđuje spektar programa i usluga i pruža zdravstvenu zaštitu pojedincima, porodicama i čitavoj zajednici. Zdravstveni sistem osigurava fizički, geografski i ekonomski dostupnu i pristupačnu integrisanu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i to ova Vlada upravo i čini. Radi se na razvoju zdravstvenih kadrova održivosti, finansiranja, decentralizacije upravljanja i finansiranja zdravstvene zaštite i postavljanja građanina u centar zdravstvenog sistema.

Svrha sistema zdravstvene zaštite je očuvanje, unapređenje zdravlja ljudi obezbeđivanjem zdravstvenih usluga građanima, kako moderne tako i tradicionalne medicine na efikasan način, a koje su u isto vreme dostupne i prihvatljive građanima i mi to upravo i radimo.

Srbija sprovodi niz mera u planiranju i upravljanju zdravstvenim sistemom kako bi obezbedila racionalan i kvalitetan sistem pružanja zdravstvene zaštite, a sve to u cilju da su u okviru raspoloživih sredstava stanovništvu obezbedi potrebna i neophodna zdravstvena zaštita.

Naime, podsetila bih da u vulmerabilne, odnosno osetljive grupe građana spadaju i stariji od 65 godine života, dakle, i naši penzioneri. Penzioneri očekuju da ih država i finansijski osnaži, na šta su usmerene ove izmene i dopune Zakona o PIO, ali i da im omogući dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu.

Pomenuću da je u ovoj godini PIO fond predvideo sredstva u iznosu od 392.942.280,00 dinara za finansiranje rehabilitacije penzionera tj. u pitanju je banjsko lečenju u rehabilitacionim centrima širom Srbije, kao što su Niška banja, Vrnjačka Banja, Prolom Banja, Lukovska Banja, Melenci i ukupno je 24 banje i samo da podsetim banje su zdravstveno rekreativni centri.

Ovom prilikom želim da se zahvalim penzionerima, da izrazim zahvalnost što su podneli najveći teret ekonomskih reformi kako bismo došli u današnju situaciju da razgovaramo o njihovom finansijskom osnaživanju na realnim osnovama.

Takođe, želim da najoštrije osudim monstruozne i umobolne pretnje na Tviteru premijerki, gospođi Ani Brnabić, cela Srbija, svaki normalan čovek se zgraža nad ovim pretnjama, nad prostaklukom i vulgarnostima koje su upućene svim ženama Srbije, ali koji sanjaju da će na ovakav način, putem sile, putem pretnji doći na vlast grdno se varaju, to se neće dogoditi u Srbiji.

Hvala.

Poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju zadržati na izmenama i dopunama Zakona o PIO, zakona koji je u poslednje dve decenije dosta često menjan i dopunjavan kako bi se naš penzioni sistem uredio i konsolidovao, ali često bez nekog većeg uspeha, nažalost.

Sada smo u prilici da rešavamo nasleđene probleme i ispravljamo stvari koje su godinama bile zapuštene i vođene totalno necelishodnim postupcima, a posebno ako se imaju u vidu kriterijumi koji su traženi za odlazak u penziju.

Pošto je uplata u penzione fondove zalog za budućnost, da bi penzioni fond mogao održivo da funkcioniše bez dotiranja budžetskih sredstava, potrebno je da na jednog penzionera imamo troje zaposlenih. U 2014. godini statistika govori da je u Srbiji taj odnos bio 1,4 prema jedan penzioner, a sada 1,5 prema jedan. Ukoliko grešim, vi me ispravite. Naime, poznato je da u Srbiji imamo 1.717.000 penzionera. Ta i takva proporcija nas dovodi u poziciju da davanjem iz budžeta, a na ime davanja penzionerima budu velika i predstavljaju opterećenje za državnu kasu.

Na drugoj strani, sama organizacija PIO je veoma složen i zahtevan sistem. Ova Vlada i nadležno ministarstvo izmenama i dopunama zakona žele dugoročne pozitivne efekte, tj. održivost sistema PIO. Sam PIO i njegovo funkcionisanje zavise od starosne strukture stanovništva, migracionih prilika, BDP, nivoa zaposlenosti, regionalnih i opštih ekonomskih prilika i od mnogih drugih faktora. Dugo vremena smo se kao društvo suočavali sa brojnim problemima, kao što su pad nezaposlenosti, nepovoljna ekonomska situacija, stanje nacije u smislu starosti. Poznato je da smo četvrta nacija u Evropi po starosti stanovništva, takođe, problem morbiditeta i mortaliteta stanovništva.

Bavili smo se i suočavali sa zloupotrebama raznih vrsta, sa ne izmirivanjem doprinosa, rastom rashoda u odnosu na prihode, što se neminovno odrazilo i na funkcionisanje sistema PIO. Međutim, ubrzan razvoj zemlje, mere fiskalne konsolidacije, 68 hiljada novih radnih mesta, direktne strane investicije i sve druge mere koje predsednik države gospodin Aleksandar Vučić, Vlada i ministarstvo sprovode vode ka ozdravljenju ekonomije naše zemlje, što će se neminovno odraziti na unapređenje PIO fonda. Mere su usmerene ka poboljšanju položaja korisnika penzija. Mere nisu restriktivne i vode ka unapređenju položaja osiguraniku i korisnika.

Vlada i ministarstvo vode računa o poboljšanju socijalnog položaja penzionera i žele da poprave njihov status i obezbede održivost sistema PIO, veću pravnu sigurnost korisnika, efikasnost rada administracije PIO fonda, tako da očekujemo da će rezultati biti što pre vidljivi. Izmene i dopune ovog zakona su prvi znak ubrzanog razvoja zemlje.

Mi poslanici SNS ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge zakona i sporazume koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, građanima Niša i juga Srbije je potreban novi KC u Nišu. Naime, sa početkom rada novog KC u Nišu krajem 2017. godine i Niš i Srbija su dobili najmoderniju i najsavremeniju kliniku u ovom delu Evrope. Novi KC ima 48.000 kvadratnih metara i ima bolje uslove za dijagnostikovanje bolesti za više od 2,5 miliona stanovnika koji gravitiraju ovoj zdravstvenoj ustanovi.

U kompleksu novog KC, takođe je sagrađen jedan od najvećih operacionih blokova u Srbiji i na Balkanu sa 16 najsavremenije opremljenih hirurških sala triangio sale, dva urgentna centra. Pacijenti su smešteni u komfornim dvokrevetnim sobama sa kupatilom, a ukupno ima 613 standardnih ležajeva u stacionarnom delu i kapacitetima za intenzivnu negu, a prvi put je sagrađen i zaseban centar za transplantaciju organa i praćenje stanja pacijenata u najmodernijim uslovima za zbrinjavanje stanovništva, ali i za rad medicinskih stručnjaka.

Činjenica je da prethodni režimi na čelu sa „žutim preduzećem“ nisu bili zainteresovani i nije ih bilo briga da ovaj kapitalni objekat privedu kraju. Dolaskom SNS na vlast, to je realizovano. Jednostavno, bili su zaokupljeni sobom, sopstvenim biznisima, toliko o njihovoj brizi za građane i za njihovo zdravlje.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o rastu javnog zdravlja, na šta se odnose moji amandmani, ja ću u svom izlaganju izneti rezultate rada Ministarstva zdravlja za 2017. godinu, na čijem čelu je ministar Lončar. Ima ih dosta, ali zbog vremena pomenuću samo neke rezultate.

Naime u 2017. godini, bord „Eurotransplanta“ je jednoglasno odlučio da Srbija bude primljena u organizaciju. Ugovor o članstvu potpisan je na godinu dana. Budžetom je predviđeno 35 miliona za tu namenu, a osim toga timovi su pojačani novim, mladim lekarima, uveden je 24 časovni kol centar za transplantacije i određeni su nacionalni koordinatori za transplantacije koji dežuraju 24 sata.

Ministarstvo zdravlja u 2017. godini izdvojilo je 1,1 milijardu dinara za lečenje obolelih od retkih bolesti. Zaposleno je 600 lekara iz oblasti onkologije. Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Kliničkog centra Srbije završena je izgradnja najsavremenije angiosale. Za nabavku zaštitne opreme od jonizujućeg zračenja kao i adaptaciju prostora izdvojeno je blizu 57 miliona dinara.

O trošku budžetskog fonda upućeno je više od 55 dece na lečenje u inostranstvo ili su strani lekari dolazili u Srbiju a više od 130 uzoraka je poslato u inostranstvo kako bi se uspostavila dijagnoza. Računom budžetskog fonda predviđeno je 246 miliona dinara namenjenih za decu kojima je neophodna pomoć. I u prvih pet meseci urađeno je 56 transplantacija od čega 38 transplantacija bubrega, 14 transplantacija jetri i četiri transplantacije srca. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, predloženi zakoni su znak da smo mi kao društvo spremni da pokažemo najviši stepen humanosti, ali i znak da smo kao društvo spremni da prihvatimo nešto što je normalan terapijski postupak u medicini svuda u svetu. Naravno, mi svi zdravstveni radnici radićemo sa našim pacijentima, posebno izabrani lekari, na promociji zaveštanja organa.

U jučerašnjoj diskusiji moglo se čuti od pojedinih opozicionih poslanika negativnih konotacija na vaš rad i na rad Ministarstva zdravlja, što apsolutno nije tačno i ne odgovara činjenicama, a to kod određenih stvara ljubomoru, zavist, pa čak i mržnju, ali to je već njihov problem.

Niko ne može da ospori postojanje novog Kliničkog centra u Nišu, jer postoji. Niko ne može da ospori nabavku i početak rada novih šest linearnih akceleratora. Niko ne može da ospori primenu elektronskih recepata i implementaciju integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Niko ne može da ospori izgradnju savremenog Centra za iks nož u Kliničkom centru Srbije. Niko ne može da ospori besplatne preventivne preglede za građane. Pregledano je više od 170 hiljada građana za devet dana akcije i takva vrsta pregleda nastaviće se i u budućnosti.

Da bih podsetila pojedine naše poslanike, koji očigledno nisu upućeni, sa rezultatima rada Ministarstva zdravlja, a na čijem ste vi čelu, retrogradno od 2015. godine ću pomenuti rezultate rada Ministarstva kojim vi rukovodite.

Htela sam da kažem da dosta dugo godina radim u zdravstvenom sistemu i promenili su se mnogi ministri. Šta pamtim iz perioda ministrovanja nekih od njih? Nedostatak osnovnih sredstava za rad. Na primer, nedostatak sterilnih rukavica, pa smo taj papir od sterilnih rukavica stavljali kao podmetač za preglede, umesto kompresa; nedostatak konca, kedguda, vajkrila; nedostatak anestetičkih sredstava, gela za ultrazvučni pregled trudnica i ginekoloških pacijenata, a o krupnijim sredstvima za rad da i ne govorim, nego kako kažu naši stari ljudi – bilo, ne ponovilo se više.

Što se tiče rezultata rada Ministarstva zdravlja od 2015. godine, počeću sa tom godinom, u 2015. godini obavljena je prva operacija gama nožem u Srbiji u Nacionalnom gama centru u Kliničkom centru Srbije. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je uvelo u rad ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite posebne savetovališne jedinice za pacijente koji boluju od šećerne bolesti tzv. savetovališta za dijabetes. U okviru obnavljanja savetovališta pokrenut je pilot projekat za dijabetes u dva doma zdravlja u Čačku i Beogradu na Savskom vencu, a pod pokroviteljstvom Republičke stručne komisije za dijabetes i Ministarstva zdravlja sa primarnim ciljem uvida u kontrolu dijabetesa kod reprezentativnog uzorka pacijenata sa dijabetesom tipa dva, koji se već nalaze na oralnoj terapiji.

Vanbolničko porodilište u 2015. godini, Doma zdravlja Preševo počelo je sa radom. Opremanje porodilišta obezbedila je Misija EU u Srbiji, a Ministarstvo zdravlja uradilo je proširenje kadrovskog plana i omogućilo raspisivanje konkursa za zapošljavanje dva ginekologa i 10 babica i medicinskih sestara.

Otvoreno je savetovalište za dijabetes u Domu zdravlja Niš, u mojoj matičnoj zdravstvenoj ustanovi, koje je formirano na predlog ministra zdravlja i Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti.

Kompanija „Nektar“ donirala je 26 miliona dinara ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ za obnovu i adaptaciju dela drugog sprata klinike, kako bi se prošilo Odeljenje za vantelesnu oplodnju.

Država je u 2015. godini izdvojila 334 miliona za lečenje retkih bolesti. Kraljevačka bolnica je u 2015. godini pustila u rad magnetnu rezonancu koju je kraljevačkoj bolnici poklonio donator iz Kanade.

Za godinu dana rada u 2015. godini, Fond za lečenje dece od retkih bolesti, 23 pacijenta poslato je na lečenje u inostranstvo, a potrošeno je oko 60 miliona dinara i 140.000 evra.

Domu zdravlja u Svilajncu uručena je pomoć Japana kroz medicinske aparate, kao što su rendgen, ultrazvuk, EKG, CTG, inhalator vredne 71.750 evra.

Dom zdravlja u Šidu bogatiji je za mobilnu ambulantu koju im je donirao populacioni fond UN, a reč je o mobilnoj ambulanti za ginekološko-akušersku praksu, odnosno vozilu koje je neophodno u hitnim slučajevima. Pored toga, doniran je i mobilni ultrazvučni aparat za ginekološku dijagnostiku, medicinski sto za ginekološke preglede i mobilni EKG.

U Kliničkom centru u 2015. godini u Nišu, novom kliničkom centru je prvi put urađena operacija mehanička potpora leve komore srca.

O rezultatima vašeg rada i rada Ministarstva zdravlja na čijem ste vi čelu za 2016, 2017. i 2018. godinu govoriću po sledećim predloženim amandmanima. Hvala.

U svom izlaganju uopšte ni jednog trenutka nisam pomenula devedesete godine, nego sam rekla da 30 godina radim u zdravstvu i da se za taj vremenski period promenilo mnogo ministara i da pamtim vremena u vreme ministrovanja pojedinih od njih, kada nismo imali određena sredstva za rad, a želela sam, naravno, da istaknem činjenice vezane za rad Ministarstva zdravlja od 2015. godine pa do današnjih dana. Ne vidim ništa loše u tome. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima i po drugom amandmanu govoriću o rezultatima rada Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu. Mi imamo rezultate koji su respektabilni i izneću rezultate rada za 2016. godinu.

Za projekte iz oblasti zdravstva izdvojeno je 184 miliona dinara. U KBC Kragujevac, govorim o 2016. godini, počeo je da radi savremeni aparat za zračnu terapiju onkoloških pacijenata zahvaljujući kome su liste čekanja svedene na minimum.

Aparat u Kragujevcu je nabavljen od strane Vlade Srbije koja je izdvojila sredstva za popravljanje stanja u radiologiji, odnosno zračnoj terapiji i da je za te namene izdvojeno oko 800 miliona dinara.

Dalje, u 2016. godini u renoviranom delu hirurškog bloka Opšte bolnice u Loznici otvoren je UC gde će se zbrinjavati pacijenti iz Loznice, Krupnja, Malog Zvornika, LJubovije, ali i priobalnog dela Republike Srpske.

Pacijentima će tokom 24 sata tokom cele godine na raspolaganju biti 10 lekara i 14 medicinskih sestara a služba je opremljena najsavremenijim aparatima gde će na jednom mestu pacijenti moći da urade i ultra zvuk i EKG i rendgen i gastroskopiju i kolonoskopiju i laboratoriju.

Novac za rekonstrukciju obezbedila je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja koje je u protekle dve godine u Opštu bolnicu u Loznici uložilo 70 miliona dinara.

U okviru implementacije IZIS-a sa operativnim radom, govorim o 2016. godini, otpočeo je Nacionalni kol centar Ministarstva zdravlja putem kojega građani mogu da zakažu pregled kod svog izabranog lekara opšte prakse, pedijatra, stomatologa ili ginekologa.

Petnaest bolnica u Srbiji zadužilo je ključeve 21 sanitetskog vozila i ima još mnogo toga, ali ću to po sledećem amandmanu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Želela sam da istaknem da je transplantaciona medicina vrh medicinske nauke i da se transplantacijama bave vrhunski stručnjaci, da je to izuzetno komplikovan posao u kome učestvuje 100 stručnjaka, vrhunskih, najeminentnijih iz različitih oblasti, multidsciplinaran tim učestvuje u tom postupku i svako bacanje sumnje na te ljude, na mogućnost korupcije sa njihove strane je skandalozno i neprihvatljivo jer svi ti ljudi su u službi očuvanja zdravlja i života.

Htela bih da kažem za one koji nisu dovoljno medicinski edukovani da se vrši procena donora nakon smrti jer se dešavalo da i mladi ljudi imaju maligne bolesti ili metastaze, da se moždana smrt potvrđuje od strane tri člana komisije nakon prethodno urađena tri testa i da recimo donori ne mogu da budu osobe obolele od dijabetesa, malignih bolesti, psihijatrskih bolesti, neuroloških bolesti, zavisnici od narkotika, teški bubrežni i srčani bolesnici, HIV pozitivne osobe, kao i osobe koje boluju od hepatita B i C. Hvala.