Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, u vreme nastanka i usvajanja ove Međunarodne konvencije protiv regrutovanja i korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, još daleke 1989. godine, malo ko je od nas mogao i da pretpostavi da će, kako vreme bude prolazilo, pitanja koja reguliše ova Konvencija, postajati sve aktuelnija i omasovljenija.
Naš narod kaže da rat nikome dobro nije doneo, ali je vreme pokazalo da ipak ima pojedinih, nazovimo ih ljudima, koji nalaze svoj interes na tuđoj muci i na takav način zarađuju svoj krvavi novac. Dakle, ovde se ne radi niti o rodoljublju, niti o patriotizmu, niti o obavezi da se zemlja brani, jer svega toga ovde nema. Ovde se radi o osobama koje za novac i samo zbog novca obilaze brojna svetska žarišta i prolivajući tuđu krv, zarađuju novac.
Ako smo nekada samo slušali da ta vrsta ljudi postoji negde u svetu, i ako nam je nekada bio dalek i sam pojam plaćeništva, došlo je vreme da se svakodnevno suočavamo na vestima da je neko od naših građana napustio Srbiju i otišao da ratuje na nekom stranom ratištu.
Takođe, suočavamo se sa vestima, najčešće negde u Evropi ali i u susednim zemljama, da je uhapšen taj i taj, za koga postoji osnovana sumnja da je vrbovao mlade ljude i slao ih na ratom zahvaćena područja određenih zemalja, i to najčešće mlade ljude pred kojima je život i budućnost. Neko ih zarad, ko zna kakvih i čijih interesa, šalje sa kartom u jednom pravcu, najčešće, da budu topovsko meso, da ubijaju ili budu ubijeni.
U eri omasovljenja elektronskih komunikacija, kada praktično ne postoje barijere da se sve sazna ili sve ponudi, da se o svemu bude informisan, da se laže i nudi i med i mleko, da se nude titula i slava, rajska zadovoljstva i besmrtnost, u toj i takvoj eri naša deca koja su prikačena na internet veći deo dana susreću se sa pojedincima koji na izuzetno perfidan način vrše regrutovanje boraca, odnosno plaćenika i zbog kojih ko god ode iz Srbije, nikad se više i ne vrati.
Međutim, ovde nije kraj problemima. Kada se regrutovano lice ipak vrati sa belosvetskih ratišta natrag u zemlju, tek tada na scenu stupaju posttraumatski sindromi, koji najčešće rezultiraju ili suicidom ili masovnim ubistvima ili i jednim i drugim, ili, pak, bivši plaćenici postaju lica koja se bave vrbovanjem, odabirom i regrutovanjem novih plaćenika i tome nema kraja.
Tome se mora stati na kraj, zarad naše dece, nas samih, zarad nedužnih građana koji postaju žrtve plaćenika povratnika i na kraju, zarad ljudskih i civilizacijskih tekovina i principa na kojima počiva naše moderno društvo.
Iz tih razloga se ova međunarodna konvencija mora usvojiti, jer ona nema nijedno političko obeležje, već je isključivo ljudska i civilizacijska tekovina, tako da ću ja u Danu za glasanje podržati ovu međunarodnu konvenciju, kao i sporazume koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.