Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova se mora posmatrati kroz jedinstvenu prizmu izmene i dopune celog seta pravosudnih zakona kako bi se na pravi način sagledala namera zakonodavca koja se ogleda u predloženim rešenjima koji će doprineti u celini unapređenju pravosudnog sistema naše zemlje.
Rak rana našeg pravosudnog sistema je dužina trajanja parnica, gde pojedine parnice traju duže od grčke opsade Troje, a pojedine nadžive i stranke i sudije i advokate.
Stranke u postupku u amanet ostavljaju naslednicima vođenje parnice do poslednje pare, te se na kraju ne zna ni šta je tužbeni zahtev, ni u čemu je predmet spora.
Takođe, naš prebogati srpski jezik poznaje i izreku „ganjaću ga do božijeg suda“, pa s obzirom da je zasedanje istog odloženo do daljnjeg, naši građani kao alternativu koriste zakonsko pravo da pišu predstavke Evropskom sudu za ljudska prava kao poslednjoj i jedinoj instanci kojoj veruju, a pred tom instancom, odnosno pred sudom u Strazburu broj predstavki naših građana je toliki da nas svrstava na fantastično šesto mesto po broju podnetih žalbi i predstavki.
O troškovima koje Republika Srbija trpi zbog nadoknade štete svojim građanima, najčešće zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ne treba posebno ni raspravljati. Ispada da država iz budžeta najpre plaća neažurne sudije i sudije koje presporo rade, a nakon toga iz budžeta plaća štetu nastalu zbog njihovog nerada. Pa, nije baš uvek tako. Sudije sudije po zakonu, a procesni zakon omogućava i strankama i njihovim advokatima razne marifetluke kako bi isti otegli parnicu u nedogled, tj. ko gladnu godinu svako iz svojih intetresa.
Na drugoj strani, stvarni život i materijalno zakonodavstvo koje je skrojeno takvo kakvo je, generišu bezbroj nepotrebnih sudskih sporova koji opterećuju rad sudova. Na primer, imovinski sporovi koji su generisani naslednim odnosima, ugovorima o kupoprodaji, poklonu, raspodeli imovine za života itd. bi bili u daleko manjem broju kada bi postojala oročena obaveza upisa u katastar nepokretnosti, odmah nakon zaključenja pravnog posla. Tada nikome ne bi padalo na pamet da upisuje pravo svojine po ugovoru koji je sklopio pre 30 ili 40 godina, ali, eto, bio je lenj i nije se uknjižio, pa sada vodi maratonsku parnicu kako bi mu unuci prodavca nepokretnosti priznali pravo svojine. A opet, sve na teret budžeta i štetu građana koji pune taj budžet.
Hoću da kažem, iako je namera ovog zakona da ubrza rad sudova i učini ih efikasnijim, da bi se to postiglo, moraju se menjati navike i zakonske praznine koje su generatori sudskih sporova, što uključuje istovremeno usklađivanje i materijalnih i procesnih i sistemskih zakona.
Iako je aktuelni Zakon o sudijama donet relativno skoro, 2008. godine, a počeo da se primenjuje 2010, ako grešim vi me ispravite, on je u kratkom roku pokazao određene nedoslednosti i pravne praznine koje je neophodno otkloniti u što kraćem roku. Cilj izmena i dopuna Zakona o sudijama ogleda se pre svega u težnji da naš pravni sistem postane što efikasniji i da građanima omogući zaštitu prava i interesa u razumnom roku, ali istovremeno reguliše i status sudija, njihovu odgovornost prema državi i građanima, uvodi dodatnu transparentnost u rad sudova, ali i poštuje slovo Ustava i čuva nezavisnost sudija kao pojedinaca i nezavisnost suda kao institucije.
U skladu sa najboljom praksom iz uporednog prava, predložene izmene i dopune Zakona o sudijama na detaljan način regulišu mogućnost isticanja regresnog zahteva države prema nesavesnim sudijama, i to u situacijama kada država Srbija bude prinuđena odlukom Suda za ljudska prava u Strazburu ili odlukom nekog drugog međunarodnog tribunala da svojim građanima nadoknadi štetu zbog nesavesnog rada sudija ili da naplati štetu koju sudija prouzrokuje namerno nepravilnim radom.
U dosadašnjoj praksi često zloupotrebljavan institut zastarelosti krivičnog gonjenja zbog promena okolnosti na koje sud nije mogao da utiče, zamenjuje se dodatnom restriktivnom odredbom zakona koja kaže da predmet može da zastari samo zbog lošeg rada postupajućeg sudije i propusta koje je on učinio. Na drugoj strani, predložena zakonska rešenja omogućavaju trećim licima odnosno učesnicima u sudskim postupcima da ukoliko imaju primedbe na rad postupajućeg sudije, o tome obaveste predsednika suda.
Kao novina se uvodi obaveza sudske uprave da o ishodu postupka obavesti podnosioca prigovora. Istovremeno, sudijama se omogućava udruživanje u strukovne saveze koji pre svega imaju za cilj poboljšanje položaja i uslova rada sudija.
Ustavna kategorija nepremestivosti sudija je dodatno precizirana, tako da zakon na jasan i nedvosmislen način navodi kada sudija može biti premešten u drugo mesto rada i protiv svoje volje.
Moram posebno istaći da je ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o sudijama dat pravi i sveobuhvatni značaj Visokom savetu sudstva, jer se prilikom izbora kandidata za sudije uvodi načelo neposrednosti intervjua, odnosno Visoki savet sudstva je u obavezi da sa svakim kandidatom za sudiju osnovnog ili prekršajnog suda koji se na sudijsku funkciju bira prvi put obavi neposredan razgovor ili intervju, što mislim da je jako dobro.
Visoki savet sudstva će po novom Zakonu o Narodnoj skupštini predlagati samo jednog kandidata za izbor predsednika konkretnog suda, što do sada nije bio slučaj odnosno praksa.
Izbor predsednika suda je preciziran, pa je mandat predsednika povećan sa četiri na pet godina, ali saglasno praksi i zakonskim rešenjima, za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednici nižih sudova će moći tu funkciju da obavljaju samo jednom, odnosno jedanput, tj. neće imati pravo da budu birani u dva ili više mandata.
Na kraju, nešto bih u par rečenica rekla o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Ovim izmenama i dopunama ostvaruje se bolja organizacija javnog tužilaštva, upotpunjuje nadležnost, obezbeđuje efikasniji rad javnog tužilaštva, vrši se usklađivanje sa drugim zakonima, uz dosledno praćenje međunarodnih standarda i poštovanje osnovnog i najvišeg pravnog akta u našoj zemlji.
U Danu za glasanje, SNS će podržati ovaj set pravosudnih zakona. Hvala.