Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministar i pomoćnik ministra, koleginice i kolege narodni poslanici, s obzirom da se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju sistemski zakoni ove oblasti, isti su i razlozi koji su opredelili našu Vladu i Ministarstvo zdravlja, da predloži pomenute zakone po hitnom postupku.
Kao što smo čuli od prethodnih govornika, odnosi se na oslanjanje štetnih posledica po zdravlje osiguranih lica, s obzirom na nedostajuća sredstva za ove namene, kao i nagomilanih dugova zdravstvenih ustanova iz plana mreže prema veledrogerijama, u iznosu od oko 13 milijardi dinara, na dan 30.9.2012. godine, kao i otklanjanje štetnih posledica po organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Podsećanja radi, samo ću reći da je obavezno zdravstveno osiguranje kod nas organizovano na principima klasičnog Bizmarkovog modela socijalnog osiguranja, sa doprinosima kao osnovnim instrumentom za finansiranje definisanog obima prava osiguranih građana.
Naime, država preko svojih budžeta, na različitim nivoima vlasti, pokrajina, grad ili opština, kontinuirano obezbeđuje sredstva za zaštitu neosiguranih socijalno ugroženih lica, za tačno utvrđeni broj konkretnih lica, bilo plaćanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje tih lica, organizacija zdravstvenog osiguranja, bilo plaćanje zdravstvenih usluga pruženih ovim građanima, zdravstvenim ustanovama, koje su te usluge izvršili.
S obzirom da znamo u kakvoj se trenutnoj situaciji nalazi naša zemlja i da, grubo rečeno, preko pola miliona ljudi ne radi, a da i oni koji rade, da im poslodavci ne uplaćuju obavezne doprinose, sve to dodatno otežava funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Donošenjem ovih zakona, stvaraju se pre svega uslovi za zdravstvenu zaštitu, kao što smo čuli, najugroženijih kategorija stanovništva, uspostavlja se zdravstveni sistem, kao finansijski održiv, zasnovan na racionalnoj upotrebi sredstava javne potrošnje, jer kao što znamo, sistem zdravstvene zaštite ne bi trebalo da bude oblik potrošnje, već ulaganje u sveobuhvatniji razvoj društva.
U izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, što je jako dobro, proširuje se krug lica, koja stiču svojstvo osiguranika, s obzirom da predstavljaju kategoriju stanovništva koja je izložena povećanom riziku obolevanja, kao i samohrani roditelji sa dejstvom do sedam godina, čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa zakonom. Na ovaj način, doprinosi se najširem obuhvatu građana u našoj zemlji, sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ja ću se, kao i moj prethodni kolega, revijalno, u vezi izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, rekla bih neke novine to da su proširena ovlašćenja autonomne pokrajine, opštine ili grada, kako bi se obezbedili uslovi za bolju kadrovsku strukturu zdravstvenih ustanova na njihovoj teritoriji. Na osnovu ovog ovlašćenja, autonomna pokrajina, grad ili opština, može obezbediti finansijska sredstva za finansiranje zapošljavanja potrebnog broja zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi. Eto prilike za zapošljavanje naših mladih kadrova lekara, medicinskog osoblja. S obzirom da za te namene nije moguće obezbediti sredstva na osnovu ugovora, koji svaka zdravstvena ustanova zaključuje sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja.
Takođe, uređuju se i ovlašćenja autonomne pokrajine, grada ili opštine, a odnose se na obezbeđenje sredstava za zapošljavanje većeg broja zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, čiji je osnivač od onog broja koji je kao minimum utvrđen standardima propisanim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Kao što smo videli u obrazloženju Ministarstva zdravlja, na predloženi način su uvaženi zahtevi velikog broja zdravstvenih ustanova, kao i osnivača, da se stvori pravni osnov kako bi mogli ti ljudi da se uposle.
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, sticanje i raspolaganje sredstvima zdravstvenih ustanova, usklađuje se sa Zakonom o budžetskom sistemu i na ovaj način se doprinosi većoj finansijskoj disciplini u poslovanju zdravstvenih ustanova iz plana mreže, i na taj način se potencira veća odgovornost upravljača, odnosno menadžmenta tih zdravstvenih ustanova, znači veća finansijska odgovornost, što se tiče sredstava koja koriste i kojima raspolažu.
Veoma važna novina u ovim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju su centralne javne nabavke za koje smo se mi, kao SNS, zalagali u predizbornoj kampanji, a i sada se zalažemo, kao i osnivanje centralne komisije za lekove, kao antikoruptivne mere, koja će prevenirati, takozvanu "veliku korupciju", gde bi se onemogućile krađe državnog novca i novca poreskih obveznika, a kroz tendere nabavke, rekonstrukcije i slično.
Veoma često, u praksi smo svedoci da je nekada, dijagnostička oprema kupovana stihijski od različitih dobavljača i proizvođača, što između ostalog komplikuje i kupovinu reagenasa i usluga servisa, tako da na ovaj način će biti izbegnute i ove negativne nus pojave.
Sve ove predložene izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, predstavljaju korak napred ka unapređenju i poboljšanju funkcionisanja zdravstvenog sistema i nadam se, iskreno, predstavljaju početak reformi u sistemu našeg zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite, tako da ćemo mi u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, prema izmeni i dopuni odredaba Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, a koji se tiču tarife o naplaćivanju usluga Agencije u članu 11. kao što smo videli briše se tačka 5. koja glasi: izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava u skladu sa propisima SZO.

Nakon tačke 5. koja se briše sledi po članu 11. ovog zakona tačka 6. koja nije nigde navedena u tekstu pregleda Zakona o izmeni i dopuni, a koja glasi – odobravanje uvoza lekova i medicinskih sredstava za lečenje određenog pacijenta ili grupe pacijenata, kao i lekova i medicinskih sredstava za naučna istraživanja, pa sam htela da pitam uvaženu ministarku, da li je greškom, slučajno ili namerno ova tačka zakona izostavljena i da li se uopšte planira uvoz za takvu vrstu istraživanja?

Nakon ove tačke 6. koja je slučajno ili namerno izostavljena sledi tačka 7. koja predviđa stvaranje povoljnih uslova za poslovanje privrednih subjekata i svih aktera, počev od proizvođača lekova i onih koji se bave prometom, uvoznika, izvoznika, tako da i benefit ovog zakona je smanjivanje troškova koje plaćaju svi ovi pomenuti učesnici na tržištu lekova i medicinskih sredstava, tako da će SNS u danu za glasanje glasati za ovu izmenu i dopunu odredaba zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.

Pošto smo ograničeni sa vremenom, ja ću samo ukratko, pošto sam lekar, i u ima svojih kolega, smatram da treba ukazati na neke sledeće vrlo bitne stvari koje se odnose na Agenciju za lekove i medicinska sredstva, koja daje te tarife o naplaćivanju usluga.

Ovde imam u rukama dokument iz juna 2009. godine o politici kvaliteta Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, to neću čitati, i što se tiče te politike kvaliteta Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije a zasniva se na misiji i viziji i strategiji, a obzirom da je misija Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, izdavanje dozvola za stavljanje u promet isključivo kvalitetnih bezbednih i efikasnih lekova i medicinskih sredstava, pitam da li je lek Bisoprolol, koji pripada grupi beta-blokatora, a proizvodi "NI MEDIK" Niš, ima istu bioekvivalencu, kao što ima isti generički lek Konkor, koji nije na listi RZZO, pri čemu je Bisoprolol na pozitivnoj listi, a Konkor ne.

Napominjem da je Konkor originalni lek. Isto se odnosi na generičko ime leka Amolodipin, a koji pripada grupi kalcijum-blokatora, a fabrički ekvivalenti koji postoje na tržištu u našoj zemlji, a pri tom su na pozitivnoj listi Alopres koji proizvodi "Zdravlje" Leskovac, Almogal "Galenika", Amlodipin "Jugoremedija", Monodipin "Farma svis", Vazotal "Hemofarm".

U pitanju su domaći proizvođači lekova. Od stranih proizvođača koji su na pozitivnoj listi RZ su Amlopin "Sandoz" i Norvask "Fajzer-ov" Lek.

Pitam da li je neophodno da u Srbiji na pozitivnoj listi RZZO postoji sedam istih lekova što nije slučaj sa zemljama u regionu i u EU.

Nigde u svetu ne postoji da na tržištu imate najmanje pet domaćih proizvođača i dva uvozna proizvođača istog leka, pa se nameće pitanje po kojim kriterijumima su sve proizvođači ušli na pozitivnu listu, jer u zemljama regiona je taj odnos jedan prema tri, što znači jedan uvozni lek i tri domaća leka.

To što iz priloženog možemo videti, naše tržište je preplavljeno generičkim lekovima, jer nam upravo nedostaje taj pravilnik o tzv. bioekvivalentnim ispitivanjima, koja treba da se sprovedu u cilju registracije jednog generičkog leka. Dozvolu za stavljanje lekova u promet daje upravo Agencija, Ministarstvo zdravlja odobrava pozitivnu listu lekova Republičkog zavoda.

Različite fabrike, kao što smo videli u zemlji i u inostranstvu, rade isti lek, to jest generički lek, ali se postavlja pitanje kvaliteta lekovite supstance leka, poreklo lekovite supstance leka i tehnološka izrada lekovitog oblika leka.

Dalje, Pravilnik o kliničkim ispitivanjima lekova u Srbiji je nepotpun i odgovara relevantnim pravilnicima EU, zato što je potrebno, kao što znamo da za izlazak leka na tržište, tj. od supstance do tablete, do gotovog proizvoda, prođe najmanje šest do sedam godina kliničkih ispitivanja na svim populacionim grupama, pri čemu za jedan lek treba izdvojiti više stotina miliona dolara.

Na kraju izlaganja bih se osvrnula na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, sistematizaciji radnih mesta Agencije za lekove i medicinska sredstva. U tom pravilniku piše da na poslovima radnih mesta da za procenu dokumentacije o biološkoj raspoloživosti i biološkoj ekvivalenciji leka, za radno mesto za informisanje o lekovima i medicinskim sredstvima su potrebni izvršioci koji treba da ispunjavaju sledeće uslove – master, akademske studije ili specijalističke akademske studije, polože državni ispit, jedna godina radnog iskustva i poznavanje engleskog jezika. Ovo su opšti uslovi za neko radno mesto i pitam – da li je za ta radna mesta i smatram da jeste, neophodno da kandidat ima završenu zdravstvenu specijalizaciju koja traje četiri godine, a zove se analitika lekova i farmako-informatika? Ukoliko toga ne bi bilo, to bi bilo ekvivalentno da ja recimo kao ginekolog obavljam poslove doktora specijaliste, interniste ili oftamologa.

Na kraju, obzirom na viziju Agencije koja glasi – izgraditi prepoznatljiv imidž i organizacionu strukturu, iskreno se nadam da će Agencija izgraditi kulturu i imidž jedne referentne ustanove, koja treba da ima lidersku ulogu u rukovodstvu u ostvarivanju vizije. Hvala.