Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, 1999. godine pale su NATO bombe na našu zemlju i nedužan narod, što je civilizacijski zločin bez presedana. NATO je višemesečnim bombardovanjem naneo ogromnu štetu Republici Srbiji, pored nenadoknadivih ljudskih žrtava, među kojima su bili nedužni civili, deca, žene, stari i bolesni, i velike materijalne štete, zajednička sila nanela je veliko zlo zdravlju našeg naroda. Veliki je broj osoba koje su imale problema sa mentalnim zdravljem usled pretrpljenog stresa, a neke od njih i danas imaju trajne posledice, što neminovno utiče na kvalitet njihovih života. NATO bombe su obogatile našu državu osiromašenim uranijumom i drugim otrovima, te je i danas stanovništvo Srbije intoksicirano po zdravlje opasnim agensima. Projektili sa osiromašenim uranijumom će i ubuduće štetno delovati na zdravlje našeg naroda, jer znamo koliko je potrebno godina da prođe da prljavi uranijum nestane iz našeg okruženja.
Posledice NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi posebno se ogledaju u enormnom porastu broja obolelih od malignih bolesti. Zato je Srbija rešena da ozbiljno istraži posledice NATO bombardovanja po zdravlje građana, kako bismo zaista utvrdili istinu. Prljavi uranijum, kao što smo čuli, bačen je na 113 mesta, udisali smo i azot i dioksine i teške metale i druge visoko-toksične agense, a da pri tome niko ništa o tome nije znao, niti nas je neko u to vreme obaveštavao. Uništeno je i oštećeno oko 25.000 kuća i zgrada. Uništeno je 470 kilometara puteva i oko 600 kilometara železničke pruge, 60% ciljeva koji su gađani bili su civilni i 113 lokaliteta na jugu centralne Srbije na Kosovu i Metohiji bombardovano je osiromašenim uranijumom.
Takođe, i moj radni grad Niš je bombardovan i kasetnim bombama 7. maja 1999. godine, pri čemu je ubijen veliki broj nedužnih civila, među njima i dvadesetšestogodišnja trudnica u poodmakloj trudnoći, a broj povređenih je bio daleko veći. Bombardovali su centar grada, širi centar grada, autobusku stanicu, gradsku pijacu, kameni most, čak su bacali bombe kasetne i na zgradu patologije u sklopu Kliničkog centra u Nišu. Takođe, uništavanje naftnih skladišta je dovelo do oslobađanja ogromnih količina ugljendioksida, ali posebne grupe visoko-kancerogenih jedinjenja koji predstavljaju policiklične aromatične ugljovodonike, takođe u Nišu su gađali skladište nafte „Jugopetrola“.
Od 2002. do 2005. godine je bilo 32.000 ljudi koji su registrovani sa malignim bolestima, do 2009. godine taj broj se povećao za 8.500. Smrtnost se povećava za 5.500. Do 2014. godine registrovana je skoro 40.000 novoobolelih od maligniteta. Od 2002. do 2005. godine prosečan broj leukemije godišnje je bio 800, u periodu od 2006. do 2009. godine oko 1.300. Smrtnost od leukemije se povećava za 139%. Statistike kažu da je svetski prosek obolelih od malignih oboljenja 2.000 na milion stanovnika, u Srbiji je broj obolelih 5.500 hiljada na milion stanovnika, što je čak 2,7 puta iznad svetskog proseka. Stopa incidence, tj. novoobolelih, raste nažalost za 2% svake godine, dok je u svetu rasla za 0,6%.
Najviše saznanja o štetnosti osiromašenog uranijuma svet je dobio na osnovu poremećenog zdravlja boraca u Zalivskom ratu i ratovima na Balkanu. Postoji veliki broj objavljenih studija istraživanja koje su se bavile balkanskim sindromom i uticajem osiromašenog uranijuma na zdravlje vojnika koji su bili na Balkanu u vreme ratnih dejstava NATO-a, kao i na zdravlje civila.
Pomenuću samo neke studije koje su rađene. U Institutu za fiziologiju Univerziteta Nebraska u Americi studija je iz 2006. godine. Univerzitet Bremen u Nemačkoj, Institut za socijalnu medicinu, epidemiologiju i prevenciju Bremen i Centar za osiromašeni uranijum Berlin u Nemačkoj studija je iz novembra 2002. godine. Laboratorija za izotope, Odeljenje za agrikulturu Univerziteta u Norveškoj, Odeljenje za hemiju Univerziteta u Antverpenu u Belgiji i Internacionalna agencija za atomsku energiju u Beču u Austriji studija je iz 2001. godine. Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo „Aristotel“ Univerziteta Grčka u Solunu studija je iz 2005. godine. Pošto je vrlo obiman materijal, ja ću pročitati samo delove tih istraživanja.
Danas Kraljevsko društvo Britanije diskutuje o povezanosti osiromašenog uranijuma i obolevanja od kancera. Zaključuju da je osiromašeni uranijum radioaktivan i toksičan. Dalje zaključuju da izlaganje dovoljno visokim dozama osiromašenog uranijuma može povećati rizik od obolevanja od određenih kancera, pretežno raka pluća, leukemije i bolesti bubrega.
Drugi u svojim studijama kažu – dokazano je da osiromašeni uranijum remeti ekspresiju gena in vitro, izaziva lomljenje DNK lanca, izaziva kancerogene mutacije u ljudskom plućnom tkivu i izaziva genetsku nestabilnost kod osteoblasta, što izaziva osteosarkomil, ili u prevodu rak kostiju. Uranijum se apsorbovan u krvi vezuje za proteine plazme 40%. Tako distribuiran u organizmu, osiromašeni uranijum ima poluvreme raspada, u kostima je 20 godina, a u plućima četiri do pet godina. Inhalacija, dalje kažu, osiromašenog uranijuma ima dvostruko štetno dejstvo na plućno tkivo, radioaktivnost i direktna hemijska reakcija u telu za koju se određeni naučnici slažu da može biti i štetnija od same radioaktivnosti. Da ne bih dalje čitala, sve ovo što sam iznela možete naći na PubMed-u, a to je najveća svetska baza medicinskih časopisa.
Na kraju, podržavam formiranje komisije i inicijativu predsednice Narodne skupštine gospođe Gojković, kao i predsednika Odbora za zdravlje i porodicu, jer će komisija imati i humanu i medicinsku komponentu jer želimo istinu, želimo činjenice, zarad nevinih žrtava svih nas samih, ali i zbog budućih pokolenja. Hvala.