Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što svi znamo, Grad Niš je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, gospdoina Aleksandra Vučića i u pogledu izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Nakon anketa koje su sprovele kolege iz nadležnih ministarstava, pokazala se potreba za izgradnjom oko 2.400 stambenih jedinica na teritoriji Grada Niša.

Mi smo kao grad predložili dve lokacije za prvu fazu koja može odmah da počne da se gradi, lokaciju kasarne „Stevan Sinđelić“ u naselju Nikola Tesla. Tu su nekada građeni stanovi za mlade naučne radnike, osam lamela sa oko 400 stanova, ali je planom generalne regulacije ostavljena mogućnost za još jedan blok.

Prema idejnom rešenju koje je urađeno, ovde bi trebalo da se izgradi 188 stanova. Lokacija je skoro spremna. Neophodno je završiti parcelaciju, što mi sada upravo radimo, a nakon toga će investitor, a to je Republika Srbija, pokrenuti proceduru dobijanja dozvole. Očekuje se da taj proces, kao i proces određivanja izvođača, se završi negde u septembru mesecu ove godine i da tada krene izgradnja.

Mislim da ćemo biti prvi u Srbiji gde će početi gradnja, mi ili Grad Vranje. Nama kao gradu ostaje obaveza izgradnje nedostajuće infrastrukture u smislu vodovoda, kanalizacije, saobraćajnice, toplovoda, telekomunikacione mreže. To će se raditi paralelno sa izvođenjem radova i očekujemo da ovaj naš deo bude gotov sledeće godine, a nadamo se iskreno da će i tada stanovi biti gotovi, jer Grad Niš je spreman za ovaj posao.

Za drugu fazu je predložena lokacija poligon Ardija, sastavni deo kasarne „Knjaz Mihailo“, nekadašnja Pantelejska kasarna. To je lokacija koja otvara mogućnost završetka Somborskog bulevara i spajanja od Pantelejske crkve do Eko pumpe. Uz bulevar će se otvoriti oko 20 hektara zemljišta koje je namenjeno po generalnom urbanističkom planu za stanovanje srednjih gustina, kao i za izgradnju pratećih sadržaja kao što su vrtići, škole, dom zdravlja.

U ovom trenutku je u toku izrada planskog akta i rešavanje imovinskih odnosa sa Vojskom Republike Srbije. Nakon završetka ovoga ići će se u arheološka istraživanja, jer postoji indicija da se u jednom delu ove lokacije nalaze arheološka nalazišta.

Nakon završetka ovog ispitivanja, uslediće projektovanje, kako samih stanova, tako i sve neophodne infrastrukture. Očekuje se da to bude gotovo u 2018. godini i prvoj polovini sledeće godine, a da se nakon toga na ovoj lokaciji krene i sa izgradnjom ostalih potrebnih stanova. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, 1999. godine pale su NATO bombe na našu zemlju i nedužan narod, što je civilizacijski zločin bez presedana. NATO je višemesečnim bombardovanjem naneo ogromnu štetu Republici Srbiji, pored nenadoknadivih ljudskih žrtava, među kojima su bili nedužni civili, deca, žene, stari i bolesni, i velike materijalne štete, zajednička sila nanela je veliko zlo zdravlju našeg naroda. Veliki je broj osoba koje su imale problema sa mentalnim zdravljem usled pretrpljenog stresa, a neke od njih i danas imaju trajne posledice, što neminovno utiče na kvalitet njihovih života. NATO bombe su obogatile našu državu osiromašenim uranijumom i drugim otrovima, te je i danas stanovništvo Srbije intoksicirano po zdravlje opasnim agensima. Projektili sa osiromašenim uranijumom će i ubuduće štetno delovati na zdravlje našeg naroda, jer znamo koliko je potrebno godina da prođe da prljavi uranijum nestane iz našeg okruženja.

Posledice NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi posebno se ogledaju u enormnom porastu broja obolelih od malignih bolesti. Zato je Srbija rešena da ozbiljno istraži posledice NATO bombardovanja po zdravlje građana, kako bismo zaista utvrdili istinu. Prljavi uranijum, kao što smo čuli, bačen je na 113 mesta, udisali smo i azot i dioksine i teške metale i druge visoko-toksične agense, a da pri tome niko ništa o tome nije znao, niti nas je neko u to vreme obaveštavao. Uništeno je i oštećeno oko 25.000 kuća i zgrada. Uništeno je 470 kilometara puteva i oko 600 kilometara železničke pruge, 60% ciljeva koji su gađani bili su civilni i 113 lokaliteta na jugu centralne Srbije na Kosovu i Metohiji bombardovano je osiromašenim uranijumom.

Takođe, i moj radni grad Niš je bombardovan i kasetnim bombama 7. maja 1999. godine, pri čemu je ubijen veliki broj nedužnih civila, među njima i dvadesetšestogodišnja trudnica u poodmakloj trudnoći, a broj povređenih je bio daleko veći. Bombardovali su centar grada, širi centar grada, autobusku stanicu, gradsku pijacu, kameni most, čak su bacali bombe kasetne i na zgradu patologije u sklopu Kliničkog centra u Nišu. Takođe, uništavanje naftnih skladišta je dovelo do oslobađanja ogromnih količina ugljendioksida, ali posebne grupe visoko-kancerogenih jedinjenja koji predstavljaju policiklične aromatične ugljovodonike, takođe u Nišu su gađali skladište nafte „Jugopetrola“.

Od 2002. do 2005. godine je bilo 32.000 ljudi koji su registrovani sa malignim bolestima, do 2009. godine taj broj se povećao za 8.500. Smrtnost se povećava za 5.500. Do 2014. godine registrovana je skoro 40.000 novoobolelih od maligniteta. Od 2002. do 2005. godine prosečan broj leukemije godišnje je bio 800, u periodu od 2006. do 2009. godine oko 1.300. Smrtnost od leukemije se povećava za 139%. Statistike kažu da je svetski prosek obolelih od malignih oboljenja 2.000 na milion stanovnika, u Srbiji je broj obolelih 5.500 hiljada na milion stanovnika, što je čak 2,7 puta iznad svetskog proseka. Stopa incidence, tj. novoobolelih, raste nažalost za 2% svake godine, dok je u svetu rasla za 0,6%.

Najviše saznanja o štetnosti osiromašenog uranijuma svet je dobio na osnovu poremećenog zdravlja boraca u Zalivskom ratu i ratovima na Balkanu. Postoji veliki broj objavljenih studija istraživanja koje su se bavile balkanskim sindromom i uticajem osiromašenog uranijuma na zdravlje vojnika koji su bili na Balkanu u vreme ratnih dejstava NATO-a, kao i na zdravlje civila.

Pomenuću samo neke studije koje su rađene. U Institutu za fiziologiju Univerziteta Nebraska u Americi studija je iz 2006. godine. Univerzitet Bremen u Nemačkoj, Institut za socijalnu medicinu, epidemiologiju i prevenciju Bremen i Centar za osiromašeni uranijum Berlin u Nemačkoj studija je iz novembra 2002. godine. Laboratorija za izotope, Odeljenje za agrikulturu Univerziteta u Norveškoj, Odeljenje za hemiju Univerziteta u Antverpenu u Belgiji i Internacionalna agencija za atomsku energiju u Beču u Austriji studija je iz 2001. godine. Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo „Aristotel“ Univerziteta Grčka u Solunu studija je iz 2005. godine. Pošto je vrlo obiman materijal, ja ću pročitati samo delove tih istraživanja.

Danas Kraljevsko društvo Britanije diskutuje o povezanosti osiromašenog uranijuma i obolevanja od kancera. Zaključuju da je osiromašeni uranijum radioaktivan i toksičan. Dalje zaključuju da izlaganje dovoljno visokim dozama osiromašenog uranijuma može povećati rizik od obolevanja od određenih kancera, pretežno raka pluća, leukemije i bolesti bubrega.

Drugi u svojim studijama kažu – dokazano je da osiromašeni uranijum remeti ekspresiju gena in vitro, izaziva lomljenje DNK lanca, izaziva kancerogene mutacije u ljudskom plućnom tkivu i izaziva genetsku nestabilnost kod osteoblasta, što izaziva osteosarkomil, ili u prevodu rak kostiju. Uranijum se apsorbovan u krvi vezuje za proteine plazme 40%. Tako distribuiran u organizmu, osiromašeni uranijum ima poluvreme raspada, u kostima je 20 godina, a u plućima četiri do pet godina. Inhalacija, dalje kažu, osiromašenog uranijuma ima dvostruko štetno dejstvo na plućno tkivo, radioaktivnost i direktna hemijska reakcija u telu za koju se određeni naučnici slažu da može biti i štetnija od same radioaktivnosti. Da ne bih dalje čitala, sve ovo što sam iznela možete naći na PubMed-u, a to je najveća svetska baza medicinskih časopisa.

Na kraju, podržavam formiranje komisije i inicijativu predsednice Narodne skupštine gospođe Gojković, kao i predsednika Odbora za zdravlje i porodicu, jer će komisija imati i humanu i medicinsku komponentu jer želimo istinu, želimo činjenice, zarad nevinih žrtava svih nas samih, ali i zbog budućih pokolenja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

U Republici Srbiji konačno je formalno uspostavljen jasan pravni okvir protiv svih oblika diskriminacije, a i u vojno-obrazovnom sistemu su izvršene značajne reforme, poput prijema žena na Vojnu akademiju.

Ovi pomaci u najvećem broju slučajeva su ispraćeni i odgovarajućom promenom diskursa u ovom obrazovnom sistemu. Udžbenici i ostali nastavni materijali menjaju se i revidiraju na odgovarajući adaptibilan način. Neki od najskorije izdatih udžbenika sadrže adekvatne formulacije sa stanovišta zaštite ljudskih prava i uređenje istih u spomenutoj oblasti.

Poseban senzibilitet reformskih procesa je pokazan prema ranjivim grupama. Reformski procesi koje predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, Vlada i Ministarstvo odbrane sprovode doprinose razvoju svesti o potrebi bolje zaštite ljudskih prava i samih pripadnika sistema odbrane, tako da Zakon o vojnom obrazovanju i Zakona o Vojsci Srbije dodatno zabranjuju diskriminaciju pripadnika Vojske Srbije na osnovu rasne, verske, nacionalne, polne pripadnosti ili na osnovu bilo kog drugog ličnog svojstva. Među najznačajnijim dostignućima reformskih procesa svakako je prijem žena na školovanje, na Vojnoj akademiji, a od 2014. godine i u Vojnoj gimnaziji. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Integrisanje antidiskriminatornih normi u obrazovni sistem ključno je za usvajanje sistema vrednosti koji promoviše toleranciju i poštovanje ljudskih prava. Poštovanje ljudskih prava i postizanje efikasnosti i efektivnosti sistema odbrane objedinjeni su u principu da je potrebno da oružane snage jedne države predstavljaju sve delove društva, pa i etničke i druge manjine. Na ovaj način promoviše se i potvrđuje načelo nediskriminacije, tim pre što reprezentativne oružane snage mogu poslužiti kao model za čitavo društvo, što je posebno važno.

U afirmativnim akcijama Ministarstvo odbrane Republike Srbije u cilju postizanja veće reprezentativnosti oružanih snaga je i povećanje zastupljenosti žena u Vojsci Srbije što je jako pohvalno.

Dalje, prema zvaničnom stavu Ministarstva odbrane ustavne i zakonske odredbe o zabrani diskriminacije ugrađene su i u one delove pravnog okvira koji se odnose na rešavanje statusnog pitanja za profesionalna vojna lica, pripadnike nacionalnih i verskih manjina. Ove odredbe iste su za sve pripadnike bez obzira na veroispovest, rasu, pol, nacionalnu pripadnost ili neko drugo lično svojstvo.

Takođe, sistem upravljanja ljudskim resursima usmeren je na dostizanje ciljeva jednakih mogućnosti i predvidive karijere. Na kraju, želim da istaknem da su konkursi za školovanje u vojno-obrazovnom sistemu javni, kriterijumi su za prijem precizni i jasno definisani, a kandidati se ne izjašnjavaju o nacionalnoj ili verskoj pripadnosti tokom selekcionog procesa. Hvala vam.

Hvala predsednice.

Poštovani ministre Vulinu, uvaženi saradnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i BIA, mi iz SNS ćemo u danu za glasanje podržati set vojnih zakona i naravno ja ću glasati za svoje amandmane.

Želim još jednom da kažem da sam uverenja da će Predlog zakona o vojnom obrazovanju rešiti probleme vezane za status, organizaciju i razvoj vojno školskih ustanova.

Želim još jednom da istaknem da reformske procese koje zajedno kao tim, sprovode predsednik države gospodin Vučić, Vlada i Ministarstvo odbrane, doprinose još boljoj zaštiti ljudskih prava samih pripadnika sistema odbrane, tako da i ovaj zakon, kao i Zakon o Vojsci Srbije dodatno zabranjuju diskriminaciju pripadnika Vojske Srbije na osnovu rasne, verske, nacionalne, polne pripadnosti ili na osnovu bilo kog drugog ličnog svojstva.

Htela bih još da kažem da pripadnicima sistema odbrane stavljeni su na raspolaganje mehanizmi kojima mogu zaštiti svoja prava i ukazati na diskriminaciju poput Inspektorata odbrane, institucija unutrašnje kontrole, a uveden je i novi Institut osoba od poverenja koje treba da savetuju, poseduju i preduzimaju mere radi rešavanja sporova koji mogu biti svrstani u oblast diskriminacije rodne ravnopravnosti ukoliko uopšte do njih i dođe.

I, na kraju za mene jedan od najznačajnijih dostignuća, reformski proces svakako je prijem žena na školovanje na Vojnoj akademiji od 2014. godine i u Vojnoj gimnaziji. Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima iz Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i BIA, predloženim amandmanom sam želela da upotpunim ovaj Predlog zakona o vojnom obrazovanju, a odnosi se na inkluzivno obrazovanje.

Inkluzivno obrazovanje je odgovor na različite obrazovne potrebe dece. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju deca iz vulnerabilnih grupa povećavaju šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu. Takođe, istovetna praksa delovanja uočljiva je i u oblasti Vojske i u sektoru nacionalne odbrane.

Biti žena u Vojsci, dakle vojnikinja, pre 30 godina je nešto što se nije smatralo uobičajenom pojavom, a danas su pak tri studentkinje najbolje među svima u 136. klasi na Vojnoj akademiji.

Prema podacima Ministarstva odbrane Republike Srbije, u školskoj…

Predsedavajući, molim vas, omogućite mi da govorim.

U školskoj 2016/17. godini primljeno je 15,2% kadetkinja, dok je u školskoj 2015/16. godini diplomiralo 35 devojaka.

Za upis u Vojnu gimnaziju, od 1067 prijavljenih kandidata, devojaka je bilo 485, od čega su primljene 22 devojke. U prvom razredu Srednje vojne škole, koja je ove godine oformila razred koji broji 21 učenika, dve su devojke. Dakle, ne samo da su danas Srpkinje zainteresovanije za vojnu uniformu, već su, kako tvrde upućeni, i istrajnije u smislu da ređe odustaju od vojnih obaveza koje su preuzele. Ove godine za Vojnu gimnaziju, od ukupno 867 kandidata, prijavilo se čak 454 pripadnica lepšeg pola, dok je prijavljenih muškaraca bilo 413.

Analiza starosne strukture žena zaposlenih u Ministarstvu odbrane Republike Srbije i Vojsci Srbije pokazuje da najviše žena ima u kategorijama oficira i profesionalnih vojnika od 25 do 30 godine života. U kategoriji podoficira najveći broj žena je starosti od 40 do 45 godine života, a u kategoriji civilnih lica najviše žena ima od 50 do 55 godine života. Najveći broj žena zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije pripada kategoriji vojnih službenika i vojnih nameštenika, njih 15,32 % vojnih nameštenika i vojnih službenika.

Do povećanja zastupljenosti žena došlo je u kategorijama oficira i profesionalnih vojnika, a do smanjenja njihove zastupljenosti samo u kategoriji civilnih lica. Danas, u 2018. godini, u Vojsci Srbije radi više od 200 žena oficira, među kojima tri žene poseduju čin pukovnika.

Svi navedeni podaci ukazuju na pozitivne refleksije i odjeke na kritične grupe našeg stanovništva i pomake koji su vidljivi, a u okviru procesa sprovođenja i daljeg podsticanja inkluzivnih mera unutar našeg društva u celini. To su ohrabrujući parametri, ali svi smo svesni toga da je pred nama dugačak i naporan put u nastojanjima da se svim ugroženim grupama na socijalnoj skali našeg društva obezbedi ravnopravan i odgovarajući tretman.

Danas postoje dobri primeri u nekim udžbenicima Vojne akademije novijeg datuma, kao i u materijalu sa kursa za obuku učenika multinacionalnih operacija koji sadrže pozitivne primere antidiskriminacije za sve posmatrane ranjive grupe. Istovremeno, kadeti i kadetkinje Vojne akademije, kao i učenici Vojne gimnazije u svojim sredinama sve češće ne prepoznaju diskriminaciju i iz toga se izvodi zaključak da ona gotovo više i ne postoji u sistemu vojnog školstva, niti u sistemu odbrane, što je za svaku pohvalu. Hvala.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, živim u gradu Nišu, na području najveće gradske opštine – Medijana, koja je ujedno i jedna od najvećih opština u Republici Srbiji. Gradska opština Medijana, s obzirom na priznanja i pohvale koje dobija u poslednje vreme, krupnim koracima ide napred. Gradska opština Medijana po brizi za pronatalitetnu politiku i porodice sa troje i više dece, po oceni Pokreta za decu „Tri plus“, peta je od 169 gradova i opština u Srbiji kao jedina gradska opština, odnosno opština koja nije jedinica lokalne samouprave.

Priznanje Pokreta za decu „Tri plus“ dobili su i grad Loznica – Zlatna kolevka, Opština Nova Varoš – Srebrna kolevka, Opština Kuršumlija – Bronzana kolevka, Opština Čajetina – Ponosna kolevka. Ovu nagradu Gradska opština Medijana dobila je zahvaljujući tome što svakom prvorođenom detetu u nedelji na teritoriji opštine daruje 10.000 dinara, a svakom trećerođenom detetu u porodici 120.000 dinara, kao i zbog finansiranja vantelesne oplodnje svake godine za 20 parova sa po 200.000 dinara, a razmišlja se o pomoći i za četvrto dete od 240.000 dinara.

Sve akcije koje je imala Gradska opština Medijana, a tiču se pronatalitetne politike, sprovodi, naravno, i država Srbija i Vlada i mi se poklapamo sa tim konkretnim merama koje su već u strategiji moje gradske opštine. Mi već jesmo opština za primer na jugu Srbije za podsticaj rađanja i zaustavljanja bele kuge, ali želimo apsolutno liderstvo na tom planu.

Pored brige za najmlađe, Gradska opština Medijana se trudi da usluge svojim građanima pruža efikasno i profesionalno. Rezultat takvog rada je drugo mesto na kojem se opština Medijana našla u Srbiji po broju registrovanih stambenih zajednica. Građani Gradske opštine Medijana pokazali su izuzetnu savesnost i predanost u borbi protiv sive ekonomije…

(Predsedavajući: Privedete kraju, koleginice Todorović.)

… pa prema podacima Pošte Srbije od 13. marta ove godine Medijana se našla na drugom mestu…

Hvala predsedavajući.

U fokusu predloženog amandmana je značaj inkluzivnog obrazovanja za sveukupni razvoj Republike Srbije.

Želim da kažem da je inkluzivno obrazovanje odgovornost svih nas. Zato je pored reforme obrazovanja, koju sprovodimo, neophodno aktivno uključivanje drugih sektora u organizovanju i pružanju podrške inkluzivnom obrazovanju i razvoj usluga na lokalnom nivou odnosno u lokalnim zajednicama.

Da bi se omogućilo inkluzivno obrazovanje, država i Vlada pružaju podršku za stvaranje uslova za potpunu društvenu uključenost svih građana i građanki, pre svega za uključivanje sve naše dece u obrazovni sistem. Pokret socijalne inkluzije, čiji je najvažniji deo obrazovna inkluzija, doveo je do toga da deca sa smetnjama u razvoju, osobe sa invaliditetom ne budu više isključivo korisnici određenih specijalizovanih profesija i specijalizovanih ustanova.

Naime, cilj je da sva deca, ali sva deca, na kvalitetan način budu uključena u vaspitno obrazovni proces i da se postignu najbolji rezultati u učenju svakog pojedinačnog deteta, što je ujedno i glavni pokazatelj efikasnosti jednog obrazovnog sistema.

Želim da kažem da Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, koji je na današnjem dnevnom redu, veoma precizan i kristalno jasan i zbog građana Republike Srbije, a posebno građana Niša, želim da kažem da grad Niš ima urbanistički plan kao strateški razvojni plan planski dokument.

Ukupna površina građevinskog područja generalnog urbanističkog plana koji je razrađivan kroz 22 plana generalne regulacije po delovima naseljenog mesta iznosi 155,89 kvadratnih kilometara. Trenutno je Skupština grada Niša usvojila 16 planova generalne regulacije, što predstavlja 78% ukupne površine teritorije građevinskog područja generalnog urbanističkog plana. Pred usvajanjem su još tri plana generalne regulacije, što predstavlja 12% ukupne površine teritorije građevinskog područja generalnog urbanističkog plana i u toku je izrada još tri plana generalne regulacije, što predstavlja još 10% ukupne površine teritorije građevinskog područja generalnog urbanističkog plana.

Tokom 2018. godine građevinsko područje grada Niša u obuhvatu generalnog urbanističkog plana biće pokriveno planskim dokumentima iz kojeg će u najvećem delu moći direktno da se dobije građevinska dozvola za toliku površinu, a ponoviću, u pitanju je 155,89 kvadratnih kilometara, a sve ovo je veoma značajno pre svega za građane Niša, za buduće investitore, za izgradnju saobraćajne i druge komunalne infrastrukture, kao i za sprečavanje divlje gradnje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom želela sam da istaknem da jedna od oblasti rada lokalne samouprave u gradu Nišu je i strateško planiranje koje obuhvata strategiju razvoja grada, akcione planove, program razvoja grada, sektorske strateške dokumente i upravljanje procesima sektorskog strateškog planiranja.

Što se tiče primera strateškog planiranja, ja ću nabrojati par njih: izrada strategija bezbednosti grada Niša, izrada programa razvoja turizma grada Niša za period 2018-2020. godine sa akcionim planom, analiza stanja železničke pruge na Koridoru 10 na relaciji Beograd–Niš–Preševo–makedonska granica, izrada i monitoring programa razvoja grada Niša za 2017. i 2018. godinu, izrada programa lokalnog ekonomskog razvoja grada koji ima za cilj podsticanje konkurentnosti, podsticanje zapošljavanja i privlačenje investicija.

Što se tiče programa razvoja grada, pomenuću samo neke: podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine, naime, u pitanju je „Projekat sakupljanje i prerada otpadnih voda u gradu Nišu“; zatim izrada tehničke dokumentacije prostorno funkcionalne celine šireg okruženja Trga Kralja Milana u centralnoj zoni grada Niša i izrada projekta za izvođenje pešačkog mosta kod Tvrđave; zatim održivi model rešavanja neuslovnih romskih naselja; zatim program „Gradimo zajedno“; program prezentacije Vile sa peristilom i izgradnja zaštitne konstrukcije nad njom na arheološkom nalazu Medijana u Nišu, koji je u završnoj fazi; zatim revitalizacija Niške tvrđave, faza dva; uređenje sportskog terena „Rovče“; uređenje letnje pozornice; partetno uređenje dečijeg igrališta; zatim program „Radimo zajedno“; izgradnja saobraćajnice između Bulevara 12. februar i Bulevara Nikola Tesla u Nišu, opština Crveni krst i izgradnja kolovoza i trotoara u kompleksu Lozni Kalem. Ovakvih primera ima mnogo.

Molim vas, samo još jednu rečenicu.
Živim u gradu Nišu i pre 2012. godine, a i sada nakon 2012. godine. Citirala bih reči predsednika Srbije gospodina Vučića 2017. godine, kada je polagao kamen temeljac za fabriku „Cumtobel“. „Srbija ulaže u Niš. Niš je danas drugačije mesto nove energije, Niš postaje novi industrijski centar Srbije“, kazao je predsednik Vučić. Zahvaljujući zaista ogromnom radu, trudu, energiji, entuzijazmu, situacija u Nišu je danas mnogo, mnogo bolja, što ohrabruje i ispunjava optimizmom da je osećaj beznađa konačno iza nas. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, imajući u vidu značaj i potrebu da se u okvirima našeg društva i njegovog socijalnog konteksta postave jaki temelji u procesu sprovođenja inicijative za inkluzivno obrazovanje građanstva, i u svrhu istrajavanja države u nameri da se i ubuduće ulažu napori da jedna esecijalno bitna stavka dobije pozitivan epilog, nastaviću sa dosadašnjom praksom insistiranja na delovanju u tom pravcu, gde god da se u zakonskim okvirima ukaže prostor za podsticanje i afirmisanje te sekvence.

Naime, predloženi amandman, kao i amandmani koje sam predložila na ovaj Predlog zakona, imaju za cilj komplementiranje i kompaktnost već ustanovljenih stavki kvalitetno i prilično studiozno napisanog Predloga zakona.

Inkluzivno obrazovanje je neophodan korak u razvoju društva baziranog na ljudskim pravima svih građana. Osnovna funkcija obrazovanja je priprema za život u zajednici. Ako neko počne da se obrazuje u uslovima izolacije u oskudnom, jednoličnom, izdvojenom i ograničenom iskustvenom prostoru, onda će osoba biti uskraćena za mogućnost da se ikada ravnopravno uključi u život zajednice, ali i zajednica će biti uskraćena u tom slučaju da pruži podršku onima kojima je to potrebno.

Inkluzivno obrazovanje je deo šire strategije jednog društva koje promoviše da se stvori jedan svet mira, tolerancije, održivog korišćenja resursa, socijalne pravde, u kome su zadovoljena sva i svačija osnovna prava i potrebe. A da bi se to desilo, potrebno je uočiti prepreke i tražiti rešenja za njihovo prevazilaženje, u lokalnoj kulturi, u politikama, u praksi i osigurati neophodnu pomoć i resurse.

Kada govorimo o Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije, moram da kažem da se rad lokalne samouprave u gradu Nišu odvija na četiri koloseka, a to je – podrška ulaganjima, strateško planiranje, unapređenje poslovnog okruženja i projekti.

Za kraj, moram da kažem, predsedavajući, gospodine Milićeviću, veoma je bitno, čak najbitnije, u kakvom smo stanju i statusu zatekli grad Niš 2012. godine. Mislim da je neshvatljivo i nepojmivo da se minimizira to činjenično stanje. To vam je to kao i vođenje kućnog budžeta – ukoliko ste prezaduženi i imate crnu rupu u budžetu, imate haos u finansijama, javnim finansijama. Biram reči kojima ću da opišem stanje u javno-komunalnim preduzećima. Pomenuću, recimo, niški Dom zdravlja koji je nasledio 158 miliona duga i zaostalu jednu i po platu zaposlenim radnicima. Znači, trebalo je sve to dovesti u neko stanje, normale, da biste mogli da idete napred i na zdravim osnovama da gradite kuću. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz SNS podržavamo set zakona koji su na današnjem dnevnom redu i glasaćemo za njih.

U svom izlaganju ću se zadržati na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu. Želim da kažem da je faktoring veoma prisutan u razvijenim zemljama, odnedavno i kod nas, i veoma je interesantan za mala i srednja preduzeća. Kada već govorimo o faktoringu, nije na odmet zarad javnosti da ponovimo definiciju faktoringa kako bi jasnije bilo o čemu govorimo. Naime, faktoring je finansijska transakcija, odnosno finansijski posao gde preduzeće koje očekuje prihod, a to je prodavac proizvoda i usluga, i ima potraživanja na osnovu faktura ili računa prema trećim licima, prodaje ta svoja potraživanja trećoj strani, tj. instituciji koja se bavi naplatom potraživanja, a obično je to banka ili specijalizovana kompanija koja se zove faktor, po sniženoj ceni. Od faktora odmah dobija gotovinu, tj. novčana sredstva pre roka dospeća i na taj način kompanija dolazi do likvidnih sredstava koja su neophodna za dalje održavanje poslovanja nezavisno od kreditne sposobnosti.

Dakle, kod faktoringa imamo tri bitna elementa. U transakciji učestvuju tri strane – prodavac iliti klijent, kupac ili dužnik i faktor. Faktor kupovinom potraživanja preuzima kompletnu odgovornost i rizik naplate. Treći bitan element je kupoprodaja.

Ovim izmenama i dopunama Zakona o faktoringu država Srbija i Vlada Republike Srbije pokazuje spremnost i rešenost da zaštiti naš finansijski sistem od potencijalnih zloupotreba i Republika Srbija kao pravno odgovorna država poštuje i primenjuje međunarodne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i na taj način svi zajedno idemo u korak sa svetom.

Želim da kažem koje su novine u ovom Predlogu zakona, to su četiri novine. Prvo novina je da Ministarstvo finansija izdaje odobrenje za obavljanje poslova faktoringa u formi rešenja i na zahtev vlasnika privrednog društva. Druga novina je obaveza pravnog lica da priloži Ministarstvu finansija, pored propisane potrebne dokumentacije, i uverenje nadležnog organa da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da nije krivično osuđen. Treća novina je obaveza vlasnika, odnosno osnivača društva da dostavi overene izjave o iznosu njihovih udela, odnosno akcija u faktoring društvu. Četvrta novina je ukoliko dođe do bilo kakvih promena da neko bude u međuvremenu krivično osuđen ili krivično gonjen, dužan je da Ministarstvu finansija podnese taj izveštaj u roku od 10 dana od nastale promene.

Na taj način, ovim izmenama i dopunama, uvodi se, između ostalog, zabrana da krivično osuđivana pravna lica ne mogu i neće biti osnivači i vlasnici faktoring društva. Ovim izmenama i dopunama Zakona o faktoringu Republika Srbija usklađuje svoju legislativu sa međunarodnim standardima i propisima u oblasti sprečavanja i otklanjanja pranja novca i finansiranja terorizma, tako da puna podrška državi Srbiji i Vladi Republike Srbije na svim predloženim zakonima koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Amandmanima koje sam podnela na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija želela sam da istaknem da se na ljudskim resursima u osnovi zasniva budući društveno ekonomski razvoj u Republici Srbiji. Upisna politika kao njen važan deo je u dosadašnjem periodu bila zasnovana na manje-više kratkoročnom pristupu.

Naime, sistem stručnog obrazovanja treba da sledi potrebe i prioritete privrede i usklađenosti obrazovanja i potreba poslodavaca, ali i potrebe pojedinaca i društva u celini i sprovodi mere i aktivnosti kako bi se svakom pojedincu pomoglo da se što bolje snađe na tržištu rada.

Podržavanjem mobilnosti o učenju, razumevanje drugih kultura, korišćenje informacionih tehnologija, poznavanje stranih jezika je veoma važno. Mobilni učenik i mobilni student je budući mobilni radnik koji uspešno gradi svoju karijeru na promenljivom tržištu rada.

Na kraju, strateški cilj stručnog obrazovanja je učiniti celoživotno učenje i mobilnost realnim, poboljšati kvalitet i efikasnost obrazovanja, promovisati jednakost, socijalnu koheziju i aktivno građanstvo, poboljšati kreativnost inovaciji i preduzetništvo radi dobrobiti pojedinca i društva u celini i to je strateški cilj stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, ali isto tako i inspirator daljih procesa tog tipa i u samom regionu, na čemu intenzivno radi predsednik države gospodin Aleksandar Vučić, čitava Vlada, naravno, i Ministarstvo prosvete na čelu sa gospodinom Šarčevićem. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, predloženi amandman za osnovni cilj ima dodatno naglašavanje stavki od prioriteta u sklopu trećeg člana Predloga zakona i oblasti koje se istim uređuju.

Predloženi amandman govori o značaju inkluzivnog obrazovanja. Dakle, inkluzija je zapravo odgovor na sve veću isključenost velikog broja osoba od učešća u ekonomskom, socijalnom, političkom i kulturnom životu društva čiji su sastavni deo. Paralelno sa tim, inkluzija je i dalje snažan pokret koji na razne načine teži da postigne kvalitetno, otvoreno i pravično obrazovanje, po meri svakog čoveka, jer to je pravo svakoga od nas.

A dokle smo mi kao društvo stigli u tom smislu, pitanje je na koje tražimo odgovor, i to pre svega od onih čiji je glas, po pravilu, godinama bio najtiši. Tokom poslednjih nekoliko godina se i kod nas mnogo govori o inkluziji. Kada kažemo „inkluzija“, velika većina pomisli na decu sa posebnim potrebama u redovnim školama. Ako se pogleda šire, inkluzija se odnosi na socijalni model u kojem jedno društvo živi i na stepen prihvatanja različitosti u tom društvu i to se ne odnosi samo na decu i odrasle sa posebnim potrebama ili sa određenim stepenom invaliditeta.

Inkluzija je suštinski priča o prihvatanju svega što nije prosečno, što nije uobičajeno standardizovano. Inkluzija se oslanja na princip poštovanja različitosti i na verovanje da različitost obogaćuje svet u kojem živimo, a inkluzivno obrazovanje je pokušaj da se svoj deci obezbedi kvalitetno obrazovanje.

Pošto smo danas mnogo govorili o mom rodnom gradu, gradu Nišu, želela bih, zarad javnosti, da istaknem projekat Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Prva faza izgradnje i formiranje studentskog centra za inovativno preduzetništvo u zgradu Elektronskog fakulteta u Nišu je završena, a druga i treća faza biće gotove do 2020. godine. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, predložila sam amandman u članu 1. Predloga zakona koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na inkluzivno obrazovanje“.

Uspostavljanjem NOKS-a definiše se prostor u kome se kvalifikacije uspostavljaju, opisuju se nivoi i vrste kvalifikacija, nadležna tela i procesi, koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema kvalifikacija, uz puno uvažavanje specifičnosti nacionalnog obrazovnog sistema, principa evropske obrazovne prakse, posebno evropskog okvira kvalifikacija, jer, naravno, mi moramo kao društvo da idemo ukorak sa svetom.

Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije predstavlja instrument kojim se uređuje oblast kvalifikacija i povezanost sa tržištem rada. NOKS je osnova za primenu koncepta celoživotnog učenja i od uticaja je na unapređenje sistema obrazovanja Republike, kao i na razvoj pojedinaca. Uspostavljanjem NOKS-a i uvođenjem koncepta ishoda učenja omogućava se vrednovanje učenja kroz uspostavljanje principa da svako postignuće može biti izmereno i vrednovano nezavisno od načina na koji je stečeno.

Kada govorimo o inkluziji, ona se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece i odraslih lica kroz povećanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjenje isključivanja iz školovanja. Sva lica treba da budu deo školske zajednice, bez obzira na njihove snage i slabosti u pojedinim oblastima, tj. je bez obzira na njihovu etničku pripadnost, jezik, materijalno stanje, pre svega tu mislim na siromaštvo i slično. Ne smemo dozvoliti da bilo koje lice bude isključeno ili marginalizovano u društvu i lokalnim zajednicama na osnovu telesnih, čulnih, motoričkih i intelektualnih posebnosti zbog kojih će ako ne dobije odgovarajuću podršku biti osujećeno da ostvari svoje egzistencijalne potrebe i životne uloge.

Stoga predloženi amandman ima za cilj dodatno definisanje predmeta ovog zakona, sprečavajući bilo kakav vid mogućnosti da se određeni delovi teksta predloženog zakona tumače proizvoljno ili pogrešno. Hvala.