NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 184
  • 0
  • 12
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 20 dana i 17 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ako bi na neki način pokušali da zauzmemo jedan pravičan pristup problemu koji je jako kompleksan, jako složen, onda moramo imati u vidu i neka druga načela Zakona o obligacionim odnosima koja nisu pomenuta. Konkretno, načelo jednakosti davanja između ugovarača, potom načelo savesnosti i poštenja u ugovornom odnosu, na kraju načelo zabrane prouzrokovanja štete. Kada se posmatraju ova načela iz Zakona o obligacionim odnosima, dolazi se do zaključka da je možda banka prouzrokovala štetu svom saugovaraču, odnosno korisniku kredita, imajući u vidu da je multiplikovala iznos duga po osnovu kredita prema banci sa valutnom klauzulom koja je bila onakva kakva je bila.

S druge strane, da li se radi o povredi načela jednakosti davanja? Očigledno je da i tu postoji problem zbog toga što korisnik kredita sada vraća desetostruko veći iznos u odnosu na ono što je mogao da vrati da je valutna klauzula bila u evrima. Na kraju, da li se na taj način povređuje načelo savesnosti i poštenja u obligacionom odnosu? Kada se ovako posmatraju stvari, onda bi bilo logično izvesti zaključak da su oštećeni korisnici kredita. Međutim, postoji i ona druga strana medalje. Taj isti korisnik kredita kao ugovorna sredina je imao potpunu slobodu opredeljenja, s jedne strane, dakle svoju autonomiju volje je mogao da ispolji na način koji podrazumeva zaštitu njegovih interesa. Da li je to korisnik kredita uradio ili nije, zavisi od svakog slučaja pojedinačno, i to od svakog kreditnog aranžmana posmatrano, izolovano u odnosu na neke druge, jer ovde imamo specifične situacije.

Zašto? Ako je banka od korisnika kredita prikrivala bilo kakvu činjenicu, ako je banka korisniku kredita dala pogrešnu informaciju, ako je banka korisniku kredita stavila informacije koje su ga dovele u zabludu i održavale u zabludi kada je u pitanju kreditni aranžman, onda je automatski odgovornost banke prisutna. Ali, uvek ima ali, korisnik kredita je ugovorna strana koja je potpuno slobodna u ovom ugovornom odnosu. Korisnik kredita kad bi bio savestan bi morao da ima u vidu sve moguće rizike, počev od rizika vraćanja kredita, stavljanja hipoteke kao sredstva obezbeđenja za vraćanje kredita, naravno, i svega onoga što podrazumeva vremenski period vraćanja kredita.

Zašto ovo govorim? Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS sam vrlo jasno i decidno izneo stav da ćemo mi podržati ovaj Predlog zakona, svesni činjenice, uvaženi ministre, da je između dva zla, zla s jedne strane koje podrazumeva omču o vratu korisnicima kredita i drugog zla da država Srbija ne izgubi servisiranje privrede preko banaka, jer ćemo oterati banke iz Srbije, onda se našlo kompromisno rešenje, gde postoji potencijalna opasnost nerešavanja problema.

I ovaj zakon daje samo diskreciono pravo korisniku kredita da prihvati uslove iz ovog leks specijalisa, ili da se opredeli za sudski spor.

Vrhovni kasacioni sud je u tom smislu i zauzeo stav i dao jednu instrukciju, koja, naravno, nije obavezujuća, za nižestepene sudove, kada je rekao – valutna klauzula je ništavna. Da li će nižestepeni sudovi takav stav Vrhovnog kasacionog suda neposredno primeniti u sudskim odlukama, to je isključivo na sudijama i u njihovoj nadležnosti, s obzirom na njihovu nezavisnost.

U svakom slučaju, kada bi to došlo do revizije, i opet, nadležnosti suda, Vrhovnog kasacionog suda da rešava i odlučuje po revizijama, onda bi se taj stav primenio. Međutim, taj stav automatski dovodi do pozicije da će banke imati jedan, hajde da ga nazovemo, ako nikako drugačije, rigidan pristup prema celom problemu, jer će se smatrati oštećenim.

Država Srbija, po nekom dubokom ubeđenju, je postupila mudro. S jedne strane, imajući u vidu nasleđene probleme iz decenija unazad, govorim decenija, došla je do situacije da mora da vadi krompir, i to jako vruć krompir, iz vatre. Lako ćemo reći – hajmo, banke, nek idu iz Srbije, lako ćemo reći – gotovo je, nećemo imati više servisiranja privrede u onom smislu u kome treba da imamo, banaka više nema, oni koji su nas doveli dotle nisu danas u Skupštini Republike Srbije, oni ne učestvuju u ovoj raspravi, oni su uveli tajkunizaciju banaka u Srbiji, a mi dolazimo u situaciju da razmišljamo kao na najbolji mogući način zaštititi građane.

Gde je ovde jedini problem koji sam izneo, i kada sam govorio kao ovlašćeni predstavnik, i to ću ponoviti. Problem je u diskriminaciji, i to mogućoj diskriminaciji građana kada se govori o ustavnom načelu zabrane diskriminacije, jer je to ustavno načelo, jer će biti diskriminisani oni građani koji su bili u kreditnom aranžmanu, koji su kredit u švajcarskim francima, kada je u pitanju valutna klauzula, isplatili i to izuzetno, izuzetno teško i bremenito kada je u pitanju njihov finansijski status, a sada imamo povlašćeni položaj onih građana koji su obuhvaćeni ovim zakonom, u smislu da su korisnici kredita koji je još uvek aktivan, kao i oni građani gde je obaveza dospela, ali još uvek nije pokrenut postupak izvršenja.

Dakle, ovi građani imaju benefit, za razliku od svih onih koji su kredite isplatili. I tu dolazimo suštinski u problem koji se zove – povreda zabrane diskriminacije. Da li se taj problem može otkloniti sudskim sporom? Verovatno da može, ali to zavisi od sudova i to zavisi od sudske prakse.

U ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i mojih kolega socijalista, smatram da se drugo rešenje osim ovog nije moglo doneti. Mogli smo obuhvatiti sve građane i onda napraviti jedan veliki problem kada je u pitanju budžetsko opterećenje, jer se postavlja pitanje da li bi država Srbija mogla da preuzme tako veliki teret, jer smo ovde svi istomišljenici i tu mislim da nema među nama podele u smislu zaštite budžeta države Srbije. Siguran sam da taj budžet ne bi mogao da izdrži taj teret.

Ovako smo došli do kompromisnog rešenja koje sigurno nije dobro za sve građane, govorim sve građane jer su svi jednaki pred zakonom. Sa druge strane, možda ne bi bilo dobro za banke da je drugačije, jer banke ovde trpe određene terete, ali jedini kompromisni pristup je onakav kakav je definisan zakonom za koji se nadam da ćemo možda u nekoj doglednoj budućnosti biti prinuđeni eventualno da ga korigujemo, menjamo, ukoliko u praktičnom smislu ne bude dao one rezultate koji se od njega očekuju. Zahvaljujem se.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Poštovani ministri sa svojim saradnicima, u ime poslaničke grupe SPS kao ovlašćeni predstavnik ja ću odmah zauzeti stav da će naša poslanička grupa podržati predložene tekstove zakona. Nesumnjivo je da najveću aktuelnost od ovih zakonskih predloga zavređuje prvi zakon koji je u ovom sazivu naveden, a to je Zakon o konverziji ugovora o kreditima koji su indeksirani u švajcarskim francima.

Ovde smo čuli dosta polemika između ministra i narodnih poslanika u vezi svega onoga što podrazumeva, sa jedne strane, posledice konverzije o kojoj ste, uvaženi ministre, pričali, a sa druge strane opterećenja države i budžeta koji nesumnjivo postoji.

Zamoliću vas da se samo jedan stav, koji ovde očigledno nije istaknut bude, ako ništa drugo, sa pažnjom razmotri. Radi se o sledećem.

Ugovor o kreditu, kao i svaki ugovor, podrazumeva autonomiju volja i saglasnost autonomije volja ugovornih strana. U konkretnom slučaju to je autonomija volja koju su ispoljili korisnik kredita, sa jedne strane, i banka kao davalac kredita, sa druge strane. Dakle, te volje za zaključenjem ugovora su slobodno date.

Problem postoji ukoliko postoje mane volje, a šta su mane volje? Da je jedna od ugovornih strana dovedena u zabludu, da je bila pod prevarom ili pod pretnjom. Zbog toga imamo sudske sporove. Kako se to manifestuje na banke? Ukoliko su banke prikrile bilo koju činjenicu koja je značajna za realizaciju ugovora i na taj način dovela u nepovoljni položaj ugovorača, a to je korisnik kredita, onda se radi o manama volje. Da budemo potpuno iskreni i otvoreni, zbog toga je u Srbiji vođen veliki broj sudskih postupaka, veliki broj sporova.

Podsetiću vas samo da je Vrhovni kasacioni sud, ne samo sada, kada je doneo, po meni, jedan potpuno ispravan stav početkom aprila, i pre toga je Vrhovni kasacioni sud zauzimao stav kada je rekao – ukoliko banke u ugovoru nisu iskazale troškove kredita, onda su dovele u nepovoljan položaj korisnika kredita ni za to treba da odgovaraju, jer je ta ugovorna odredba, očigledno, prevarnog karaktera ili je pravna priroda te ugovorne odredbe takva da namerno dovede u zabludu korisnika kredita, i to ne možemo da dovodimo u sumnju, uvaženi ministre.

Sa druge strane, hajde da se stavimo u poziciju korisnika kredita. Ne želim da budem subjektivan zato što sam ja jedan od korisnika kredita, i to dugogodišnjeg kredita, ali hajde da posmatramo pravnu prirodu korisnika kredita. Korisnik kredita je dao založnu izjavu slobodno izraženom voljom. Kako bi se to prostim narodnim jezikom reklo – niko ga nije terao da založnu izjavu da tako što će kao sredstvo obezbeđenja ponuditi da se njegova nepokretna imovina, njegova nepokretnost založi i na taj način obezbedi iznos kredita. Ne možemo tada, ni u kom slučaju, smatrati da je neko oštećen. Kako može biti oštećen ako je slobodno izrazio volju da svoju kuću, svoj stan, svoju nepokretnu imovinu zalaže? Naprotiv, nema oštećenja, nema prevare.

Sa druge strane, da li je onaj ko je korisnik kredita, u vreme potpisivanja ugovora, mogao da zna, ja neću sada da kažem kao pravnik znao, nego da li je mogao da zna za određene rizike koje taj ugovorni odnos snosi i za određene posledice koje će on da nosi? Mogao je da zna. Zašto je mogao da zna? Nije nama prvi put u Srbiji da ulazimo u ovakvu situaciju.

Imali smo mi, uvaženi ministre, i staru deviznu štednju, imali smo probleme davno i sa „Dafiment bankom“ i mnogim bankama. Šta to znači? To znači da jedna svest građana o ulasku u kreditni aranžman mora da postoji. Ako je tako, a sigurno je da je tako, onda se postavlja pitanje – kako naći balans? Sa jedne strane banke koje su u ne malom broju slučajeva, govorim iz profesionalnog iskustva, namerno dovodile u nepovoljnu poziciju korisnike kredita tako što su prikrivale određene činjenice i elemente ugovornog odnosa od korisnika kredita i, sa druge strane, da li je korisnik kredita savestan ili nije. On je savestan ukoliko stvarno nije znao i nije mogao da zna za neke stvari koje se vezuju za moguće posledice kreditnog aranžmana, ali šta ako je mogao da zna i da sazna na drugi način? Onda on nije savestan. Mislim da ste onda istupili, po mom rezonovanju, kompromisno da bi zadovoljili interese i jedne i druge strane.

Nadam se da se nećete naljutiti ako nešto kažem kao pravnik, advokat. Striktno sam za primenu stava Vrhovnog kasacionog suda koji je nedvosmisleno jasno istakao da je valutna klauzula indeksirana u švajcarskim francima ništava, a pod uslovom da se na isti način banka zadužila. Sudovi bi taj stav ili primenjivali, tako što bi donosili presude koje nesumnjivo štite korisnike kredita, i to ne bi bio prvi put, i na taj način bi jedna ustrojena sudska praksa bila nastavljena. Ja jesam za to zato što sam na strani korisnika kredita i prvi put javno govorim, iznosim subjektivan stav da je moj profesionalni pristup takav da korisnici kredita moraju biti daleko više zaštićeni.

Da ostavimo po strani i njihovu savesnost i nesavesnost, u konkretnom slučaju je stav Vrhovnog kasacionog suda, uvaženi ministre, implicitno trebao da se primeni. Uvek ima ono - ali, nažalost uvek ima ono - ali, šta ukoliko bi te presude, koje bi se donosile na osnovu stava Vrhovnog kasacionog suda, opteretile previše banke, koje bi možda uskratile mogućnost da se naša privreda servisira na način kako se servisira preko, takođe, ugovora o kreditu, aranžmana, na koji način određena privredna društva, ne malog značaja za privredu Srbije, ulaze u poslovne, odnosno kreditne odnose sa bankama. To je već drugi problem koji predstavlja drugu stranu vage, odnosno onaj drugi tas o kome treba da razmišljamo.

Da li treba onda rasterati banke? Da li treba okosnicu privrede, koja je u postupku tranzicije i reformskih procesa u Srbiji, jako je značajno, da li na taj način treba ući u rizik? To već kao građanin, a ne kao profesionalac i pravnik, mogu da kažem - ne treba i onda je dobro što je došlo do ove situacije. Dobro je da se nekakav kompromis našao.

Međutim, uvaženi ministre, moram da vam skrenem pažnju na tri činjenice koje morate da imate u vidu. Prva je povreda načela zabrane diskriminacije. Ponoviću, povreda načela zabrane diskriminacije. Druga činjenica, koju takođe bi trebalo da imate u vidu, jeste ustrojena sudska praksa. Kako će se sudovi ponašati u ovim situacijama. Treća činjenica, koju takođe treba da imate u vidu u ovakvim situacijama, jeste finansijske, a ne pravne prirode, a to je da li će se otvoriti vrata novom prekomernom zaduživanju na teret budžeta Republike Srbije.

Ove tri činjenice su jako, jako važne. Prva činjenica, na kojoj sam ukazao načelo zabrane diskriminacije, ukazuje na sledeći - ako imam stan od 350 kvadrata, luksuzan stan, vi imate garsonjeru od 25 kvadrata u ovoj situaciji kako je sada predviđeno Predlogom zakona, daleko ste vi pod većim teretom vi kao vlasnik stana daleko manje kvadrature od mene. Zašto? Zbog toga što poreski obveznici preuzimaju obavezu koju moraju da preuzmu ovim predloženim tekstom zakona.

Dalje, slažem se sa vama potpuno da ste se potrudili i jeste uspeli, i to je dobro što ste uradili i pohvalno je u svakom pogledu, da obuhvatite što veći broj onih koji su se kreditno zadužili, a malopre, podsetite me ako grešim ili me ispravite, njih je preko 15.785, čini mi se da je to tačan broj. Onda ovih 15.785 su ušli u zakonsku regulativu i oni su obuhvaćeni nesumnjivo ovim Predlogom zakona, za koji sam siguran da ćemo usvojiti, ali nisu i oni koji su već izmirili obavezu pod izuzetno nepovoljnim uslovima, a izuzetno nepovoljni uslovi su bili pre godinu, dve, tri, pet, 12, kao nasleđeni problem na koji ste ukazali, a opravdano ste ukazali da se radi o nasleđenom problemu. To nije sporno.

Postavlja se pitanje - da li će onda oni zbog toga što su na neki način diskriminisani i ušli u povredu zabrane diskriminacije, da li će tražiti naknadu štete? Da li će oni podneti tužbu, postavlja se pitanje - protiv koga, da se nadoknadi šteta zato što su oni isplatili kredit u visini koja je desetostruko veća ili možda manje u odnosu na ove koji će biti obuhvaćeni ovim zakonskim predlogom?

Dalje, ona druga činjenica, na koju sam ukazao, se odnosi na sudsku praksu. Sudovi već su zauzeli stavove i to nije problem. Sada se postavlja pitanje reakcije pravosuđa u odnosu na tekst zakona koji implicitno mora da se primeni. Ja tu nemam problem. Primeniće se zakon u meri gde mora da se primeni. Prekinuće se parnični postupci, odložiće se postupci izvršenja itd, ali ostaje onaj problem podnošenja tužbi od ranijih korisnika kredita koji su svoje obaveze izmirili.

Uvaženi ministre, ono što bih na samom kraju kada je u pitanju ovaj zakon još nekoliko minuta prokomentarisao je sledeće – između dva zla uvek se bira ono koje je manje, ali ako je težak izbor između dva zla, između dva problema, onda se pravi kompromis, pa se traži rešenje koje će zadovoljiti i jedno i drugo, a to je da i jedno i drugo zlo nestane ili da bude što manje, odnosno što manje opasno.

U konkretnoj situaciji upravo govorim, ponavljam po treći, peti put, nije važno, kao građanin, a ne profesionalno, ovde je očigledno da smo ta dva problema, ta dva zla pokušali da umanjimo, da smanjimo potencijalne opasnosti upravo iznalaženjem ovog kompromisnog rešenja.

Ono što bih želeo da verujem i verujem da ste i vi na istoj dimenziji razmišljanja kao ja, da će ovaj zakon dati pozitivne efekte, ali da ćemo najverovatnije u dogledno vreme kada osetimo prave posledice ovog zakona verovatno pristupiti izmenama i dopunama kako bi došli do još jednog boljeg i kvalitetnijeg rešenja.

Ovo je sada rešenje koje je iznuđeno, koje mora da bude ovakvo kakvo jeste i ja nemam nijedan jedini razlog da sumnjam da je ovo nužda koja jednostavno mora da se prihvati hteli mi ili ne i za to imate podršku. Oko toga nećemo praviti bilo kakve polemike, niti ja imam razloga da osporavam nešto što je jednostavno iznuđeno i što mora da se uradi. Toliko o zakonu koji se odnosi na vaš resor.

Kada je u pitanju zakon koji se vezuje sa resor uvažene ministarke Zorane Mihajlović, a tu je Aleksandra, što mi je jako drago, jer uvek na ovim sednicama konstruktivno polemišemo, ja sada, draga Aleksandra, moram da pohvalim ove izmene. Do sada sam stalno kritikovao, što vam je dobro poznato i nisam se libio tih kritika, niti moja poslanička grupa je ikada imala problem da kritikuje i iznese onako kako jeste i drago mi je da ste tu kritiku i uvažavali i da smo zajednički iznalazili rešenja koja podrazumevaju što kvalitetniji zakon.

Sada ću se osvrnuti samo na jedan deo teksta Zakona o planiranju i izgradnji, pa ću vas zamoliti da to prenesete uvaženoj ministarki i eventualno kasnije, kada budemo raspravljali o amandmanima, da možda otklonimo određene nejasnoće.

Ponovo ću postaviti pitanje, uvažena Aleksandra, da je ovo možda peti, šesti, sedmi put, ne znam ni sam, da postavljam pitanje koje se odnosi na instituciju zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Zašto? I dalje smo u problemu i taj problem nikako da otklonimo, da li vaše ministarstvo ili neko drugo ministarstvo koje je nadležno za ovo, da ovaj institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta imamo u dva zakona, u Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa i u vašem zakonu, Zakonu o planiranju i izgradnji.

Imate problem i dalje oko površine zemljišta za redovnu upotrebu objekta, ali ne govorim problem u upravnim postupcima, ne govorim problem u upravnim stvarima, govorim problem u sudskoj praksi zato što sudovi moraju, hteli ili ne hteli, kada procene da je površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta mala u odnosu na ono što redovna upotreba objekta suštinski podrazumeva, onda se primenjuju neposredno odredbe Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, član 24. do člana 26. gde se ta površina značajno povećava.

U Zakonu o planiranju i izgradnji nemamo definisan pristup ovom problemu na pravi način. Ostale su nejasnoće i mislim da bi tu mogli da poradimo da se to bolje definiše. Zašto ovo govorim? U sudskoj praksi se pojavio jedan problem kada, mislim da sam ga čak prošli put istakao, ali nije suvišno da ga istaknem još jednom, a to je problem velikih objekata kao što je recimo autobuska stanica. Zemljište za redovnu upotrebu objekta kod takvih objekata velikog kapaciteta, velikih gabarita, multifunkcionalnih itd. podrazumeva značajno veću površinu zemljišta za redovnu upotrebnu objekata. Ako ništa drugo, onda za manevrisanje autobusa, za parkirališta, za ulazak, izlazak itd.

Zakonom o planiranju i izgradnji nismo na jasan način predvideli mogućnost da i to pitanje rešimo tako da u sudskoj praksi ne izaziva dilemu, da ne izaziva dilemu, jer može da izazove dilemu i onda imamo nešto što će da rešava sud, odnosno što će sudska praksa kao ustrojena konačno definisati.

Zato vas molim da o tom pitanju se ponovo razmisli i na kraju, na samom kraju, pohvaljujem ono što ste definisali upravo u članu 70. Zakona o planiranju i izgradnji, kada se radi o prodaji po tržišnim kriterijumima, jako dobro rešenje koje ja pozdravljam jer je konačno postavljeno onako kako treba. Ja vam se zahvaljujem. Svako dobro vam želim i naravno podržaćemo ovaj tekst zakona.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 29.03.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, imajući u vidu da sam juče kada smo govorili o Drugom objedinjenom pretresu, nažalost možda izašao malo iz teme, ali potpuno sa pravom i potpuno osnovano kada sam pohvalio ono što danas imamo na dnevnom redu i o čemu danas raspravljamo, a to su striktno zakonski predlozi iz oblasti zdravstva, pa i ovog zakona o kojem raspravljamo.

Još jednom ću da istaknem da se zaista radi o kvalitativno novim rešenjima, koja u svakom slučaju predstavljaju izuzetno dobra rešenja i odgovore na pitanja koja su bila očigledno problemi u radu zdravstvenih ustanova.

Ovim putem želim da istaknem nešto što je za građane Srbije jako korisno, a što ste prepoznali i odlučno odreagovali, a to su tranfuziološke službe. Nije retko da se desi da prilikom normiranja zakona pojedine norme nekada budu i nejasne i nedorečene.

Kada su u pitanju transfuziološke službe, ovaj put ste to uradili na jedan izuzetno kvalitetan način, na jedan način koji podrazumeva vrlo jasno određenje rada transfuzioloških službi, njihovog osnivanja zaštite prava onih koji tih službi ostvaruju, opet neka svoja prava, a naročito prava građana da imaju sigurnost kada je u pitanju snabdevanje krvi i krvnim komponentama.

Zbog toga svaka pohvala za jedan takav način uređenja. Ja govorim to u ime građana Zlatiborskog okruga, sa centrom u Užicu, znam da je slična situacija i u Subotici, znam da se radi o teritorijama koje su jako frekfentne, imajući u vidu da upravo tim regionima gravitiraju daleko veće teritorije, čak dve države, Republike Srpske, Federacije BiH, Crne Gore. Akcidenti su uvek mogući i krvne komponente neophodno potrebne. Mislim da smo na ovaj način dostigli ono što građanima treba, što se za građane inače radi, u njihovom je interesu, zbog toga mislim da je ovako normiranje zakona koje ste vi uradili na ovaj način za svaku pohvalu. Imate svaku podršku, kao što sam rekao i na samom početku. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Moje pitanje podrazumeva istovremeno i zahtev za obaveštenje od strane Ministarstva finansija i odnosi se na restituciju. Ovo pitanje se postavlja zbog toga što deo stručne javnosti izražava određene dileme koje se moraju rešiti kako bi u praksi Zakon o restituciji dao puni efekat.

Radi se o tome što postojeći Zakon o restituciji definiše pravo fizičkog lica koje je ili bivši vlasnik oduzete imovine ili njegov zakonski naslednik da može u postupku restitucije povratiti tu imovinu. Podvlačim, samo zakonski naslednik.

Šta ćemo sa onima koji nisu zakonski naslednici, koji su testamentalni naslednici, a po Zakonu o nasleđivanju testamentalni naslednici su izjednačeni sa zakonskim naslednicima? Očigledno je da po odredbama ovog zakona nemaju pravo da podnesu zahtev za vraćanje imovine u odnosu na bivšeg vlasnika.

Postavlja se pitanje od strane stručne javnosti – da li je to ustavno, da li se na taj način krši zabrana diskriminacije? Ako je raniji vlasnik oduzete imovine ostavio testament i tim testamentom proglasio nekog ko nije zakonski naslednik, već sasvim treće lice, za njegovog testamentalnog naslednika, koji će naslediti njegovu imovinu, ili je taj testament možda i proglašen, ali nije realizovan, pa je to lice koje je testamentalni naslednik u očekivanju da će nakon kompletnog postupka realizacije testamenta postati vlasnik, sada obespravljen zbog toga što nema ista prava kao zakonski naslednik bivšeg vlasnika.

Šta u slučaju da je testamentom raspolagano zbog toga što su se zakonski naslednici na bilo koji način ogrešili o njihovog pravnog prethodnika, oca, majku, bilo koga, jer se nisu dostojno ponašali prema svom pravnom prethodniku, da su možda čak počinili i neku protivpravnu radnju, da su nedostojni nasleđivanja i zbog toga se testamentalni naslednik pojavljuje kao naslednik koji pretenduje na tu imovinu? Da li se i u tom slučaju krše jednaka prava zakonskog i testamentalnog naslednika?

Dalje, deo stručne javnosti, kojoj pripadam, ispoljava dilemu koja se opet vezuje za prava testamentalnih naslednika koji su čak i proglašeni testamentalnim naslednikom, ali je u međuvremenu već imovina oduzeta i zbog toga nisu mogli da se upišu kao vlasnici te imovine. Da li se i prema njima eventualno čini neka vrsta diskriminacije?

Naravno da su ovo pitanja koja se vezuju za zakonsku regulativu i pravilno tumačenje zakona. Mi u poslaničkoj grupi SPS u tom pravcu imamo razmišljanje koje može da ide u dva pravca. Jedan pravac razmišljanja je donošenje autentičnog tumačenja zakonske norme iz zakona u restituciji. Drugo pitanje je eventualno potreba da se zakon u ovom smislu dopuni ili izmeni, što takođe ima smisla.

U svakom slučaju, zakonodavac smo mi i možda bi u tom pravcu trebalo i razmisliti da se ovo pitanje zaista reši na adekvatan način, ali bih zamolio Ministarstvo finansija da u tom smislu da i odgovarajući odgovor.

Naravno da treba pohvaliti u svakom slučaju Agenciju za restituciju koja je dala ogroman doprinos kada su u pitanju rešavanja delikatnih restitucija. Tako je uspešno vraćena imovina kraljevskoj dinastiji Karađorđević, imovina u Novom Sadu, Vojvodini itd, itd. Agencija za restituciju tu uvažava svaku podršku i mi izražavamo zadovoljstvo zbog jednog takvog uspešnog rada, ali želimo da i kroz ovo pitanje doprinesemo da taj rad bude još efikasniji.

Na kraju bih, uz ovo pitanje, zamolio, imajući u vidu da sam pre, otprilike, ne znam tačno, nedavno, postavio poslaničko pitanje i Ministarstvu zdravlja na koje nisam dobio odgovor, vezano za transfuziju, da mi se odgovori. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:21