NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:22

Osnovne informacije

Statistika

  • 351
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 24 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 2 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 4 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.

Zahvaljujem se, predsednice.

Imajući u vidu da sam u načelnoj raspravi istakao određene probleme u praktičnoj primeni zakona, sada želim ponovo da ih afirmišem ili reafirmišem.

S obzirom da je određena nedorečenost u normama zakona, odnosno proizvoljnost kada je u pitanju bilo normiranje nekih suštinskih odredaba Zakona o oružju i municiji, to je u praktičnom smislu imalo za posledicu da ovlašćena službena lica MUP-a postupaju nekada i na štetu građana Republike Srbije, odnosno na štetu građana Republike Srbije se čak oduzima oružje i tamo gde nama protivpravnog delovanja, nema protivpravnog ponašanja.

Znači, ni u kom slučaju Poslanička grupa SPS nije stala na stanovište da je zakon loš. Ne, naprotiv, zakon ima i te kako dobrih i kvalitativnih rešenja, ali ono što je loše, loše je što su neprecizne norme koje se odnose na postupanje odgovarajućih organa MUP-a kada je u pitanju oduzimanje oružja. Tu se pojavljuje voluntarizam, tu se pojavljuje maltene, da kažem više od onoga što podrazumeva diskreciono pravo ovlašćenih službenih lica. Onda se građani pojavljuju maltene, u pežorativnom smislu reči, kao žrtve jedne procedure koja je pod 1) nejasna, pod 2) konfuzna, pod 3) nedorečena, pa se postavlja pitanje kako nadoknaditi štetu, i materijalnu i nematerijalnu, svima onima kojima je oružje oduzeto?

Prema tome, ono što nije obuhvat Predloga zakona o kome danas raspravljamo treba da bude i te kako razlog budućem predlagaču, opet MUP-u, kako bi ove probleme koji se u praksi pojavljuju rešio ili novim zakonom ili izmenama i dopunama zakona. Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Zahvaljujem se, predsednice.

Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, međunarodni položaj Srbije nesumnjivo iz dana u dan jača. Diplomatska aktivnost i diplomatski potencijal koji Srbija iskazuje daje nemerljive rezultate. Pre svega, zahvaljujući aktivnosti predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, Srbija je doživela još jedan u nizu epiloga međunarodnog priznanja i uvažavanja međunarodnog položaja. Konkretno, Sijera Leone kao država Južne Afrike je povukla priznanje Kosova, što nesumnjivo potvrđuje da je Srbija postigla nemerljiv uspeh, jer više Kosovo ni u kom slučaju nema čak ni približno polovičnu većinu kada su u pitanju Ujedinjene nacije i članstvo zemalja u UN.

Zbog toga, poslanička grupa SPS prevashodno pozdravlja povlačenje priznanja tzv. nezavisnog Kosova i od Sijera Leonea i daje još jednom bezrezervnu podršku prevashodno onima koji su dali i uložili najviše truda i energije da bi se diplomatski potencijal doveo na ovaj nivo na kome je sada, a to su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić.

Zarad javnosti, postavlja se pitanje da li se može staviti znak jednakosti između taksi koje su nezakonito i neprimereno uvele privremene institucije iz Prištine, i to od 100% na proizvode iz Republike Srbije i države Bosne, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine u odnosu na diplomatsku aktivnost Srbije, kada se radi o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova?

Naravno da tu jednakost prevashodno iz čisto političko-propagandnih razloga afirmišu predstavnici privremenih institucija sa Kosova. Međutim, takav znak jednakosti ni u kom slučaju ne može da se postavi, jer je povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova imperativ Srbije, zbog toga što Srbija na ovaj način dokazuje i pokazuje da u međunarodno-pravnom smislu reči više niko Srbiji ne može nametati stavove, više niko Srbiji ne može na bilo koji način stavljati do znanja šta treba i kako treba da radi, zbog toga što Srbija ima svoj kurs, svoju politiku, a ta politika podrazumeva prevashodno zaštitu suvereniteta Republike Srbije, kao i zaštitu nacionalnih interesa Srba na teritoriji Kosova.

Postavlja se pitanje koliku štetu ovakvoj međunarodnoj aktivnosti Republike Srbije nanose oni koji pokušavaju da devalviraju ovakve rezultate diplomatije koju Srbija vodi, a to su mnogobrojni i razni opozicioni, da ih nazovemo lideri, takozvanih opozicionih stranaka koji upravo ovde u skupštinskom holu, ako ništa drugo, prepričavaju ono što komentarišu zvaničnici iz Prištine, iz privremenih institucija Kosova i na taj način, ako ništa drugo, u svakom slučaju devalviraju sve rezultate i kompletan diplomatski napredak koji je učinila Srbija.

Postavlja se pitanje koliku štetu na taj način nanose Srbiji, koliku štetu nanose međunarodnom ugledu Srbije i da li je sve ovo što je kao tolerantno ispoljeno prema njima zaista dovoljno da se konačno upravo oni dozovu pameti i da postanu ne kvazi patriote nego istinske patriote i borci za svoju državu, što do sada nisu iskazali.

Iz ovih skupštinskih redova ih pozivamo da, umesto populističke priče, umesto afera kojima su skloni, spletkarenja i svega drugog, zaista podrže ono što svako ko ovoj Srbiji i građanima Srbije želi dobro podržava, a to je i dalje jačanje međunarodnog ugleda Srbije, i dalja snažna diplomatska aktivnost, sve do momenta dok privremene institucije Kosova konačno ne prihvate dijalog kao jedino rešenje pitanja Kosova i Metohije. Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 02.03.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona naših uvaženih kolega, imajući u vidu da se tim zakonom konačno reguliše jedno sporno pitanje koje bi moglo da ima čak i teže posledice ukoliko se ovaj zakon sada ne bi doneo i ukoliko u praksi ne bi proizveo ono što od njega očekuje ogroman broj građana Republike Srbije.

Konkretno, radi se o vlasnicima oružja. Njih je negde oko 650.000 u Srbiji koji poseduju otprilike negde oko 950.000 komada cevi, što dugih, što kratkih. Dakle, u interesu, ne samo njih, već i svih građana Republike Srbije jeste da se jedan zakon, koji u praktičnom smislu reči treba da proizvede puni efekat, a to sada nije moguće, upravo Predlogom zakona koji su naše uvažene kolege predložile i našom podrškom, što u svakom slučaju za SPS nije sporno, može proizvesti baš tu posledicu, a to je da u praktičnom smislu reči omogućimo onim građanima Republike Srbije koji su vlasnici oružja da svoju dokumentaciju usklade sa odredbama ovog zakona.

Zbog toga ću najpre krenuti od terminologije, za koju smatram da nije adekvatna u zakonu, ne predlogu zakona o kome raspravljamo, već o zakonu na koji je inače intervencija učinjena od strane naših uvaženih kolega koji su predložili izmene i dopune ovog zakona. Radi se o terminologiji koja bi u nekom budućem periodu u nekim drugim intervencijama u zakonu, bilo donošenjem izmena i dopuna postojećeg zakona ili potpuno novog zakona, bila daleko bolja nego što je postojeća.

Konkretno, sporan je termin preregistracije. Taj termin u svakom slučaju nije adekvatan. Zašto? Zbog toga što ovaj zakona obuhvata građane, odnosno vlasnike oružja koji su već jednom registrovali svoje oružje. Ako su ih registrovali i uredno se evidentiraju kao vlasnici kod odgovarajućih službi MUP-a koji vode javne evidencije i javne upisnike, onda se kao logično postavlja pitanje zbog čega bi se to oružje koje je uredno, legitimno i legalno registrovano moralo ponovo registrovati, ukoliko je plaćena taksa, izvršena ili izmirene sve obaveze? Sve te obaveze su bile na teret vlasnika oružja. Zašto onda nova registracija i zašto novi namet i zašto novi teret troškova vlasnicima oružja? Zbog toga u konkretnom slučaju treba koristiti drugi termin, a taj termin je jedino moguće koristiti kao pravilan - zamena dokumentacije oružju, odnosno oružanih listova, ili bolje reći usklađivanje dokumentacije kada je u pitanju obaveza vlasnika oružja onako kako je to propisano zakonom.

Naravno da se u ovoj situaciji mora voditi računa o onom tzv. finansijskom aspektu ili teretu troškova koji će građani podneti primenom ovog zakona. U tom smislu SPS snažno podržava ne samo ovde predlagača, već i zakonodavca koji je umanjio troškove kada su u pitanju odgovarajuće takse, ja ću opet reći ne za preregistraciju nego za usklađivanje. Recimo, za lovački karabin, pištolj, revolver, najpre je taksa bila 5.300 dinara, a sada je smanjena na 2.800 dinara, za neolučene cevi, lovačke puške i sačmare prvo je bila 2.800, a sada je smanjena na 1.330 dinara.

Međutim, pored ovih taksi postoje i neke druge dažbine koje terete građane, a koje nisu male. Konkretno, radi se o uverenjima o položenom ispitu za rukovanje oružjem, a poznato je da ta uverenja izdaju lovačka udruženja ili lovačka društva koja su ovlašćena da sprovedu istovremeno i trening, odnosno edukaciju za sve vlasnike oružja, naročito potencijalne. Ti iznosi su od 6.000 do 9.000 dinara, a za čuvanje oružja u posebnim sanducima ili ostavama gde je to zakonom propisano, takva, hajde da je nazovemo slobodno privilegija vlasnika oružja košta 6.000 do 15.000 dinara.

Dakle, radi se o troškovima koji nisu mali, pa je onda, ponovo ću se vratiti na termin preregistracija kao apsolutno neadekvatan, jedan poseban namet vlasnicima oružja koji treba racionalizovati još više i u budućim zakonskim predlozima težiti ka tome da se vlasnici oružja što više relaksiraju kada su u pitanju njihove obaveze prema državi u pogledu svega onoga što podrazumeva usklađivanje sa zakonom, a vezuje se za upis vlasnika oružja i samog oružja u javne evidencije.

Ono što posebno zavređuje pažnju jeste nedorečenost i nepreciznost postojećeg zakona. Zbog čega ovog govorim? Zbog toga što se upravo zbog normiranja, koje se ne može prihvatiti kao pravno pravilno i ispravno, dolazi u situaciju da se od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a kroz odgovarajuća diskreciona prava ili ovlašćenja, možemo slobodno reći i voluntarizam, ugrožavaju ili ograničavaju stečena prava građana Republike Srbije kada je u pitanju oružje. Zašto stečena prava? Zbog toga što se radi o građanima koji su potpuno regularno, potpuno legalno stekli oružje i upisali sebe kao vlasnike, a samim tim evidentirali oružje nad kojem jesu vlasnici kod odgovarajućih službi, odnosno nadležnih službi MUP-a.

Međutim, zbog određenih nedorečenosti i nepreciznosti u samom zakonu, a naročito proizvoljnog tumačenja, čak i tamo gde ne postoji bilo kakvo protivpravno delovanje, čak i gde ne postoji ogrešenje o zakon, čak tamo gde ne postoji bilo šta što građanin kao vlasnik oružja preduzima na bilo čiju štetu, a ne preduzima, oružje se oduzima. Tu se pojavljuju okolnosti koje nisu ni malo prijatne kako za vlasnike oružja, tako i za eventualno njihove sledbenike. Jer, da podsetim, ovde se ne radi samo o vlasnicima oružja, ovde se radi i o onima koji su dobili trofejno oružje, koji su nasledili oružje. Ovde se radi i o odgovarajućim streljačkim sportskim organizacijama koje se streljaštvom bave kao sportom, a koriste oružje kao sredstvo kojim se sport upražnjava.

Prema tome, mislim da je neophodno potrebno da se zakon ovakav kakav jeste po kvalitetu unapredi. Ukoliko ostane ovakav zakon, u toj situaciji ćemo imati mnogo više problema nego sada, jer je ogroman broj oduzetog oružja, a postavlja se pitanje pravnog osnova oduzimanja tog oružja, imajući u vidu da pravni osnov u velikom broju slučajeva ne postoji, odnosno da je taj i taj pravni osnov iskonstruisan, pa se čak oružje oduzima od građana i u slučaju kada građani apsolutno ništa nisu, da tako kažemo, da ne banalizujem, ništa nisu zgrešili.

Postavlja se pitanje - na osnovu čega, na osnovu kog propisa, na osnovu kog pravnog pravila je ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova nekom oduzelo oružje?

Nije sporno da se oružje oduzima tamo gde je to osnovano, u slučaju povrede javnog reda i mira, kršenje odredaba Zakona o javnom redu i miru i drugih imperativnih propisa. Ali, tamo gde nema apsolutno nikakvih povreda zakona ili bilo kojih drugih pripisa imperativne prirode, zbog čega se oružje oduzima i stavlja se negde, na nekakvu vrstu drugačijeg uređenja, a stečena prava vlasnika oružja ostaju značajno uskraćena, da ne kažem duboko ugrožena?

Na taj način se čak povređuje i član 6. Konvencije o zaštiti ljudskih prava, a ukoliko bi se ovo pitanje pojavilo pred Ustavnim sudom, više kao pravnik sam siguran da bi ovo bilo neustavno.

Zbog toga apelujem na predlagača da u ovom delu Zakon o oružju i municiji unapredi, odnosno da se precizira mogućnost, pravo i obaveza oduzimanja oružja od njihovih vlasnika, način oduzimanja i naravno, pravni osnov istog.

U tom pravcu, budućim izmenama i dopunama neophodno je potrebno sprovesti jednu vrstu procedure, jednu vrstu postupka edukacije ovlašćenih službenih lica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji sa jedne strane moraju da budu i te kako dobro upoznati sa zakonskom regulativom, za koju kažem da mora da bude unapređena, a sa druge strane, moraju biti i usko specijalizovani kako bi ovaj zakon u praktičnoj primeni dao puni efekat.

Mislim da sve ovo što sam rekao ima i uporište u stanovištu građana, jer veliki broj građana Republike Srbije je jako nezadovoljan postupanjem od strane odgovarajućih službi ili bolje reći ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova i to nezadovoljstvo se može smatrati za ovakve situacije potpuno opravdano.

Zbog toga i jeste, još jednom ponavljam, apel na predlagača, a jedini predlagač ovde bi bilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao resorno ministarstvo, da u nekom budućem, a nadam se što skorijem periodu, verovatno u budućem sazivu Skupštine Republike Srbije, pristupi izmenama i dopunama postojećeg zakona, jer osim u ovom delu, postojeći zakon ne bi trebalo da trpi neke druge kritike.

Što se tiče razloga zbog kojih poslanička grupa SPS bezrezervno podržava predlog naših uvaženih kolega, ja moram da istaknem sledeće.

Prvo, ovde se radi o velikom broju građana Republike Srbije koji su obuhvaćeni ovim zakonom. To je 400 hiljada građana Republike Srbije. Ko su oni koji podilaze pod obuhvat ovog zakona? Ja moram da istaknem one za koje smatram da su po mom dubokom ličnom ubeđenju, a to dele i moje kolege poslanici iz poslaničke grupe SPS, oni koje najviše i dotiče ovaj zakon, to su lovačka udruženja, odnosno lovci. Iako je, što se tiče broja, dakle, kvantitativno oni ne predstavljaju neku veliku kategoriju u odnosu na građane koji u vlasništvu imaju oružje radi lične bezbednosti, uglavnom su to revolveri i pištolji, ali se radi o onoj kategoriji stanovništva, dakle, lovcima koji su kada je u pitanju primena ovog zakona, najrevnosniji, a istovremeno su uključeni na neki način i u ovu zakonsku regulativu.

Zašto kažem najrevnosniji? Pa, zbog toga što se u najvećoj meri podvrgavaju odredbama ovog zakona bez bilo kakvog ili uslovljavanja ili bilo čega što podrazumeva kritiku, osim nas građana koji njih predstavljamo, odnosno nas narodnih poslanika koji njih predstavljamo kao građane, ali istovremeno, lica koja daju veliki doprinos u svim, pre svega, humanitarnim aktivnostima u Republici Srbiji.

Lovačka udruženja su poznata po tome da su priskakala građanima u pomoć i u vanrednim situacijama i to ne mali broj. Podsećam da je nedavno jedna situacija, koja je bila izuzetno teška, izazivala ogromnu pažnju građana Republike Srbije, gde je mobilisano mnogo, mnogo ljudi, ogroman broj stanovništva, kada je nestala devojčica zbog jednog gnusnog zlodela od pedofila, u okolini Niša, Svrljiga itd. To se nedavno desilo, gde su lovci bili najangažovaniji u potrazi za nestalom devojčicom.

Dakle, oni u svakom slučaju očekuju da se zakonska regulativa prilagodi onome što podrazumeva najracionalnije, ali istovremeno i najefikasnije norme, odnosno one odredbe zakona koje će praktično biti primenjene na najbolji mogući način u interesu građana, pa i lovaca, odnosno lovačkih udruženja.

Naravno, tu si i građani koji se, kako sam rekao, bave sportskim streljaštvom, tu su i oni koji oružje poseduju isključivo iz razloga lične bezbednosti. U ruralnim područjima radi se o građanima Republike Srbije koji i zbog zaštite svoje imovine i zbog zaštite lične bezbednosti poseduju oružje. Poznato je da su brojni krajevi Republike Srbije koji su uglavnom ruralnog karaktera opterećeni činjenicom da mnogo divljih životinja, poput šakala, vukova, medveda itd, napadaju domaće životinje, uništavaju torove, stada itd, i onda je logično da veliki broj građana Republike Srbije, odnosno našeg stanovništva bude opskrbljeno oružjem kako bi zaštitili svoju imovinu, što je njihovo legitimno pravo.

U svakom slučaju, ponoviću, radi se o licima koja očekuju od nas kao narodnih poslanika da im pružimo apsolutnu pravnu sigurnost i zaštitu.

E, sad, ono što je suštinsko kada je u pitanju Predlog zakona o kome vodimo raspravu, koji je podnet od strane naših uvaženih kolega, ja moram da istaknem podršku iz dva, po meni, nesporna i nesumnjiva razloga. Prvi je veoma kratak rok za usklađivanje dokaza o vlasništvu, odnosno oružanih listova sa odredbama zakona. Imajući u vidu ogroman broj vlasnika oružja, kako sam to napomenuo i veoma kratke rokove, očigledno je da nije dobro procenjeno koji je to rok potreban da bi se sve ovo što mi sada radimo, normiramo i donosimo zakon, primenilo, odnosno kako bi se uskladila dokumentacija koju vlasnici oružja poseduju, naravno, uskladila sa zakonom. Zbog toga je taj rok potrebno produžiti.

Moje lično mišljenje je da produženje roka, dodatnog roka od dve godine, jeste dobro, ali s druge strane, ne smemo ni tim dugim rokom da dozvolimo nešto što ne bi trebalo dozvoliti, a to je da se građani Republike Srbije oglušuju o svoje obaveze.

Konkretno, smatram da mnogi jesu imali mogućnost da izvrše usklađivanje, a to nisu učinili. Za takve možda bi bilo dobro da se amandmanom i ovaj predlog zakona poboljša tako što bi se od strane MUP donelo odgovarajuće rešenje kojim bi se konkretnom pojedincu, konkretnom licu dao nalog da u propisanom roku, koji može da traje, hajde da uzmemo za primer tri ili šest meseci, izvrši sve što je potrebno kako bi izvršio usklađivanje, ne preregistraciju, nego usklađivanje. Izbegavam ovaj termin preregistracija, zbog toga što mi se čini krajnje neadekvatan.

Za tih šest meseci, po nalogu koji dobija rešenjem, svaki građanin, svako od nas koji raspolaže oružjem bi bio dužan da postupi po tom nalogu pod pretnjom odgovarajućeg sankcionisanja. Onda bi na neki način u praktičnom smislu reči doveli do dve posledice koje su jako važne, a to je, prvo, pravna sigurnost građana Republike Srbije, a drugo, što bi faktički sve bezbednosne rizike ili barem većinu bezbednosnih rizika otklonili, jer bi ogroman broj ili ogroman procenat onog oružja koje se još uvek ne uvodi u sve registre, odnosno gde to sve nije usklađeno kako treba, odnosno u skladu sa zakonom, to sada bilo izvršeno.

Naravno, ovo je samo dobronamerna sugestija ili za predlagača, kao resorno ministarstvom ili za bilo koga ko po zakonu ima pravo, odnosno ima legitimaciju da bude predlagač zakona, a to može da bude i svaki poslanik, odnosno bilo ko od nas.

Mislim da je logično i sa drugog aspekta što vršimo produžavanje roka, jer bi u protivnom Ministarstvo unutrašnjih poslova, ako ne bi ovaj rok produžili, bilo obavezno da podnese čak 400 hiljada prijava, i to krivičnih prijava, zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo nedozvoljeno držanje oružja.

Prema tome, kako bi se izbegla jedna takva, po meni, potpuno apsurdna situacija, naročito prema onim građanima koji su krajnje legitimno stekli svoja prava na oružju, da trpe određene posledice koje se vezuju za procesuiranja, podizanja optužnih predloga ili optužnica, osuđujućih sudskih odluka i tako dalje.

Prema tome, SPS još jednom podržava naše uvažene kolege i njihov predlog, jer je suština da omogućimo svima onima koji potpadaju pod ovaj zakon da usklade svoje oružane listove sa odredbama zakona i još jednom stoji apel na predlagaču da konačno precizira i pravilno normira sve odredbe zakona o kojem vodimo raspravu. Zahvaljujem.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Zahvaljujem se, predsednice.

Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, međunarodni položaj Srbije nesumnjivo iz dana u dan jača. Diplomatska aktivnost i diplomatski potencijal koji Srbija iskazuje daje nemerljive rezultate. Pre svega, zahvaljujući aktivnosti predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, Srbija je doživela još jedan u nizu epiloga međunarodnog priznanja i uvažavanja međunarodnog položaja. Konkretno, Sijera Leone kao država Južne Afrike je povukla priznanje Kosova, što nesumnjivo potvrđuje da je Srbija postigla nemerljiv uspeh, jer više Kosovo ni u kom slučaju nema čak ni približno polovičnu većinu kada su u pitanju Ujedinjene nacije i članstvo zemalja u UN.

Zbog toga, poslanička grupa SPS prevashodno pozdravlja povlačenje priznanja tzv. nezavisnog Kosova i od Sijera Leonea i daje još jednom bezrezervnu podršku prevashodno onima koji su dali i uložili najviše truda i energije da bi se diplomatski potencijal doveo na ovaj nivo na kome je sada, a to su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić.

Zarad javnosti, postavlja se pitanje da li se može staviti znak jednakosti između taksi koje su nezakonito i neprimereno uvele privremene institucije iz Prištine, i to od 100% na proizvode iz Republike Srbije i države Bosne, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine u odnosu na diplomatsku aktivnost Srbije, kada se radi o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova?

Naravno da tu jednakost prevashodno iz čisto političko-propagandnih razloga afirmišu predstavnici privremenih institucija sa Kosova. Međutim, takav znak jednakosti ni u kom slučaju ne može da se postavi, jer je povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova imperativ Srbije, zbog toga što Srbija na ovaj način dokazuje i pokazuje da u međunarodno-pravnom smislu reči više niko Srbiji ne može nametati stavove, više niko Srbiji ne može na bilo koji način stavljati do znanja šta treba i kako treba da radi, zbog toga što Srbija ima svoj kurs, svoju politiku, a ta politika podrazumeva prevashodno zaštitu suvereniteta Republike Srbije, kao i zaštitu nacionalnih interesa Srba na teritoriji Kosova.

Postavlja se pitanje koliku štetu ovakvoj međunarodnoj aktivnosti Republike Srbije nanose oni koji pokušavaju da devalviraju ovakve rezultate diplomatije koju Srbija vodi, a to su mnogobrojni i razni opozicioni, da ih nazovemo lideri, takozvanih opozicionih stranaka koji upravo ovde u skupštinskom holu, ako ništa drugo, prepričavaju ono što komentarišu zvaničnici iz Prištine, iz privremenih institucija Kosova i na taj način, ako ništa drugo, u svakom slučaju devalviraju sve rezultate i kompletan diplomatski napredak koji je učinila Srbija.

Postavlja se pitanje koliku štetu na taj način nanose Srbiji, koliku štetu nanose međunarodnom ugledu Srbije i da li je sve ovo što je kao tolerantno ispoljeno prema njima zaista dovoljno da se konačno upravo oni dozovu pameti i da postanu ne kvazi patriote nego istinske patriote i borci za svoju državu, što do sada nisu iskazali.

Iz ovih skupštinskih redova ih pozivamo da, umesto populističke priče, umesto afera kojima su skloni, spletkarenja i svega drugog, zaista podrže ono što svako ko ovoj Srbiji i građanima Srbije želi dobro podržava, a to je i dalje jačanje međunarodnog ugleda Srbije, i dalja snažna diplomatska aktivnost, sve do momenta dok privremene institucije Kosova konačno ne prihvate dijalog kao jedino rešenje pitanja Kosova i Metohije. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, svakodnevno smo svedoci da po ko zna koji put predsednik Crne Gore Milo Đukanović traži alibi za odgovornost zbog velikog narodnog nezadovoljstva isprovociranog nakaradnim Zakonom o verskim zajednicama.

Sada gospodin Đukanović ističe nekakav deformitet u srpskom nacionalizmu i navodnom mešanju Srbije, pa čak i nekom navodnom uticaju Srbije na promenu vlasti u Crnoj Gori. Naravno, radi se o notornim neistinama koje se plasiraju u kontinuitetu. Sa druge strane, predsednik države Aleksandar Vučić i šef naše diplomatije Ivica Dačić su veoma jasno stavili do znanja da se Srbija nikada neće, niti se mešala u unutrašnje stvari Crne Gore, ali će i te kako dosledno, principijelno i kategorično se boriti za prava Srba u Crnoj Gori, koja su nesumnjivo iz dana u dan sve ugroženija i gde Srbi iz dana u dan u Crnoj Gori, a ima ih, podsetiću, blizu 30%, trpe razne neprijatnosti.

Sa druge strane u Srbiji takav status Crnogorci nikada nisu imali niti će imati. Imaju potpuno ravnopravni status sa svim ostalim narodima u našoj državi. Dakle, ne postoji srpski nacionalizam u Crnoj Gori, ali je zato i te kako izražen i više nego ikada izražen crnogorski nacionalizam, čak do te granice da se ugrožavaju elementarna, ali i univerzalna prava, kao što su pravo na veroispovest.

Ono što brine i to je pitanje koje ću postaviti Vladi Republike Srbije, jeste činjenica da se u zadnje vreme afirmiše navodna mogućnost da se vojska Crne Gore aktivira navodno u očuvanju javnog reda i mira u Crnoj Gori, a logično je da je to tendencija koja podrazumeva uticaj ili pritisak na sve slobodoljubive građane Crne Gore koji mirno protestuju na litijama koje se kontinuirano organizuju protiv ugrožavanja svih univerzalnih prava čoveka, pa i prava na veroispovest. Čak se u tom pravcu ide dotle da se traži podrška specijalnih jedinica iz Prištine.

Postavlja se pitanje koliko su ovakve, možemo slobodno reći pretnje, ozbiljne? Jednostavno, u Srbiji nikom ne pada na pamet da se situacija radikalizuje. Naše rukovodstvo mirnim putem, na miran način će dosledno tražiti rešenje svih spornih pitanja, pa i najozbiljnijeg pitanja koje se tiče ugrožavanja prava na veroispovest, koje je eklatantan primer ugrožavanja u Crnoj Gori, nažalost već duže vreme.

Moje drugo pitanje postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine. Odnosi se na vodosnabdevanje u Republici Srbiji, imajući u vidu da postoji jedna činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju, a to je da vodovod i vodovodni objekti, kao što su kaptaže, prihvati vode itd. gde je na iste objekte povezan veći broj domaćinstava, imaju probleme u vodosnabdevanju zbog nemogućnosti održavanja i upravljanja. Po Zakonu o vodama, ukoliko je veći broj korisnika priključen na takve vodoprivredne objekte, dolazi se u situaciji da se ne mogu troškovi održavanja u svakom slučaju isfinansirati na način koji podrazumeva uredno snabdevanje vodom.

Po istom zakonu lokalne samouprave su dužne da preuzmu upravljanje i održavanje, međutim, imajući u vidu nemogućnost resursa finansijskih sredstava i svega ostalog što prati održavanje vodoprivrednih objekata, uglavnom lokalne samouprave ne preuzimaju upravljanje i održavanje takvih vodoprivrednih objekata.

Postavlja se pitanje da li mogu da se iz projekata obezbede dodatna sredstva koja bi omogućila lokalnim samoupravama da vodoprivredne objekte održavaju i preuzimaju iz prigradskih naselja. Na Zlatiborskom okrugu su eklatantni primeri nemogućnosti vodosnabdevanja u okolini Užica, mesne zajednice LJubanje, Sevojna, Lužičke dolina itd. gde bi se dodatnim sredstvima i dodatnom finansijskom pomoći omogućilo da se vodosnabdevanje ustroji na način koji podrazumeva zadovoljenje svih korisnika sa potrebama koje su elementarne, a nesumnjivo je da je jedna od najelementarnijih potreba, potreba čoveka za vodom.

U tom smislu i završavam ovo pitanje, smatram da bi resorno ministarstvo, eventualno preko određenih projekata pomoglo onim lokalnim samoupravama, naročito nerazvijenim lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije koje nisu u mogućnosti, da finansijski izdrže ovaj, da ga nazovemo, teret. Hvala.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Nakon nedavno održanih izbora na teritoriji Kosova i Metohije promenjena je vlast, ali nažalost nije promenjena politika privremenih institucija u Prištini. Politička retorika i politički vokabular ostao je isti. Novi premijer Kosova Aljbin Kurti daje izjave koje nisu u duhu pravilnog razvoja svih delova Kosova, već se i dalje diskriminišu oni delovi Kosova koji su naseljeni srpskim stanovništvom. S druge strane, politika koju vodi novi premijer Kosova nije u duhu stabilizacije i mira na teritoriji celog regiona. Naprotiv, Aljbin Kurti izjavljuje da je balkanski mini Šengen srpska namera da se formira četvrta Jugoslavija i da je navodno takva ideja opasnost za Kosovo. Osim toga, Aljbin Kurti zagovara protivljenje svemu onome što se pojavljuje kao krajnje korisno, dobronamerno u pogledu razvoja ekonomskih odnosa, u pogledu ekonomskog i privrednog približavanja i zbližavanja svih zemalja na teritoriji Balkana. Očigledno je da na Aljbina Kurtija trenutno ne deluju ni krajnje odgovorne i nadamo se principijelne izjave specijalnog izaslanika predsednika SAD-a Trampa Ričarda Grenela o tome da se ni u kom slučaju ukidanje taksi ne može vezivati za nekakav reciprocitet, a da se takse moraju obavezno ukinuti.

S druge strane, imamo jednu jako odgovornu, jednu jako posvećenu politiku koju sprovodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a koja se vezuje prevashodno za zaštitu interesa srpskog stanovništva na Kosovu, koja se vezuje za razvoj ekonomske saradnje, za uvođenje malog Šengena, za ekonomsko približavanje i, ono što je najvažnije, za stabilnost i mir na teritoriji Balkana, odnosno u regionu Balkana.

Ono što je Srbija do sada uradila je mnogo, Srbija radi još više, insistira na normalizaciji odnosa, ali ne želi ni u kom slučaju da poklekne pred bilo kakvim ucenama, niti želi, niti ima nameru, niti hoće da se stavi u položaj bilo kakvog ponižavanja ili ugnjetavanja bilo s koje strane ono dolazilo.

Zbog toga se postavlja pitanje – da li je dovoljna jedna vrsta pritiska koju trenutno američka administracija sprovodi prema rukovodstvu privremenih institucija na Kosovu, da se konačno prihvati mogućnost da dođe do početka pregovora u cilju postizanja sporazuma, kako bi se konačno normalizovali odnosi između Beograda i Prištine?

Moje drugo pitanje se upućuje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer je ovo ministarstvo u zadnje vreme učinilo mnogo i ima izuzetne rezultate u svom radu kada je u pitanju razvoj lokalnih samouprava i kada je u pitanju afirmacija funkcija, odnosno nadležnosti koje lokalne samouprave sprovode.

Veliki broj zakona koji su ovde usvojeni na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je dalo već u praksi dobar rezultat u pogledu procesa modernizacije nabavke svega onoga što je korisno za model e-uprave, modernizacije javne uprave, stvaranje jedinstvene baze podataka, uvođenje centralnog registra stanovništva i svega ostalog.

Ovo ministarstvo je uspelo da obezbedi 520.000.000 dinara, kao budžetski fond za lokalne samouprave i to od pre tri godine. Pre desetak dana je raspisan konkurs na koji mogu aplicirati lokalne samouprave koje imaju kvalitetne lokalne projekte. Ono što je za pohvalu jeste i prvi put uvedena nagrada za najbolju lokalnu samoupravu u 2019. godini i to je javni poziv za koji je obezbeđena suma od 10.400.000 dinara.

Postavljam pitanje, ministru Ružiću, za koje projekte lokalnih samouprava će se koristiti sredstva ovog budžetskog fonda u 2020. godini? Da li su efekti trogodišnjeg iskustva budžetskog fonda za lokal merljivi i da li su u tom pravcu postignuti rezultati? Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -