NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:22

Osnovne informacije

Statistika

  • 309
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani narodni poslanici, dobro je da odavde kreće jedna vrsta ozbiljne zabrinutosti za sva događanja u Crnoj Gori, jer mi ne smemo da ćutimo, ali s druge strane, ću se složiti sa uvaženim kolegom Markovićem, kad je rekao da mi ni u kom slučaju ne smemo da delimo lekcije nekim drugima, a naročito ne našoj vlasti.

(Miljan Damjanović: Nemoj, daće ti opomenu. Kokni mu opomenu.)

I te kako dobro naša vlast, počev od predsednika Republike Srbije i naše diplomatije, zna kakva je situacija na teritoriji Crne Gore kao nezavisne države.

Nemojmo da zaboravimo činjenice da je upravo predsednik Republike Srbije primio predstavnike srpskog naroda iz Crne Gore i da je sa njima razgovarao, da naša diplomatija i te kako dobro prati situaciju u Crnoj Gori, da su poznate činjenice ugroženosti srpskog naroda u Crnoj Gori, kako u pogledu ugrožavanja kada je u pitanju nacionalni identitet, pravo na pismo, čak sada na veroispovest, na jezik, na zastupljenost u institucijama sistema, na zaposlenost, nemojmo ni u kom slučaju da budemo mi toliko neozbiljni da to vlast ne zna. I te kako dobro zna. Zato je najmanje prihvatljivo i potpuno licemerno da deo opozicije deli lekcije šta treba da se radi.

Ponoviću, mi jesmo dužni da damo doprinos u svemu ovome što podrazumeva rešavanje problema u Crnoj Gori, ali taj doprinos mora da bude onakav kakav sve vreme traže i kako rade predsednik države i naša diplomatija, a to je da se borimo mirnim sredstvima.

Ni jedna naša reč, ni jedan naš potez, bilo šta što i danas i ubuduće budemo radili, ne sme da bude zapaljivo, ne sme ni u kom slučaju da bude inicijalna kapisla za našto što može da bude ono što bi naš narod rekao – ne daj Bože.

Predsednik države je uvek insistirao na tome da se stvari rešavaju mirnim putem. Mi odavde treba da pošaljemo takvu poruku.

U Crnoj Gori svi problemi moraju biti rešeni mirnim putem, ali isključivo u cilju zaštite interesa svih naroda i narodnosti Republike Crne Gore, a među tim narodom i narodnostima mi moramo da smatramo i naš srpski narod.

Prema tome, naš apel jeste da odavde ode poruka koja podrazumeva zabrinutost, ali i podrške rukovodstvu Republike Srbije, predsedniku i našoj diplomatiji, da će se, u šta smo sigurni, pravim sredstvima na pravi način, pravnim mehanizmima boriti za naš narod, ne samo u Crnoj Gori, već i u Republici Srpskoj i na Kosovu i svuda gde Srba ima. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.12.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, što se tiče amandmana koji je uvažena koleginica Radeta podnela i sada obrazložila, postoje neke činjenice koje mogu da se prihvate u smislu afirmacije nečega što ćemo i dalje da radimo zajednički. Ali postoje i neke činjenice sa kojima se ja neću moći da saglasim, pa ću i objasniti zbog čega.

Pre svega, institut sopstvenog rezervisanog udela je novi institut Zakona o privrednim društvima i kao takav u svakom slučaju predstavlja jednu vrstu kvalitativnog pomaka kada je u pitanju određena odredba u zakonu koja se odnosi na zaštitu prava zaposlenih.

To nije ona klasična zaštita prava zaposlenih to je određeno pravo koje zaposleni može da ostvari kada se za to po zakonu steknu uslovi. Ako se govori o pravnoj prirodi sopstvenog ili rezervisanog sopstvenog udela on nastaje tako što vlasnik ili član društva svoj udeo bez teretno poklanja društvu, odnosno preduzeću, a na osnovu toga što je društvo steklo njegov udeo, društvo obezbeđuje zaposlenog na taj način što mu omogućuje da stekne udeo u društvu kao neku vrstu akcije ili bilo kakvog drugog prava na učešću u upravljanju društvom, a istovremeno i pravo da naplati svoj udeo kada se za to steknu uslovi po zakonu, odnosno u tačno određeno vreme i na određeni način.

Vi ste ministre, kao predlagač ovde dobro normirali predlog zakona i kada je u pitanju sudska zaštita sopstvenog rezervisanog udela. Šta je ovde problem gde može da se eventualno i ta kritika koju smo čuli prihvati, ali istovremeno i da se kaže da će ova Vlada i dalje nastaviti onaj put koji obezbeđuje praktičnu primenu ovog zakona u najboljem efektu, odnosno u najvećem kapacitetu.

Zbog čega ovo govorim? Ako, imamo privredno društvo koje nije u oblasti IT tehnologija i ukoliko je ono jednočlano privredno društvo i ukoliko vlasnik tog privrednog društva, tog preduzeća ima mali broj zaposlenih on nije motivisan, nije stimulisan da obezbeđuje sopstveni rezervni udeo. On je motivisan i stimulisan samo da održi solventnost preduzeća, da održi preduzeće u smislu da ne ide u blokadu, da održi preduzeće u tom smislu da isplaćuje zarade i to one zarade na nivou najčešće na žalost minimalnih zarada, da uplaćuje doprinose penzijskog invalidskog osiguranja, ali sve preko toga nisam siguran da postoji motivacije i stimulacija onih koji su članovi, odnosno vlasnici preduzeća.

Zašto ovo govorim? Pa, zbog toga što još uvek privredni ambijent u Republici Srbiji nije na tom nivou da imamo privredna društva koja su daleko iznad onog takozvanog minimalnog stepena solventnosti koja su sa velikim brojem zaposlenih i gde se zaposlenima zaista obezbeđuje mogućnost sticanja zarade u značajno većem obimu ili iznosu u odnosu na ovo što zaposleni u privredi Republike Srbije imaju danas.

Šta je naš cilj? Naš cilj je zadatak, jeste da se stvori privredni ambijent u kome će pod jedan, privredna društva imati daleko veći broj zaposlenih. Pod dva, gde će zaposleni imati nesumnjivo mnogo veće zarade. Pod tri, gde će i poslodavac, odnosno vlasnik privrednog društva biti stimulisan i motivisan da obezbeđuje sopstveni rezervni udeo, a sa druge strane da zaposleni takođe budu motivisani i stimulisani da na osnovu tog sopstvenog rezervisanog udela stiču benefite, a jedan od osnovih benefita jeste pravo na upravljanju u preduzeću sticanjem sopstvenog udela, odnosno povećanjem procenta sopstvenog udela u odnosu na do sadašnji aktuelni ili važeći Zakon o privrednim društvima i na taj način imamo motivaciju i vlasnika preduzeća i zaposlene da učestvuju u realizaciji rezervisanog sopstvenog udela onako kako je to predviđeno ovim zakonom.

Nadam se da ćemo taj privredni razvoj, taj privredni rast dostići relativno brzo, da ćemo barem prići onim zemljama, razvijenim zemljama Evropske unije, naravno celog sveta gde inače već ovaj sopstveni rezervisani udeo u drugom modelu, u drugom obliku već postoji, jer ovaj zakon je u stvari nešto što je komparativno rešenje u odnosu na rešenja koja imamo u zakonodavstvu Evropske unije.

Dakle, Vlada Republike Srbije ima dobar pravac i taj pravac podrazumeva da će ovaj zakon u punom kapacitetu da zaživi kada dostignemo ovaj nivo privrednog rasta. Ja sam u to siguran i mi tu nemamo ni jedan problem.

Sada da li će se kritika vezati za to da su preduzeća u oblasti IT tehnologija na neki način u privilegovanom položaju zato što omogućavaju veći broj zaposlenih, imaju mogućnost isplate većih iznosa zarade, dok su druga privredna društva u nekom nepovoljnijem položaju zbog statusa, zbog položaja zaposlenih, zbog mogućnosti ostvarenja prihoda i zbog demotivisanosti vlasnika preduzeća da obezbeđuje sopstveni rezervni udeo. To je pitanje na koje se može odgovarati onako kako je u onom domenu kritike koji je iznet, zaista činjenično i utemeljeno. Tu stvarno ne mogu ništa da prigovorim.

Ali, ja ume poslaničke grupe SPS vas podržavam u Predlogu zakona. Smatram da ovaj sopstveni rezervisani udeo zbog toga što je definisan, normiran u cilju zaštite interesa zaposlenih treba da ostane. Da li on možda rano uveden? Pa, nije. U svakom slučaju on će u nekom vremenskom periodu važenja ovog zakona i unapređenja ovog zakona imati svoju realizaciju, dati svoj efekat i nadam se da će tada i zaposleni i poslodavac osetiti bolje u odnosu što je do sada. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.12.2019.

Zahvaljujem se.

U jednom delu se ne možemo složiti imajući u vidu da privredi Republike Srbije u svakom slučaju treba omogućiti da raste, da se razvija, da se revitalizuje. Imajući u vidu da je i deo privrede Republike Srbije i to jedan značajan segment upravo oblast IT tehnologija gde Srbija očekuje mnogo imajući u vidu dve činjenice koje niko neće dovesti u sumnju. Prva, da je u toj oblasti neophodno potrebno zaposliti značajno veći broj, hajde da kažemo stručno osposobljenih lica, dakle, IT stručnjaka, da ne kažem IT tehnologa, s jedne strane.

S druge strane, da je to oblast koja se svakodnevno unapređuje, koja maltene svakodnevno ide napred i gde je svakodnevno potrebno pratiti sve ono što podrazumeva i stručno usavršavanje, napretke u nauci i tako dalje. Naročito kada su u pitanju IT tehnologije. Ako je to perspektiva, a jeste perspektiva, ne samo Srbije nego i mnogo razvijenijih zemalja nego što je Srbija, onda je dobro da se upravo u tom segmentu započne sa primenom jednog instituta koji do sada nije postojao. I dobro je da će taj segment privrede biti kao neka vrsta pilot projekta koji će ukazati, koji će na neki način predstavljati jednu vrstu slike kako treba da se ponaša bilo ko od poslodavaca, bilo koje privredno društvo koje se trenutno nalazi kao aktivno privredno društvo na privrednoj sceni, tako da je nazovem Republike Srbije.

Prema tome, ne možemo ni u kom slučaju da kažemo da to nigde nije neprimenjivo. Pa, primenjivo je. Ja ću se potpuno složiti sa uvaženom koleginicom Radetom kad kaže gde je stimulacija poslodavaca u onoj drugoj oblasti. Tačno je. Tačno je zbog toga što naš privredni ambijent još uvek nije takav. Tačno je da nisu stimulisani. Tačno je da imaju mali broj zaposlenih. Tačno je da nemaju veliki obrta, obrt u poslovanju. Samim tim što nemaju veliki obrt u poslovanju, naravno, da nemaju ni dovoljno prihoda. Tačno je da zbog toga ne mogu da obezbede sopstvene rezervisane udele, ali to ne znači da je to konstanta, to ne znači da će to da ostane zauvek. Njima treba zakonom obezbediti mogućnost da ne krše zakon, a da daju stimulanse zaposlenima da to rade. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem se.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, a ovo pitanje se više vezuje za dva ministarstva - Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture.

Radi se o jednom izuzetno važnom događaju, istorijski izuzetno važnom događaju, a to je dan kada je zaključeno primirje u Prvom svetskom ratu, dan koji smo juče obeležili ne samo mi, već koji je obeležen i u Evropi i, po meni, i znatno šire, imajući u vidu posledice onoga što je Prvi svetski rat prouzrokovao, imajući u vidu sve ono što se vezuje i za geostrategiju i politiku i sve druge posledice koje su proistekle iz jednog zaista pogubnog rata, gde je Srbija i srpski narod pokazala da su odani ideji slobode, da je naš narod isključivo slobodoljubiv narod, da smo kroz žrtve koje nisu nimalo male pokazali koliko ideja slobode znači. Preko pola miliona reproduktivnog stanovništva je izginulo u Prvom svetskom ratu.

Srbija je dala velike vojskovođe, velike heroje, one koji su svojim životima, svojim radom, delovanjem, svojom borbom, svojom hrabrošću pokazali da je Srbija uvek bila na jednom jedinom putu, a to je put koji podrazumeva borbu za slobodu. I u tom pravcu ovekovečavanje istorijskih ličnosti poput Stepe Stepanovića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, Živojina Mišića, ima zaista istorijski značaj.

Ono što se na neki način nameće jeste da li su ono što podrazumeva tekovine Prvog svetskog rata, da li je to na pravilan, adekvatan i dovoljan način zastupljeno u društvenom životu?

Mladi naraštaj, mlada pokoljenja, moraju baštiniti tekovine Prvog svetskog rata, naravno i svih drugih oslobodilačkih ratova, i Drugog itd, ali, baštinjenje tih tekovina jeste ne samo pravo već i obaveza svih nas, prevashodno da sačuvamo istoriju od revizije, od iskrivljavanja istine, da mladi naraštaji kroz baštinjenje tih tekovina spoznaju i saznaju pravu istinu o narodnooslobodilačkim borbama, ratovima, žrtvama, jer te žrtve nisu male.

Zbog toga je pitanje jednostavno, a odnosi se na činjenicu da li je sve ono što se kroz ove istorijske događaje dešavalo na dovoljan i adekvatan način zastupljeno u prosveti, udžbenicima, kulturi, umetnosti?

Da li smo pridali adekvatan značaj nečemu što je u svakom slučaju, sa jedne strane sveto, a sa druge strane nešto što podrazumeva čuvanje istorije našeg naroda? Ako ne sačuvamo istoriju i ukoliko se ne osvrnemo iza sebe, put budućnosti neće biti tako lak i tako jednostavan. Naša obaveza, naš zadatak jeste da se istorija sačuva. Zahvaljujem se.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -