NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 224
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poslanička grupa SPS, kako je to naš drug Zvonko Stević, kao ovlašćeni predstavnik za današnju raspravu nagovestio, podržaće vaše predloge zakona o kojima danas raspravljamo.

Fokusiraću se na prvi od zakona i radi možda malog uprošćavanja, radi građana Republike Srbije, da pojasnimo da je reč o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije, položenoj kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Podsećanja radi, u pitanju se devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. godine. Mislim da sam izneo tačan podatak, ako nisam, ja vas molim da me ispravite u ovoj cifri, ali mislim da se radi upravo o ovoj cifri koju sam sad istakao, pri čemu se na taj iznos obračunava i kamata, počev od 2016. godine.

Onako kako su moji uvaženi prethodnici, koji se inače u svojoj stručnoj referenci bave ovim pitanjima, istakli, radi se poboljšanju položaja deviznih štediša i to je otprilike osnovni cilj predloženih izmena i dopuna zakona.

U tom smislu, ne bih ponavljao ono što je već rečeno, naročito od prethodnika koji su isticali činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju, naročito ono što je istakao moj uvaženi kolega Ivan Bauer.

Ono što želim da posebno podvučem i da akcentiram na neki način jesu uočeni problemi u vezi sa prikupljanjem potrebne dokumentacije, koji su doveli do potrebe da se na prvom mestu produži rok za podnošenje prijava, ali i da se prizna pravo na naplatu javnog duga građanima koji su kao potvrdu o deviznoj štednji, umesto deviznih štednih knjižica, dobijali kartice deviznog računa. Dakle, zaista jedan apsolutni nonsens, koji se zakonskom regulativom, odnosno sistemskim rešenjima mora ispravljati i mi to upravo danas i činimo.

Produženje roka za podnošenje prijava potraživanja, pored ostalog, mislim da to nije istaknuto, ima još jednu posledicu, a ta posledica je produženje rokova dospelosti obveznica. Mislim da čak ni u obrazloženju predloženih zakona nije jedan takav podatak naveden, ali on je sigurno tačan.

Uvaženi ministre, želeo bih da prokomentarišem nešto što je krajnje dobronamerno za vas i vaše predloge, a to je da nam se ni u kom slučaju ne desi situacija koja se desila sa sukcesijom imovine po Sporazumu o sukcesiji.

Zašto ovo govorim? Govorim upravo zbog Republike Hrvatske. Podsećanja radi, a vi itekako dobro znate, Trgovački sud u Zagrebu je nedavno doneo presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev „Jugobanke“ za vraćanje 20 miliona evra kredita, čiji je korisnik tog istog kredita hrvatsko preduzeće „Varteks“. Podsećanja radi, to isto hrvatsko preduzeće „Varteks“ je ostvarilo pravo da povrati celokupnu imovinu na teritoriji Republike Srbije i to poslovnice, lokale, dakle, kompletan poslovni prostor. Za uzvrat, Trgovački sud donosi presudu koja je, nažalost, i pravosnažna, govorim o Trgovačkom sudu u Zagrebu, kojom se uskraćuje pravo „Jugobanci“ da povrati kredit od 20 miliona evra, a onda se na „Jugobanku“ prevaljuje celokupan teret obaveza.

Još nešto, interesantno je da preduzeće „Jumko“ iz Srbije, za razliku od preduzeća „Varteks“ iz Hrvatske, kome je inače predalo kompletnu imovinu, dakle, „Jumko“ je vratio imovinu „Varteksu“. Taj isti „Jumko“ nije uspeo da povrati jednu jedinu robnu kuću u centru Zagreba u površini od 750 metara kvadratnih.

Zašto ovo govorim? Govorim upravo zbog toga što je u takvoj situaciji trebalo da se poštuje Sporazum o sukcesiji. Naši sudovi su taj sporazum poštovali. Nismo sačekali da se donesu tzv. bilateralni sporazumi između Hrvatske i Srbije i donosili su presude kakve su donosili i ne na način kako je to učinio Trgovački sud u Zagrebu, već naprotiv, štiteći imovinu Republike Hrvatske.

Naravno, neću osuđivati sudove na taj način jer su sudovi konačno nedavno doneli presudu kojom se ispravlja ova nepravda i učinili jednu vrstu reciprociteta kako bi se zaštitila imovina naših preduzeća.

Ja mislim da su ove činjenice vama itekako dobro poznate, ministre. Zašto ih posebno ističem? Zato što kroz ove zakone izjednačavamo građane i štediše bivših republika i štediše Srbije. I to je apsolutno ispravno i to je apsolutno u skladu sa onim što nam na neki način nameće EU, ne samo Evropski sud u Strazburu kroz presudu koju ste pomenuli, nego i kroz proces harmonizacije koji vodimo ka konačnom cilju, a to je pristupanje Republike Srbije članicama EU.

Ne bih želeo da se ovo što sam istakao kao negativan primer odrazi i na ovu situaciju. Ne verujem da hoće, s obzirom da je ovde zakonska regulativa isuviše jasna, precizna i nedvosmislena i u svakom slučaju, štiti interes svakog štediše.

Na kraju, želim samo da još jednom potvrdim da su vaši zakonski predlozi više nego dobri. Ja neću govoriti o poreskoj evaziji na koju je krajnje stručno ukazao moj kolega Bauer. Želim samo da potvrdim činjenicu da ovo ide u onom konačnom cilju, a konačni cilj je sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza, odnosno finansijska konsolidacija, uspostavljanje finansijske discipline, na čemu ste mnogo uradili i tu imate našu veliku podršku i samo tako nastavite.

Još jednom, puna podrška za predloge zakona koje ste danas izneli. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi i poštovani gospodine Sikimiću sa saradnicima, dragi poslanice i poslanici, poslanička grupa SPS će podržati izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije, jer je nedvosmisleno da je celovit, jasan, da sadrži sve ono što je nama, narodnim poslanicima, bitno da saznamo i da na osnovu naših saznanja dođemo do zaključka za koji smatram da je ovde jedinstven, a to je da ste učinili mnogo da se, kako u normativnom delu, tako i u praktičnom smislu reči, antikoruptivne mere primenjuju, da se identifikuju svi vidovi koruptivnog delovanja i da se u skladu sa tim pravilno reagovalo kako procesuiranjem, tako i izricanjem adekvatnih mera.

Kada govorim o procesuiranju, tu prevashodno mislim na pokretanje odgovarajućih postupaka pred nadležnim sudovima, prekršajnim i osnovnim sudovima. Gospodine Sikimiću, nesumnjivo je da ste preuzeli jednu funkciju koja ima nemerljiv značaj sa strane zaštite kako sistema, odnosno institucija države, tako i pravnog poretka, ne samo vi, ali u svakom slučaju vaše nadležnosti u ovom smislu su jako, jako bitne.

Imajući u vidu period koji bio 2001. godine, odnosno 2002. godine, kada smo imali u raznim segmentima društva legla korupcije, ovo danas i ono što vidimo kroz Izveštaj je sasvim suprotno. Da budemo potpuno iskreni i otvoreni, ne postoji država na svetu u kojoj ne postoji barem neki vid koruptivnog delovanja, ali države sa jakim sistemom, sa stabilnim uređenjem imaju i mere i mehanizme da se ti vidovi koruptivnog delovanja svedu na nivo koji ne ugrožava institucije sistema i pravni poredak. Mislim, čak i ne samo što mislim, nego i želim da verujem da smo mi već uspeli da dođemo do tog nivoa kada možemo da kažemo da korupcija u Srbiji više neće nikada, kao što je to ranije činjeno, ugrožavati i sistem i pravni poredak.

Zašto ovo govorim? Kada napravimo paralelu u odnosu na period koji sam pomenuo, podsetimo se samo kriminalnih privatizacija koje su donete po odredbama zakona, koliko se ja sećam 2001. godine, o privatizaciji privrednih društava koja su poslovala sa društvenim kapitalom kao većinskim kapitalom. Podsetimo se činjenice da je upravo u tom periodu negde na stotine hiljada zaposlenih ostalo bez posla. Podsetimo se činjenice da su brojni kupci takvih privrednih društava odlazili iz Srbije, uzimajući bukvalno sve što su mogli da uzmu, ili bolje reći otmu, ostavljajući sablasno prazne hale ili pogone privrednih društava, ostavljajući bez posla ogroman broj zaposlenih, bez egzistencije, a isisavajući sav kapital koji je postojao bez obzira koliki je – toliki je, s jedne strane, a s druge strane, bez jednog jedinog dinara ulaganja, na šta su bili obavezni.

Da li je tu bilo koruptivnog delovanja? Nesumnjivo je da jeste. Da li se adekvatno reagovalo na to koruptivno delovanje? Nesumnjivo da nije. Mali je broj postupaka koji su zbog grubih povreda, pa čak i onih zloupotreba koje nisu samo predviđane, odnosno normirane Zakonom o privatizaciji koji je, iskreno rečeno, bio kriminalan zakon, vrlo mali broj je onih koji su identifikovani, vrlo mali je broj onih koji su procesuirani i vrlo mali broj je onih koji su osuđeni. Da ne govorim da je u tom periodu 2001, 2002. godine, dakle od petooktobarskih promena, upravo sektor javnih nabavki bio leglo korupcije, ali bukvalno leglo korupcije, da ne pominjem koliko je ministara iz tog perioda, upravo zbog povreda odredaba koje se odnose na javne nabavke, bilo procesuirano.

Po našem mišljenju, poslaničke grupe SPS, to nije onaj broj koji obuhvata sve one koji su činili protivpravne radnje, koji su se ogrešili o zakon. Mnogi su ostali van domašaja zakona i to je jedan vid koruptivnog delovanja ili uticaja da se neko ne podvede pod zakon, da ne odgovara za ono što je učinio, dakle da ne snosi posledice, a s druge strane država ostaje bez obeštećenja.

Kad sam rekao da je sektor javnih nabavki bio leglo korupcije, postoje nedvosmisleno jasni primeri. Da ne govorim o tome kako su optički kablovi i ceo sistem jednog ministarstva koje je bilo zaduženo za to radili na koruptivan način. To je doživelo sudski epilog. Ne mešam se u sudsku odluku kakva će biti, da li je pravosnažna ili nepravosnažna, ali evidentno je da su osnovi sumnje postojali, i kada je u pitanju bio tadašnji ministar Dulić i mnogi drugi. Da li će epilog pred sudom biti ovakav ili onakav, to nije naše, to je stvar suda i sud će o tome da odlučuje. Ukoliko krivice nema, sud će doneti takvu presudu, kao što će doneti presudu ukoliko krivice ima. Ali je evidentno da je tužilaštvo reagovalo zbog toga što su postojali osnovi sumnje za nešto što se može podvesti pod koruptivno delovanje.

Nakon donošenja Zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije, nedavno smo ga doneli, nesumnjivo je da imate daleko veće nadležnosti s jedne strane, ali s druge strane je isto tako nesumnjivo da ćete u skladu sa tim nadležnostima biti daleko efikasniji. I nesumnjivo je da već taj početni period doživljava ono što mi želimo, ne samo mi narodni poslanici, nego i građani Srbije, a to je da vidimo rezultate borbe protiv koruptivnog delovanja.

Imajući u vidu da je zakon proširio i krug lica koja mogu biti u sukobu interesa, imajući u vidu da je zakon u procesnom delu dao mogućnosti daleko efikasnijeg delovanja, odnosno praktične primene tih zakonskih odredaba, odnosno normi, mi smo uvereni da ćete vi to uspeti da na najbolji način i realizujete, odnosno da zakon pretvorite u praksu, u onom optimalnom smislu reči.

Što se tiče ostalih delova Izveštaja, ja ih ne bih mnogo afirmisao, s obzirom da je Odbor za pravosuđe, čiji sam član, dao pozitivnu ocenu i predstavnici Agencije su bili na Odboru kada smo izveli taj zaključak da treba Odbor da da predlog Skupštini da se ovakav izveštaj prihvati i on u svakom slučaju ima osnov za prihvatanje, iz više razloga. Prvi razlog su konkretni rezultati u radu Agencije u izvršavanju kontrolne i preventivne funkcije. Ti su rezultati evidentni i teško ih je osporiti, odnosno ne mogu se dovoditi u sumnju.

Sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, takođe rezultati postoje. Sprovođenje Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u 2018. godini, nadam se da će na isti način kao što sam sada ocenio biti ocenjen kada za to budu stečeni uslovi, odnosno kada ga budemo analizirali u onom punom smislu reči, a on je nesumnjivo apsolutno, apsolutno dao rezultate.

Što se tiče normativnog okvira u oblasti finansiranja političkih aktivnosti i jasnijeg definisanja spornih pojmova i pitanja, to nije naša nadležnost, jer se podvodi pod zakonodavni okvir, ali ne samo kod nas. Potrebno je da i Vlada Republike Srbije preko resornog ministarstva omogući da se jedan takav zakon pojavi ili zakonski predlog o kome ćemo, nadam se, krajnje stručno i argumentovano da raspravljamo i na kraju da ga usvojimo isključivo radi podrške vama i kako bi se vama pomoglo u daljem postupanju.

I na kraju, mislim da ste, gospodine Sikimiću, do sada bili zadovoljni podrškom Vlade Republike Srbije kada je u pitanju mogućnost poboljšanja infrastrukture u Agenciji za sprečavanje korupcije, kada su u pitanju mogućnosti da se stručno osposobe i adekvatnije pripreme, odnosno poveća eventualno kadrovska struktura ili kadrovski potencijal Agencije, oprema, programi i suštini da kažemo da se poboljšaju uslovi rada u Agenciji. Nadam se da tu nemate primedbi, s tim što i dalje stoji preporuka Vladi Republike Srbije da se na tom polju radi, jer nikad nije dovoljno ono što postoji, uvek se može nadograditi, uvek se može poboljšati, uvek se mogu ti uslovi prilagoditi potrebama, s jedne strane, a s druge strane, primeniti u praktičnom smislu reči tamo gde su se okolnosti promenile, pa hajde onda da reagujemo i u odnosu na te promenjene okolnosti na adekvatan način.

Zbog svega ovoga što sam istakao, još jednom ću ponoviti da će poslanička grupa SPS, podržati vaš izveštaj i da ćemo u danu za glasanje, glasati tako što ćemo tražiti da se izveštaj prihvati. Zahvaljujem se.

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da je u ovoj polemici između predstavnika SRS i SNS pomenuta SPS, moram da se odredim prema tome.

Tačno je ono što je rekao uvaženi kolega Mirčić, da je u vreme kada je Slobodan Milošević bio predsednik SPS, isključivo u cilju borbe protiv korupcije i zaštite interesa Srbije, odnosno pravnog poretka, uhapšeno, ni manje, ni više, dva ministra.

Ono što krasi SPS jeste doslednost i principijelnost, jer i sada učestvujemo u vlasti. Delimo isti sistem vrednosti i iste principe vlasti sa SNS i borimo se za to da svako odgovara za ono za šta je kriv. Da niko ne može biti van zakona i da svi koji učine bilo šta protivpravno moraju da odgovaraju, bez obzira da li pripadaju vladajućoj ili opozicionoj stranci.

Moram da podsetim radi građana Srbije da je posle 5. oktobra najviše onih koji su bili izloženi linču, bilo članova SPS, koji su bili na listama za odstrel, koji su bili bukvalno proganjani, šikanirani, neosnovano sudski procesuirani, njihove porodice izlagane najvećem stepenu neprijatnosti i to je prolazilo kroz jednu katarzu koja nije trajala kratko. Od 5. oktobra pa na dalje, vinovnici ili dželati tog vremena više ih nema ovde, a tu su njihovi sledbenici. Ja sam to morao da kažem zbog građana Srbije, zbog toga što je vrlo malo njih koji su dočekali ono što su zaslužili, a to je sankcija ne samo od suda, već i od naroda. Na sreću, od naroda imaju iz izbora u izbore i nadam se da će tako i ostati. Zahvaljujem se.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:21