NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:49

Osnovne informacije

Statistika

  • 276
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 14 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 24 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kada je u pitanju odredba člana 2. lično mislim da je dobro normirana i ukazuje upravo na rešavanje nekih problema koji do sada u praksi nisu bili dobro rešeni. Ne samo što se radi o hitnim rokovima i kratkim rokovima na koje ste sa pravom ukazali, kada je u pitanju izdavanje putne isprave, i kada je u pitanju i podnošenje zahteva po kojima se urgentno postupa.

Ovde je bilo nekoliko amandmana koji su imali krajnje dobronamerne motive i nije ništa sporno, naročito koleginice Nataše Jovanović. Međutim, čini mi se da nije baš sa pravim razumevanjem i dobrim tumačenjem odredaba zakona prihvaćeno ono što se vezuje za nadležnost tužioca, odnosno suda.

Sa stanovišta sudske prakse, uvaženi ministre, treba građane obavestiti da nije ni sud ni tužilac taj koji će odugovlačiti postupak kada su u pitanju davanja saglasnosti. O čemu se radi? Radi se o procesnim rešenjima gde se vodi računa o takozvanoj hitnosti postupka, gde postoje procesni mehanizmi koji podrazumevaju obavezu suda da hitno odluči, odnosno hitno reši predmet i tako omogući stranci dobijanje putne isprave u najkraćem mogućem roku.

Dakle, ne radi se o brakorazvodnim parnicama koje će trajati poprilično dugo, ne radi se o porodično pravnim sporovima koji takođe podrazumevaju potrošnju ogromnog vremena, odnosno velike vremenske distance. Radi se o procesnim mogućnostima da i sud i tužilaštvo ubrzaju postupak i da na osnovu toga donesu odluku kojom se daje saglasnost. Dakle, u sudskoj praksi, kojoj na neki način po profesiji pripadam, upravo takvi postupci postoje, podrazumevaju hitna rešavanja, podrazumevaju hitnost u postupku od strane kako suda tako i tužioca i podrazumevaju naravno dostavljanje odluke stranci odmah, kako bi stranka mogla na osnovu odluke suda da pred nadležnim organom Ministarstva unutrašnjih poslova ostvari svoje pravo, a krucijalno pravo je pravo na hitno dobijanje putne isprave.

Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da se radi ovde o deci, najmlađoj, a imajući u vidu da starateljstvo nad decom se zakonski vezuje za roditelje kao zakonske zastupnike ili se sudskim odlukama poverava roditeljima, onda je sasvim logično da su roditelji ti koji imaju legitimaciju podnosioca zahteva kada su u pitanju deca.

Potrebe dece se ovde ni u kom slučaju ne dovode u sumnju i zato, uvaženi ministre, mislim da je ovo jako dobro normirano i ovakva odredba zakona treba da ostane na snazi i naravno mi ćemo glasati za nju, tim pre što je i Ministarstvo unutrašnjih poslova kada je u pitanju briga o deci pokazalo više nego veliku predanost, posvećenost i profesionalizam u postupanju. Ovde je kolega Šešelj ukazao na otmicu maloletnog deteta, to je nedavno bilo i u slučaju kada je maloletni dečak otet radi pokušaja izvršenja krivičnog dela iznude, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova sprečilo.

Ono što građane Republike Srbije treba da na neki način održi u velikom stepenu poverenja prema Ministarstvu unutrašnjih poslova jeste vaša hitnost u postupanju i ono što je najvažnije – vaše nemešanje u rad pravosudnih organa, jer vi u granicama svoje nadležnosti zaista u profesionalnom smislu reči odrađujete onaj deo posla koji je u skladu sa zakonom i propisanim nadležnostima obavezan, a to je prikupljanje operativnih podataka, činjenica i dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ili osnov sumnje ili osnovana sumnja da je neko izvršio krivično delo. Ostalo je na pravosudnim institucijama, konkretno na tužilaštvu i sudovima.

Podsetiću samo da je upravo u tom delu verifikovan jedan takav profesionalni pristup Ministarstva unutrašnjih poslova i svih onih koji u Ministarstvu rade predano na obavljanju svojih službenih zadataka, odnosno dužnosti. U slučaju Kosmajca konkretno prikupljeni su bili svi dokazi, prikupljene su činjenice, operativnim radom je utvrđeno dosta toga, što je moglo da posluži za dalje procesuiranje. Dakle, nije ni ministarstvo, ni izvršna vlast, ni Vlada, ni prvi potpredsednik Vlade Dačić, ni predsednik Vučić oslobodio tog čoveka, već isključivo sud. Dakle, to je dokaz o nemešanju izvršne vlasti u sferu onog dela posla koji se odnosi na pravosudnu vlast.

Zato imate podršku SPS, zbog takvog posvećenog i profesionalnog rada. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram da ostanem pri stavu da je ova odredba predloženog teksta zakona dobra i da ova norma ne treba da se menja. Ukazivanja na to da tužilac, odnosno nadležni javni tužilac treba da bude izbrisan iz ove norme bi samu normu dovelo do besmisla iz jednostavnog razloga što tužilac nije van suda, on je vezan za sud i vezan je za sudski postupak.

U Krivičnom zakoniku su propisane i neke mere bezbednosti koje se konkretno vezuju za oduzimanje predmeta gde je jedna od takvih mera i oduzimanje pasoša. Što znači da javni tužilac ima i te kakvu ulogu kada je upitanju bilo šta što se vezuje za putne isprave kako kod učinioca krivičnih dela tako i kod onih koji su vezani za učinioce krivičnih dela. Tako da ovde sud i tužilac imaju i te kakvu povezanost i ne možemo ih barem iz ove norme, a samim tim i u odnosu na Krivični zakonik eliminisati. Osim toga je u pravu, uvažena koleginica Jeftović koja je ukazala da se postupci vode tako što se inače i vrši saradnja sa drugim institucijama pa i sa centrima za socijalni rad, kada su u pitanju interesi deteta, a ovde jesu interesi deteta.

Zato ova norma treba da ostane ovakva kako je predložena, a amandmani koji su krajnje dobronamerni imaju neku svoju racionalnu podlogu ipak ne mogu biti prihvaćeni. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ukazujem na povredu člana 106. Poslovnika Skupštine Republike Srbije i molim vas da konačno ovu sednicu i našu raspravu podvedemo pod dnevni red. Razumem vašu toleranciju što ste kroz povrede Poslovnika dozvolili i repliciranje, razumem da je to u duhu jedne demokratske rasprave i sučeljavanja stavova, razumem da se na taj način i poslaničke grupe pokušavaju pred građanima Republike Srbije pokazati na način na koji u političkom smislu reči to najbolje znaju i umeju.

Ono što mi se čini da je bitno, bitno je da se mi danas vratimo tački dnevnog reda, jer građani Republike Srbije od nas očekuju da radimo svoj posao, građani Republike Srbije od nas očekuju da donosimo odluke, odnosno akte koji su u interesu građana, a mi danas imamo jako važne tačke dnevnog reda koje su isključivo personalna pitanja o kojima se krajnje ozbiljno razmatralo i molim vas da u tom duhu nastavimo raspravu, jer ova Vlada Republike Srbije i te kako vodi računa o svojim kadrovima, njihovom kvalitetu i naravno rezultatima njihovog rada. U tom smislu i ima podršku ove većine koju sačinjava većinu Skupštine Republike Srbije. Molim vas da na taj način nastavimo ovaj rad. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem se.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, a ovo pitanje se više vezuje za dva ministarstva - Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture.

Radi se o jednom izuzetno važnom događaju, istorijski izuzetno važnom događaju, a to je dan kada je zaključeno primirje u Prvom svetskom ratu, dan koji smo juče obeležili ne samo mi, već koji je obeležen i u Evropi i, po meni, i znatno šire, imajući u vidu posledice onoga što je Prvi svetski rat prouzrokovao, imajući u vidu sve ono što se vezuje i za geostrategiju i politiku i sve druge posledice koje su proistekle iz jednog zaista pogubnog rata, gde je Srbija i srpski narod pokazala da su odani ideji slobode, da je naš narod isključivo slobodoljubiv narod, da smo kroz žrtve koje nisu nimalo male pokazali koliko ideja slobode znači. Preko pola miliona reproduktivnog stanovništva je izginulo u Prvom svetskom ratu.

Srbija je dala velike vojskovođe, velike heroje, one koji su svojim životima, svojim radom, delovanjem, svojom borbom, svojom hrabrošću pokazali da je Srbija uvek bila na jednom jedinom putu, a to je put koji podrazumeva borbu za slobodu. I u tom pravcu ovekovečavanje istorijskih ličnosti poput Stepe Stepanovića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, Živojina Mišića, ima zaista istorijski značaj.

Ono što se na neki način nameće jeste da li su ono što podrazumeva tekovine Prvog svetskog rata, da li je to na pravilan, adekvatan i dovoljan način zastupljeno u društvenom životu?

Mladi naraštaj, mlada pokoljenja, moraju baštiniti tekovine Prvog svetskog rata, naravno i svih drugih oslobodilačkih ratova, i Drugog itd, ali, baštinjenje tih tekovina jeste ne samo pravo već i obaveza svih nas, prevashodno da sačuvamo istoriju od revizije, od iskrivljavanja istine, da mladi naraštaji kroz baštinjenje tih tekovina spoznaju i saznaju pravu istinu o narodnooslobodilačkim borbama, ratovima, žrtvama, jer te žrtve nisu male.

Zbog toga je pitanje jednostavno, a odnosi se na činjenicu da li je sve ono što se kroz ove istorijske događaje dešavalo na dovoljan i adekvatan način zastupljeno u prosveti, udžbenicima, kulturi, umetnosti?

Da li smo pridali adekvatan značaj nečemu što je u svakom slučaju, sa jedne strane sveto, a sa druge strane nešto što podrazumeva čuvanje istorije našeg naroda? Ako ne sačuvamo istoriju i ukoliko se ne osvrnemo iza sebe, put budućnosti neće biti tako lak i tako jednostavan. Naša obaveza, naš zadatak jeste da se istorija sačuva. Zahvaljujem se.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -