Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Neđo Jovanović

Neđo Jovanović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set zakona o kojem danas raspravljamo.

Ono što sigurno privlači najveću pažnju i što je najaktuelnije od predloženih zakona o kojima vodimo raspravu nesumnjivo jeste Zakon o poreklu imovinu i oporezivanju nezakonito stečene imovine.

Ovde se postavlja pitanje koje ste vi, uvaženi ministre, postavili na samom početku u uvodnom izlaganju, da li je bilo potrebno donositi jedan poseban zakon imajući u vidu odredbe zakona koji su već na snazi?

Konkretno, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima ili sadrži odredbe kojima se reguliše upravo materija koja je obuhvaćena predloženim Zakonom o poreklu imovine i oporezivanju nezakonito stečene imovine.

Konkretno, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji tzv. „unakrsno ispitivanje“ imovine i postoji institut tzv. „vanrednog poreza“ na ne prijavljene prihode, ali je to po poreskoj stopi od 20% za razliku od Predloga zakona gde je predložena poreska stopa od 75%.

Dakle, postavlja se pitanje – da li je trebalo intervenisati u postojećem zakonu, Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i tamo normirati sve ovo što treba da bude predmet naše rasprave ili doneti jedan potpuno novi zakon koji će na precizan, jasan, praktično primenjiv način regulisati kompletnu materiju koja se vezuje za utvrđivanje tzv. „viška imovine“ koji nije stečen zakonito?

Mi socijalisti smatramo da zaista treba da postoji jedan poseban zakon i podržavamo što je predložen ovakav zakon iz jednostavnog razloga što bi u postojećem Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji imali situaciju nepotrebnog normiranja, nepotrebnih odredaba, zbunjujućih, nepreciznih, nejasnih i tako dalje, a u svakom slučaju ovde imamo nešto što je barem jedna vrsta iskoraka ili početni korak da se krajnje odlučno, krajnje principijelno i dosledno suprotstavimo najvećoj pošasti na svetu, a to je korupcija.

I da budemo iskreni, ne postoji zemlja na zemaljskoj kugli, ne postoji država na ovoj planeti koja nema korupciju, samo je pitanje koliki je stepen korupcije, niti postoji država koja je imuna od korupcije.

Ono što je bitno za Srbiju i ono što sprovodi naša vlast to jeste cilj da imamo nulti stepen tolerancije na korupciju sa jedne stane, a sa druge strane da se u nekoj vrsti sinergije svih činilaca i normativno i praktično borimo protiv korupcije, da je suzbijamo na najmanju moguću meru i ako je to moguće, a jeste ideal na neki način da je u celini eliminišemo. Zbog toga je ovaj zakon kao antikoruptivni zakon ima za cilj smanjenje koruptivnih aktivnosti.

Kritičari ovog zakona su između ostalog isticali razne dileme, osude na čak nacrt zakona i pre nego što je ušao u skupštinsku proceduru, pa je tako izražena sumnja da rukovodilac posebne jedinice poreske uprave koji će rukovoditi postupkom utvrđivanja nezakonito stečene imovine navodno ima mogućnost da donese i smernice, ostvari uvid u podatke svakog od nas ovde prisutnih i na taj način da vrši određene vrste zloupotrebe.

Zašto? Zbog toga što ga postavlja Vlada Republike Srbije i zbog toga što kritičari ovakvog zakonskog akta smatraju da se na taj način otvara prostor da se eventualno gone oni koji su politički nepodobni.

Mi u poslaničkoj grupi SPS odbijamo ovakav stav kao populistički sa stanovišta političkog marketinga, jer se postavlja jednostavno pitanje – ko drugi može da postavi ili imenuje rukovodioca posebne jedinice poreske uprave osim Vlade? Zašto? Pa zbog toga što je poreska uprava sastavni deo sistema države ili državnog aparata. Pa neće ga postavljati neko udruženje građana ili ne znam ko.

Dakle, imamo situaciju u kojoj postoji subordinacija i hijerarhija i u kojoj postoji uređeni sistem upravljanja. U tom sistemu se nalazi i poreska uprava. Poreska uprava podleže odgovarajućem sistemu organizovanja koji podrazumeva i postavljanje određenih funkcionera, rukovodilaca, pa čak i drugih kadrovskih struktura, a isključivao od strane Vlade, jer to drugi niko i ne može.

Ono što smatram da je bitno istaći, uvaženi ministre, jeste da je zaista ovaj zakon učinio jednu vrstu napretka kada je u pitanju prevashodno teret dokazivanja uvećanja imovine. Teret dokazivanja uvećanja imovine pravilno jeste na poreskoj upravi. Ne može biti ni na Peri Periću, ni na Marku Markoviću, bilo kom fizičkom licu. Znači teret dokazivanja tzv. „viška imovine“ i to onog dela imovine za koji će se kasnije utvrđivati da je nezakonito stečen, jeste isključivo na poreskoj upravi.

Logično je, poreska uprava raspolaže mehanizmima kako da utvrdi taj tzv. „višak imovine“, ali sa druge strane teret dokazivanja sticanja ili porekla imovine nesumnjivo jeste i nesumnjivo treba da bude na svakom fizičkom licu kao poreskom obvezniku i mi to bezrezervno podržavamo.

Što se tiče prava uvida u javne knjige i registre radi prikupljanja podataka od kojih zavisi uvećanje imovine, odnosno utvrđenje uvećanja imovine tu je, da kažemo iskreno, teren malo osetljiv imajući u vidu da se zadire u podatke koji su zaštićeni shodno propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Mislim da je možda moglo, uvaženi ministre, da se izvrši dodatno normiranje u predlogu zakona, gde će se ne samo reći posebnim zakonom, već upravo Zakonom o zaštiti podataka o ličnostima, voditi računa da se upravo ti podaci koriste krajnje oprezno, da ti podaci moraju ostati u zoni diskrecije i da tim podacima se može raspolagati isključivo u postupku kojim se utvrđuje s jedne strane višak imovine, s druge strane nezakonito sticanje tog viška imovine. Možda bi odborskim amandmanom to moglo da se popravi jer bi kvalitet zakona u tom smislu nesumnjivo bio bolji.

Što se tiče samog pokretanja postupka, dobro je što se on pokreće po službenoj dužnosti, eksoficijom, ali se isto tako dozvoljava da se može pokrenuti i na osnovu prijave bilo kog fizičkog lica koji ukazuje da bilo ko raspolaže sa viškom imovine i da postoji osnovana sumnja da taj višak imovine nije stečen u skladu sa zakonom.

Dakle, imamo neku vrstu ustrojstva pravne sigurnosti koja se sa jedne strane postiže pokretanjem postupka po službenoj dužnost, a sa druge strane mogućnošću da svako od nas s obzirom da imamo i građansku obavezu i ustavnu obavezu i moralnu obavezu, da se borimo zajedno sa državnim aparatom protiv koruptivnog delovanja, da ukažemo da to koruptivno delovanje postoji i da kažemo jasno i glasno gde postoji, odnosno ko se ogrešio o zakon i ko je na nezakonit način stekao imovinu.

Što se tiče cenzusa, odnosno visine iznosa vrednosti imovine od 150 hiljada evra i trogodišnjeg roka, naravno da se oko toga može diskutovati, naravno da se oko toga može dosta polemisati da li je taj iznos trebao da bude možda i manji, da li je možda trebao da bude i veći, ali mi socijalisti smatramo da je bitno da smo pokrenuli ovo pitanje, da je ovaj cenzus sada u fazi nekog praktičnog proveravanja nakon primene ovog zakona, zato što će ovaj zakon stupiti na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali će se primenjivati nakon isteka godine dana od upravo tog roka.

Dakle, u tom periodu od godinu dana imamo obavezu da se ovaj zakon, odnosno da se izvrše pripreme kako bi se ovaj zakon u praktičnom smislu reči na najbolji mogući način sprovodio, a sa druge strane kada ga budemo počeli primenjivati, videćemo u kojoj meri su ove odredbe koje za sada možemo posmatrati i kritički i ne kritički, koliko su one u praksi realno prihvatljive, odnosno koliko će ovaj zakon biti efikasan.

Sad dolazimo, uvaženi ministre, do jednog člana za koji ja smatram da može da bude sporan u praktičnoj primeni, pa ću vas zamoliti da razmislite da se eventualno ovaj član predloženog zakona možda i izmeni.

Radi se o predlogu člana 14. stav 3. ovog zakona gde se kaže da neučestvovanje u postupku stranke ne odlaže trajanje postupka, odnosno ne odlaže radnje koje se preduzimaju u toku postupka.

Ovakva generalna norma nisam siguran da je dobra, zato što treba voditi računa da li je to neučestvovanje stranke opravdano ili neopravdano. Ako je opravdano i ako stranka opravda svoje neučestvovanje činjenicom da je bio zdravstveno sprečen, da ima objektivne razloge zbog kojih nije pristupio, da je imao bilo šta što podrazumeva problem, ali objektivne prirode, koji ga onemogućava da učestvuje u postupku, onda nema razloga da se preduzimaju radnje na njegovu štetu i da postupak traje.

Naprotiv, u tom slučaju treba tu pravnu radnju ili neku drugu radnju koja se preuzima odložiti, pa onda kada on bude spreman da pristupi i kada bude sposoban da preduzima sve ono što je u korist zaštite njegovih interesa, onda je, naravno, to omogućeno.

U obrazloženju predloga zakona predlagač je pokušao ovo da obrazloži, međutim, norma je ostala ovakva kakva jeste. U praktičnoj primeni ovakva norma, s obzirom da je širokog spektra tumačenja, može izazvati neujednačenu sudsku praksu i dovesti stranke u problem, a taj problem podrazumeva da stranka trpi štetu koju ne bi smela da trpi zbog toga što su neke radnje preduzete bez njenog prisustva.

Dalje, ono što je dobro, dobro je što ste pravilno regulisali pitanje dvostepenosti u odlučivanju, mogućnost izjavljivanja žalbe, da žalba odlaže sprovođenje prvostepenog rešenja, dakle, ima suspenzivno dejstvo, to je jako dobro rešenje i naravno, da se protiv konačnog rešenja u upravnom postupku može voditi upravni spor po tužbi.

E, sad, ono što je ovde jako važno istaći jeste da mi se čini da su ovim zakonom na neki način dovedene u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, odnosno ne u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, nego da smo možda došli u situaciju da čak negde malo i derogiramo Krivični zakonik.

Pojavljuje se jedna odredba koja kaže da u slučaju izvršenja krivičnog dela i u slučaju da se krivičnim delom ostvari protivpravna imovinska korist, a onda plati porez, da se upravo ta imovinska korist, odnosno u tu imovinsku korist uračunava iznos plaćenog poreza po ovom zakonu. I to nije sporno, to je dobro rešenje, ali zašto nije normirano u Krivičnom zakoniku? Zašto nismo pristupili izmeni odredaba Krivičnog zakonika da bi imali situaciju koju treba da izbegnemo, a to je da se ovaj zakon pojavljuje kao leks specijalis u odnosu na Krivični zakon?

Znači, nisam siguran da je pravno tehnički ovo dobro rešeno, imajući u vidu da imamo onaj tzv. institut lex specialis derogat legi generali, a ovaj zakon ne bi smeo da derogira Krivični zakonik kao opšti zakonik.

U tom smislu, krajnje dobronamerna sugestija iz poslaničke grupe SPS da se razmisli da se pristupi, da predlagač pristupi izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zbog toga što mi amandmanima u tom smislu nismo mogli da reagujemo, imajući u vidu da bi prekoračili obuhvat zakonskih izmena, odnosno predloženog zakona.

Dalje, ono što je dobro, a to je dobro što je uradio Odbor za pravosuđe, ja pretpostavljam, iskreno, na vaš predlog, da se mora uvesti obavezna bezbednosna provera za sva lica koja vode postupak protiv svih onih za koje postoje ili osnovana sumnja ili verovatnoća ili dokaz da su stekli imovinu na nezakonit način.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što kredibilitet onih koji će postupati protiv svakog ko se ogrešio o zakon, ko je koruptivno delovao, ko je na osnovu koruptivnog postupanja stekao neku imovinu, da upravo ta lica koja vode postupak moraju imati apsolutni kredibilitet, a to znači da bezbednosna provera prema takvim licima mora biti apsolutno celovita i sa stanovišta postupanja MUP, na čijem ste vi čela i sa stanovništva postupanja BIA, koja ima obavezu i nadležnost da ocenjuje i neke druge podatke vezane za ličnosti koje mogu ukazati na sumnju ili eventualno potvrditi koruptivno delovanje.

Prema tome, potpuna podrška Odbor za pravosuđe, koji je amandmanom reagovao, a siguran sam da taj amandman postaje sastavni deo predloga ovog zakona i da ćemo na taj način imati jednu vrstu sigurnosti kada su u pitanju lica koja postupaju u predmetima ili u postupcima utvrđivanja, pod jedan, viška imovine, pod dva, utvrđivanja nezakonitosti sticanja tog viška imovine.

Na samom kraju, kada komentarišemo ovaj predlog zakona, želim da izrazim stav poslaničke grupe SPS, naravno, SPS u celini, mi nikada nećemo ni posustati, ni prestati da dajemo svoj puni doprinos smanjenju korupcije, u pokušaju da je eliminišemo u celosti, da uništimo korupciju, jer jedino država u kojoj ne postoji korupcija, ne postoji korupcija u onoj meri u kojoj ugrožava temelje države, može obezbediti pravnu sigurnost građanima, a SPS kao državotvorna stranka se uvek borila za tako nešto i na tom putu će ostati dosledna do kraja.

Da li će se korupcija iskoreniti ili neće, zavisi najviše i isključivo od onih koji su kao građani dužni i obavezni da poštuju i prava i slobode, ali istovremeno da imaju obaveze prema državi, a osnovna obaveza prema državi jeste da se država čuva i zaštiti od bilo kakvog delovanja koje može podriti državu, pravni sistem, političko i društveno uređenje, a nažalost, u najvećoj meri to je korupcija.

Dakle, SPS ostaje dosledna na putu borbe protiv takve pošasti.

Što se tiče ostala dva zakona, vrlo kratko ću prokomentarisati. Uvaženi ministre, odredbe Zakona o parničnom postupku, kojim se menja postojeći, odnosno pojedine odredbe Zakona o parničnom postupku, jesu dobra rešenja, ali ću vas zamoliti da kao ministar unutrašnjih poslova i čovek koji je dao veliki doprinos da se Ministarstvo i osavremeni i da bude daleko efikasnije, daleko bliže narodu u cilju zaštite prava građana, da se podaci koji se inače relativno brzo dobijaju od strane MUP učine još dostupnijim.

Radi se o tome da u svakoj presudi koju donosi sud za podatke o strankama moraju biti zastupljeni podaci koji se vezuju za tzv. lične generalije, odnosno lične podatke poput JMBG itd.

U advokatskoj profesiji postoji jedna ustaljena praksa da se advokati obraćaju MUP, nadležnoj službi, radi dobijanja JMBG, kako bi se uredila tužba, kako bi to bio podnesak koji je podoban za postupanje od strane suda i kako stranka ne bi trpela ako bi se tužba odbacila zbog toga što je neuredna.

Šta je ovde možda dodatno korisno? To je da još učinimo neki dodatni napor da ubrzamo još dalje postupak prosleđivanja podataka iz baze podataka, to su javni registri, a kad govorim o javnim registrima, tu podrazumevam i na čelo pouzdanosti u te podatke u javnim registrima, onda je logično da se ti podaci elektronskim putem mogu dobiti odmah.

Zbog toga bi bilo dobro da advokatura kao profesionalna organizacija koja štiti interese građana može elektronskim putem direktno povezana sa podacima koji se vezuju za upravo one lične generalije koji se odnose na stranke. Mislim da je to sigurno moguće, imajući u vidu da je naše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave osavremenilo tzv. e-uprava elektronskom bazom koja podrazumeva dostupnost u svakom trenutku i da to može da bude i u ovom slučaju.

Na samom kraju, što se tiče odredaba Zakona o obligacionim odnosima, dobro je što se ovaj zakon usaglašava sa drugim propisima, sa propisima koji se odnose na javnobeležničku delatnost, sa propisima koji se odnose na promet nepokretnosti, ali samo jedna mala primedba Ministarstvu pravde, mom uvaženom kolegi, koga jako poštujem, gospodinu Ćosiću, ovo je trebalo ranije, a ne ovoliko dugo čekati da usaglasimo ove zakone, jer smo to upravo zbog ovih problema koji se pojavljuju u praksi mogli već imati u primeni. Zahvaljujem se.

Još jednom, podrška SPS predloženom setu zakona.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Drago mi je da imamo ista mišljenja u pogledu suštinskih pitanja kada se radi o Predlogu zakona, s tim što ću ja učiniti jednu malu digresiju, a to je sledeće. I ovaj Zakon o poreklu imovine, odnosno oporezivanja nezakonito stečene imovine ima delimično i procesni i materijalno-pravni karakter. Dakle, radi se i o procesnim normama i materijalno-pravnim normama. Slično je i sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Samo je jedna mala, krajnje dobronamerna sugestija, a to je da se upravo u ovom zakonu jasno naznači da se procesna disciplina, a kada govorimo o procesnoj disciplini, to onda znači da ja kao stranka u postupku ne ugrožavam postupak, ne utičem na odugovlačenje postupka, da ne opstruiram organ koji vodi postupak, da se tu shodno primenjuju odredbe ZPPPA, odnosno Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. To ovde nije naglašeno na implicitan način, već je samo rečeno – ne učestvovanje stranaka u postupku ili stranke u postupku ne odlaže preduzimanje radnje. Generalna norma. S obzirom da u praksi znam kako to nekad doživi odgovarajući epilog, taj epilog zna da bude štetan za stranke, jer ga organi različito primenjuju.

Ono što želim, ministre, da iskreno kažem jeste da je ova Vlada uspela u jednoj stvari da uspostavi fiskalnu disciplinu, doprinos još većem uspostavljanju discipline u fiskalnom smislu reči jeste ovaj zakon i zbog toga je poštovanje SPS i naš doprinos u svemu tome nešto što će biti naš princip u daljem radu zajedno sa vama. Hvala.
Učinjeno je više povreda Poslovnika od prethodnog govornika. On to i te kako dobro zna, ali mu je postao manir da domino efektom samo ređa članove koje je povredio, a vi shodno odredbama člana 27. ste trebali da ga, u svakom slučaju, sankcionišete.

Prvo, obratio se ministru sa rečima uzjogunio. Pre toga isti govornik kaže da je pristojan i kulturan i da na taj način manifestuje ponašanje i njega lično i njegove poslaničke grupe. Ako je taj termin odraz njegove kulture, prihvatam, nemam ništa protiv toga. Ja bih vas zamolio da se mi vratimo na dnevni red, s obzirom da prethodni govornik već duže vreme opstruira rad ove sednice pokušavajući da se dodvori građanima i prikupi određene političke poene, što mu svakako neće poći za rukom. S obzirom da je naša dužnost, kao poslanika ovog parlamenta da se isključivo određujemo prema zakonu o kome raspravljamo, ja vas molim da to ubuduće činimo i da se više ovakve stvari ne dešavaju. Hvala.
Zahvaljujem se.

Oni koji se razumeju, a oni koji su diplomirali na Pravnom fakultetu bi trebalo da se razumeju u proces.
Izvinjavam se. Član 106.

Upravo onako kako sam malo pre rekao, barem onaj ko se bavi strukom bi trebao da zna šta je Poslovnik i da Poslovnik podrazumeva korpus procesnih ovlašćenja, a vi ste, uvaženi predsedavajući, dozvolili da se ta procesna ovlašćenja ovde grubo zloupotrebljavaju, i to da se nebrojeno puta izađe iz tačke dnevnog reda i da se komentariše šta kome padne na pamet.

To što je vređan ministar, to je opet, ponoviću, odraz kulture, ali to što se ne vodi računa o tačkama dnevnog reda i što se pravi jedna politička priča, kao miting negde na nekom političkom skupu ili manifestaciji, to stvarno ovaj Dom ne sme da dozvoli, niti mi poslanici to treba da prihvatimo.

Ja se više neću javljati po Poslovniku, jer vi imate i pravo i obavezu da narodnom poslaniku, koji krši Poslovnik na ovaj način, oduzmete vreme od njegove poslaničke grupe i da na taj način vratite sednicu Skupštine u normalan kolosek. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja, kao poslanik, ako sam nešto naučio do sada u ovom parlamentarnom radu, naučio sam da sloboda govora nije maltretiranje. A ovo što se čini od strane poslanika koji je pre mene govorio je klasična vrsta maltretiranja svih nas ovde zajedno, imajući u vidu da je svaku…

(Predsedavajući: Kolega Jovanoviću, ublažite retoriku, molim vas.)

Upravo se rukovodim onim što je moj prethodnik nametnuo kao princip u raspravi, odnosno u dijalogu, a to je bukvalno pokušaj da se sve vreme kroz pozivanje, bilo na Poslovnik, bilo na repliku, pokuša degradirati sve ono što druga strana govori, a konkretno to smo mi, predstavnici vlasti, na način koji apsolutno nije primeren, prevashodno nije primeren ovom Domu, prevashodno nije primeren postulatima demokratije, ne vidim zbog čega bi se bilo ko, za bilo šta izvinjavao i smatram da je krajnje vreme da počnemo da raspravljamo isključivo o zakonu koji je na dnevnom redu, bez nadgordnjavanja, bez populizma, bez politikanstva, jednostavno da radimo svoj posao. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja najpre želim da izrazim jednu iskrenu zahvalnost što je vaše Ministarstvo i vi na čelu istog Ministarstva, prihvatilo amandmane koje je poslanička SPS podnela na Predlog zakona o kojem danas raspravljamo i naravno, činimo sve što je u našoj moći i u našoj nadležnosti da isti zakon poboljšamo po kvalitetu kako bi u praktičnoj primeni postigao puni efekat.

Ono što je za veliko uvažavanje i poštovanje, jeste činjenica da vaše Ministarstvo već u kontinuitetu i to nije laskanje, to nije nikakva subjektivnost, to je realnost, već u kontinuitetu čini sve kako bi se ono o čemu danas raspravljamo podiglo na najviši mogući nivo, a to naša svest da se istorija ne sme ni u kom slučaju relativizovati, da se ne sme zaboraviti, da se istorijske činjenice moraju uvek prikazivati onakvim kakvi jesu bez obzira da li neko imao drugačiji pristup analizi tih činjenica, imao drugačiji ugao. Kada je u pitanju ocena istorijskih činjenica, mi ih moramo sačuvati u njihovom identitetu, odnosno istoriju sačuvati od iskrivljavanja.

U tom pravcu zaista ono što je za svaku pohvalu, jeste vaše nastojanje da jedan takav princip zadržite i da taj princip postane kao princip koga moramo svi da se dosledno pridržavamo.

Ono što je jako važno istaći jeste nešto što se ovde nekoliko puta ponovilo. Mislim da je tu uvažena koleginica, Nataša Jovanović, potpuno u pravu ističući neke okolnosti koje u svakom slučaju predstavljaju i određene terete, opterećenje. Istorijski spomenici, bez obzira iz koje istorijske etape, bez obzira iz kojeg istorijskog doba moraju da uvek budu prisutni i da se vide, moraju da budu prepoznatljivi. Mi na taj način čuvamo, ne samo istoriju, mi na taj način istovremeno negujemo našu kulturu. Kultura je deo našeg nacionalnog identiteta i bez toga mi ne možemo apsolutno nigde da reprezentujemo ono što nam istorijski pripada ukoliko to prikrivamo i ukoliko to ne eksploatišemo na pravi način.

Mislim da delimo potpuno ista sagledavanja i mišljenja kada je u pitanju bilo koja istorijska etapa koja treba da bude obeležena na način koji to činimo ovim zakonom, ili spomen obeležjima, ili spomenicima, ili na drugi način. Nebitno je šta je ideološki pristup, nebitno je da li taj istorijski momenat i taj spomenik ili to obeležje podrazumeva nešto što se vezuje za ideologiju tog vremena ili određene strukture u tom vremenu, bitno je da to vreme bude ovekovečeno. Zašto? Zbog toga što ne smemo da se stidimo svoje istorije, a istovremeno moramo da se ponosimo svjom istorijom. Kada se to dvoje stavi u korelaciju, to podrazumeva da smo obavezni da istoriju kakve jeste očuvamo.

Ono što želim da istaknem kao činjenicu, sve što je koleginica Jovanović istakla treba ubuduće da bude podstrek za nove ideje, za nove projekte, za nove programe. Svaka istorijska epoha podrazumeva obeležavanje na najbolji mogući način. U tom smislu moramo adekvatne sadržaje imati. Kada to već činimo, kada obeležavamo, nije dovoljno podići samo spomenik i reći – da, spomenik tu stoji, doći ćemo, pogledaćemo, poklonićemo se sinima nekih koji su svoje živote da li za najveće ideale, kao što je ideal slobode.

Potrebno je pored tih spomenika napraviti sadržaje koji podrazumevaju najbolji način negovanja svega onoga što taj spomenik obeležava, zbog čega se sa posebnim pijetetom, kako reče koleginica Jovanović, sa velikim emocijama odnosimo na određene istorijske činjenice, istorijske događaje, ljude koji su imali istorijsku ulogu bez obzira u kom statusu i na koji način.

Zato stimulišem, sugerišem i vašem ministarstvu da u granicama finansijskih mogućnosti, budžetskih mogućnosti, uz svako spomen obeležje učinimo nešto dodatno, nešto što će sadržinski da pojača sve ono što se vezuje za obeležavanje određenih događaja, a hvala Bogu tako mogu da se izrazim, imamo ih mnogo, jer je naša istorija bogata, bogata je mnogo i stradanjima i uspesima i katarzama i pogubljenjima i mnogo čime, ali to je bogatstvo naše istorije sa kojom treba da budemo ponosni, a da bi to bilo zaista tako onda učinimo još jedan iskorak da bi i onaj dodatni sadržaj uz sve ono što imamo, podigao nivo svesti kod naših ljudi, kod građana Srbije da se istorija čuva. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući.

Imajući u vidu jednu zaista konstruktivnu raspravu, u načelu, kada smo načelno raspravljali o ovom zakonu, odnosno predlogu zakona ja sam nekoliko činjenica istakao za koje sam smatrao da su jake bitne radi pravne sigurnosti građana Republike Srbije. Jako mi je drago što je predlagač zakona te moje sugestije prepoznao kao krajnje dobronamerne i kvalitativne u odnosu na postojeći, odnosno predloženi tekst zakona.

U tom smislu izražavam i poštovanje i zahvalnost za razumevanje poboljšanja kvaliteta zakona koji je svakako učinjen na taj način što je Odbor prihvatio ono što smo u raspravi konstatovali kao dobro, što je odborskim amandmanom učinjeno nešto, što sada zakon u praktičnoj primeni čini daleko efikasnijim, a građane Republike Srbije daleko više pravno zaštićenim.

Konkretno sada pravnu zaštitu ne uživaju samo poverioci iz tzv. obligacionih odnosa gde su u pitanju štete koje se poveriocima čine nezakonitim postupanjima dužnika ili postupanjima dužnika koji podrazumeva raspolaganje imovinom koja je predmet izvršenja ili može biti predmet izvršenja i onda poverioci ostaju bez mogućnosti da naplate svoja potraživanja. To nije bilo sporno kada je u pitanju obuhvat ovog zakona, ali je predlagač prihvatio i razumeo potrebu da se taj krug lica proširi, odnosno da sada istu vrstu pravne zaštite imaju i poverioci i u stečaju.

Dakle, kako u pogledu stečajnog, tako i u pogledu vanstečajnog pobijanja sada su poverioci zaštićeni zato što će zabeležbom odgovarajućom zabeležbom, odgovarajućeg tereta građani Republike Srbije imati pravo da se zaštite od svih onih koji bilo punovažnim pravnim radnjama ili drugim pravnim radnjama mogu dovesti do štetnih posledica zbog kojih poverioci imaju i razlog i pravni interes da traže, prevashodno, zakonsku zaštitu.

Ono što je uvažen koleginica Rakić, dobro, jeste i činjenica što ste razumeli i prihvatili i drugu dobronamernu sugestiju, a to je da se obuhvatom zabeležbi na neki način sistematizaciju, odnosno normira i ono što je bilo propušteno, a to su ne samo ugovori koji se vezuju za bračne partnere, odnosno bračni ugovori ili predbračni ugovori, već i ugovori kojim se reguliše imovina stečena u toku trajanja braka, odnosno bračna tekovina i to kako u odnosu na bračne tako i u odnosu na vanbračne partnere.

Naravno i ova vrsta zabeležbe ima i te kako veliki pravni značaj jer dovodi do daleko većeg stepena pravne sigurnosti onih na koje se zabeležba odnosi. Zaista, u tom pravcu jedna iskrena zahvalnost za razumevanje za potrebu dopune zakona u ovom delu.

Ostaje ono u čemu smo se saglasili ali očigledno je da ne možemo prekoračivati, odnosno prekoračiti granice Predloga zakona, a to podrazumeva dalju borbu da se novim zakonskim predlozima doprinese nečemu što podrazumeva normiranje onoga što do sada nije normirano. Prevashodno, da daleko veći akcenat stavimo na brisovnu tužbu koja je kao pravni institut imala svoju i ulogu i značaj u pravnom saobraćaju i u pravnom sistemu, ali u svakom slučaju to brisovnoj tužbi treba daleko veći značaj posvetiti u nekom budućem periodu.

Sada da ne bi bilo ni demagogije ni licemerja mi smo svesni problema sa katastrom, mi smo svesni problema koji su generisani iz katastra, ali isto tako moramo da pozovemo i građane da obrate pažnju da su u obavezi da sami sebe zaštite i da ta tzv. lična odgovornost građana doprinosi da se i katastar ustroji na daleko bolji način. Zašto ovo govorim?

Godine 2010. je stupio na snagu Zakon o javnom uvidu nepokretnosti, odnosno stavljanju na javni uvid nepokretnosti u Republici Srbiji. Tada su se na javni uvid koji je katastar oglasio i koji je u dužem vremenskom trajanju bio na raspolaganju građanima Republike Srbije da se jave u organizacione jedinice službi za katastar nepokretnosti po lokalnim samoupravama, da stave primedbe na faktično stanje, odnosno stanje katastra. Nije se odazvao onaj broj građana koji je bio očekivan da se odazove, zbog čega je na žalost katastarsko stanje u odnosu na faktičko stanje ostalo u suprotnosti, tako da, nije izvršeno upodobljavanje faktično stanja i katastarskog stanja. Građani Republike Srbije tu posledicu i danas trpe, ali moramo priznati, polazim i od sebe i od svih nas zajedno da u tom smislu moramo preuzeti jedan deo lične odgovornosti.

Ono što sam u načelnoj raspravi istakao želim da akcentiram još jednom, da još jednom pojačam našu svest o obavezivanju povećanog stepena pravne sigurnosti građana Republike Srbije i u tom smislu da apelujem i na vas koji možete da utičete na katastar, da se svi javni podaci, s obzirom na načelo pouzdanosti u javne knjige obezbede kao dostupnim svim građanima Republike Srbije. Naravno, jedan pomak je učinjen ovim zakonom. Ne mislim da je to u celosti zato što je onaj ugovor koji je trebao davno da bude zaključen sa advokaturom izostao.

Advokati kao punomoćnici stranaka moraju imati pristup svim podacima katastra, jer se ti podaci katastra koriste u sudskim postupcima, koriste se u pravcu zaštite građana kao stranaka, ne samo u postupcima pred sudom već i u postupcima pred drugim državnim organima. I ukoliko advokatura i advokati kao punomoćnici nemaju pristup tim podacima na adekvatan način, a to podrazumeva efikasno, brzo, tačno i ono što je najvažnije profesionalno pružanje usluge advokaturi u smislu dostupnosti ovim podacima o kojima sam govorio onda je logično da građani Republike Srbije ne mogu uživati onaj stepen pravne sigurnosti koji zaslužuju i koji je neophodno potreban da im država obezbedi.

Mislim da u tom pravcu sledeći zakonski predlog, nadam se, možda i dopune vašeg zakona koji ste predložili, odnosno o kome danas raspravljamo, treba zaista da obuhvati i ove činjenice i ove okolnosti, da ih sistematizuje, da ih normira i da na taj način građanima Republike Srbije, naše države pokažemo našu apsolutnu spremnost za njihovu pravnu sigurnost i da im tu pravnu sigurnost obezbedimo.

Naravno, advokatura u ovom delu daje ogroman doprinos imajući u vidu činjenicu da i kod pružanja besplatne pravne pomoći građani one kategorije, one strukture koji tu besplatnu pravnu pomoć uživaju sa aspekata odredaba zakona o pružanju besplatne pravne pomoći, moraju imati apsolutnu sigurnost kada je primena zakona u pitanju, odnosno zakona koji ste vi predložili, ali i kada su u pitanju zakoni o kojima ćemo verovatno, nadam se vrlo skoro raspravljati. Sve ovo što sam ukazao je krajnje dobronamerno, obuhvatiće sve tim novim zakonom.

Zahvaljujem se još jednom na razumevanju i doprinosu da se prihvatanjem sugestija, naravno i kritika, jer nisam bio ni u kom slučaju pod bilo kakvom rezervom da je ne iznesem, kritiku. Naprotiv, izneo sam ono što kritički treba izneti i drago mi je da je uvaženo. Hvala vam.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno da se možemo potpuno saglasiti sa činjenicom da je obuhvat zabeležbi sada širi i ni u kom slučaju zbog građana Republike Srbije taj obuhvat zabeležbi ne treba sužavati.

Nažalost, tendencija od 2008. godine, odnosno 2009. godine, jeste bila sužavanje obuhvata zabeležbi, zbog toga što se smatralo da je sud kroz privremene mere ovlašćen da dopunski zaštiti stranke u postupku.

Tačno je, bilo je zloupotreba kada je u pitanju zabeležba tužbe. Apsolutno stoji nedorečenost, nepreciznost, sve ono što je prouzrokovalo probleme u službi za katastar nepokretnosti. Međutim, isto tako je tačno da je kasnije vršena zabeležba spora po tužbama koje su bile stvarno pravne prirode, odnosno tužbe za utvrđivanje prava svojine, tužbe za uzurpacije, odnosno vraćanja nepokretne imovine ukoliko je ista uzurpirana, konkretno se radi o katastarskim parcelama. Te okolnosti, te činjenice su pravile ogroman problem u katastru. I na sreću, mi ih ispravljamo. To je dobro.

Ali, isto tako, ni u kom slučaju ne treba stati na tome da smo sada sa ovim predlogom koji je dobar, kvalitetan, završili sa svim onim što podrazumeva upis zabeležbi u katastar. Moramo ga proširiti. Nije u pitanju samo raspolaganje imovinom. Nije u pitanju samo raspolaganje nepokretnostima otuđenjem, davanje u zakup, poklon, itd. U pitanju su sva druga raspolaganja, opet stvarno pravne prirode.

I u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji se ovde kritikuje zbog javnih izvršitelja, stoji veliki broj taksativno navedenih i privremenih mera i mera obezbeđenja, koje takođe uživaju potrebu da uđu u zabeležbu, da se evidentiraju u katastru. Zašto? Zbog toga što jednog dana neko od nas koji ovde sedi, neko od građana Republike Srbije koji nas gledaju ili ne gledaju, može doći u problem upravo zbog toga što se ne zna da taj teret u katastru postoji. A onda će kupac, ne znajući da taj teret postoji, kupiti nepokretnost pod teretom, bez obzira kakav je teret u pitanju.

Jer, mi imamo jednu predrasudu da su tereti samo hipoteke. Nisu. Postoji niz tereta koji mogu da izazovu određene probleme u pravnom saobraćaju, u pravnom prometu i ako se za to ne zna, a ne može da se zna ako nije izvršen upis zabeležbe u katastru, onda potencijalno bilo ko od nas može da trpi određene neprijatnosti, pa čak i štetne posledice.

Zbog toga apelujem samo da budući zakonski predlozi, sa čim se potpuno slažemo, imaju i ovaj obuhvat o kojem sam ja govorio, u svom normiranju sadržano. Ništa više.
Imamo PR-a pošte, PR-a advokature. Drago mi je da postoji jedno apsolutno razumevanje kada je u pitanju status advokata kao profesionalnih korisnika usluga službi za Katastar nepokretnosti, ali da to ne bi bila reklama advokature, mi ovde ne govorimo zbog advokata, advokati su tu samo neko ko obavlja posao profesionalnog korisnika usluga, a taj status im daje mogućnost da građanima Republike Srbije koje zastupaju omoguće onaj stepen zaštite koji građani zaslužuju.

Još jednom ću samo ponoviti apel, jer je očigledno da nije problem ovde, nije problem ni kod predlagača, nije problem ni u ministarstvu, problem je u Katastru. Zbog čega se odlaže zaključenje ugovora da bi status profesionalnih korisnika usluga, kao što su advokati, jer oni taj status imaju, zaista taj svoj status mogli u praksi da realizuju? Zbog čega je odloženo to još godinu dana? Ne postoji nijedan jedini argument, nijedna jedina činjenica koja bi opravdala toliko dugo pomeranje roka. Zbog čega bi građani trpeli godinu dana da advokati dobiju takav status?

Postavlja se logično pitanje, prirodno pitanje. Ako je zakon definisao status advokata kao profesionalnog korisnika usluga Katastra i samim tim omogućili da se prema svojim klijentima odrede shodno tom statusu, zašto se prolongiralo to za godinu dana? Znači, ne upućuje se pitanje predlagaču, jer predlagač ne može da odgovori na to pitanje, upućuje se konkretno direktoru Republičkog geodetskog zavoda ili RGZ-u.

Valjda je potpuno prirodno, valjda je potpuno logično, da ukoliko je nekakav status definisan, normiran zakonom, da on u praksi ne treba da čeka primenu. Mi kada biramo sudije, u konkretnom slučaju ovaj dom još uvek ima ulogu i nadležnost da bira sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Kako bi to bilo da im odložimo početak rada na godinu dana ili dve godine? Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu tačku dnevnog reda o kojoj raspravljamo i aktuelnost svega onoga što se vezuje za ovaj zakon, poslanička grupa SPS će podržati zakon koji je danas predmet naše rasprave, odnosno diskusije, s tim što ćemo ukazati na neke činjenice i okolnosti koje su možda mogle da doprinesu da se obuhvat ovog zakona na neki način proširi, odnosno da se normiraju i neke okolnosti koje očigledno nisu obuhvaćene ovim zakonom, a imale bi i te kako velikog značaja u praksi, odnosno u praktičnoj primeni ovog zakona.

Pre svega, treba istaći činjenicu da se ovim zakonom kvalitativno ide napred, jedan korak napred, ali u smislu ažurnosti postupaka koji se vode pred nadležnim službama za katastar nepokretnosti, da se uvođenjem e-uprave, odnosno sistema elektronske pošte ili elektronske komunikacije sa strankama, takođe, doprinosi ubrzanju postupka, efikasnosti postupka i zadovoljenju potreba građana.

Ono što je dobro, dobro je da se taj sofisticirani način komunikacije, koji do sada nije postojao, uvodi ne samo u Službu za katastar nepokretnosti, već je to jedan generalni pristup Vlade Republike Srbije kada je u pitanju e-uprava, u celini, što znači da smo postigli nešto što EU od nas očekuje, sa jedne strane, a sa druge strane smo uspeli da se na neki način, kroz harmonizaciju zakonodavstva Srbije, približimo zakonodavstvu EU.

Ja ću se u jednom delu, koleginice, vašeg Predloga zakona osvrnuti na odredbe koje ste predložili kada su u pitanju zabeležbe koje se vrše u Službi za katastar nepokretnosti, pa ću vas zamoliti da sa malo pažnje prokomentarišemo zajedno, nadam se da ćemo tu razmeniti mišljenja, obuhvat ove norme. Konkretno radi se o odredbi člana 15, koliko mi se čini, predloženog zakona. Radi se konkretno o zabeležbama koje se vezuju za upis određenih tereta kada su u pitanju određena prava, postupci i, naravno, interes stranke u tim postupcima.

Konkretno, ovde govorimo o zabeležbama koje su očigledne u odnosu na ranije izmene i dopune, odnosno ranije predloge zakona, sužene. To sužavanje, da budemo potpuno otvoreni, nije od juče, odnosno nije u diskontinuitetu. Naprotiv, u kontinuitetu se sužava obim određenih zabeležbi, pa bih vas zamolio da onda prihvatite jednu dobronamernu sugestiju.

Kada se radi o zabeležbama, govorimo o zabeležbama sudskih postupaka kada je u pitanju pravo svojine na nepokretnosti, kada je u pitanju ništavost ugovora, kada je u pitanju pobijanje pravnih radnji dužnika, kada su u pitanju određena prava iz obligacionih odnosa, sad se postavlja pitanje - zbog čega jedna bitna, bitan segment zabeležbi nije ovde ušao u korpus zabeležbi? Konkretno, kada govorimo o pobijanju pravnih radnji dužnika, kad bi se to prevelo na prost narodni jezik, to znači da ja zbog toga što trpim štetu jer je neki moj dužnik koji mi duguje određeni novčani iznos otuđio svoje nepokretnosti kako bi mene na neki način onemogućio da dođem do naplate svog potraživanja. Zašto? Otuđio je svoju nepokretnu imovinu, ja nemam odakle da se naplatim, ta imovina je otišla u korist trećeg lica, sad se taj pravni posao, odnosno taj ugovor između mog dužnika i tog trećeg lica pobija i to nije sporno, ali to je pobijanje koje je samo u jednom jedinom pravcu, to je tzv. pobijanje pravnih radnji dužnika van okolnosti koje prate drugu vrstu pobijanja, a ta druga vrsta pobijanja ovde nedostaje.

Zašto ovo govorim? Postoje dve vrste pobijanja: pobijanje u stečaju i pobijanje van stečaja. Pobijanje van stečaja je upravo ovde onako kako ste vi normirali i to je u redu, to je dobro. Mi u poslaničkoj grupi SPS se sa time apsolutno slažemo i imamo jedan pristup koji mora biti apsolutno u interesu zaštite stranaka. Stranka mora imati zabeležbu u katastru da se vodi postupak povodom pobijanja radnji dužnika, ali šta nemamo? Nemamo ukoliko je to pobijanje u drugom pravcu. Zašto? Zato što ste normirali da se radi samo o pravnim situacijama iz tzv. vanparnične materije. Nije ništa sporno.

Sad se postavlja pitanje, da se prebacimo na onu drugu materiju koja ovde ne postoji, a to je materija u stečaju, u stečaju imamo pobijanje koje se vrši na sledeći način – svako od poverilaca, svako od poverilaca, čak i stečajni dužnik, ima pravo da podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji i pravnih poslova stečajnog dužnika u rokovima koji su propisani zakonom - šta to znači? Ako meni firma čiji sam zaposleni duguje zaradu, otišla je u stečaj, a u međuvremenu, pre toga, šest meseci, godinu, pet godina ta firma je otuđila svoju imovinu, smanjila stečajnu masu, više ne postoji korpus stečajne mase koji je nekad bio, koji je bio dovoljan za namirenje potraživanja, nema ga, onda se mora pristupiti nečemu što podrazumeva zaštitu interesa poverilaca, a to znači da je i to trebalo da uđe u ovaj korpus zabeležbi i da se upiše zabeležba pobijanja pravnih radnji i pravnih poslova u stečaju, a ne samo vanparničnoj materiji.

Zašto ovo govorim? Nadam se da se apsolutno dobro razumemo, u stečaju se pobijaju samo punovažni pravni poslovi, samo punovažni pravni poslovi. Znači, oni pravni poslovi koji nemaju elemente ništavosti, nije ih stranka zaključila pod zabludom, pod prinudom, pod prevarom itd, pod manama volje. Ovde su punovažni pravni postupci. Kako? Pa neko je potpisao kupoprodajni ugovor i otuđio kompletan pogon, kompletne hale proizvodne, mašine, sve je otišlo iz stečajne mase, otišlo je trećem licu. Nemamo ga u zabeležbama, nemamo ga u zabeležbama, a to bi trebalo da bude i te kako bitno zbog zaštite prava stranke i mislim da u tom delu je obuhvat zabeležbi trebao biti proširen, jer meni kao poveriocu stečajnog dužnije je u interesu da se ta imovina vrati u stečajnu masu, a zašto da se vrati u stečajnu masu? Da bi stečajna masa podigla svoj potencijal, jer ne samo da ću se naplatiti ja, nego i ostali poverioci zajedno sa mnom kojima se takođe duguje.

Prema tome, u ovom delu mislim da je bilo jako bitno da se obuhvat zabeležbi proširi za one pravne situacije koje ovde nažalost nisu obuhvaćene, ali bi trebale biti obuhvaćene upravo iz razloga o kojima sam ja govorio, a krajnji cilj je pravna sigurnost, odnosno zaštita prava građana s obzirom na jednakost pred zakonom, pred Ustavom, o čemu ne treba da govorimo. Mislim da bi to bilo deplasirano.

Što se tiče dostave, mislim da je jako dobro regulisana. Konačno imamo sada situaciju da dostavu pismena od strane službi ili organa katastra na neki način pojednostavljujemo proceduru dostave. Da li će to sada biti da tako kažem tradicionalni način dostave – preporučenom poštanskom pošiljkom, pri čemu se zna procesni postupak kako se vrši dostava ukoliko onaj na koga dostava glasi ne primi lično određenu pismeno, onda je procedura veoma jasna – stavlja se na oglasnu tablu itd.

Međutim, dobro je što se uredili elektronski način dostave jer je oglasna tabla bila do sada nešto što je zbunjivalo stranke sa jedne strane, a sa druge strane, stranke nisu uvek bile u mogućnosti da ostvare uvid u oglasne table. Prema tome, ovaj princip elektronskog sandučića, odnosno elektronske dostave će u svakom slučaju ubrzati način dostavljanja i skratiti postupak, što je najvažnije, imajući u vidu da postupak pred Republičkim geodetskim zavodom, odnosno službama za katastar nepokretnosti jako dugo traje.

Međutim, i ovde bih jednu digresiju, uvažena koleginice, izneo i nadam se da ćemo i tu imati razloga da prokomentarišemo, a radi se o odnosu službe za katastar nepokretnosti i javnih beležnika kao institucija na koju su preneta određena javna ovlašćenja sa jedne strane, a sa druge strane postupanje prema advokaturi koja predstavlja deo pravosudnog sistema, deo sistema pružanja pravne pomoći koji je regulisan Ustavom Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Kada su u pitanju javni beležnici ili notari oni imaju kao što i sami znate direktnu komunikaciju sa službama za katastar nepokretnosti jer su obavezni da nakon solemnizacije ili potvrđivanja ugovora o kupoprodaji automatski obaveštavaju, prosleđuju i elektronskim putem službama za katastar nepokretnosti sve ono što su u postupku potvrđivanja ili solemnizacije uradili dostavljaju ugovor i naravno na taj način se otvara procedura promene upisa prava svojine ili odgovarajućih drugih prava, sporednih prava kada su u pitanju zaštita prava stranaka kao nosilaca prava svojine zbog toga što je konstitutivni karakter prava svojine, a to podrazumeva da se pravo svojine konstituiše upisom u javni registar imajući u vidu da je i evidencija Službe za katastar nepokretnosti ništa drugo nego javni registar.

Tu imamo jedan problem.

(Katarina Rakić: Mnogo.)

Slažem se, ali jedan bih ja naglasio i on se odnosi na advokaturu. Moram s obzirom da sam pripadnik te branše da štitim interese onih kojima pripadam, a u ovom slučaju mislim da je to krajnji osnov. Zašto ovo govorim? Advokatska komora Srbije je u više navrata tražila od službi za katastar nepokretnosti, pa se čak obraćala i pritužbama da se omogući uvid u zbirke isprava i sve ostale podatke koji su neophodni i potrebni radi pružanja pravni usluga strankama. Šta je radila Služba za katastar nepokretnosti? Ignorisala je takve zahteve, ignorisala je čak i pritužbe. Da li je iko ikada bio sankcionisan u okviru službi za katastar nepokretnosti zbog toga? Nije, apsolutno nikada.

Sa druge strane, član 36. Zakona o advokaturi, govorimo o zakonu koji ima imperativnu prirodu i koji moraju poštovati i službe za katastar nepokretnosti i njihovi organi, a sa druge strane moraju se zadovoljavati prava onih koje taj zakon obuhvata, odnosno koje taj zakon na neki način štiti. Šta kaže član 36. Zakona o advokaturi? Advokat ima pravo da u cilju pružanja pravne pomoći od državnih organa, ustanova, preduzeća, drugih organizacija traži da blagovremeno dobije informacije, spise, dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.

U stavu 2. tog istog člana kaže se – da državni organi, ustanove i preduzeća su dužni da u skladu sa zakonom advokatu omoguće pristup informacijama, spisima i dokazima iz stava 1. ovog člana.

Uvažena koleginice znate i sami da od ove odredbe u praktičnoj primeni nema ništa, apsolutno ništa. I, onda ko trpi? Neću da kažem sada da trpe isključivo advokati. Naravno, da su uskraćeni u smislu optimalne mogućnosti pružanja pravne pomoći, ali najviše trpe stranke koje sa advokatima imaju ugovorni odnos, a to je odnos tzv. ugovora, možemo reći slobodno delo, jer je advokat neko ko izvršava poslove, a stranka je naručilac tog posla. U konkretnom slučaju stranka će da trpi.

Šta se ovde dešava? Tačno je da je Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, advokatura dobila poseban status. To poštujemo. Zaista je za uvažavanje jer su advokati dobili status profesionalnih korisnika usluga katastra. Uslov za sticanje tog statusa je zaključenje ugovora između katastra i advokata. Ali, kada će ti ugovori moći da se zaključe? Tek od 31. decembra 2020. godine, dakle ove godine.

Šta to znači? To znači još godinu dana će stranke čekati na mogućnost da dođu do podataka, koje inače svi ostali dobijaju vrlo jednostavno, praktično izvodljivo, a još godinu dana advokati zbog nerazumevanja, ignorisanja, kako god da to protumačite, od strane službi za katastar nepokretnosti i Republičkog geodetskog zavoda ostaju uskraćeni da dobijaju odgovarajuće podatke.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova je normirano načelo javnosti koje ste vi poštovali u Predlogu zakona, što je za potpuno poštovanje i podršku, i tu nemamo ni jedan jedini problem, ali imajući u vidu da profesionalni korisnik čiji je status dobio advokat nije jednak sa statusom javnog beležnika, onda imamo ozbiljan problem.

Zašto ozbiljan problem? Ja, neću da govorim sada o devastaciji advokature načinom na koji su javni beležnici počeli postepeno da preuzimaju određene nadležnosti advokature, ali u konkretnom slučaju ne možemo biti ljuti za ono što mora da bude propisano tako kako jeste, gde su javni beležnici u obavezi da prosleđuju ono što je u njihovom opusu, da kažem posla, kada je u pitanju korespodencija između Službe za katastar nepokretnosti javnih beležnika, ali je jako važno da se barem približno sličan status povlašćenih korisnika profesionalnih usluga od strane službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda prizna i advokaturi, da se prizna.

Znači, u ovom slučaju, mislim da je trebalo i ranije reagovati, naravno ne vi, naravno ni ministarstvo. Mislim da je ovde najveći stepen nerazumevanja i najveći stepen ignorisanja od strane Republičkog geodetskog zavoda, koje se reflektuje na službe za katastar nepokretnosti i onda dolazimo u situaciju u kojoj dolazimo.

Da ovo sada ne bio odijum nezadovoljstva advokature, moram da kažem da je ovo odijum nezadovoljstva građana. Građana koji očekuju brzinu postupanja u predmetima koji se ne vezuju za katastar, oni se vode u sudu, ali su zato da bi se vodili ti sudski postupci na adekvatan način jako važno ovi podaci koji se dobijaju iz službe za katastar nepokretnosti. Da bi se dobili vrlo brzo onda advokat mora brzo pristupiti tim podacima i mora te podatke na najbrži i najefikasniji način dobiti. Zašto? Zato što ih koristi posle u sudskom postupku. Zato što od tih podataka iz katastra nepokretnosti zavisi uspeh spora, zavisi ishod spora i zavisi šta stranka može da očekuje kao izvesno u toku trajanja jednog sudskog postupka.

Što se tiče ovih drugih detalja o kojima je moja uvažena koleginica govorila malopre, krajnje stručno, ne bih se osvrtao posebno, osim jednog malog detalja koji se vezuje za postupak ozakonjenja objekata. Tu imamo jednu situaciju u kojoj se upisuju zabeležbe sledeće sadržine – objekat je u izgradnji, stranka je kupila stan u izgradnji, upisuje zabeležbu ili predbeležbu u katastru nepokretnosti da je kupila stan u izgradnji, a nakon dobijanja upotrebne dozvole koja sledi posle tehničkog prijema objekta, automatski prenosi pravo svojine na osnovu ugovora koji je zaključila.

To se na prvi pogled čini dosta povoljnim za stranku, to se čini na neki način sigurnim itd. Postavljam pitanje suprotne prirode – šta ukoliko Komisija za tehnički prijem, odbije tehnički prijem zgrade pa kaže da ne zadovoljava i ne može da se izda upotrebna dozvola? I to nije sporno. Onda stranka ostaje upisana sa zabeležbom ili predbeležbom kao vlasnik stana u izgradnji, objekta u izgradnji i ima neki stepen zaštite.

Ali, u toj situaciji se postavlja pitanje efikasnosti postupka do konačnog rešenja. Zašto? Zato što tehnički prijem novi može da se odloži prilično dugo imajući u vidu zakonsku regulativu koja nije skratila rokove postupanja u tom smislu reči.

Dakle, to nije greška ni zakonodavca, nije ni vaša, ali je greška onog dela zakona koji se odnosi na planiranje i izgradnju. Neću reći greška, nego je možda trebalo da bude dopunski normirano da se na neki način skrate rokovi kada je u pitanju obaveznost investitora da postupi po svim pravilima, ne samo pravilima gradnje, nego i zakonskim obavezama kako bi obezbedio upotrebnu dozvolu pot pretnjom znatno težih sankcija, nego što su sada propisane.

Mislim da smo se u ovom delu jako dobro razumeli. U svakom slučaju, naša podrška ovom Predlogu zakona postoji. Moje primedbe i kritike su krajnje dobronamerne i mislim da u tim primedbama i kritikama apsolutno nema ništa što bi devalviralo kvalitet zakona. Date su isključivo zbog toga kako bi se kvalitet zakona na neki način još poboljšao i povećao, ažurnost Katastra na neki način podigla na veći nivo, a građani Republike Srbije bili zadovoljni radom Katastra i bili apsolutno pravno sigurni kada imaju potrebu za upis određenih prava u službi za Katastar nepokretnosti. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Drago mi je da smo saglasni u pojedinim bitnim detaljima kada se normira jedan ovakav zakon.

Želim samo da vas upoznam da amandmanima nismo mogli reagovati svuda, zbog toga što bi prekoračili obuhvat zakona. Shodno Poslovniku i Zakonu o Narodnoj skupštini, znate i sami da tu nismo mogli intervenisati, jer u tom delu možemo samo da pristupimo zajednički jednom potpuno novom tekstu, odnosno da pristupimo izradi jednog novog zakonskog predloga koji bi faktički uredio sve ovo o čemu smo se uglavnom usaglasili.

Postoji još nešto što bih želeo da prokomentarišem. Naravno da osuđujem i ja sve vrste zloupotrebe procesnih ovlašćenja, bez obzira od koga one bile činjene, da li bile činjene od advokata, stranaka, punomoćnika stranaka itd. Dakle, sve zloupotrebe moraju biti sankcionisane.

Međutim, ovde je suština problema ne samo na suzbijanju zloupotreba procesnih ovlašćenja, kako ste ih i vi okarakterisali, po meni potpuno pravilno, već i na onome što podrazumeva diskriminaciju. Za sada su stranke diskriminisane preko diskriminacije advokata.

Ponavljam, nije mi jasno, a ne verujem da je građanima Republike Srbije jasno, zašto bi stranka čekala još godinu dana? Godinu dana traje jedan sudski postupak. Negde značajno duže, zato što imamo mnogo starih predmeta. Ali, hajde da uzmemo da traje godinu dana. Za tih godinu dana moja stranka od mene kao advokata traži - ja što sam imao ili imala dokaza ja sam ti kao advokatu dala, ostalo pribavi od katastra da bi zaštitio moj pravni interes - ja to, koleginice, ne mogu, jer mi je ta mogućnost uskraćena. Zašto? Zato što ugovor mogu sa Katastrom da zaključim tek nakon 31. decembra 2020. godine. Onda bi, naravno, ovo je pežorativno, kao moja stranka, ćete reći - čekajte, kako vi to mene zastupate? Je li to profesionalno zastupanje? Nije. Je li to moja pravna sigurnost? Nije. Jel ja od vas očekujem da mi pružite pravnu sigurnost? Da. Sad mi odgovorite kako da je ja na neki način pružim, kad je situacija ovakva kakva jeste?
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno, ne bih više vodio nikakvu, ne polemiku, nego ni konstruktivnu razmenu mišljenja, jer smo saglasni da se ne radi o kritici, još jednom, poslanička grupa SPS će podržati ovaj predlog zakona.

Moje sugestije su bile isključivo dobronamerne u pravcu poboljšanja kvaliteta zakona u budućem periodu, ništa više.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da smo imali jedan po prilično konstruktivan dijalog sa obostranim uvažavanjem i razumevanjem razloga zbog kojih se ističu određene digresije na predlog zakona, ja ću u tom duhu nastaviti diskusiju ali značajno kraće u odnosu na ono što sam danas rekao, a imajući u vidu da se radi o predlagaču koji je izneo jedan kvalitetan zakonski predlog, odnosno Predlog zakona koji je u svakom slučaju za uvažavanje.

Ovo je više sada preporuka prema ministarstvu, kao resorno ministarstvo koje bi trebalo da razmisli i o našem predlogu da u budućem periodu učinimo mnogo toga da se zakon popravi po kvalitetu.

Prvo i osnovno što bi zakonodavac, dakle mi, morali da ustrojimo, odnosno sistematizujemo, jeste kako da postavimo načela postupka pred službom za katastar nepokretnosti. Jedno od osnovnih načela je načelo javnosti. Šta to znači? To znači da svako ima pravo da ostvari uvid u javne registre i da to načelo javnosti podrazumeva istovremeno i načelo pouzdanosti u podatke koji se nalaze u tim javnim knjigama.

Međutim, zakonodavac nigde nije propisao da se to načelo javnosti u određenim slučajevima može i ograničiti ukoliko to nameću interesi koji se vezuju za interese države, ukoliko su u pitanju interesi koji bukvalno podrazumevaju zaštitu podataka ili bilo šta što bi podrazumevalo osiguranje vitalnih interesa i institucija sistema.

Ono što je jako važno jeste kako konačno postaviti pitanje tzv. "brisovne tužbe". Govorim o tužbi za brisanje podataka koji su upisani u registar, odnosno evidenciju katastra. Ako zakonodavac pretenduje da ovaj zakon i o kome mi govorimo, čiji ste vi predlagač, treba da bude procesni zakon, da sadrži procesne norme kojim se uređuje postupak, onda je krajnje logično da ta tendencija procesnog ustrojavanja zakona sadrži i obaveznost postojanja "brisovne tužbe" da bilo ko od građana Republike Srbije može ustati tužbom da se brišu određeni podaci za koje se smatra da nisu upisani u skladu sa zakonom, da nisu tačni ili na bilo koji drugi način da ih treba menjati.

Da to ne bude samo presuda kao izvršni naslov u nekom drugom postupku parničnom, pa čak i rešenje u vanparničnom postupku i tako dalje. Dakle, trebalo bi razmišljati i u tom pravcu, kako bi procesne norme bile potpune, odnosno dovoljno jasne.

E, sada kada smo govorili o onim zabeležbama, uvažena koleginice Rakić, tu sam propustio da vam skrenem pažnju na još jednu vrstu zabeležbe koja je trebala da bude obuhvaćena, a to je zabeležba postojanja ugovora, ali ne selektivnog ugovora, nego ugovora bilo koje vrste, jer je, recimo, izostavljen ugovor o bračnoj tekovini, odnosno ugovor o deobi imovine između bračnih partnera.

Ukoliko je taj ugovor prisutan u pravnom saobraćaju, on proizvodi određene pravne posledice koje mogu da imaju i te kakav značaj ukoliko nema zabeležbe o tom ugovoru. Pretpostavimo da imovina treba da pripadne bračnom drugu koji je već upisan kao titular prava svojine, a imovina ima pravnu prirodu bračne tekovine, imovine stečene u toku trajanja braka, onda postojanje tog ugovora mora biti zabeleženo. Mora da bude normirana i odredba koja kaže – ugovor, pa čak i predbračni ugovor kada bi institucionalno postojao, bio sistematizovan, morao bi da bude zabeležen i obuhvaćen zabležbama po odredbama ovog zakona.

O posledicama nepostojanja zabeležbe ne treba čak ni da govorimo. One su veoma, veoma ozbiljne. Prema tome, i ove vrste zabeležbe ne bi trebalo da zaboravljamo kada je u pitanju normiranje onoga što podrazumeva obuhvat zabeležbi.

Na kraju, ono što bi trebalo da se vezuje, opet za koga, ako ne za advokate, jer o njima se non-stop komentariše, kada se prilaže punomoć u postupku upisa prava promene u Službi za katastar nepokretnosti, u tom smislu na tom punomoćju bi trebalo da se naznači status punomoćnika. Da li je punomoćnik fizičko lice ili je punomoćnik profesionalni zastupnik kao advokat u smislu jasne legitimacije pred organom.

Zašto? Zbog toga što je ovaj zakon usko povezan sa odredbama Zakona i o besplatnoj pravnoj pomoći i u pružanju pravnih usluga. Jer, ako govorimo o besplatnoj pravnoj pomoći na koju građani imaju pravo, a advokatura dužna da to plasira, odnosno u obavezi je da to građanima kao korisnicima pravnih usluga omogući, onda je jako važno kako će punomoćje u ovom postupku biti navedeno, odnosno definisano kako bi građani bili sigurni da to pravo mogu da ostvare, jer neće advokat moći posle da zloupotrebljava svoja procesna ovlašćenja i da naplaćuje nešto što je već predviđeno u okviru besplatne pravne pomoći.

Tako da, moglo bi se i u tom pravcu eventualno postaviti pitanje onog obuhvata zabeležbi o kome smo danas govorili, koji će svakako u nekom budućem periodu imati, nadam se, svoje mesto u zakonu, ako ne u ovom, onda u budućim izmenama i dopunama.

Još jednom podrška i hvala na razumevanju.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Nakon nedavno održanih izbora na teritoriji Kosova i Metohije promenjena je vlast, ali nažalost nije promenjena politika privremenih institucija u Prištini. Politička retorika i politički vokabular ostao je isti. Novi premijer Kosova Aljbin Kurti daje izjave koje nisu u duhu pravilnog razvoja svih delova Kosova, već se i dalje diskriminišu oni delovi Kosova koji su naseljeni srpskim stanovništvom. S druge strane, politika koju vodi novi premijer Kosova nije u duhu stabilizacije i mira na teritoriji celog regiona. Naprotiv, Aljbin Kurti izjavljuje da je balkanski mini Šengen srpska namera da se formira četvrta Jugoslavija i da je navodno takva ideja opasnost za Kosovo. Osim toga, Aljbin Kurti zagovara protivljenje svemu onome što se pojavljuje kao krajnje korisno, dobronamerno u pogledu razvoja ekonomskih odnosa, u pogledu ekonomskog i privrednog približavanja i zbližavanja svih zemalja na teritoriji Balkana. Očigledno je da na Aljbina Kurtija trenutno ne deluju ni krajnje odgovorne i nadamo se principijelne izjave specijalnog izaslanika predsednika SAD-a Trampa Ričarda Grenela o tome da se ni u kom slučaju ukidanje taksi ne može vezivati za nekakav reciprocitet, a da se takse moraju obavezno ukinuti.

S druge strane, imamo jednu jako odgovornu, jednu jako posvećenu politiku koju sprovodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a koja se vezuje prevashodno za zaštitu interesa srpskog stanovništva na Kosovu, koja se vezuje za razvoj ekonomske saradnje, za uvođenje malog Šengena, za ekonomsko približavanje i, ono što je najvažnije, za stabilnost i mir na teritoriji Balkana, odnosno u regionu Balkana.

Ono što je Srbija do sada uradila je mnogo, Srbija radi još više, insistira na normalizaciji odnosa, ali ne želi ni u kom slučaju da poklekne pred bilo kakvim ucenama, niti želi, niti ima nameru, niti hoće da se stavi u položaj bilo kakvog ponižavanja ili ugnjetavanja bilo s koje strane ono dolazilo.

Zbog toga se postavlja pitanje – da li je dovoljna jedna vrsta pritiska koju trenutno američka administracija sprovodi prema rukovodstvu privremenih institucija na Kosovu, da se konačno prihvati mogućnost da dođe do početka pregovora u cilju postizanja sporazuma, kako bi se konačno normalizovali odnosi između Beograda i Prištine?

Moje drugo pitanje se upućuje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer je ovo ministarstvo u zadnje vreme učinilo mnogo i ima izuzetne rezultate u svom radu kada je u pitanju razvoj lokalnih samouprava i kada je u pitanju afirmacija funkcija, odnosno nadležnosti koje lokalne samouprave sprovode.

Veliki broj zakona koji su ovde usvojeni na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je dalo već u praksi dobar rezultat u pogledu procesa modernizacije nabavke svega onoga što je korisno za model e-uprave, modernizacije javne uprave, stvaranje jedinstvene baze podataka, uvođenje centralnog registra stanovništva i svega ostalog.

Ovo ministarstvo je uspelo da obezbedi 520.000.000 dinara, kao budžetski fond za lokalne samouprave i to od pre tri godine. Pre desetak dana je raspisan konkurs na koji mogu aplicirati lokalne samouprave koje imaju kvalitetne lokalne projekte. Ono što je za pohvalu jeste i prvi put uvedena nagrada za najbolju lokalnu samoupravu u 2019. godini i to je javni poziv za koji je obezbeđena suma od 10.400.000 dinara.

Postavljam pitanje, ministru Ružiću, za koje projekte lokalnih samouprava će se koristiti sredstva ovog budžetskog fonda u 2020. godini? Da li su efekti trogodišnjeg iskustva budžetskog fonda za lokal merljivi i da li su u tom pravcu postignuti rezultati? Zahvaljujem se.