Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8781">Neđo Jovanović</a>

Neđo Jovanović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem, se predsedavajuća.

Pa, dobro je da kolega koji kritikuje SPS predstavlja stanku koja nizašta ne odgovara, apsolutno nizašta ne odgovara i ne snosi odgovornost za bilo šta. To je sjajno. Sjajno je iz dva razloga. Prvi razlog, nije ni mogla zato što nije učestvovala u vlasti, nije ni bila parlamentarna stranka, pa se ušuškala u opoziciono delovanje koje je, po meni, bilo poprilično lagodno. Hajde da kritikujemo, hajde da iznosimo raznorazne populističke i demagoške stavove, ko je kriv, ko je odgovoran, mi nismo. Nema problema, ali ćemo zato salve kritika i najviše neosnovanih izneti na one koji te kritike argumentovano i činjenično ne treba ni u kom slučaju ni da trpe, niti se te kritike mogu na njih odnositi.

Socijalistička partija Srbije, hvala Bogu, jeste u vlasti onoliko koliko jeste. Parlamentarna je stranka od svog postojanja, državotvorna stranka, utkala je sebe u sve vidove državnog organizovanja i to je nešto što je za ponos SPS i njenim članovima, pa i građanima Republike Srbije.

Što se tiče teme o kojoj raspravljamo, da ne odlazimo od teme, jer uvek od kolege koji kritikuje čujemo nešto što je 1% vezano za temu, a 99% van teme razgovora. Da bi se vratili na temu, želim samo da istaknem još jednom jednu činjenicu koju niko neće dovesti u sumnju, a to je činjenica da ovaj zakon, bez obzira što se amandmanima pokušava devalvirati njegova vrednost, treba da podržimo svi, jer je to odgovornost prema građanima Republike Srbije, to je odgovornost prema roditeljima nestalih beba, to je odgovornost prema svima onima koji zaslužuju satisfakciju, barem na ovaj način, ako nikako drugačije, barem na ovaj način kroz zakon o kome raspravljamo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Znate šta, gospodine, izvinjavam se, neću se obraćati gospodinu Šaroviću, jer to Poslovnik ne dozvoljava, a on to čini, iako ga vi ne sankcionišete u tom smislu, ali nema problema. Ja ću zamoliti vas da čujete ono što želim da predočim gospodinu Šarovića. Ako ima sluha da čuje, on će čuti.

Ukoliko se na političkoj sceni pojave političke stranke, koliko je meni poznato i prirodno, te političke stranke se bore da ostvare što bolji rezultat kako bi bile u vlasti. Nije mi logično i prirodno da se neka politička stranka bori da bude u opoziciji. Ali, nemam ništa protiv da bude i tako. Ukoliko Nemanja Šarović i SRS tome teže, nije sporno.

Međutim, zato nije ni potrebno nešto mnogo, oni jesu već u opoziciji, a najmanje, najmanje kredita i kredibiliteta da se istakne nešto što je istakao gospodin Šarović ima upravo on. Neka postavi pitanje sam sebi gospodin Šarović koliko je to procenata SRS na izborima ostvarila u zadnjih koliko izbornih procesa, koliko je bila van ovog parlamenta, koliko je sada njihov potencijal u biračkom telu? Hvala Bogu, spustili smo ovaj cenzus sa 5% na 3%, pa se nadam da će taj cenzus preskočiti.

U svakom slučaju, moja želja je da se oni ipak ne bore da budu opoziciona stranka. Moja je želja da se sve stranke bore za vlast i da budu u vlasti kako bi državi bilo bolje.

S druge strane, ono što gospodin Šarović zaboravlja, pa tu okuženu SPS, tu satansku SPS podržavala je SRS i bila u koaliciji sa SPS. Da se ne zaboravi i ta činjenica, mislim da bi bilo dobro. To je SPS i danas i tada i uvek će biti.

Da opet idemo na temu…
Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Slobodan Milošević je predsednik SPS bio u periodu kada je SPS bila dominantna i superiorna stranka na političkoj sceni Srbije, i to je tekovina SPS, i to je nešto što će SPS uvek poštovati i ceniti i negovati, i to je naše, a ne SRS.

Da podsetim samo mog uvaženog kolegu, s obzirom da mi deluje poprilično demagoška priča o Slobodanu Miloševiću i veličanju Slobodana Miloševića, jer je upravo iz redova SRS svojevremeno najviše kritika, da ne kažem, pljuvanja, ogavnosti bilo na ime, ličnost i račun Slobodana Miloševića.

Ne znam zbog čega se to uvaženi kolega iz SRS ne seti, a trebalo bi da se seti, jer je bio politički aktivan i u tom vremenu kada je SPS, i tada za vreme Slobodana Miloševića, bila okužena, bila je neko ko je bio, hajde neću sad iznositi kvalifikacije za koje je malopre mene optužio uvaženi kolega, ali u svakom slučaju stranka koja je bila neprihvatljiva za SRS.

Ono što bi trebalo, na kraju ne bih više o ovome komentarisao, svi mi da imamo u vidu i da se setimo, koliko je to biračko telo SPS i sa koliko procenata SPS uvek dobija na izborima, koji je to izborni rezultat, koliko je SPS vremena parlamentarna stranka, pa neka sve te parametre i kriterijume uzme u obzir uvaženi kolega i neka proceni status i značaj i kvalitet njegove stranke. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Socijalistička partija Srbije nema ni jedan jedini razlog da povlači amandman koji je prihvaćen i koji je postao sastavni deo predloga ovog zakona.

Ovim amandmanom nije učinjeno ništa što bi produbljivalo bilo šta što podrazumeva podizanje tenzija, što podrazumeva neslaganja oko određenih istorijskih činjenica, što podrazumeva bilo šta što će produbljivati jaz između određenih ideologija.

Amandmanom je upravo učinjeno suprotno, sasvim suprotno, a to podrazumeva afirmaciju nečega što je davno postignuto, a to je pomirenje ideologija u smislu da postoji samo jedan jedini pokret, a to je antifašistički pokret, kome su pripadali oni koji su se borili protiv fašizma, bez obzira na njihovo ideološko opredeljenje.

Socijalistička partija Srbije nikada neće odustati od negovanja tekovina narodnooslobodilačke borbe, partizanskog pokreta i pobede nad fašizmom. Istorija je pokazala. Istorijske činjenice neminovno potvrđuju da je 1945. godine slom fašizma proistekao kao produkt velike herojske borbe narodnooslobodilačkih pokreta širom Evrope, pa i sveta, gde su prednjačili partizanski pokreti.

Mi smo davno, i to upravo u ovom parlamentu, stavili tačku na bilo šta što podrazumeva neslaganja, podizanja tenzija i konfrontacije.

Mi nećemo odustati od onoga što smatramo da je za građane Srbije jako važno, a građani Srbije odavde treba da čuju našu poruku da se ovim amandmanom ni u kom slučaju među građanima Srbije ne stvaraju podele, da se ni u kom slučaju ne afirmišu ideologije koje će predstavljati ideologije sukoba. Naprotiv, to je jedini motiv koji je bio motiv podnošenja amandmana, da se kroz antifašističku borbu proklamuje sve ono što je bitno, a bitno je da je ta borba bila borba slobodarskih duhova, slobodarskih pokreta i ta borba je, hvala Bogu, i doživela epilog zbog čega mi danas živimo u miru, zbog čega mi danas uživamo plodove svega onoga što je ranije sticano. Međutim, danas se ponovo pojavljuju tonovi koji nam ne trebaju. Zbog toga u ime SPS kategorično ističem da nema potrebe da razvijamo nesuglasice, da razvijamo nešto što smo davno zakopali, ne treba ponovo to da otkopavamo.

Mi imamo svoje ideologije, imamo svoje programe, imamo svoj politički put kojim se krećemo, ali u jednom moramo biti potpuno saglasni. Jedino ovakvim amandmanom koji je podigao kvalitet zakona smo dali akcenat nečemu što je najvažnije i što je tekovina svega onoga što se dešavalo od 1941. do 1945. godine, a to je antifašistička borba protiv okupatora, protiv fašizma, i na kraju krajeva, sloma fašizma.

Ja nemam ništa protiv i u ime SPS ću uvek isticati činjenicu - danas svako ima pravo da afirmiše svoju ideologiju. Svako ima pravo da se poziva na istorijske događaje. Svako ima pravo da te istorijske događaje obeležava kako bi se sačuvali od zaborava, kako bi se sprečilo iskrivljavanje istorije, kako bi se sprečila relativizacija istorije. Ali, imamo svi jednu jedinu obavezu, da sačuvamo od istorijskog zaborava borbu, narodnooslobodilačku borbu protiv fašističkog okupatora i slom fašističkog okupatora zahvaljujući toj borbi. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se.

Pre svega u kom vremenu živi Neđo Jovanović, to je pravo Neđe Jovanovića.

Što se tiče stavova, mi ovde otkopavamo nešto što smo zakopali, nešto što više ne treba da pominjemo i žao mi je što je predsednica Skupštine Republike Srbije napustila ovu salu, a znam da je morala i da ima obaveze, to mi je savršeno jasno.

Amandmanom koji je podnela SPS, a koju je potpisao Đorđe Milićević se ne urušava bilo čija ideologija. Naprotiv, to nije napad na ideologiju, to je poziv još jedan na pomirenje. Antifašistička podrazumeva da su antifašisti svi oni koji su se borili protiv okupatora, a jedini okupator je tada bila Hitlerova mašinerija i sve ono što je uz Hitlera se pridodalo kako bi se okupirala Srbija i ugnjetavao narod u Srbiji.

Mi nismo ni u kom slučaju amandmanom pokušavali ni derogirali bila čija prava. Ovim amandmanom se ne ugrožavaju prava ravnogoraca, ovd se samo terminološki određuje antifašistička spomenika i ništa više. Ako ravnogorci smatraju da nisu antifašisti to je njihov problem. Ja sam siguran da partizani jesu antifašisti i ne želim ni u kom slučaju da umanjujem bilo čiju vrednost u antifašističkoj borbi bilo koga ko je u antifašističkoj borbi učestvovao. Ali, komunistički pokret i partizanski pokret je i mi se toga ne stidimo. To su naše tekovine.

Isto tako poštujem tekovine svih onih drugih koji ih neguju, baštine, imaju svoju ideologiju, ali nemojmo da otkopavamo i nemojmo da rovimo po istoriji, nemojmo da otkopavamo ratne sekire, jer to ovde nije mesto. Nije naš amandman ni sraman, ni nekorektan, ni bezobrazan. Naš amandman je suprotno o tome. I mirotvoran, afirmativan i nešto što podrazumeva vrednost i tekovinu narodnooslobodilačke borbe, a to je antifašistički pokret. Hvala.
Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, svakodnevno smo svedoci da po ko zna koji put predsednik Crne Gore Milo Đukanović traži alibi za odgovornost zbog velikog narodnog nezadovoljstva isprovociranog nakaradnim Zakonom o verskim zajednicama.

Sada gospodin Đukanović ističe nekakav deformitet u srpskom nacionalizmu i navodnom mešanju Srbije, pa čak i nekom navodnom uticaju Srbije na promenu vlasti u Crnoj Gori. Naravno, radi se o notornim neistinama koje se plasiraju u kontinuitetu. Sa druge strane, predsednik države Aleksandar Vučić i šef naše diplomatije Ivica Dačić su veoma jasno stavili do znanja da se Srbija nikada neće, niti se mešala u unutrašnje stvari Crne Gore, ali će i te kako dosledno, principijelno i kategorično se boriti za prava Srba u Crnoj Gori, koja su nesumnjivo iz dana u dan sve ugroženija i gde Srbi iz dana u dan u Crnoj Gori, a ima ih, podsetiću, blizu 30%, trpe razne neprijatnosti.

Sa druge strane u Srbiji takav status Crnogorci nikada nisu imali niti će imati. Imaju potpuno ravnopravni status sa svim ostalim narodima u našoj državi. Dakle, ne postoji srpski nacionalizam u Crnoj Gori, ali je zato i te kako izražen i više nego ikada izražen crnogorski nacionalizam, čak do te granice da se ugrožavaju elementarna, ali i univerzalna prava, kao što su pravo na veroispovest.

Ono što brine i to je pitanje koje ću postaviti Vladi Republike Srbije, jeste činjenica da se u zadnje vreme afirmiše navodna mogućnost da se vojska Crne Gore aktivira navodno u očuvanju javnog reda i mira u Crnoj Gori, a logično je da je to tendencija koja podrazumeva uticaj ili pritisak na sve slobodoljubive građane Crne Gore koji mirno protestuju na litijama koje se kontinuirano organizuju protiv ugrožavanja svih univerzalnih prava čoveka, pa i prava na veroispovest. Čak se u tom pravcu ide dotle da se traži podrška specijalnih jedinica iz Prištine.

Postavlja se pitanje koliko su ovakve, možemo slobodno reći pretnje, ozbiljne? Jednostavno, u Srbiji nikom ne pada na pamet da se situacija radikalizuje. Naše rukovodstvo mirnim putem, na miran način će dosledno tražiti rešenje svih spornih pitanja, pa i najozbiljnijeg pitanja koje se tiče ugrožavanja prava na veroispovest, koje je eklatantan primer ugrožavanja u Crnoj Gori, nažalost već duže vreme.

Moje drugo pitanje postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine. Odnosi se na vodosnabdevanje u Republici Srbiji, imajući u vidu da postoji jedna činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju, a to je da vodovod i vodovodni objekti, kao što su kaptaže, prihvati vode itd. gde je na iste objekte povezan veći broj domaćinstava, imaju probleme u vodosnabdevanju zbog nemogućnosti održavanja i upravljanja. Po Zakonu o vodama, ukoliko je veći broj korisnika priključen na takve vodoprivredne objekte, dolazi se u situaciji da se ne mogu troškovi održavanja u svakom slučaju isfinansirati na način koji podrazumeva uredno snabdevanje vodom.

Po istom zakonu lokalne samouprave su dužne da preuzmu upravljanje i održavanje, međutim, imajući u vidu nemogućnost resursa finansijskih sredstava i svega ostalog što prati održavanje vodoprivrednih objekata, uglavnom lokalne samouprave ne preuzimaju upravljanje i održavanje takvih vodoprivrednih objekata.

Postavlja se pitanje da li mogu da se iz projekata obezbede dodatna sredstva koja bi omogućila lokalnim samoupravama da vodoprivredne objekte održavaju i preuzimaju iz prigradskih naselja. Na Zlatiborskom okrugu su eklatantni primeri nemogućnosti vodosnabdevanja u okolini Užica, mesne zajednice LJubanje, Sevojna, Lužičke dolina itd. gde bi se dodatnim sredstvima i dodatnom finansijskom pomoći omogućilo da se vodosnabdevanje ustroji na način koji podrazumeva zadovoljenje svih korisnika sa potrebama koje su elementarne, a nesumnjivo je da je jedna od najelementarnijih potreba, potreba čoveka za vodom.

U tom smislu i završavam ovo pitanje, smatram da bi resorno ministarstvo, eventualno preko određenih projekata pomoglo onim lokalnim samoupravama, naročito nerazvijenim lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije koje nisu u mogućnosti, da finansijski izdrže ovaj, da ga nazovemo, teret. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kao što je naš ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS istakla, mi ćemo podržati set zakona o kojima raspravljamo.

Moj fokus diskusije će biti vezan za odredbe Zakona o pravima boraca. Uvaženi ministre Đorđeviću, moram da istaknem veliko zadovoljstvo i dam u ime naše poslaničke grupe bezrezervnu podršku normiranju zakona onako ste učinili, zbog toga što ste doprineli nečemu što do sada nije urađeno, a radi se o kodifikaciji u oblasti boračko-invalidske zaštite, civilnih invalida rata, što je do sada bilo urađeno brojnim različitim propisima, a koji nisu bili dovoljno usklađeni, tako da smo imali jednu, pežorativno rečeno, šumu propisa koja nije na adekvatan način u praktičnoj primeni davala one efekte koji se vezuju za zaštitu onih kojima se ta zaštita mora neophodno pružiti.

Zbog toga se ovim predlogom zakona dovodi do nečega što predstavlja jednu kompletnu sistematizaciju. I kad je u pitanju normiranje, mislim da ste i nomotehnički i u pravno-tehničkom smislu reči zakon doveli na jedan nivo za koji se može reći da u praktičnom smislu može proizvesti najbolju moguću primenu.

Ono što je poruka ovog zakona i što bi građani trebali da znaju jeste trajna vrednost borbe za odbranu, nezavisnost i suverenost ustavnog poretka zemlje, a u tom smislu i materijalni i socijalni položaj svih učesnika oslobodilačkih ratova, i to novčanim davanjima u iznosima koji su procentualno opredeljeni u odnosu na neto zaradu u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa.

Dakle, radi se o nečemu što je s jedne strane pravično, s druge strane pravedno, s treće strane legalno, jer je legalno samom činjenicom što ga normiramo na način kako to vi predlažete, a uživate nesumnjivo našu podršku.

Onima koji su i svoje živote i sve ono što su učinili za nezavisnost Srbije, za ustavni poredak, za sistem, za ideal slobode učinili mi sada se na neki način odužujemo donošenjem ovog zakona. Zbog toga imate maksimalnu podršku.

Imajući u vidu da ne želim, ni sa pravne struke, ni sa stanovišta svoje profesije da posebno analiziram odredbe zakona, moram samo da istaknem da je ovo kodifikacija koja je za primer kodifikacija u zakonodavnom smislu reči. Vama hvala.

Uvaženi ministre Mali, kada je u pitanju Predlog zakona o igrama na sreću, donekle se možemo saglasiti sa određenim bojaznima da su igre na sreću nešto što može da podrazumeva pošast, što može da podrazumeva određene društvene anomalije koje izazivaju neke posledice, ali s druge strane ne možemo da izbegnemo činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju. Pre svega da se radi o danas prisustvu rasta tržišta igara na sreću sa uporednim rastom tehnologije u ovoj oblasti. To je jedan sastavi deo jednog ogromnog sistema obrta novca.

To je jedan ogroman sistem u kome se ostvaruju određeni prihodi, ali ono što ste vi učinili i što je za svaku vrstu podrške jeste da ste priređivačima igara na sreću, bukvalno normiranjem, kako ste učinili u ovom zakonu, onemogućili bilo šta što podrazumeva prevazilaženje granica lukrativnog, nego svođenje na ono što podrazumeva imperativne norme, što podrazumeva obaveznost da se svi priređivači igara na sreću povinuju onim obavezama koje ste predvideli ovim zakonom.

Ono što je dobro, dobro je što se harmonizuje naše zakonodavstvo u ovom smislu sa zakonodavstvom EU, a efekti ovog zakona su nesumnjivo napredniji sistem nadzora, praćenje ostvarenog prometa elektronskim putem i svakako uvođenje pravne sigurnosti.

Međutim, u ime poslaničke grupe, uvaženi ministre Mali, želim da jednu krajnje dobronamernu sugestiju iznesem, imajući u vidu da nismo reagovali amandmanima. S obzirom da je veći broj priređivača igara na sreću već ušao u proces određenih prilagođavanja ovim odredbama zakona, ali nije stigao da to uradi, molim vas da razmislite da primenu zakona uredimo na sledeći način, a to je da zakon stupi na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja, a da njegova primena počne 15 meseci od dana stupanja na snagu. Zašto?

Zbog toga što je taj rok objektivno dovoljan da bi se obezbedili uslovi za primenu navedenih odredaba ovog zakona koji ste vi predložili, a imajući u vidu da se radi o uslovima koji imaju aspekte i finansijskih, i organizacionih, i tehničkih kriterijuma, koji se moraju ispuniti da bi priređivači mogli da organizuju igre na sreću, onda je zaista pravično i pravedno prema njima pomeriti rok primene zakona i na taj način zakon učiniti prihvatljivim i za one koji u ovom trenutku nisu spremni, u bilo kom smislu, da se prilagode sa resursima sa kojima raspolažu, jer tek treba da ih steknu. Ja vam se zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set zakona o kojem danas raspravljamo.

Ono što sigurno privlači najveću pažnju i što je najaktuelnije od predloženih zakona o kojima vodimo raspravu nesumnjivo jeste Zakon o poreklu imovinu i oporezivanju nezakonito stečene imovine.

Ovde se postavlja pitanje koje ste vi, uvaženi ministre, postavili na samom početku u uvodnom izlaganju, da li je bilo potrebno donositi jedan poseban zakon imajući u vidu odredbe zakona koji su već na snazi?

Konkretno, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima ili sadrži odredbe kojima se reguliše upravo materija koja je obuhvaćena predloženim Zakonom o poreklu imovine i oporezivanju nezakonito stečene imovine.

Konkretno, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji tzv. „unakrsno ispitivanje“ imovine i postoji institut tzv. „vanrednog poreza“ na ne prijavljene prihode, ali je to po poreskoj stopi od 20% za razliku od Predloga zakona gde je predložena poreska stopa od 75%.

Dakle, postavlja se pitanje – da li je trebalo intervenisati u postojećem zakonu, Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i tamo normirati sve ovo što treba da bude predmet naše rasprave ili doneti jedan potpuno novi zakon koji će na precizan, jasan, praktično primenjiv način regulisati kompletnu materiju koja se vezuje za utvrđivanje tzv. „viška imovine“ koji nije stečen zakonito?

Mi socijalisti smatramo da zaista treba da postoji jedan poseban zakon i podržavamo što je predložen ovakav zakon iz jednostavnog razloga što bi u postojećem Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji imali situaciju nepotrebnog normiranja, nepotrebnih odredaba, zbunjujućih, nepreciznih, nejasnih i tako dalje, a u svakom slučaju ovde imamo nešto što je barem jedna vrsta iskoraka ili početni korak da se krajnje odlučno, krajnje principijelno i dosledno suprotstavimo najvećoj pošasti na svetu, a to je korupcija.

I da budemo iskreni, ne postoji zemlja na zemaljskoj kugli, ne postoji država na ovoj planeti koja nema korupciju, samo je pitanje koliki je stepen korupcije, niti postoji država koja je imuna od korupcije.

Ono što je bitno za Srbiju i ono što sprovodi naša vlast to jeste cilj da imamo nulti stepen tolerancije na korupciju sa jedne stane, a sa druge strane da se u nekoj vrsti sinergije svih činilaca i normativno i praktično borimo protiv korupcije, da je suzbijamo na najmanju moguću meru i ako je to moguće, a jeste ideal na neki način da je u celini eliminišemo. Zbog toga je ovaj zakon kao antikoruptivni zakon ima za cilj smanjenje koruptivnih aktivnosti.

Kritičari ovog zakona su između ostalog isticali razne dileme, osude na čak nacrt zakona i pre nego što je ušao u skupštinsku proceduru, pa je tako izražena sumnja da rukovodilac posebne jedinice poreske uprave koji će rukovoditi postupkom utvrđivanja nezakonito stečene imovine navodno ima mogućnost da donese i smernice, ostvari uvid u podatke svakog od nas ovde prisutnih i na taj način da vrši određene vrste zloupotrebe.

Zašto? Zbog toga što ga postavlja Vlada Republike Srbije i zbog toga što kritičari ovakvog zakonskog akta smatraju da se na taj način otvara prostor da se eventualno gone oni koji su politički nepodobni.

Mi u poslaničkoj grupi SPS odbijamo ovakav stav kao populistički sa stanovišta političkog marketinga, jer se postavlja jednostavno pitanje – ko drugi može da postavi ili imenuje rukovodioca posebne jedinice poreske uprave osim Vlade? Zašto? Pa zbog toga što je poreska uprava sastavni deo sistema države ili državnog aparata. Pa neće ga postavljati neko udruženje građana ili ne znam ko.

Dakle, imamo situaciju u kojoj postoji subordinacija i hijerarhija i u kojoj postoji uređeni sistem upravljanja. U tom sistemu se nalazi i poreska uprava. Poreska uprava podleže odgovarajućem sistemu organizovanja koji podrazumeva i postavljanje određenih funkcionera, rukovodilaca, pa čak i drugih kadrovskih struktura, a isključivao od strane Vlade, jer to drugi niko i ne može.

Ono što smatram da je bitno istaći, uvaženi ministre, jeste da je zaista ovaj zakon učinio jednu vrstu napretka kada je u pitanju prevashodno teret dokazivanja uvećanja imovine. Teret dokazivanja uvećanja imovine pravilno jeste na poreskoj upravi. Ne može biti ni na Peri Periću, ni na Marku Markoviću, bilo kom fizičkom licu. Znači teret dokazivanja tzv. „viška imovine“ i to onog dela imovine za koji će se kasnije utvrđivati da je nezakonito stečen, jeste isključivo na poreskoj upravi.

Logično je, poreska uprava raspolaže mehanizmima kako da utvrdi taj tzv. „višak imovine“, ali sa druge strane teret dokazivanja sticanja ili porekla imovine nesumnjivo jeste i nesumnjivo treba da bude na svakom fizičkom licu kao poreskom obvezniku i mi to bezrezervno podržavamo.

Što se tiče prava uvida u javne knjige i registre radi prikupljanja podataka od kojih zavisi uvećanje imovine, odnosno utvrđenje uvećanja imovine tu je, da kažemo iskreno, teren malo osetljiv imajući u vidu da se zadire u podatke koji su zaštićeni shodno propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Mislim da je možda moglo, uvaženi ministre, da se izvrši dodatno normiranje u predlogu zakona, gde će se ne samo reći posebnim zakonom, već upravo Zakonom o zaštiti podataka o ličnostima, voditi računa da se upravo ti podaci koriste krajnje oprezno, da ti podaci moraju ostati u zoni diskrecije i da tim podacima se može raspolagati isključivo u postupku kojim se utvrđuje s jedne strane višak imovine, s druge strane nezakonito sticanje tog viška imovine. Možda bi odborskim amandmanom to moglo da se popravi jer bi kvalitet zakona u tom smislu nesumnjivo bio bolji.

Što se tiče samog pokretanja postupka, dobro je što se on pokreće po službenoj dužnosti, eksoficijom, ali se isto tako dozvoljava da se može pokrenuti i na osnovu prijave bilo kog fizičkog lica koji ukazuje da bilo ko raspolaže sa viškom imovine i da postoji osnovana sumnja da taj višak imovine nije stečen u skladu sa zakonom.

Dakle, imamo neku vrstu ustrojstva pravne sigurnosti koja se sa jedne strane postiže pokretanjem postupka po službenoj dužnost, a sa druge strane mogućnošću da svako od nas s obzirom da imamo i građansku obavezu i ustavnu obavezu i moralnu obavezu, da se borimo zajedno sa državnim aparatom protiv koruptivnog delovanja, da ukažemo da to koruptivno delovanje postoji i da kažemo jasno i glasno gde postoji, odnosno ko se ogrešio o zakon i ko je na nezakonit način stekao imovinu.

Što se tiče cenzusa, odnosno visine iznosa vrednosti imovine od 150 hiljada evra i trogodišnjeg roka, naravno da se oko toga može diskutovati, naravno da se oko toga može dosta polemisati da li je taj iznos trebao da bude možda i manji, da li je možda trebao da bude i veći, ali mi socijalisti smatramo da je bitno da smo pokrenuli ovo pitanje, da je ovaj cenzus sada u fazi nekog praktičnog proveravanja nakon primene ovog zakona, zato što će ovaj zakon stupiti na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali će se primenjivati nakon isteka godine dana od upravo tog roka.

Dakle, u tom periodu od godinu dana imamo obavezu da se ovaj zakon, odnosno da se izvrše pripreme kako bi se ovaj zakon u praktičnom smislu reči na najbolji mogući način sprovodio, a sa druge strane kada ga budemo počeli primenjivati, videćemo u kojoj meri su ove odredbe koje za sada možemo posmatrati i kritički i ne kritički, koliko su one u praksi realno prihvatljive, odnosno koliko će ovaj zakon biti efikasan.

Sad dolazimo, uvaženi ministre, do jednog člana za koji ja smatram da može da bude sporan u praktičnoj primeni, pa ću vas zamoliti da razmislite da se eventualno ovaj član predloženog zakona možda i izmeni.

Radi se o predlogu člana 14. stav 3. ovog zakona gde se kaže da neučestvovanje u postupku stranke ne odlaže trajanje postupka, odnosno ne odlaže radnje koje se preduzimaju u toku postupka.

Ovakva generalna norma nisam siguran da je dobra, zato što treba voditi računa da li je to neučestvovanje stranke opravdano ili neopravdano. Ako je opravdano i ako stranka opravda svoje neučestvovanje činjenicom da je bio zdravstveno sprečen, da ima objektivne razloge zbog kojih nije pristupio, da je imao bilo šta što podrazumeva problem, ali objektivne prirode, koji ga onemogućava da učestvuje u postupku, onda nema razloga da se preduzimaju radnje na njegovu štetu i da postupak traje.

Naprotiv, u tom slučaju treba tu pravnu radnju ili neku drugu radnju koja se preuzima odložiti, pa onda kada on bude spreman da pristupi i kada bude sposoban da preduzima sve ono što je u korist zaštite njegovih interesa, onda je, naravno, to omogućeno.

U obrazloženju predloga zakona predlagač je pokušao ovo da obrazloži, međutim, norma je ostala ovakva kakva jeste. U praktičnoj primeni ovakva norma, s obzirom da je širokog spektra tumačenja, može izazvati neujednačenu sudsku praksu i dovesti stranke u problem, a taj problem podrazumeva da stranka trpi štetu koju ne bi smela da trpi zbog toga što su neke radnje preduzete bez njenog prisustva.

Dalje, ono što je dobro, dobro je što ste pravilno regulisali pitanje dvostepenosti u odlučivanju, mogućnost izjavljivanja žalbe, da žalba odlaže sprovođenje prvostepenog rešenja, dakle, ima suspenzivno dejstvo, to je jako dobro rešenje i naravno, da se protiv konačnog rešenja u upravnom postupku može voditi upravni spor po tužbi.

E, sad, ono što je ovde jako važno istaći jeste da mi se čini da su ovim zakonom na neki način dovedene u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, odnosno ne u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, nego da smo možda došli u situaciju da čak negde malo i derogiramo Krivični zakonik.

Pojavljuje se jedna odredba koja kaže da u slučaju izvršenja krivičnog dela i u slučaju da se krivičnim delom ostvari protivpravna imovinska korist, a onda plati porez, da se upravo ta imovinska korist, odnosno u tu imovinsku korist uračunava iznos plaćenog poreza po ovom zakonu. I to nije sporno, to je dobro rešenje, ali zašto nije normirano u Krivičnom zakoniku? Zašto nismo pristupili izmeni odredaba Krivičnog zakonika da bi imali situaciju koju treba da izbegnemo, a to je da se ovaj zakon pojavljuje kao leks specijalis u odnosu na Krivični zakon?

Znači, nisam siguran da je pravno tehnički ovo dobro rešeno, imajući u vidu da imamo onaj tzv. institut lex specialis derogat legi generali, a ovaj zakon ne bi smeo da derogira Krivični zakonik kao opšti zakonik.

U tom smislu, krajnje dobronamerna sugestija iz poslaničke grupe SPS da se razmisli da se pristupi, da predlagač pristupi izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zbog toga što mi amandmanima u tom smislu nismo mogli da reagujemo, imajući u vidu da bi prekoračili obuhvat zakonskih izmena, odnosno predloženog zakona.

Dalje, ono što je dobro, a to je dobro što je uradio Odbor za pravosuđe, ja pretpostavljam, iskreno, na vaš predlog, da se mora uvesti obavezna bezbednosna provera za sva lica koja vode postupak protiv svih onih za koje postoje ili osnovana sumnja ili verovatnoća ili dokaz da su stekli imovinu na nezakonit način.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što kredibilitet onih koji će postupati protiv svakog ko se ogrešio o zakon, ko je koruptivno delovao, ko je na osnovu koruptivnog postupanja stekao neku imovinu, da upravo ta lica koja vode postupak moraju imati apsolutni kredibilitet, a to znači da bezbednosna provera prema takvim licima mora biti apsolutno celovita i sa stanovišta postupanja MUP, na čijem ste vi čela i sa stanovništva postupanja BIA, koja ima obavezu i nadležnost da ocenjuje i neke druge podatke vezane za ličnosti koje mogu ukazati na sumnju ili eventualno potvrditi koruptivno delovanje.

Prema tome, potpuna podrška Odbor za pravosuđe, koji je amandmanom reagovao, a siguran sam da taj amandman postaje sastavni deo predloga ovog zakona i da ćemo na taj način imati jednu vrstu sigurnosti kada su u pitanju lica koja postupaju u predmetima ili u postupcima utvrđivanja, pod jedan, viška imovine, pod dva, utvrđivanja nezakonitosti sticanja tog viška imovine.

Na samom kraju, kada komentarišemo ovaj predlog zakona, želim da izrazim stav poslaničke grupe SPS, naravno, SPS u celini, mi nikada nećemo ni posustati, ni prestati da dajemo svoj puni doprinos smanjenju korupcije, u pokušaju da je eliminišemo u celosti, da uništimo korupciju, jer jedino država u kojoj ne postoji korupcija, ne postoji korupcija u onoj meri u kojoj ugrožava temelje države, može obezbediti pravnu sigurnost građanima, a SPS kao državotvorna stranka se uvek borila za tako nešto i na tom putu će ostati dosledna do kraja.

Da li će se korupcija iskoreniti ili neće, zavisi najviše i isključivo od onih koji su kao građani dužni i obavezni da poštuju i prava i slobode, ali istovremeno da imaju obaveze prema državi, a osnovna obaveza prema državi jeste da se država čuva i zaštiti od bilo kakvog delovanja koje može podriti državu, pravni sistem, političko i društveno uređenje, a nažalost, u najvećoj meri to je korupcija.

Dakle, SPS ostaje dosledna na putu borbe protiv takve pošasti.

Što se tiče ostala dva zakona, vrlo kratko ću prokomentarisati. Uvaženi ministre, odredbe Zakona o parničnom postupku, kojim se menja postojeći, odnosno pojedine odredbe Zakona o parničnom postupku, jesu dobra rešenja, ali ću vas zamoliti da kao ministar unutrašnjih poslova i čovek koji je dao veliki doprinos da se Ministarstvo i osavremeni i da bude daleko efikasnije, daleko bliže narodu u cilju zaštite prava građana, da se podaci koji se inače relativno brzo dobijaju od strane MUP učine još dostupnijim.

Radi se o tome da u svakoj presudi koju donosi sud za podatke o strankama moraju biti zastupljeni podaci koji se vezuju za tzv. lične generalije, odnosno lične podatke poput JMBG itd.

U advokatskoj profesiji postoji jedna ustaljena praksa da se advokati obraćaju MUP, nadležnoj službi, radi dobijanja JMBG, kako bi se uredila tužba, kako bi to bio podnesak koji je podoban za postupanje od strane suda i kako stranka ne bi trpela ako bi se tužba odbacila zbog toga što je neuredna.

Šta je ovde možda dodatno korisno? To je da još učinimo neki dodatni napor da ubrzamo još dalje postupak prosleđivanja podataka iz baze podataka, to su javni registri, a kad govorim o javnim registrima, tu podrazumevam i na čelo pouzdanosti u te podatke u javnim registrima, onda je logično da se ti podaci elektronskim putem mogu dobiti odmah.

Zbog toga bi bilo dobro da advokatura kao profesionalna organizacija koja štiti interese građana može elektronskim putem direktno povezana sa podacima koji se vezuju za upravo one lične generalije koji se odnose na stranke. Mislim da je to sigurno moguće, imajući u vidu da je naše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave osavremenilo tzv. e-uprava elektronskom bazom koja podrazumeva dostupnost u svakom trenutku i da to može da bude i u ovom slučaju.

Na samom kraju, što se tiče odredaba Zakona o obligacionim odnosima, dobro je što se ovaj zakon usaglašava sa drugim propisima, sa propisima koji se odnose na javnobeležničku delatnost, sa propisima koji se odnose na promet nepokretnosti, ali samo jedna mala primedba Ministarstvu pravde, mom uvaženom kolegi, koga jako poštujem, gospodinu Ćosiću, ovo je trebalo ranije, a ne ovoliko dugo čekati da usaglasimo ove zakone, jer smo to upravo zbog ovih problema koji se pojavljuju u praksi mogli već imati u primeni. Zahvaljujem se.

Još jednom, podrška SPS predloženom setu zakona.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Drago mi je da imamo ista mišljenja u pogledu suštinskih pitanja kada se radi o Predlogu zakona, s tim što ću ja učiniti jednu malu digresiju, a to je sledeće. I ovaj Zakon o poreklu imovine, odnosno oporezivanja nezakonito stečene imovine ima delimično i procesni i materijalno-pravni karakter. Dakle, radi se i o procesnim normama i materijalno-pravnim normama. Slično je i sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Samo je jedna mala, krajnje dobronamerna sugestija, a to je da se upravo u ovom zakonu jasno naznači da se procesna disciplina, a kada govorimo o procesnoj disciplini, to onda znači da ja kao stranka u postupku ne ugrožavam postupak, ne utičem na odugovlačenje postupka, da ne opstruiram organ koji vodi postupak, da se tu shodno primenjuju odredbe ZPPPA, odnosno Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. To ovde nije naglašeno na implicitan način, već je samo rečeno – ne učestvovanje stranaka u postupku ili stranke u postupku ne odlaže preduzimanje radnje. Generalna norma. S obzirom da u praksi znam kako to nekad doživi odgovarajući epilog, taj epilog zna da bude štetan za stranke, jer ga organi različito primenjuju.

Ono što želim, ministre, da iskreno kažem jeste da je ova Vlada uspela u jednoj stvari da uspostavi fiskalnu disciplinu, doprinos još većem uspostavljanju discipline u fiskalnom smislu reči jeste ovaj zakon i zbog toga je poštovanje SPS i naš doprinos u svemu tome nešto što će biti naš princip u daljem radu zajedno sa vama. Hvala.
Učinjeno je više povreda Poslovnika od prethodnog govornika. On to i te kako dobro zna, ali mu je postao manir da domino efektom samo ređa članove koje je povredio, a vi shodno odredbama člana 27. ste trebali da ga, u svakom slučaju, sankcionišete.

Prvo, obratio se ministru sa rečima uzjogunio. Pre toga isti govornik kaže da je pristojan i kulturan i da na taj način manifestuje ponašanje i njega lično i njegove poslaničke grupe. Ako je taj termin odraz njegove kulture, prihvatam, nemam ništa protiv toga. Ja bih vas zamolio da se mi vratimo na dnevni red, s obzirom da prethodni govornik već duže vreme opstruira rad ove sednice pokušavajući da se dodvori građanima i prikupi određene političke poene, što mu svakako neće poći za rukom. S obzirom da je naša dužnost, kao poslanika ovog parlamenta da se isključivo određujemo prema zakonu o kome raspravljamo, ja vas molim da to ubuduće činimo i da se više ovakve stvari ne dešavaju. Hvala.
Zahvaljujem se.

Oni koji se razumeju, a oni koji su diplomirali na Pravnom fakultetu bi trebalo da se razumeju u proces.
Izvinjavam se. Član 106.

Upravo onako kako sam malo pre rekao, barem onaj ko se bavi strukom bi trebao da zna šta je Poslovnik i da Poslovnik podrazumeva korpus procesnih ovlašćenja, a vi ste, uvaženi predsedavajući, dozvolili da se ta procesna ovlašćenja ovde grubo zloupotrebljavaju, i to da se nebrojeno puta izađe iz tačke dnevnog reda i da se komentariše šta kome padne na pamet.

To što je vređan ministar, to je opet, ponoviću, odraz kulture, ali to što se ne vodi računa o tačkama dnevnog reda i što se pravi jedna politička priča, kao miting negde na nekom političkom skupu ili manifestaciji, to stvarno ovaj Dom ne sme da dozvoli, niti mi poslanici to treba da prihvatimo.

Ja se više neću javljati po Poslovniku, jer vi imate i pravo i obavezu da narodnom poslaniku, koji krši Poslovnik na ovaj način, oduzmete vreme od njegove poslaničke grupe i da na taj način vratite sednicu Skupštine u normalan kolosek. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja, kao poslanik, ako sam nešto naučio do sada u ovom parlamentarnom radu, naučio sam da sloboda govora nije maltretiranje. A ovo što se čini od strane poslanika koji je pre mene govorio je klasična vrsta maltretiranja svih nas ovde zajedno, imajući u vidu da je svaku…

(Predsedavajući: Kolega Jovanoviću, ublažite retoriku, molim vas.)

Upravo se rukovodim onim što je moj prethodnik nametnuo kao princip u raspravi, odnosno u dijalogu, a to je bukvalno pokušaj da se sve vreme kroz pozivanje, bilo na Poslovnik, bilo na repliku, pokuša degradirati sve ono što druga strana govori, a konkretno to smo mi, predstavnici vlasti, na način koji apsolutno nije primeren, prevashodno nije primeren ovom Domu, prevashodno nije primeren postulatima demokratije, ne vidim zbog čega bi se bilo ko, za bilo šta izvinjavao i smatram da je krajnje vreme da počnemo da raspravljamo isključivo o zakonu koji je na dnevnom redu, bez nadgordnjavanja, bez populizma, bez politikanstva, jednostavno da radimo svoj posao. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja najpre želim da izrazim jednu iskrenu zahvalnost što je vaše Ministarstvo i vi na čelu istog Ministarstva, prihvatilo amandmane koje je poslanička SPS podnela na Predlog zakona o kojem danas raspravljamo i naravno, činimo sve što je u našoj moći i u našoj nadležnosti da isti zakon poboljšamo po kvalitetu kako bi u praktičnoj primeni postigao puni efekat.

Ono što je za veliko uvažavanje i poštovanje, jeste činjenica da vaše Ministarstvo već u kontinuitetu i to nije laskanje, to nije nikakva subjektivnost, to je realnost, već u kontinuitetu čini sve kako bi se ono o čemu danas raspravljamo podiglo na najviši mogući nivo, a to naša svest da se istorija ne sme ni u kom slučaju relativizovati, da se ne sme zaboraviti, da se istorijske činjenice moraju uvek prikazivati onakvim kakvi jesu bez obzira da li neko imao drugačiji pristup analizi tih činjenica, imao drugačiji ugao. Kada je u pitanju ocena istorijskih činjenica, mi ih moramo sačuvati u njihovom identitetu, odnosno istoriju sačuvati od iskrivljavanja.

U tom pravcu zaista ono što je za svaku pohvalu, jeste vaše nastojanje da jedan takav princip zadržite i da taj princip postane kao princip koga moramo svi da se dosledno pridržavamo.

Ono što je jako važno istaći jeste nešto što se ovde nekoliko puta ponovilo. Mislim da je tu uvažena koleginica, Nataša Jovanović, potpuno u pravu ističući neke okolnosti koje u svakom slučaju predstavljaju i određene terete, opterećenje. Istorijski spomenici, bez obzira iz koje istorijske etape, bez obzira iz kojeg istorijskog doba moraju da uvek budu prisutni i da se vide, moraju da budu prepoznatljivi. Mi na taj način čuvamo, ne samo istoriju, mi na taj način istovremeno negujemo našu kulturu. Kultura je deo našeg nacionalnog identiteta i bez toga mi ne možemo apsolutno nigde da reprezentujemo ono što nam istorijski pripada ukoliko to prikrivamo i ukoliko to ne eksploatišemo na pravi način.

Mislim da delimo potpuno ista sagledavanja i mišljenja kada je u pitanju bilo koja istorijska etapa koja treba da bude obeležena na način koji to činimo ovim zakonom, ili spomen obeležjima, ili spomenicima, ili na drugi način. Nebitno je šta je ideološki pristup, nebitno je da li taj istorijski momenat i taj spomenik ili to obeležje podrazumeva nešto što se vezuje za ideologiju tog vremena ili određene strukture u tom vremenu, bitno je da to vreme bude ovekovečeno. Zašto? Zbog toga što ne smemo da se stidimo svoje istorije, a istovremeno moramo da se ponosimo svjom istorijom. Kada se to dvoje stavi u korelaciju, to podrazumeva da smo obavezni da istoriju kakve jeste očuvamo.

Ono što želim da istaknem kao činjenicu, sve što je koleginica Jovanović istakla treba ubuduće da bude podstrek za nove ideje, za nove projekte, za nove programe. Svaka istorijska epoha podrazumeva obeležavanje na najbolji mogući način. U tom smislu moramo adekvatne sadržaje imati. Kada to već činimo, kada obeležavamo, nije dovoljno podići samo spomenik i reći – da, spomenik tu stoji, doći ćemo, pogledaćemo, poklonićemo se sinima nekih koji su svoje živote da li za najveće ideale, kao što je ideal slobode.

Potrebno je pored tih spomenika napraviti sadržaje koji podrazumevaju najbolji način negovanja svega onoga što taj spomenik obeležava, zbog čega se sa posebnim pijetetom, kako reče koleginica Jovanović, sa velikim emocijama odnosimo na određene istorijske činjenice, istorijske događaje, ljude koji su imali istorijsku ulogu bez obzira u kom statusu i na koji način.

Zato stimulišem, sugerišem i vašem ministarstvu da u granicama finansijskih mogućnosti, budžetskih mogućnosti, uz svako spomen obeležje učinimo nešto dodatno, nešto što će sadržinski da pojača sve ono što se vezuje za obeležavanje određenih događaja, a hvala Bogu tako mogu da se izrazim, imamo ih mnogo, jer je naša istorija bogata, bogata je mnogo i stradanjima i uspesima i katarzama i pogubljenjima i mnogo čime, ali to je bogatstvo naše istorije sa kojom treba da budemo ponosni, a da bi to bilo zaista tako onda učinimo još jedan iskorak da bi i onaj dodatni sadržaj uz sve ono što imamo, podigao nivo svesti kod naših ljudi, kod građana Srbije da se istorija čuva. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući.

Imajući u vidu jednu zaista konstruktivnu raspravu, u načelu, kada smo načelno raspravljali o ovom zakonu, odnosno predlogu zakona ja sam nekoliko činjenica istakao za koje sam smatrao da su jake bitne radi pravne sigurnosti građana Republike Srbije. Jako mi je drago što je predlagač zakona te moje sugestije prepoznao kao krajnje dobronamerne i kvalitativne u odnosu na postojeći, odnosno predloženi tekst zakona.

U tom smislu izražavam i poštovanje i zahvalnost za razumevanje poboljšanja kvaliteta zakona koji je svakako učinjen na taj način što je Odbor prihvatio ono što smo u raspravi konstatovali kao dobro, što je odborskim amandmanom učinjeno nešto, što sada zakon u praktičnoj primeni čini daleko efikasnijim, a građane Republike Srbije daleko više pravno zaštićenim.

Konkretno sada pravnu zaštitu ne uživaju samo poverioci iz tzv. obligacionih odnosa gde su u pitanju štete koje se poveriocima čine nezakonitim postupanjima dužnika ili postupanjima dužnika koji podrazumeva raspolaganje imovinom koja je predmet izvršenja ili može biti predmet izvršenja i onda poverioci ostaju bez mogućnosti da naplate svoja potraživanja. To nije bilo sporno kada je u pitanju obuhvat ovog zakona, ali je predlagač prihvatio i razumeo potrebu da se taj krug lica proširi, odnosno da sada istu vrstu pravne zaštite imaju i poverioci i u stečaju.

Dakle, kako u pogledu stečajnog, tako i u pogledu vanstečajnog pobijanja sada su poverioci zaštićeni zato što će zabeležbom odgovarajućom zabeležbom, odgovarajućeg tereta građani Republike Srbije imati pravo da se zaštite od svih onih koji bilo punovažnim pravnim radnjama ili drugim pravnim radnjama mogu dovesti do štetnih posledica zbog kojih poverioci imaju i razlog i pravni interes da traže, prevashodno, zakonsku zaštitu.

Ono što je uvažen koleginica Rakić, dobro, jeste i činjenica što ste razumeli i prihvatili i drugu dobronamernu sugestiju, a to je da se obuhvatom zabeležbi na neki način sistematizaciju, odnosno normira i ono što je bilo propušteno, a to su ne samo ugovori koji se vezuju za bračne partnere, odnosno bračni ugovori ili predbračni ugovori, već i ugovori kojim se reguliše imovina stečena u toku trajanja braka, odnosno bračna tekovina i to kako u odnosu na bračne tako i u odnosu na vanbračne partnere.

Naravno i ova vrsta zabeležbe ima i te kako veliki pravni značaj jer dovodi do daleko većeg stepena pravne sigurnosti onih na koje se zabeležba odnosi. Zaista, u tom pravcu jedna iskrena zahvalnost za razumevanje za potrebu dopune zakona u ovom delu.

Ostaje ono u čemu smo se saglasili ali očigledno je da ne možemo prekoračivati, odnosno prekoračiti granice Predloga zakona, a to podrazumeva dalju borbu da se novim zakonskim predlozima doprinese nečemu što podrazumeva normiranje onoga što do sada nije normirano. Prevashodno, da daleko veći akcenat stavimo na brisovnu tužbu koja je kao pravni institut imala svoju i ulogu i značaj u pravnom saobraćaju i u pravnom sistemu, ali u svakom slučaju to brisovnoj tužbi treba daleko veći značaj posvetiti u nekom budućem periodu.

Sada da ne bi bilo ni demagogije ni licemerja mi smo svesni problema sa katastrom, mi smo svesni problema koji su generisani iz katastra, ali isto tako moramo da pozovemo i građane da obrate pažnju da su u obavezi da sami sebe zaštite i da ta tzv. lična odgovornost građana doprinosi da se i katastar ustroji na daleko bolji način. Zašto ovo govorim?

Godine 2010. je stupio na snagu Zakon o javnom uvidu nepokretnosti, odnosno stavljanju na javni uvid nepokretnosti u Republici Srbiji. Tada su se na javni uvid koji je katastar oglasio i koji je u dužem vremenskom trajanju bio na raspolaganju građanima Republike Srbije da se jave u organizacione jedinice službi za katastar nepokretnosti po lokalnim samoupravama, da stave primedbe na faktično stanje, odnosno stanje katastra. Nije se odazvao onaj broj građana koji je bio očekivan da se odazove, zbog čega je na žalost katastarsko stanje u odnosu na faktičko stanje ostalo u suprotnosti, tako da, nije izvršeno upodobljavanje faktično stanja i katastarskog stanja. Građani Republike Srbije tu posledicu i danas trpe, ali moramo priznati, polazim i od sebe i od svih nas zajedno da u tom smislu moramo preuzeti jedan deo lične odgovornosti.

Ono što sam u načelnoj raspravi istakao želim da akcentiram još jednom, da još jednom pojačam našu svest o obavezivanju povećanog stepena pravne sigurnosti građana Republike Srbije i u tom smislu da apelujem i na vas koji možete da utičete na katastar, da se svi javni podaci, s obzirom na načelo pouzdanosti u javne knjige obezbede kao dostupnim svim građanima Republike Srbije. Naravno, jedan pomak je učinjen ovim zakonom. Ne mislim da je to u celosti zato što je onaj ugovor koji je trebao davno da bude zaključen sa advokaturom izostao.

Advokati kao punomoćnici stranaka moraju imati pristup svim podacima katastra, jer se ti podaci katastra koriste u sudskim postupcima, koriste se u pravcu zaštite građana kao stranaka, ne samo u postupcima pred sudom već i u postupcima pred drugim državnim organima. I ukoliko advokatura i advokati kao punomoćnici nemaju pristup tim podacima na adekvatan način, a to podrazumeva efikasno, brzo, tačno i ono što je najvažnije profesionalno pružanje usluge advokaturi u smislu dostupnosti ovim podacima o kojima sam govorio onda je logično da građani Republike Srbije ne mogu uživati onaj stepen pravne sigurnosti koji zaslužuju i koji je neophodno potreban da im država obezbedi.

Mislim da u tom pravcu sledeći zakonski predlog, nadam se, možda i dopune vašeg zakona koji ste predložili, odnosno o kome danas raspravljamo, treba zaista da obuhvati i ove činjenice i ove okolnosti, da ih sistematizuje, da ih normira i da na taj način građanima Republike Srbije, naše države pokažemo našu apsolutnu spremnost za njihovu pravnu sigurnost i da im tu pravnu sigurnost obezbedimo.

Naravno, advokatura u ovom delu daje ogroman doprinos imajući u vidu činjenicu da i kod pružanja besplatne pravne pomoći građani one kategorije, one strukture koji tu besplatnu pravnu pomoć uživaju sa aspekata odredaba zakona o pružanju besplatne pravne pomoći, moraju imati apsolutnu sigurnost kada je primena zakona u pitanju, odnosno zakona koji ste vi predložili, ali i kada su u pitanju zakoni o kojima ćemo verovatno, nadam se vrlo skoro raspravljati. Sve ovo što sam ukazao je krajnje dobronamerno, obuhvatiće sve tim novim zakonom.

Zahvaljujem se još jednom na razumevanju i doprinosu da se prihvatanjem sugestija, naravno i kritika, jer nisam bio ni u kom slučaju pod bilo kakvom rezervom da je ne iznesem, kritiku. Naprotiv, izneo sam ono što kritički treba izneti i drago mi je da je uvaženo. Hvala vam.